АКАДЕМИЈА ВАСПИТАЧКО МЕДИЦИНСКИХ СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА

ОДСЕК КРУШЕВАЦ

Семинарски рад

УВОЂЕЊЕ ДЕТЕТА У СВЕТ СЛОВА

Ментор: Студент:

Проф. Др Весна Тодоров Ана Василијевић,5-09/19

 Крушевац, децембар 2019.

САДРЖАЈ:

Table of Contents

УВОД.........................................................................................................................................1

1. ЗНАЧАЈ РАВНОПРАВНОГ РАЗВИЈАЊА СЛУШАЊА, ГОВОРЕЊА, ЧИТАЊА И

ПИСАЊА..................................................................................................................................2

2. ЈЕЗИЧКЕ ИГРЕ....................................................................................................................4

2.1. Од гласа до слова А.......................................................................................................5

2.1.1. Мотивациони текст: Ана и Аца...........................................................................5

2.1.2. Чаробна реч.........................................................................................................6

2.1.3. Пронађи слово........................................................................................................6

2.1.4. На слово, на слово А..............................................................................................6

2.1.5. Слово које недостаје..............................................................................................7

2.1.5. Украси слово А......................................................................................................7

2.1.6. Отпевано слово.......................................................................................................7

2.2. Од гласа до слова В.......................................................................................................8

2.2.1. Мотивациони текст: Веверица и веверко............................................................8

2.2.2. Путовање возом......................................................................................................8

2.2.3. Весели вагони.........................................................................................................9

2.2.4. Слагалица................................................................................................................9

2.2.5. Заједничка прича....................................................................................................9

2.2.6. Веверице................................................................................................................10

ЛИТЕРАТУРА:.......................................................................................................................11
 УВОД

Предшколско детињство је најбурнији период развоја суочен са многим

специфичностима. Зато предшколска установа треба да представља средину у којој ће
се свако дете осећати сигурно и обезбедити релативно самостално испитивање света
око себе, стицање позитивних искустава, изражавање склоности и развијање
способности за активно учествовање у животу заједнице уопште. Дете види и разуме
свет у целини, развија се и учи у активном повезивању са својoм социјалном и
физичком околином. Аспекти његовог развоја су међусобно повезани и зависни па је
потребно, у вртићу, повезивати активности различитих области које доприносе да деца
уче језик, упознају околину, математичке појмове и сл. Треба изабрати оне садржаје,
методе и начине рада које узимају у обзир специфичности њиховог развоја.
Потреба за увођењем деце у свет писане речи јавља се у све ранијем узрасту.
Највећи број деце прва искуства с писаном речи стиче у предшколском узрасту.
Увођењем припремног предшколског програма у нашој средини створени су услови за
то да деца стекну подстицајна искуства за улазак у свет писмености и да лакше
прихвате промене које их очекују поласком у школу.
 1. ЗНАЧАЈ РАВНОПРАВНОГ РАЗВИЈАЊА СЛУШАЊА, ГОВОРЕЊА,
ЧИТАЊА И ПИСАЊА

