КРЕИРАЊЕ И ПРИМЕНА ИНТЕРАКТИВНОГ СОФТВЕРА

КАО ПОДРШКА УЧЕЊУ ЗА ДЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Јелена Савић – дефектолог, наставник разредне наставе

1. УВОД
Школа је саставни део живота деце и заузима посебно место у одрастању сваког
детета, па и деце са сметњама у развоју.
Школе, које похађају деца са сметњама у развоју, се све више опремају савременим
информационо – комуникационим уређајима. Један од таквих уређаја који поседује наша
школа је интерактивна табла.
О примени савремених информатичких помагала у раду са децом са сметњама у
развоју добијамо информације из различитих извора. Увек се спомињу успешни резултати
али оскудно се истиче пут и начин који је довео до тог резултата.
Зато смо решили да спроведемо један иновативни начин рада који се односи на
примену посебно израђеног интерактивног софтвера за потребе учења код деце са
сметњама у развоју у настави српског језика, у одељењу од седам ученика, преко
интерактивне табле.
При изради интерактивног софтвера, са једне стране смо ставили интерактивну
наставу која укључује примену рачунара, а са друге стране смо ставили децу са сметњама
у развоју са уважавањем свих њихових позитивних карактеристика и специфичних
тешкоћа које поседује свако дете у свом развоју.

2. ДЕЦА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И УЧЕЊЕ

Деца са сметњама у развоју имају различите потешкоће које су специфичне за
свако дете и које осликавају и карактеришу:
- социјални и емоцијални развој,
- развој говора и језика,
- моторни развој,
- когнитивни развој,
- начин на који дете усваја знања.
Све те потешкоће могу да имају последице у учењу као што су:
- недостатак разумевања оног што је речено,
- разумевање слова и речи али неразумевање и самог значења,
- слабију пажњу,
- често скретање пажње са сврхе активности посебно код оних активности које
детету тешко иду,
- усмереност на то што само желе а не на оно што се од њих тражи,
- немогућност да се прилагођавају другом,
- учење напамет,
- недостатак социјалне свести о другима,
- узнемиреност коју је тешко контролисати,
- инсистирање да ствари раде на одређен начин,
- гласно дозивање на часу,
- развијање зависности од рутина,
- потешкоће у коришћењу научени вештина,
 - инсистирање да се увек седи на истом месту,
- тешкоће у читању,
- тешкоће у писању.
Свако дете је различито и има специфичне потребе, и као такво нађе се у групи
деце, испред наставних садржаја које мора да усвоји, као и испред наставника који треба
да нађе начин да мотивише све ученике да у исто време прате исту активност, а која је у
истовремено прилагођена сваком ученику и његовим индивидуалним способностима и
могућностима.

3. ИНТЕРАКТИВНИ СОФТВЕР
Током предходне две деценије развиле су се информационе – комуникационе
технологије. Све више живимо животом који нам ове технологије нуде. Њихове услуге
налазе се на дохват руке како предшколаца, деце основношколског узраста тако и деце са
сметњама у развоју.
Свака кућа поседује рачунар и приступ интернету. Пажњу и интересивање деце
привлаче онлајн садржаји и интерактивни софтвери, односно готови рачунарски
програми.
Употреба рачунара у настави значи коришћење рачунара као главног или
помоћног средства за рад и код наставних предмета где је то могуће.
Употреба рачунара у настави за време учења код ученика утиче на:
- мотивацију за учење,
- успех у школовању,
- способност логичког мишљења,
- способност самоизражавања,
- развија сарадњу са другим ученицима,
- развија осећај одговорности,
- даје ученику непосредну повратну информацију.
Деца која имају сметње у развоју, обично заостају у испуњавању школских обавеза
у односу на децу која те сметње немају. Због тога је њима потребна помоћ у савладавању
градива, у учењу, додатном објашњавању тј. потребно им је посветити посебну пажњу.
Управо у овој области употреба рачунара може да има велики значај.
На нашем тржишту постоје готови интерактивни софтвери. Један део софтвера у
последње време израђују издавачке куће као прилог уз своје уџбенике, што је веома
позитивно, а други део софтвера може да се пронађе на интернету који су израђивали или
родитељи или наставници.
На различитим веб локацијама могу да се пронађу садржаји који могу да се
примене у настави, али мањи део може да се примени у настави са децом са сметњама у
развоју, да као такви, готови, одговарају способностима сваког детета у одељењу.
Зато смо се одлучили на корак, да ми као наставници, будемо креатори
интерактивног софтвера, креатори софтвера у једноставном програму, али уз уважавање
наставног плана и програма, уз уважавање индивидуалног образовног плана који обухвата
индивидуалне карактеристике сваког ученика, уз уважавање основне концепције наставе
где смо све објединили у један интерактивни софтвер.

