Висока школа струковних студија за васпитаче

Шабац

Еколошке играчке од природног материјала

(семинарски рад из предмета Припремни предшколски програм)

Ментор: Студенти:
Марија Лукић Милена Кос 8/19 - Д
Јозефа Јакшић 1/19 - Д

Шабац,
новембар, 2019.

1
 Садржај

1.УВОД .............................................................................................................................. 3

2. Шта су радионице ......................................................................................................... 5

2.1.Радионица и учење .............................................................................................. 5

2.2. Класификација радионица .................................................................................... 7

2. 3. Основне одлике радионице................................................................................... 7

2.4. Како водити радионицу.......................................................................................... 7

2.5. Основна правила радионице.................................................................................. 8

2.6. Методе рада у радионици....................................................................................... 8

2.7. Најчешћи облици рада ............................................................................................ 9

2.8. Неке радионичарске технике .................................................................................. 9

2.9. Фазе радионице ........................................................................................................ 9

2.10. План радионице – сценарио .................................................................................10

3. Евалуација радионица .................................................................................................... 10

3.1. Евалуација процеса ............................................................................................... 10

3.2. Евалуација ефеката ............................................................................................... 11

4. Еколошке радионице........................................................................................................ 11

4.1. Циљ еколошких радионица ................................................................................. 12

4.2. Задаци еколошких радионица .............................................................................. 12

4.3. Корелација са методикама ВОР-а........................................................................ 12

4.4. Сценарио радионице ........................................................................................... 13

4.5.Уводне игре............................................................................................................ 14

4.6. Централне игре...................................................................................................... 14

4.7. Завршне игре......................................................................................................... 18

5. ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................... 19

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................ 20

2
 1. УВОД

Да би се очувала животна средина,смањило њено загађење и избегла еколошка

катастрофа потребно је у екологији имати нове идеје и осмишљавати савременије
начине заштите животне средине.Од малих ногу треба да учимо децу о глобалном
загревању односно шта они треба или не треба да раде и како они могу да допринесу
смањењу ове појаве.Ако их учимо да природа функционише као једна велика кућа,да се
према биљкама у природи опходе као према својој најдражој играчки,према својим
родитељима и свему што им је драго,Деца ће постепено схватити колико је очување
природе значајно за све и за њих док су мали,али и касније када одрасту.

Није битно да ли неко живи у селу или граду,у Европи или Азији,сви имамо
сличне потребе и исто тако требало би сви да бринемо да очувамо нашу планету. Дете
које има развијено самопоштовање оно може да разликује и поштује оно што је добро
и позитивно од лошег и негативног код других.Свако дете које упозна екологију никада
више неће газити траву,ни ломити гране,ни уништавати птице.....Један од важних
заједничких циљева вртића и родитеља јесте и развијање свести код деце о томе да
својим понашашањем могу чувати природу-најстарију и једину кућу за све
људе,животиње и биљке.

Нећемо претеривати ако кажемо да је дете од самога рођења спремно да учи о

свету око себе.Деца су по природи „ истраживачи“ и они своју околину истражују
посматрањем и ангажовањем чула.Како дете постаје зрелије тако његове истраживачке
активности постају сложеније.

Образовање деце предшколског узраста у области упознавања природе и

процеса који се одигравају у њој треба да се надовеже и подржи дечју урођену, научну
радозналост,усмеравајући је у правцу који се поклапа са нашим циљевима.Дете живи и
развија своје способности у културној средини коју упознаје у складу са квалитетом
коју јој дају одрасли.Процес упознавања средине је интерактиван процес у којем дете
изграђује своју слику, света који га окружује.Најприроднији начин учења код деце јесте
целовито учење целокупним бићем,што значи да деци треба пружити могућност да
посматрају,слушају,пробају и самостално активно делују.

3
 Процес истраживања започиње када дете примети нешто
интригантно,изненађујуће или га стимулишемо питањем о нечем новом,невезано за
претходно стечено искуство.Али деца нису задовољна само пасивним посматрањем
појава око себе,као ни вербалним информацијама које могу добити од одраслих.Деца
желе да испитују,да истражују свет око себе,желе да непосредно богате своја искуства
и стичу нова сазнања о предметима и појавама око себе.