С обзиром на значај писаног говора, подстицајима на раној или нарастајућој

писмености у васпитно - образовном раду посвећује се значајна пажња. Развој ране
писмености можемо посматрати као комплексан феномен који садржи неколико веома
сложених независних радњи.
Уколико пођемо од општег појма писмености, уочавамо да она обухвата четири
основне језичке вештине: слушање, говорење, читање и писање. Намеће се питање:
можемо ли успешно развијати дететову рану писменост уколико занемаримо било коју
од ових вештина које је граде?
Слушање се може ближе одредити као способност да чујемо гласове. Поред
тога, наилазимо и на одређење да је слушање процес у којем се чује с пажњом. Зато се
наводи да се не слуша чулом слуха, већ умом. Као што знамо, дете у говорну праксу
улази слушајући. Његов говор биће обликован на основу говора одраслих које слуша.
Слушајући одрасле из своје околине, у почетку најчешће мајчин глас, дете стиче прва
сазнања о томе како да усваја и користи говор као најсавршеније средство
споразумевања. Реч детету не значи увек исто што и одраслом човеку, односно реч
нема увек исти смисао за онога који говори и онога који слуша. Непрецизне и нејасно
употребљене речи угрожавају основно разумевање њиховог значења из дететове
перспективе. Слушање као темљна способност утиче како на обликовање дечјег
говорног израза, тако и у каснијем развоју утиче на развијање језичких способности.
Зато у активностима са децом вештини слушања треба треба посветити посебну
пажњу, при чему је тежиште на комуникацији.
У васпитно - образовном раду с децом развијање способности слушања
неопходно је из више разлога. Поред већ издвојеног циља који се односи на допринос
успешној комуникацији са другима, слушање је значајно и за општи интелектуални и
сазнајни развој зато што омогућава детету да чује и усвоји садржаје с којима се
сусреће.
 Говорење се темељи на урођеној способности која детету омогућава улазак у
свет говорне праксе. Без доброг говорног развоја дете не може да се споразумева са
својом околином, нити да исказује сопствене мисли и осећања. Развој говора јесте
примарни задатак васпитно - образовног рада, будући да је за његово усвајање и
развијање неопходан осмишљен, организован и континуиран рад са децом. Говорење
треба посматрати у интерактивном односу са умећем слушања. Да би се изградило
поверење и подстакло говорење, дете треба охрабривати да што потпуније изрази своју
мисао, осећања и изнесе властита запажања.
Читање је комплексна радња која укључује перцепцију и мисао. Читање се
састоји од више повезаних процеса: препознавање графичког знака, разумевање
његовог значења и изговора тог знака. Да би дете препознало реч, треба да дође до
открића да се писани симболи подударају с гласовима одређеног језика. Разумевање се
односи на разумевање речи, реченица и повезаност текста. Да би писани текст детету
био разуљив, дете користи стечено знање, речник, граматику и лично искуство. Код
механичког читања изостаје разумевање прочитаног. Зато кажемо да је читање важна
когнитивна активност јер обухвата знак, мисао и говор.
Писање подразумева овладавање симболичким системом слова којима у писаној
форми представљамо, тј. бележимо гласове. За разлику од усменог говора који се
формира у процесу природне и спонтане комуникације детета са одраслим, писани
говор се јавља као резултат свесне активности. Писани облик изражавања захтева
свесно оперисање језичким елементима, гласовима, њихово претварање у слова,
повезивање слова у речи, као и формирање реченице која представља снажно оруђе за
прецизирање мисли.
„Припремни предшколски програм има важну улогу у припремним
активностима за усвајање писања. Мада је реч о процесу који се одвија у оквиру
дететовог општег развоја, у предшколским установама могуће је свакодневно уочити
спонтана настојања деце да своје идеје и искуства искажу путем различитих
симболичких облика, без обзира да ли то чине гестом, говором, игром, цртежом или на
неки други начин. Управо такви дечји покушаји представљају подлогу за улазак у свет
писане речи.“ (Марковић и сар., 2017: 16)
 2. ЈЕЗИЧКЕ ИГРЕ

„Језичке игре су игре гласовима, речима, реченицама, игре причања и

стиховања, односно фонолошке, лексичке, семантичке и синтаксичке игре. Језичке
игре код деце предшколског узраста би требало да подстакну развој њиховог говора и
то: код млађе и средње васпитне групе оне ће имати као основни задатак да допринесу
правилној артикулацији гласова и богаћењу речника, док код деце старије васпитне
групе - неговању и обликовању граматички правилног говора и коначном уобличавању
основних облика усменог говора.“ (Тодоров, 2016: 37)
Језичке игре имају многе предности у односу на све облике рада на развоју
дечјег говора. Посебно се истиче могућност њихове употребе са децом до три године.
Језичке игре су свуда применљиве, не захтевају посебно место ни време.
Приликом припреме за обраду неке теме из било које области, језичке игре могу
послужити као мотивационо средство за даљи рад и игру. Васпитаћ може да бира
између многих игара, а треба да изабере оне којима ће деци проиближити неке појмове
на један необичан и оригиналан начин. У реализацији језичких игара ни васпитачу, као
ни деци, нису неопходне припреме, као и радно игровна средства, иако могу да
постоје. То зависи од ситуације у којој се желе применити игре као и од могућности,
креативности и воље васпитача. У језичким играма деца спонтано увежбавају елементе
говора и упознају особине доброг говорења. Ове игре деца посебно воле због њиховог
синкретизма, односно постојања јединства речи, покрета и звукова које производе
језички инструменти.
2.1. Од гласа до слова А

2.1.1. Мотивациони текст: Ана и Аца

(Ана певуши по кући.)