4. КРЕИРАЊЕ И ПРИМЕНА ИНТЕРАКТИВНОГ СОФТВЕРА ПРЕКО

ИНТЕРАКТИВНЕ ТАБЛЕ
 Савремена образовна технологија уз коришћење софтвера ствара предуслове за
стицање нових знања, развија креативности ученика, креативност наставника и обезбеђује
већу мотивисаност ученика у настави и учењу. Зато је информациона технологија значајан
садржај наставе код деце са сметњама у развоју, која се користи упоредо са
традиционалним дидактичким методама.
У нашој школи, од 2014. године, као наставно средство се користи интерактивна
табла. Искористили смо је за примену посебно израђеног интерактивног софтвера за
потребе учења код деце са сметњама у развоју.
Интерактивни софтвер за потребе учења, потребе усвајања новог градива, потребе
утврђивања градива, потребе примене стеченог знања, у зависности од нивоа на коме се
дете налази, смо израдили у powerpoint презентацији и пренели га у програм iSpring.
При изради интерактивног софтвера смо водили рачуна о индивидуалним
карактеристикама сваког ученика, о начину на који дете учи а упоредо користећи његову
заинтересованост према рачунару.
Кроз рад на овом интерактивном софтверу ученик развија способност за визуелно
опажање знакова поштујући принцип очигледности и поступке учења читања и писања.
Иде се од делова ка већим целинама (глас/слово –– реч – реченица).
На ово се надовезује активно поимање гласовних облика (изговарање визуелно
опаженог материјала) који доводи до почетног читања.
Акустичко препознавање гласовних облика временом постаје аутоматизована
радња. Што је степен аутоматизације већи читање је боље.
Коришћен је мултисензорни приступ где је свако слово повезано са гласом, свака
реч повезана са изговором речи као и са сликом и реченицом.
Пошто читање и писање захтевају праћење следа, софтвер садржи стране са
техником писања, као и стране са самосталним састављањем речи и реченица, за неке
ученике по датом моделу а за напредне самостално само на основу посматрања слике и
слушања гласа.
Због веће и боље динамике, и пружања подршке у виду похвала уведене су и
стране у софтеру са похвала и погрешкама које мотивишу ученика да се врати на садржај
и поново покуша.
Такође смо за свако слово написали песмицу. Ученици који не знају да читају
слушају глас који чита песмицу а ученици који су завладали ту технику самостално читају
песмицу.
Интерактивни софтвер је направљен тако да својим садржајем покрива достигнућа
сваког дете у одељењу, и тако обезбеђује максимално ангажовање сваког ученика на часу
на коме се примењује овај интерактивни софтвер, захтева од детета шта треба да изврши,
да кликне/покаже на тражено место, па интерактивна табла је за то идеално решење, где
показује руком/прстом.
5. ЗАКЉУЧАК
Како су информационо – комуникационе технологије постале део наших живота и
део образовања, школе су се осавремељавале, наставни кадар се обучавао, деца се
навикавала на уређаје, и стим не може да се данас савремена настава замисли без
употребе мултимедијалних дидактичких средстава.
А ако се посебно и намески уради један прилагођен интерактивни софтвер, и
заинтересованост деце за уређаје усмери на прави начин, мотивисаност ученика са
сметњама у развоју за учење је неминовна.
 Примена посебног израђеног интерактивног софтвера омогућава да се ученик
заинтересује за учење, да му градиво буде интересантније, занимљивије, разумљивије,
доступније, што побуђује мотивисаност, а сама мотивација доводи до истрајности у раду,
продужава време усмерености на дату наставну активност, односно пажњу и
концентрацију.
Применом израђеног интерактивног софтвера у наставном процесу, у групном раду
али са појединачним налозима за сваког ученика, уважавајући индивидуалне
специфичности, уочен је напредак у стицању знања, умећа и вештина, и ублажавање
постојећих тешкоћа код сваког ученика појединачно.
Кључни аспект је пружање добре, прилагођене подршке што омогућава напредак
сваког конкретног ученика.

ЛИТЕРАТУРА:

1) Домски, Н. (2002) Дневник једног аудиолингвисте, Институт за екперименталну

фонетику и патологију говора, Београд.
2) Лазор, М., Марковић, С., Николић, С. (2008). Приручник за рад са децом са
сметњама у развоју, Новосадски хуманитарни центар (НСНС).
3) Милатовић, В. (1986). Настава почетног читања и писања, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд.
4) Николић, М. (1999). Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд.
5) Соколовски, Ж. (1995). Педагогија (за студенте Дефектолошког факултета),
Дефектолошки факултет, Универзитет у Београду.
6) Hannah, L. (2001). Teaching young children with autistic spectrum disorders to learn, A
practical guide for parents and staff in mainstream schools and nurseries, Printed in
Great Britain by Crowes Print.
7) Станковић, Д. и Станковић, А. (2012). Припрема интерактивног софтвера за
наставу, Учитељ, Београд, 79, 1, 54-58
8) Mилошевић – Главан, М. (2015). Употреба рачунара у настави, Факултет техничких
наука, Чачак.
9) Меденица, В. (2005). Употреба савремених информатичких помагала у васпитно –
образовном раду са телесно инвалидном децом предшколског узраста, Висока
школа социјалног рада
10) Ђорђевић, Б. (2011). Примена мултимедијалне технологије у едукацији деце са
сметњама у развоју, мастер рад, Универзитет Сингидунум
11) Мр Несторов, С. , др Глумбић, Н. , др Несторов, В. , прим др Абрамовић Савић,
Љ., Вукић, Ј. (2018). Да наше школе буду као европске, Помоћ породици, Београд
12) http://www.osdugalic.edu.rs/index.php/asistivne-tehnologije/interaktivna-
digitalnapametna-tabla