Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi

SEMINARSKI RAD

Tema: Aktivnosti predškolskog deteta u upoznavanju sa saobraćajem

(saobraćajna sredstva)

Predmet: Aktivnosti predškolskog deteta u prirodnoj i društvenoj sredini

Mentor: Student:

dr Danijela Radlović Čubrilo, prof Monika Đurđev, 9184/21

Kikinda, Maj 2022. godine

1
 SADRŽAJ

1. Uvod................................................................................................................................3

2. Projektni pristup učenju...................................................................................................4

2.1. Kako planiramo projekte? ...........................................................................................4

2.2. Struktura projekta.........................................................................................................5

3. Planiranje aktivnosti saobraćajnog vaspitanja predškolske dece ....................................6

3.1. Neke od planiranih situacija za učenje dece tokom projekta........................................6

4. Projekat Saobraćaj – saobraćajna sredstva .....................................................................8

5. Umesto zaključka ...........................................................................................................17

6. Literatura ........................................................................................................................18

2
 1. UVOD

Intenzitet saobraćaja je iz dana u dan sve veći, pa time saobraćajno vaspitanje dece
postaje sve ozbiljniji društveni problem. Saobraćajna sredstva se kreću sve brže i on postaje
sve opasniji.

Zbog svojih psihofizičkih karakteristika (mali rast, zavisnost od drugih i sl.) deca spadaju
u jedne od najranjivijih učesnika u saobraćaju. Saobraćajne nezgode su jedan od najčešćih
uzroka povređivanja i umiranja u dečijem uzrastu. U našoj zemlji deca najčešće stradaju kao
putnici u vozilu, zatim kao pešaci i biciklisti.

Deca zbog svojih specifičnih razvojnih karakteristika spadaju u rizičnu grupu od povreda
u saobraćaju. Mala deca i deca predškolskog uzrasta teško određuju smer kretanja vozila i ne
mogu da prate brze promene toka saobraćaja. Deca nemaju dovoljno iskustva ni znanja o
bezbednom učestvovanju u saobraćaju, a na njihovo kretanje često utiče emocionalno stanje i
impulsivnost. S druge strane vozačima je teško da vide malu decu, posebno kada se vozilo
kreće unazad.

Za decu pešake i bicikliste posebno je značajno da na vreme adekvatno usvoje pravila

bezbednog ponašanja u saobraćaju, dok je kod dece putnika u vozilu podjednako važno i
bezbedno ponašanje i razvijena svest o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju kod
njihovih roditelja.

Deca prva znanja o saobraćaju stiču u porodici. Međutim poznato je da vaspitači imaju
veći uticaj na obrazovanje dece od roditelja, pa se ovom problemu mora posvetiti velika
pažnja u predškolskim ustanovama. Deci predškolskog uzrasta treba dati osnovna znanja o
saobraćaju, koja će im omogućiti sigurnost pri učešću u njemu.

Vaspitači nastoje da deca pored usvjanja elementarnih znanja u saobraćaju steknu i

osnovne navike pri kretanju i ponašanju u raznim saobraćajnim situacijama. Kod predškolske
dece treba razvijati i prihičke kao i druge sposobnosti (pažnja, disciplina),da bi sedeca
oslobodila, osamostalila i uspešno snalazila u korušćenju neposredne okoline.

3
 2. PROJEKTNI PRISTUP UČENJU

Projektni pristup učenju predstavlja integraciju različitih strategija učenja, kao što su
istraživanje, učenje kroz igru, učenje zasnovano na imaginaciji, učenje kroz rešavanje
problema, iskustveno učenje, situaciono učenje. Ovakav pristup učenju prevazilazi upotrebu
projektnog učenja kao izdvojene vaspitno-obrazovne metode ili izdvojene (usmerene)
aktivnosti sa decom. Kroz projektni pristup se integrišu igra, planirano učenje i učenje u
praktičnim životnim situacijama. To znači da u projektima nema oštre granice između igre i
planiranih situacija učenja, u koje se ulazi sa namerom da se nešto istraži, sazna ili predstavi.
Igra i planirane situacije učenja proističu jedna iz druge.