Полазна тачка у овој области је да деци обезбедимо стицање богатих чулних

искустава и квалитетних емоционалних доживљаја у природи,природним ситуацијама,
у непосредној околини.На тај начин подстичемо дечју перцепцију,обогаћујемо дечје
искуство и развој појмова о непосредној околини и улози човека у одржању и заштити
те околине.Тако доприносимо развоју логичког мишљења код деце и деца уче како
самостално могу доћи до одговора или решења.

Следећи корак је да креирамо стимулативни амбијент,односно средину за учење

у којој ће деца истраживати,откривати,експериментисати,испробавати различите идеје
и прикупљене информације,сумирати и анализирати разне ситуације.У таквој средини
деца ће самостално и у сарадњи са другом децом и одраслима сопственом активношћу
на понуђеном материјалу и у различитим медијима конструисати знања и стицати
искустава о свету.Места за учење су сви простори у вртићу и његовој околини на којим
ће дете проналазити информације и стицати сазнања о свету природе путем сопствених
акција.Боравак деце напољу сматра се за здрав начин живота и повезивања са
природом,нове технологије удаљиле су нас од природе тако да деца много времена
проводе у затвореном простору.Деца која често бораве напољу здравија су,
отпорнија,енергичнија,сигурнија у себе и спремнија да помажу другима.Боравак у
природи представља и прилику да деца науче зашто треба чувати природне ресурсе и
на који начин.Брига за заштиту животне средине расте заједно са дететом и његовим
упознавањем света.

Циљеви и задаци у овој области су да деца развију пре свега интелектуалну

радозналост,спознајне способности,стваралаштво ,креативност,да унапреде живот у
складу са природом,да развију навике за здрав живот,да развију свест о томе да је свако
од нас одговоран за своје деловање и да може да допринесе заштити средине.

4
 2. Шта су радионице?
Радионица је један од облика образовног рада, најчешће коришћена у
пројектима са децом и омладином.
Радионица је начин рада који подразумева интерактиван однос учесника и у
којем се ангажују различити аспекти нашег бића и различите врсте интелигенција.
Радионица, као облик рада може да се примењује на свим
узрастима.Предшколски узраст је изузетно тежак за едукацију са овако високим
захтевима због узрасних специфичности.Тачно је да природа учења детета по себи
холистичка јер у ситуацији учења реагује „цело“ дете, оно укључује своје
когнитивне,физичке,емоционалне потенцијале,комуницира говором,али и
гестовима,изразима лица,изражава се глумом и сл.,али су његови расположиви
потенцијали ограничени.
Управо због ових потешкоћа сматрамо технику радионице доминантном у раду
са децом предшколског и раношколског узраста.Активности треба да буду
организоване тако да се компетенција смањи у корист ситуација које захтевају учешће
свих да би се постигао циљ,у којима деца имају активну улогу у доношењу одлука у
групи,у којима се конфликти решавају кроз процес долажења до алтернативних решења
насупрот једноставном „решавању“ уз помоћ ауторитета.Треба им дозволити право на
грешку.

2.1. Радионица и учење

У радионици је, заправо реч о учењу.
Начин рада који је деци занимљивији и подстицајнији за учење а за васпитача је
много тежи и захтевнији. Зато су многи склонији устаљеном, незахтевном,
конвенционалном начину рада.
У највећем броју образовних система процес учења и подучавања се заснива пре
свега на ангажовању когнитивног аспекта личности.
Према мишљењу Гарднера, поред логичко-матаматичке и лингвистичке, постоји
најмање још седам врста различитих интелигенција које укључују просторно-визуелну,
музичку, телесну, интерперсоналну...
Деца треба да спонтано и слободно размењују своје мисли и искуства. Ако
радите са млађом децом, можете користити лутке да бисте им приближили такав вид
5
размене. Ово је савршена прилика да похвалите начине на које деца слушају једна
друге, посебно уколико их слушају са пажњом, разумевањем, заинтересованошћу за
оно што говоре...
Вишеструка интелигенција се у почетку састојала из седам димензија
интелигенције:
1.визуелно-просторна интелигенција (тумачење мапа, сналажење у простору);
2.музичка интелигенција (певање, компоновање, процена музичког дела);
3.вербално-лингвистичка интелигенција (разумевање појмова, писање
текстова, читање...);
4.логичко-математичка интелигенција (математичке операције, логичко
мишљење...);
5.интерперсонална интелигенција (способност разумевања емоција, осећања,
потреба других људи...);
6.интраперсонална интелигенција (способност саморазумевања, увид у
сопствене емоције и мотиве...);
7.телесно-кинестетичка интелигенција (способност контроле покрета);
После објављивања Оквира мишљења Гарднер је идентификовао: осму
природну интелигенцију и девету егзистенцијалистичку интелигенцију.
Радионица је асоцијација за производну радионицу. То је процес осмишљен у
служби продукта. Само име радионица нас асоцира на неки простор у којем се нешто
ради, производи, израђује, на рад који представља сам чин настајања продукта а не
готов производ. Циљ је стварање конкретног, материјалног продукта;
Педагошка радионица подразумева посебан начин рада код које се нагласак
ставља на сам процес и начин рада у њој. Продукти настали у радионици представљају
кључну добит за саме учеснике (плакати, цртежи, закључци). Циљ сваке радионице је
усмеравање ка неком заједничком раду. Основно обележје сваке радионице је да
подразумева лично и активно залагање сваког учесника и не допушта
незаинтересованост и одбијање учешћа.