Аца: Секо, данас си мног срећна, цео дан певаш!
Ана: Јесам, јесам, али не могу да ти кажем разлог...
Аца: Како мени не можеш нешто да кажеш? Па ја сам твој старији брат! Мени можеш
све да кажеш!
Ана: Па, ако ти ја кажем због чега сам много срећна, ти ћеш сигурно бити много
тужан.
Аца: Што бих ја био тужан ако си ти срећна? Свашта!
Ана: Е па добро. Ево, рећи ћу ти! Данас сам сазнала да мене мама више воли од тебе.
Аца: Јој, Ана, баш си смешна. Мама увек каже да смо ми њена деца и да нас обоје воли
подједнако.
Ана: Ахаааа... То ти мислиш! Кажи ми онда зашто је јутрос купила нови ланчић са
мојим словом?
Аца: Не разумем... каквим словом?
Ана: Па са мојим словом, словом А!
Аца: Хм... Па то је и моје слово.
Ана: Ахааа... то кажеш тек онако. Ја сам учила у вртићу да напишем своје име: А -Н -А
Аца: Па баш си смешна, стварно. И моје име почиње словом А!
Ана: Па нисам учила како се пише твоје име... Али, моје име има чак два слова А!
Аца: Јој, па ти си још мала, не знаш да читаш и пишеш. И моје име садржи два слова А.
Ево, показаћу ти: А-Ц-А (поред Аниног имена напише и своје име).
Ана: Ма ко зна шта си ти сада ту написао... Могао си и да ме слажеш... Идем ја да
питам маму! Она ће ми све лепо објаснити!
2.1.2. Чаробна реч

Циљ: Прецизно и јасно саопштавање порука, преношење порука шапатом, развијање

пажње и концентрације, богаћење речника.
Опис: Васпитач је осмислио реч на слово А. Реч треба да буде тежа за изговор или нека
реч која је деци мање позната (нпр. абракадабра). Деца седе у кругу и васпитач почиње
игру тако што једном детету шапне загонетну реч. Деца је преносе једно другом и тако
до краја круга. Последње дете у низу каже која је задата реч.

2.1.3. Пронађи слово

Циљ: Подстицати моћ запажања, акомодацију ока и повезаност око - рука, уочавање
облика и грађе слова.
Дидактичка средства: Слова направљена од картона, две корпе или кутије.
Опис: Деца су подељена на две групе. Вођа сваке групе добио је корпу или кутију у
коју ће деца сакупити слова. Слова су направљена од картона, и на сваком од њих
налази се појам који почиње тим словом. Васпитач је слова ставио на под и на његов
знак деца имају задатак да сакупе само слово А. Свака група пронађена слова ставља у
кутију која се налази код вође групе. На крају игре, васпитач и деца гледају слова која
су сакупили, именују појмове која почињу тим словом и одлучују победнике.

2.1.4. На слово, на слово А

Циљ: Уочавање места гласа А у речи, уочавање облика слова, акомодација ока...
Дидактичка средства: Сликовне картице.
Опис: Деца седе у полукругу и васпитач је испред њих. Деца излазе једно по једно и
извлаче сликовну картицу на којој се налази одређени појам са написаним називом.
Дете које извуче картицу именује појам и одређује место слова А у речи.
2.1.5. Слово које недостаје...

Циљ: Подстицање дечјег интересовања за слова и писану реч, уочавање облика и грађе
слова, процес превођења гласовног говора у писани...
Дидактичка средства: Слова од картона или неког чвршћег материјала.
Опис: Васпитач саставља речи помоћу припремљених слова, у којима недостаје слово
А. Деца имају задатак да пажљиво погледају реч и одгонетну коју је то слово, односно
која је то задата реч. Дете које је било најуспешније излази и додаје слово или слова
која недостају.
_Н_
_ВИОН
М_М_
ЛОПТ_
КР_ВА

2.1.5. Украси слово А

Циљ: Подстицање креативности, маште, фине моторике, уочавање облика и грађе

слова.
Дидактичка средства: Слова направљена од хамера, бојице...
Опис: Васпитач је заједно са децом припремио слова изррезана од хамера. Деца имају
задатак да то слово украсе. Пре него што крену са бојењем, деца имају задатак да кажу
неку реч која почиње тим словом, а затим могу то да нацртају на датом папиру.
Уколико неко дете не може да се сети нове речи, васпитач им помаже, или украшавају
слово по жељи.

2.1.6. Отпевано слово

Циљ: Подстицање артикулације и изговора гласа А

Опис: Деца треба да отпевају глас А на различите начине: високо, ниско, тихо, уз неку
познату мелодију, или да искажу неко своје осећање (када су бесни, љути, срећни,
изненађени...)
2.2. Од гласа до слова В