Projekti deci pružaju mogućnost da istražuju i da se angažuju u njima smislenim

situacijama, u kojima na kreativan način ostvaruju veze između prethodnog i novog iskustva.
Ovo nas navodi da se zapitamo: Zašto mislimo da je određena tema deci smislena? Šta je deci
u tome izazovno, šta ih inspiriše da uče i istražuju. Uspešni projekti su oni koji provociraju
kreativnost i stvaralačko rešavanje problema i omogućavaju da se istraživanje razvija u
različitim pravcima. Projekti počinju provokacijom za učenje koju unosi vaspitač, na osnovu
slušanja ideja i pitanja dece, a zatim prati pravce širenja istraživanja. U projektu je
istraživanje uvek neizvesno, predstavlja avanturu u učenju za decu i vaspitače i vodi ka
autentičnom ishodu, kao odrazu njihovog zajedničkog istraživanja.

2.1. Kako planiramo projekte?

Ideja za temu/projekat može da proističe iz svakodnevnih iskustava koja dele deca i

odrasli, iz igre dece, iz problematike koja zaokuplja decu i odrasle, iz različitih događaja u
vrtiću i u lokalnom okruženju. U projektu se traga za autentičnim rešenjem i ono daje smisao
istraživanju dece i bavljenju pojedinačnim aktivnostima i sadržajima. Dakle, svrha projekta
nije u vođenju dece ka nalaženju što bržeg i uspešnijeg rešenja („rešenje samo po sebi”), već
vaspitač planira podršku procesu učenja dece. Najpre se okvirno određuje tema ili početne
ideje za projekat, a nakon toga vaspitač planira projekat u samo nekoliko koraka unapred i
ciklično nastavlja da planira na sledeće načine:

✐ planira opremanje prostora različitim sredstvima i materijalima koje prepoznaje kao

inspirativne i provokativne za decu (različiti predmeti i materijali, sprave, rekviziti, aparati,
polustrukturirani i nestrukturirani materijali);

4
 ✐ planira određenu aktivnost na osnovu ideje i sadržaja koji proističu i vezani su za
projekat, tako što planira organizaciju aktivnosti i načine svog učešća u aktivnosti
(didaktičkometodičko modelovanje, podupiranje, proširivanje);

✐ planira potrebne resurse i načine na koje može doći do njih;

✐ planira moguće načine uključivanja roditelja, dece iz drugih grupa, pojedinaca iz

lokalne zajednice, kao i pogodna mesta u lokalnoj zajednici za istraživanje i proširivanje
iskustava (institucije, organizacije, otvoreni prostori).

2.2.Struktura projekta

Projekti se mogu koncipirati u tri faze:

✐ otvaranje projekta (razgovori i predstavljanje prethodnih iskustava dece vezanih za

temu/projekat),

✐ razvijanje projekta (istraživanje u vrtiću, u lokalnoj zajednici i na autentičnim

mestima),

✐ zatvaranje projekta (predstavljanje procesa istraživanja i rešavanja problema kroz

autentičnu dokumentaciju, refleksija).

5
 3. PLANIRANJE AKTIVNOSTI SAOBRAĆAJNOG VASPITANJA PREDŠKOLSKE
DECE

Planiranje sadržaja aktivnosti saobraćajnog vaspitanja treba ostvariti prema uzrastu

predškolske dece. U mlađoj uzrasnoj grupi se može očekivati da dete zna adresu stanovanja,
adresu svog vrtića, istaknute zgrade, ukoliko ih ima, prodavnice, igrališta… Deca ovog
uzrasta naročito su zainteresovana za upoznavanje saobraćajnih sredstva: automobil, autobus,
voz, kamion i sl. Bitno je da deca nauče osnovna pravila kretnja na ulici.