6
 2.2. Класификација радионица

Класификација радионица према циљу, садржају и узрасту коме су намењене-

две основне групе:
1.Креативне- циљ им је подстицање и развијање дивергентног мишљења
(подстицање вишеструког, слободног и лично обојеног трагања за решењем).
2.Едукативне- стицање сазнања.
а)преветивне- психолошке- усмерене на развој личности, идентитета.
б) когнитивне- циљ им је стицање конкретних знања и вештина, и подстицање
когнитивних процеса.

2.3. Основне одлике радионица

- лични ангажман;
- рад у малим групама;
- активно учешће свих;
- разноврсност комуникационих образаца;
- атмосфера подршке од стране групе и водитеља;
- давање права на различитост и поштовање потреба, емоција и начина
функционисања сваког учесника;
- рад на заједничкој теми;
- надовезивање на лична искуства учесника.

2.4.Како водити радионицу?

Радионицу треба водити на следеће начине:

1.Створити пријатну атмосферу.
2.Не подизати глас.
3.Објаснити деци правила радионице.
4.Прилагодити сценарио узрасној групи – увести игрице које су им забавне.
5.Радионицу изводе две особе, једна следи сценарио и води радионицу, а друга
бележи дечије исказе, тј. води записник.
6.Оптималан број деце – учесника је између 15 до 25.

7
 7.Препоручено време трајања радионице која је састрављена од неколико
активности је око 1,5-2 сата.

2.5.Основна правила радионице

Правила се доносе на почетку групног рада, заједнички, тиме постају правила

свих чланова.
Правило круга – сви седе у кругу; једнака могућност да се сви изразе без ичије
доминације.
Правило „даље” − размена иде у круг, ако неко не жели да учествује у некој од
активности има право да каже „даље”.
Правило слушања – очекује се да пажљиво слушају једни друге;
Правило дискреције – оно што је речено у кругу, ту и остаје.
Правило учествовања – у радионици су сви учесници, нема посматрача.
Правило поштовања договореног времена.
Правило „не седи на својим потребама”– ако неко сматра да треба да напусти
радионицу то треба и да уради.

2.6. Методе рада

Активна метода– ментална и моторичка активност током рада.

Метода искуственог учења– уобличавање личног доживљаја у светлу неког
новог садржаја.
Кооперативна метода – уобличавање личног искуства се обавља кроз размену
са другим учесницима.
Учење по моделу– посматрање осталих учесника радионице у различитим
ситуацијама и улогама и кориговање сопственог понашања.
Проблемска метода– радионичарске активности најчешће представљају
рашавање неког проблема (когнитивног, емотивног, социјалног...).
Комбинује се конвергентно (учење жељеног решења) и дивергентно учење
(подстицање у тражењу различитих путева за долазак до решења).

8
 2.7. Најчешћи облици рада
Размена у целој групи – основни облик рада којим свака радионица почиње и
завршава се:
А) разговор у круг – разговор по реду седења;
Б) групна дискусија – мање структуирана размена, важно је међусобно
слушање и нескретање са теме;
В) олуја мозгова(brainstorming) – слободне асоцијације на задату тему;
Г) симултана индивидуална активност – захтев усмерен на симултани
ангажман (присећање, размишљање...);
Д) рад у паровима или малим групама (3 до 5 чланова).

