You are on page 1of 9

Факултет техничких наука у Косовској Митровици

-Технолошко инжењерство-

Складишни резервоари
Предмет:Елементи опреме у процесној индустрији

Студент: Марија Милошевић Професор:Богдан Ћирковић

Март 2020.
Садржај:

1. Резервоари......................................................................................................3
2. Примена резервоара и врста робе која се складишти................................3
3. Капацитет резервоара,маса и димензије.....................................................4
4. Резервоари према локацији..........................................................................5
5. Облик резервоара..........................................................................................6
6. Материјали који се користе за израду резервоара.....................................7
7. Литература.....................................................................................................9

2
1.РЕЗЕРВОАРИ

РЕЗЕРВОАРИ представљају херметички затворена складишта, у којима се обавља


складиштење течности (воде, хемикалије или осталих опасних материја у течном стању) или
плинова. Постоји много различитих типова резервоара у зависности од геометријских и
конструктивних карактеристика, капацитета, материјала од кога је направљен,
карактеристике робе која се складишти, места и начину уградње, начина постављања,
примене и другог.

2.ПРИМЕНА РЕЗЕРВОАРА И ВРСТА РОБЕ КОЈА СЕ СКЛАДИШТИ

Примарна сврха резервоара је складиштење течности и плинова, али њихова примена


је дефинисана у односу на место и улогу у логистичком систему и врсти робе која се
складишти.
Роба која се складишти: У резервоаима може се складиштити вода (за пиће,
техничка /индустријска, отпад), млеко, хемикалије, уља, нафта и нафтни деривати, гас итд.
Већина робе припада категорији опасних материја, тако да приликом лоцирања, изградње и
експлоатације резервоара морају се поштовати релевантне карактеристике робе (на пример,
температуре на којима достижу запаљивост, експлозију, смрзавање, корозивни ефекти
материје и слично) и у складу са одговарајућим прописима и препорукама о превозу,
руковање и складиштење везано за одређену класу опасних материја.
У односу на локацију и улогу таквих складишта у логистици систем, резервоари могу
да спадају у различите категорије. На пример, у случају складиштења горива или сировина
(разне врсте хемикалија) резервоари припадају производној групи складишта, чија је
технолошка функција обезбеђивање сигурности резерве (на пример, комплекс МСК сирћетне
киселине у Кикинди).

Слика 1. МСК сирћетне киселине у Слика 2. МСК сирћетне киселине у


Кикинди Кикинди

3
3.КАПАЦИТЕТ РЕЗЕРВОАРА, МАСА И ДИМЕНЗИЈЕ

Капацитет се одређује унутрашњом запремином и висином резервоара. Капацитет се


обично изражава у м3 или литарима. У зависности од капацитета граде се различити
резервоари, зависно од врсте индустрија у којима се примењују, њихова улога и функција,
типови робе, инсталација (изнад земље, под земљом), од ког материјала је направљен и
слично. Маса и димензије резервоара су технолошки ограничени својствима тла на / у која су
постављена.
Примери:
У нафтној и петрохемијској индустрији капацитет резервоара је креће се од 1.000 до
150.000м3. Типични складишни капацитети за складиштење малих количина течности и
гасова крећу се од 1.000-5.000м3, а за веће количине од 10.000-20.000м3.
Капацитет великих резервоара може зависити од конструкције резервоара (на пример,
граде се резервоари са фиксним кровом 80.000м3 и плутајући кровни резервоари до 150.000м3
запреминe). Један од највећих резервоара изграђен је у Јапану, полу укопаног типа,
капацитета 200.000 м3.
У млечној индустрији капацитет резервоара од ростфраја креће у опсегу од 300 литара
(резервоари у самој производњи, са специјалним до 75.000 литара).
Резервоари за воду се крећу у распону од 100 литара (преносиви резервоари) до
20.000.000 литара (преносни резервоара за стакло и челик).