2.2.1. Мотивациони текст: Веверица и веверко

Веверко: Добар дан, комшинице! Коначно да вас видим лепо расположену. Дозволите
да се представим: ја сам Верко Веверко, ваш нови комшија.
Веверица: Свашта! Верко Веверко... чудно неко име!
Веверко: Молим? Молим? Нисам добро чуо. Моје име кажете да је чудно?
Веверица: Да, баш чудно! Никад нисам чула да се неко тако зове.
Веверко: Па и ја нисам чуо да да се неко зове Веверица Меца, али ето...
Веверица: Шта? Изгледа да стварно лоше чујете. Моје име је Веверица Веца!!! И како
то уопште знате? Не сећам се да сам вам рекла своје име...
Веверко: Па рекле су ми неке фине комшије... Опростите, али сигуран сам да су ми
рекли да је ваше име Веверица Меца!
Веверица: Како се само усуђујете да то понављате, комшија! Па ви мене вређате!
Веверко: Па нисам ја ништа крив... Тако сам чуо... Опростите... Мени је то баш
слатко... Веверица...
Веверица: Не, не ни случајно то не понављајте! Па ви, ви нисте Верко Веверко. Ви сте
један Зверко Веверко!

2.2.2. Путовање возом

Циљ: Уочавање места гласа В у речи, вежбање изговора гласа у речи, подстицање
маште и креативности...
Дидактичка средства: Столичице, пиштаљка, црвена и зелена заставица.
Опис: Столичице су поређане једна за другом. Једно дете које васпитач изабере
разбрајалицом је кондуктер. Он добија црвену и зелену заставицу и седи на првој
столици. Васпитач пушта познату песму „Ивин воз“. Остала деца крећу се у круг око
возића, чекајући своје место за улазак у воз. Кад музика престане, дете које се налази
прво до кондуктера мора брзо да каже неку реч која садржи слово В. Уколико је тачно
одговорило, кондуктер подиже зелену заставицу и може да уђе у воз. Уколико неко
дете погреши, васпитач звуком пиштаљке и црвеном заставицом искључују дете из
игре.
2.2.3. Весели вагони

Циљ: Подстицање фине моторике, уочавање места слова В у речи, вежбање изговора
гласа, мисаони процес.
Дидактичка средства: Канап, штипаљке, слово В изрезано од папира или картона,
бојице.
Опис: Деца су најпре за радним столом украсила слово В које је припремио васпитач.
На паноу се налази канап са штипаљкама. Деца су имала задатак да приликом
припреме слова осмисле име на слово В. Једно по једно дете излази и каже: Моје име је
(Весна, Вук, Вучко, Ведрана...), и желим да се возим овим возићем! Затим показује
осталој деци слово које је украсило и штипаљком га закачи на одређено место на
конопцу. На крају, заједно бирају најлепше украшено слово.

2.2.4. Слагалица

Циљ: Подстицање фине моторике, визуелне перцепције, уочавање облика слова В,

превођење гласовног говора у писани.
Дидактичка средства: Слике са појмовима које почињу словом В, испод којих се
налази и написана реч. (Нпр. вук, воз, ваза, виљушка, виолина, врабац...), изрезане на
мање делове.
Опис: Деца имају задатак да саставе слагалицу. Када правилно сложе све делове
слагалице, деца ће сложити реч која се налази испод тог појма. Деца самостално или уз
помоћ васпитача прочитају дату реч.

2.2.5. Заједничка прича

Циљ: Развој говора, мисаони процес, формирање реченице, развој слушне пажње,
ослобађање деце страха од наступа пред групом...
Опис: Деца се налазе у полукругу, док се васпитач налази испред њих. Објашњава деци
правила игре: свако дете треба да осмисли једну реч која садржи слово В. Васпитач
почиње игру тако што каже деци једну реченицу, а затим деца настављају,
покушавајући да осмисле нову реченицу. Нова реченица мора да се надовеже на
претходне реченице и да садржи реч коју су деца на почетку игре замислила.

2.2.6. Веверице

Циљ: Подстицање крупне моторике, координације покрета, слушне и визуелне пажње,

мисаони процес, брзину и спретност...
Дидактичка средства: Корпа, жиреви, две мање корпе или кутије.
Опис: Деца су подељена у две групе. Стоје у колони, са супротне стране од места на
којем је постављена велика корпа. У њој се налазе жиреви, са различитим словима.
Деца су веверице и имају задатак да опонашајући скакутање веверице дођу до велике
корпе, пронађу жир на којем је написано слово В, и врате се на зачеље колоне,
стављајући жир у кутију. Тек тада може да крене и друго дете из колоне. О победнику
одлучују заједно - пребројавајући жиреве и водећи рачуна да ли се на сваком од њих
налази слово В.
 ЛИТЕРАТУРА:

1. Марковић М., Томић С., Миловановић С., Од гласа до слова (Водич за васпитаче и
родитеље, Креативни центар, Београд, 2017.

2. Тодоров В., Методика развоја говора, Сиграф, Крушевац, 2016.