2.8. Неке од радионичарских техника

ВОЂЕНА МАШТА – уз водитељево усмеравање наводи се машта учесника на
искуство потребно за даљу елаборацију нових садржаја;
КИПАРЕЊЕ – постављање свог пара у одговарајући положај који изражава
идеју пара;
АКВАРИЈУМ – у средини круга одиграва се одређена сцена која говори о
одређеном искуству;
ИГРАЊЕ УЛОГА – омогућава сагледавање ситуације из другачије перспективе;

2.9. Фазе радионице

I Изазивање личног доживљаја − проживљавање новог садржаја кроз лично

искуство;
II Уобличавање личног искуства − најчешће конкретизираног речима (цртеж,
покрет...);
III Размена − обогаћивање личног искуства (у пару, мањој групи, кругу);
IV Обрада − размењен и обогаћен доживљај претвара се у сазнање.(Кључна је
улога водитеља који сажима, уопштава и смислено повезује све добијено током рада и
„враћа” га учесницима уз отворен простор за њихов коментар.)

9
 2.10. План радионице − сценарио

Унапред јасан и дефинисан план – сценарио.Од доброг сценарија зависи успех

радионице.
Суштину сценарија чине структуиране активности које настају као резултат
конкретног захтева који уводи водитељ, а обједињене су једном изабраном темом.
Активности, односно игре које чине сценарио радионице деле се на уводне, завршне и
самосталне игре. Циљ игара је многострук. Оне могу да утичу на појачавање
повезаности и сарадње међу члановима групе. Неке игре имају једноставан задатак да
опусте и развеселе учеснике, а неке игре служе као уводне активности у тему која ће се
током радионице обрађивати.
УВОДНЕ ИГРЕ – треба да помогну да се учесници упознају на што
занимљивији начин; ''отварају'' садржај радионице и учеснике уводе у доживљај који је
предмет радионице.
ЗАВРШНЕ ИГРЕ – треба да опусте учеснике, развеселе и на тај начин напусте
радионицу у добром расположењу али и да дају водитељу повратну информацију о
успешности саме радионице.
Преко конкретних захтева усмерава се учешће деце.
Важно је додстицати кооперацију а не такмичење и дискриминацију.
У сценарију треба прецизно назначити предвиђене облике рада тј. технике
групног рада.

3.Евалуација радионице
3.1. Евалуација процеса подразумева у којој су се мери радионице
одвијале на очекивани начин. Циљ je да се опише сам процес извођења активности и
упореди се са предвиђеним планом..
Треба обратити пажњу на:
1.евиденцију о учесницима − док бележимо њихову активност сазнаћемо које
више заинтересован за овај начин рада а ко мање...
2.одступања од сценарија радионице − какве су се тешкоће могле јавити:
предвиђено време за обављање неке активности је недовољно, постављени захтеви су
преобимни; значајно због даљих корекција...

10
 3.реакције на поједине активности − заинтересованост или
незаинтересованост за садржаје због преамбициозног програма или недовољно
занимљивих садржаја...
4.атмосферу у групи − одличан показатељ (не)успешности неке радионице.

3.2. Евалуација ефекта подразумева какви су ефекти радионица у односу на

постављене циљеве, да ли су остварени планирани циљеви.
Начини процењивања ефеката радионице су:
1.Изјава учесника о томе какве ефекте они сами примећују....
2.Групни разговор на крају који може бити и самостална радионица....
3.Упитник који може бити увод у радионицу – учесници могу да на тај начин
изразе своје мишљење и тиме заокруже своју активну улогу у радионици...

4. Еколошке радионице

За еколошкe садржајe најпогодније су радионице, позоришне представе,

колективне игре, пригодне приче. Не треба бирати радионице које код деце изазивају
страх већ оне које су им занимљиве и уз које ће се лепо осећати. Најбољи пример за то
смо ми као васпитачи, јер смо им ми модел на који се угледају. Због својих
специфичних садржаја тешко је да дете учи и да се максимално посвети томе. Због тога
дете треба на одговарајући начин анимирати. Дете ће комуницирати гестовима,
говором, изразом лица, глумом или игром. Зато вапитач са децом мора да успостави
контакт на одговарајући начин како би до решења долазили заједно превазилазећи
постојеће конфликте.
Игре у радионици доводе до самопоштовања код деце и стварају осећање
задовољства када међусобно комуницирају и заједно долазе до решења проблема. За
стварање групних индентитета најбитније је да деца у групи смисле себи неко име
групе и направе себи неки симбол који ће искључиво њих карактерисати. За добру
мотивацију да деца прихвате нова сазнања, најбоље је кренути од оних ствари које су
деци већ добро позната, рецимо из породице, другова, од вртића и односа у њему, од
насеља у коме дете живи, обичаја, културе, знаменитости, песмица, појава у природи,
годишњих доба, живота и рада људи, професора итд.