Za srednji uzrast predškolske dece planiranje treba proširiti na znanja o vozilima,

vozačima, kondukterima i sl. Deca ovog uzrata mogu već da znaju pravila kretanja na ulici.
Treba im ukazati na opasnosti od saobraćajnih raskrsnica, pruga, prometnih ulica. Vežbanjem
se može razvijati akustična pažnja uz razlikovanje vrsta zvukova koje proizvode vozila,
sirene, pištaljke.

Kod dece starijeg uzrasta proširuje se znanje o saobraćaju u mestu i okolini. Stiču se
nova znanja kao što su znanja o saobraćajnim sredstvima: autobus, kamion, avion, brod,
čamac, kola hitne pomoći, vatrogasno vozilo, policijsko vozilo … Deca uče funkciju
saobraćajnih sredstva. Upoznaju se sa saobraćajnim znacima, aranije stečena znanja i navike
se učvršćuju proširuju i produbljuju. Od dece se može zahtevati pravilno kretanje ulicom,
poštovanje semafora i znakova kao i saobraćajnog policajca.

Ovi sadržaji se realizuju kroz igru, šetnje, upoznavanje zanimanja ljudi vezanih za
saobraćaj i dramsko osmišljavanje saobraćajnih situacija. Sa decom se vodi razgovor,
prikazuju se filmovi, organizuju igre vežbe na poligonu. Starija deca mogu samostalno ili uz
pomoć vaspitača istraživati na internetu uz pomog računara, tableta ili pametnih telefona.

3.1. Neke od planiranih situacija za učenje dece tokom projekta

 Vaspitač sa decom priča o njihvim iskustvima u saobraćaju.

 Sa decom se odlazi u obilazak okoline vrtića, upoznaju se sa postojećim
raskrsnicama, semaforima, saobraćajnim znacima, pešačkim prelazima i sl.
 Pri zajedničkim posetama pozorištu, bioskopu, pijaci, pošti i slično deca postaju
učesnici u saobraćaju, prelaze raskrsnice, kreću se ulicom, upoznaju znake
semafora, saobraćajnica, pešačke prelaze, saobraćajne znakove, i uče o pravilnom
i kulturnom ponašanju u saobraćaju.
6
 Vaspitač sa decom posećuje autobusku i železničku stanicu i uči ih o pravilima
ulaženja i izlaženja i ponašanja u ovom saobraćajnim sredstvima.
 Izradom i korišćenjem saobraćajnog poligona u krugu vrtića (dvorište, hodnik,
radna soba) deca se pojavljuju u ulozi pešaka, biciklista, vozača modela
automobila, trotineta, rolera… Na poligonu se nalaze nacrtane raskrsnice, pešački
prelazi, trotoari, mesta za parkiranje, semafori i saobraćajni znaci.
 Organizovanje u radnoj sobi raznih igara na temu saobraćaja uz korišćenje
donima, lota, magnetne table, maketa rasksnica, računara…
 Organizovanje posete saobraćajog policajca kao gosta vrtća…

7
 4. PROJEKAT: SAOBRAĆAJ – PREVOZNA SREDSTVA

U toku projekta „Pričam ti priču sa putovanja na...“ spontano se nametnula tema

prevoznih sredstva. Deca su tokom izlaganja svojih priča spominjala sa čime su putovala:
automobilom, avionom, autobusom vozom ... Neka deca su prvi put putovala avionom,
vozom a neka nikad nisu, pa su bila fasciniran ovim doživljajima. Skoro svakodnevno su
crtala razna vozila kojima su putovali, u dvorištu vrtića igrali su se starim gumama od
automobila „vozeći ih“ i postavljajući u razna vozila koja su „vozili“ ili putovali njima.
Dečaci su često raspravljali o markama automobila ili kamiona, crtali njihove znakove i uz
pomoć vaspitača tražili na internetu slike i modela raznih vozila.