Капацитет резервоара, маса и димензи

Слика 3. Нафтни терминал Сремски Карловци-резервоар евродизела

4
4.РЕЗЕРВОАРИ ПРЕМА ЛОКАЦИЈИ

Надземни резервоари
Надземни резервоари су најчешћа решења за уградњу. Надземни резервоари
подигнути су на посебној конструкцији (водотоци). Најчешће се користе надземни
резервоари постављени на посебној конструкцији и примењује се за складиштење воде.
Данас су углавном направљени од челика, док су раније грађени од дрвета. Долазе у много
облика - округли, елипсоидни, правоугаони итд. Челични резервоар запремине 150.000
литара, од отприлике 2 – 7.5 милиона литара и дрвени резервоар за воду запремине
950.000 литара.
Подземни резервоари
Подземни резервоари се често постављају у производним комплексима за
складиштење горива (вода, бензин, хемикалије) и на бензински станицама. Услед честе
потребе да се у оквиру једног резервоара складиште различите материје (као што је случај са
бензинским пумпама) овакви резервоари се производе са више комора, чија конструкција у
току постављања подлеже посебним прописима.
Подводни резервоари
Подводни резервоари се користе у нафтним постројењима и бушотинама.
Полукопани резервоари (резервоари прекривени земљом)
Услед еколошких и безбедоностних погодности, за складиштење опасних материја се
користе и полу-укопани резервоари, бетонске конструкције.
Преносни резервоари
Преносни резервоари су грађени у различитим варијантама и величинама. Резервоари
воде овог типа су обично направљени од полиетилена високе густине, фибергласа или
висококвалитетних смола и стакла. Такође се користе за складиштење пестицида, хемикалија
и осталих течности.

Слика 4. Подземни резероар Слика 5.Надземни резервоар


5
5.ОБЛИК РЕЗЕРВОАРА

• Резервоари се граде у много облика - могу бити:


- сферни
- цилиндрични (монтиранi вертикално или хоризонтално)
Вертикални цилиндрични и сферни резервоари се приликом уградње постављају на
специјална постоља, монтирају се на посебна постоља, док хоризонтални цилиндрични
резервоари се обично постављају на носаче или „седла“. Преносни резервоари се такође
израђују у различитим облицима.
- или облик квадра

Слика 6.Преносни резервоар Слика 7. Сферни облика резервоара

6
6.МАТЕРИЈАЛИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА ИЗГРАДЊУ РЕЗЕРВОАРА

Генерално гледано, резервоари су направљени од различитих материјала:


- челика (поцинковани, ребрасти или нерђајући),
- бетона,
- преднапрегнутог бетона,
- фибергласа.
- пластике,
- титанијума,
- дрвета итд.
Постоје и резервоари који су израђени у комбинацији различитих материјала, као што
су челични резервоари у комбинацији са стаклом или другим материјалима за заштиту од
корозије.
Челични резервоари се обично праве од хладно ваљаног челика, челика који је површински
обрађен слојем цинка.
За бољу заштиту од корозије, стаклене облоге могу се уградити у челичне резервоаре.
На пример, заварени челични резервоари се производе у складу са одређеним
спецификацијама, при чему дебљина челика зависи од величине резервоара. Посуда
резервоара је обично израђена од челичних прстенова одређене ширине, који су заварени
једна за другу и дебљина доњих прстеновиа је већа тако да доње стране омотача могу
поднети већи притисак. Облоге и доње облоге могу се направити израђени од епокси или
фибергласа. Резервоари од поцинканог челика управљају се ручно. Закивани су,
специфичног дизајна и конструкције, валовита челична оплата од поцинканог челика и
водоотпорна је, херметички издржљива и високог је квалитета. Изузетно су издржљиви и
непропусни. Начин уградње зависи од величине резервоара, локације и локалних прописа.
Унутрашњи заштитни слој може се монтирати или током производње или након постављања
резервоара.
Челични резервоари су често подвргнути корозији (и изнутра и изнутра споља).
Корозија обично почиње појавом отвора на металној површини. Како напредују, појављују
се и већи отвори.Чак и кроз веома мале отворе у току године, може исцурити сто литара
течности. Поред резервоара и цеви, сви остали делови система су изложени корозији, тако да
би сви требали бити заштићени од ње.
Најбоља метода заштите од корозије је облога у унутрашњости резервоара. Изузетни
резултати постижу се хладним поцинковањем, иако друге врсте премаза (епоксидна смола,
катран од угља, полиуретанска боја итд.) такође могу пружити одговарајућу заштиту у неким
случајевима. Пре самог премаза, потребно је припремити површине које ће се третирати
7
заштитним средством како би се постигло правилно пријањање средства на материјал на који
се наноси. Поред горе наведених метода, може се применити и катодна заштита.

Слика 8. Челични резервоар

8
7.ЛИТЕРАТУРА

1.Технологија складиштења-
https://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/12051/mod_resource/content/0/2011_Vezbe_8_ZEL.pdf

2.Елементи опреме у процесној индустрији-проф. Богдан Ћирковић

You might also like