11
 У еколошком образовању треба обратити пажњу на три спољашње димензије
глобалног образовања.
1.Просторна димензија која представља учење о системацкој и међузависној
природи света.
2.Временска димензија која представља учење о утицају акција из прошлости и
садашњости на будућност.
3.Проблемска димензија је учење о испреплетаности кључних еколошких
проблема у свету. Спољашне димензије утичу на унутрашњу, тј. утичу на свест
личности а све то подстиче личну одговорност за средину у којој живимо.

4.1.Циљ еколошких радионица

Унапређење еколошке савести малишана и изградња исправних еколошких

ставова.

4.2.Задаци еколошких радионица

1.Уочавање промена које су настале и које настају човековим деловањем на живи

и неживи свет у околини детета;
2. указивање на значај еколошког плана за појединца и окружење /и његовог
спровођења на принципима одрживог развоја;
3. формирање раних навика примарне селекције и адекватног елиминисања
„отпада” и навика здравог живота;
4. сакупљање секундарних сировина и бирање материјала погодног за
рециклажу;
5. подстицање дечје креативности употребом структуираног и неструктуираног
амбалажног „отпада”;
6. богаћење дечјег речника.

4.3.Корелација са методикама ВОР-а:

1.Методиком развоја говора

2.Методиком упознавања околине
3.Методиком почетног развијања математичких појмова

12
 4.Методиком музичког васпитања
5.Mетодиком физичког васпитања
6.Методиком ликовног васпитања

4.4.Сценарио радионице

УВОДНЕ ИГРЕ:
1. Име + покрет
2. Питај ме - питам те

ЦЕНТРАЛНЕ ИГРЕ:
I група
1. Слика од јесењег лишћа
2.Звечка од семенки
3.Солитер од дрвених плочица
4.Фигуре од поврћа

II група
1.Праве и криве линије од обојених каменчића
2.Лутке од вунице
3.Слика од семенки
4. „Јесенко“ од шишарки

III група
1.Цвет од перушине
2.Чинија од глине
3.Фигуре од јесењих плодова
4.Кастањете од орахове љуске

IV група
1. „Мица“ од каменчићима
2.Јесења икебана
3.Огрлице од семенки
4.Сова од шишарке

ЗАВРШНЕ ИГРЕ:
1.Ходање по замишљеном тлу
2.Зрно по зрно- погача

13
4.5. Уводне игре

1)Име + покрет
Учесници радионице стану у форму круга.Свако детете треба да осмисли неки
покрет.Дете изговара прво своје име ,затим изводи осмишљени покрет а група кад он
заврши поздравља га тако што ће рећи:Ћао+ име детета које се представило и поновити
покрет који је дете осмислило.Игра траје док се сва деца не представе именом и
покретом.
2) Питај ме – питам те
Учесници радионице се поређају у два концентрична круга,свако има свог пара и
окренути су лицем у лице.Водитељ се обраћа учесницима игре: „Сада имате прилику да
од свог пара сазнате што до сада нисте знали о њему.Можете га питати шта год
хоћете,а ваш пар ће вам одговорити.Прво ће питања постављати они који стоје у
унутрашњем кругу.Потрудите се да одговарате на питања кратко и јасно.“

4.6. Централне игре

I група
1)Слика од јесењег лишћа
Деци је понуђено разно јесење лишће које је претходно сакупљено на ливади и у
парку (све то је испресовано у новинама),лепак , папири у боји и темпере.Деца имају
задатак да од понуђених материјала на столу, направе слику која је сачињена од јесењег
лишћа а позадину украшавају по својој жељи .На крају праве изложбу радова и заједно
износе утиске о сликама које су сами креирали.

2)Звечка од семенки
Материјали потребни за израду звечке су семенке које се вежу помоћу канапа на
дрвце и мрдањем се производи звук,семенке могу бити разне,све оно што можемо да
пронађемо у природи.Ове звечке су идеалне за музичке игре са децом.