Voz u lastišu Vuk: „Ja sam autobus (vozač) i idemo na more

Videći da ovo dečije interesovanje ne prestaje otvaramo projekat: „Prevozna sredstva –

saobrćaj“.
U sobu smo uneli slike, časopise, knjige i enciklpedije o saobraćaju, a deci ponudili puzle,
domine, i društvene igre sa temom saobraćaja.

8
 Roditeljima smo uputili pozivno pismo:
„Pod utiskom razgovora na temu „Putovao sam ...“ došli smo do teme našeg sledećeg
projekta „Prevozna sredstva – saobraćaj“. Počeli smo sa dogovorima, predlozima i idejama.
Da bi sve činilo celinu zajedništva, dragi roditelji pridružite nam se na putu osvajanja novih
saznanja.
Vaša deca i vaspitačice“

Podsetili smo se sa decom priča sa putovanja i na koji način su sve putovali. Zajedničkim
istraživanjem saznali smo da sve čime smo putovali zovemo zajedničkim imenom – prevozna
sredstva. „Kada se oni nađu na jedom mestu tada oni budu saobraćaj“

9
 Pitali smo decu da li znaju šta je to saobraćaj?
- Kada svako vozilo ima svoj put (Simona)
- Kada prolaze auti, ljudi, bicikli (Selena)
- Znakovi koji pokazuju šta treba da se radi (Dunja V.)
- Kada neko vozi (Marija)
- Kada je gužva (Nikola P.)

Na internetu potražili smo šta to sve predstavlja saobraćaj. Saznali smo da saobraćaj
podrazumeva prevoz ljudi, robe i informacija.

Deli se prema mestu odvijanja:

1. kopneni (drumski, željeznički)

2. vodeni
3. vazdušni
4. kosmički

Na inicijativu roditelja i u dogovoru sa njima organizovali smo da postimo muzeje

automobilizma i vazduhoplovstva u Beogradu. U muzeju automobilizma deca su saznala kako
su se ljudi nekada prevozili (zaprežnim kolima, fijakerom) i kako je takav način prevoza jako
dugo trajao. Saznali smo i kako su nastali prvi automobili ko ih je pravio i kako su oni
izgledali.

10
11
 U muzeju vazduhoplovstva dočekao nas je ljubazni vodič koji nam je na veoma
interesantan i duhovit način ispričao i dočarao čitav jedan vek avijacije ilustrovan
eksponatima od pionirskog perioda do modernog doba. Deci je bilo dozvoljeno da uđu u neke
od eksponata što je ovoj poseti dala posebnu notu.

12
Dok smo se vraćali iz Beograda autobusom deca su posmatrala prolazak automobila i drugih
vozila oko nas. Usput su komentarisali radnje koje preduzimaju određeni vozači: staju na
crveno, daju žmigavac kad skreću, propuštaju druga vozila i pešake ... Prepoznajući
interesovanje dece za pravila saobraćaja i želeći da produbimo interesovanja i podstaknemo
sticanje novih znanja stavljamo ih pred problem situaciju (provokacija).

Šta se ovde dogodilo?

- Saobrćajna gužva

- Saobraćaj

- Saobraćajna nesreća

13
 Deca posmatraju maketu i iznose svoja mišljenja. Zaključili smo da je došlo do
saobraćajne nesreće jer kako su deca zaključila „nisu pazili“ i „nisu gedali gde idu“. Navodim
ih da pažljivije pogledaju datu raskrsnicu. Nešto nam fali.
- fale semafori,
- nema saobraćajnih znakova,
- nema pešački prelaz, dečak ne može da pređe.

Sa decom razgovaramo da li znaju šta su to semafor i saobraćajni znaci, zašto su

nam oni bitni. Semafor je:

- To je nešto kada gori crveno onda ljudi stoje, a kada je zeleno svetlo onda ljudi
kreću.
- To je jedna stvar sa tri svetla što se pale i gase i što može da reguliše saobraćaj.
Kada se upali samo zeleno svetlo onda automobili kreću.
- Ima crveno, žuto i zeleno svetlo. Onda se crveno gasi pa se žuto pali, pa se žuto
gasi i zeleno se pali.