14
 3)Солитер од дрвених плочица
Дрвене плочице направљене су од природног материјала - дрвета .Исечене су у
облику праугаоника,све су исте величине и безбедне за игру.Ове дрвене плочице
пружају разне могућности за игру.Деца од њих могу правити разне куле,солитере-
грађевине које су производ њихове маште.Овакав начин игре подстиче и развија
креативност и машту код деце предшколског узраста.

4)Фигуре од поврћа
Ова игра је најпогоднија да се ради са децом у јесен.У јесен има разног поврћа и
доступно је у свим продавницама,маркетима и пијацама.На сто,пре почетка игре,
поставити разно поврће .Затим децу питати да ли знају шта је то и како би то могло да
нам послужи за игру.Задатак сваког детета је да одабира поврће по жељи и да осмисли
неку фигуру која може да буде животиња или нешто друго што би они желели.Ова игра
може бити добра и као тема да се деци прича о здравој исхрани.Могу се на тањиру
наравити фигурице од поврћа које су јестиве али претходно поврће треба опрати и
очистити.

II група:
1)Праве и криве линије од обојених каменчића
Ова игра је веома омиљена код деце,радо се играју и дечаци и девојчице.Игра
започиње тако што деца седе за столом поделе им се папири на којима су исцртане
разне линије(праве,криве,цик-цак линије или геометријски облици).У чиније се ставе
каменчићи разних боја и деца имају задатак да по линији ређају каменчиће у
боји.Друга варијанта ове игре је да се на платну исцтају линије и да деца седе и ређају
каменчиће по линијама ако деца имају жељу да сама доцртавају линије тада им се даје
фломастер и они сами доцртавају линије по којима касније ређају каменчиће.У таквим
ситуацијама можемо да добијемо и линије које могу да чине неку слику.Игра захтева
концентрацију,маштовитост и развија фину моторику.

15
 2)Лутке од вунице
Израда оваквих луткица може послужити за сценску игру.Да би се направила
оваква лутка потребна нам је вуница разних боја,картон за намотавање у одређеној
димензији која одговара величини лутке и маказе.Ова техника израде лутке захтева да
се деци претходно објасни процес рада.Деца треба да намотавају вуницу на
картон,затим скидају вуницу са картона ,пресеку у доњем делу намотану вуницу а у
горњем делу вежу канапом главу(праве главу) .Помоћу кратких одсечених канапчића
формира се лутка тако што водитељ на примеру показује деци где треба да вежу канап
да би добили одређену лутку .У зависности од везивања канапа можемо добити дечака
или девојчицу. Ако су деца заинтересована могу да оживе лутку тако што ће јој
налепити очи, уста, нос и уши од дугмића,циркона и перлица. Од вунице можемо да
првимо и овчице тако што ћемо на картон(исечен у облику овце) лепити вуну,глава
може да буде од кестена која се лепи силиконом и то ради водитељ радионице,очи се
додају од самолепљивог колажа а ноге од чачкалица.На крају деца могу да осмисле име
за своје лутке и да међусобно смишљају драмски текст.
3)Слика од семенки
За ову игру потребно је припремити разне семенке и лепак.Деца добију папир са
нацтаним једноставним цртежима и њихов задатак је да лепе семенке, како би добили
„слику од семенки“ чији делови слике се лепе истим семенкама како би слика имала
смисао, односно по завршетку лепљења семенки слика треба да личи на мотив који је
био нацртан на папиру.
4) „Јесенко“ од шишарки
Потребан материјал је:шишарке,лепак ,суво лишће,ораси са љуском, „брада од
кукуруза“,зрна кукуруза, кестење,пластичне очи и перушина.Деца „Јесенка“ праве тако
што за тело користе шишарке,за главу орах или кестен ,за косу „браду од кукуруза“ и
остало је ствар избора и дечје креативности и маште.Ова играчка је веома интересантна
и може деци да послужи за игру.

III група
1) Цвет од перушине
За ираду овог цвета потребна је перушина од кукуруза која се веже на обруч који
је направљен од жице.На цвет од перушине могу се додати још неки украси као што су

16
цветићи, гранчице и суве травке.Овај цвет служи као декорација која може да се окачи
на врата или зид.

2)Чинија од глине
За израду ових чинија потребна је глина,од које деца вајају чинију.Деца могу да
користе неке алатке као што су ножићи и штапићи од пластике да направе шаре на
чинији. Када се она осуши може да се боји темперама.Оваква чинија може да послужи
за остављање ситних стварчица или бомбоница.