Saobraćajni znaci su:

- To je semafor

- Pešački prelaz

- Stop

- Zabranjeno pešaci, biciklisti

Bitni su nam:

- Da se nebi spucali (Jakša)

- Da se nebi sudrili (Nikola P.)
14
 - Da neko nestrada (Kalina)
- Da nebude mrtvih i povređenih (Marija)

Zaključili smo da ako želimo da učestvujemo u saobraćaju a da budemo bezbedni

moramo dobro da poznajemo saobraćajne propise i znakove.

- „Zato se ide u saobraćajnu školu i tamo sve naučiš i dobiješ dozvolu da voziš auto“
(Vuk).

Da bi se što bolje upoznali sa saobraćajnim pravilima za pomoć smo se obratili onima koji ih
najbolje poznaju – policiji. U goste nam je došao policajac Srećko. Kroz razgovor i
demonstraciju deca su naučila kako i gde se bezbedno prelazi ulica, koji je posao
saobraćajnog policajca, kako i kada policija reguliše saobraćaj, zašto je bitno da dobro
poznajemo pravila i saobraćajne znakove.

Sada smo spremni za novi zadatak: možeš li da napraviš semafor?

15
 Deca su želela da znaju kako to izgleda kada policija reguliše saobraćaj pa smo
odgovor potražili na internetu https://www.youtube.com/watch?
v=xcEKKsRsjHE&ab_channel

Dečak Stefan doneo nam je CD Pažljivko koji nam je snimila njegova mama. Sa
velikom pažnjom deca su pratila Pažljivkove avanture i sa njim učila o bezbednosti u
saobraćaju. Na dečije predloge potražili smo još neke emisije na youtub kanalu -
Zebra znak semafor: Saobraćajni znakovi i sl.

Devojčica Dunja M. došla je sa idejom da bi mogli da posetimo vatrogasce, jer je

ona gledala emisiju kako oni pomažu kod saobraćajne nesreće. Deca su bila
oduševljena idejom pa smo dogovorili odlazak u Vatrogasni dom.

Tu su se deca upoznala sa funkcionisanjem jedne vatrogasne stanice, kako se

vatrogasci pripremaju kada idu da gase požar, osnovnim alatom i opremom, izgledom
vatrogasnog kamiona, i najvažnije koji je broj vatrogasaca 193.

16
17
U toku projekta deci su ponuđeni različiti struktuirani i nestruktuirani materijali od kojih su
izrađivali svoja prevozna sredstva.

18
 5. UMESTO ZAKLJUČKA

Na našu veliku žalost mnoge od planiranih aktivnosti nismo bili u mogućnosi da

sprovedemo jer ja rad na projektu prekinula Pandemija Korona virusa. Vrtići su
zatvoreni i deca su boravila kod svojih kuća. Ipak projekat ja nastavio da živi online, i
preselio se u dečije domove. Rad na projektu nastavili smo putem Viber grupe, kao i
Padleta naše grupe. Nastavili smo da istražujemo saobraćaj i prevozna sredstva a deca
su najviše bila zinteresovana za kosmički saobraćaj.

Ovo su neki od dečijih radova koje smo dobili kao odgovor na online zadatke.

19
 6. LITERATURA

1. Grujičić M. (2011) Metodika upoznavanja okoline, Sremska Mitrovica

2. Grujičić M. (2010) Didaktičko - metodički primeri iz metodike upoznavanja

okoline,

Sremska Mitrovica

3. https://www.sigurnestaze.com/web/blog/03/znacaj-saobracajnog-vaspitanja-i-
obrazovanja.html

4. https://www.halobeba.rs/bezbednost/bezbednost-dece-u-saobracaju/

20