3)Фигуре од јесењих плодова

За израду ових фигура потребно је кестење,љуске од
кестења,шишарке,жиреви,чачкалице,пластичне очи, црвене бобице и лепак.Деца од
понуђеног материјала праве фигурице.Фигурице могу бити разне животиње које у
природи постоје али деца могу да и креирају нека нестварна бића која су део њихове
маште и фантазије.

4)Кастањете од орахове љуске

Поступак израде је једноставан само се дебљи канап залепи за половину ораха
тако да се може провући прст.За израду потребне су љуске ораха ,лепак силикон и
дебљи канап.Игра са кастањетама је врло забавна и може да послужи за музичке игре .

IV група
1) „Мица“ са каменчићима
Ова игра је врло стара али и данас је омиљена као друштвена игра.Она се игра у
пару тако што сваки играч има по четири каменчића (које је претходно осликао како би
се разликовали од противничког играча).Пар добија таблу са нацтаним линијама по
којима се померају каменчићи.Каменчићи се стављају на места која су обележена
тачкама и циљ игре је да један од играча затвори противнички каменчић са три
стране,тако се игра игра док један од играча не блокира другог. Онда противнички

17
играч не може да помера каменчић и игра је готова..Каменчићи могу да се украсе са
фломастерима .
2) Јесења икебана
Да би се направила „Јесења икебана“ потребно је прво пронаћи у шуми,парку
или неком другом месту суве гранчице разних величина,суво лишће,цвеће,зимзелене
гранчице,могу и неки плодови јесени као што су жир и кестен.Затим деци понудити све
ове природне материјале и дати им задатак да направе икебану(показати деци слику
икебане јер може да се деси да неко дете не зна шта је икебана).Сваки пар добије једну
корпицу и у њу слаже понуђене материјале.Икебане могу да буду леп украс у простору
у којем се борави као јесења декорација.
3) Огрлице од семенки
Материјал за огрлице могу бити семенке или плодови, који нису много тврди да
би игла и конац могли пролазити кроз њих(шипурак,бобице,корице од
поморанџе).Друга врста огрлица може да се прави тако што де на картон облика срца
или цвета лепе семенке и касније се провуче канап и добијемо огрлицу.Потребан
материјал за израду огрлица је: канап,игле,картон,маказе, лепак и разне
семенке(пасуљ,соја,сочиво ,шипурак,коре од помораџе,бундева итд.)
4)Сова од шишарке
За прављење сове потребне су шишарке,лепак,маказе,филц у боји за очи,јесење
лишће и зимзелене гранчице за гнездо.Израда сове је врло једноставна, тело је од
шишарке, крила од браон филца а очи од филца у боји.Може да служи као декорација
на некој полици,може да се направи и гнездо,а може да буде и украс за новогодишњу
јелку.

4.7. Завршне игре:

1) Ходање по замишљеном тлу

Деца ходају слободно по простору и по инструкцији водитеља ходају као
да...(иду кроз воду,као да је под лепљив,скачу са камена на камен,иду кроз снег,шуњају
се кроз шуму,иду кроз пустињу,шљапкају по барицама,пењу се на планину...итд.)Ова
игра може да траје док деца показују интересовање за њу,водитељ може да настави

18
анимирање деце кроз причу која ће бити пропраћена покретима.Циљ ове игре је
развијање маште и усавршавања моторичких активности ходања,скакања и прескакања.
2)Зрно по зрно-погача
Вођа групе започиње причу којом анимира децу: „Мишеви припремају прославу
за крај школске године,поделили су задатке и морају у млин по жито.Направили су
посудице и ставили их на главу,како би жито лакше носили.“У овој игри екипу
сачињава шест играча (три девојчице и три дечака).Такмичари наизменично треба да,у
трајању три минута,пренесу што више пинг-понг лоптица на глави у посуди која је
причвршћена ластишом.Сваки такмичар има право да понесе по две пинг-понг
лоптице.Такмичарима вођа групе даје знак за почетак и крај игре.Циљ ове игре је да
остварује контролу над крупном моториком,да испољава здрав такмичарски дух и да
показује уорност и истрајност током игре.

5.Закључак

Деца предшколског узраста могу изгледати сувише мала да би учила и

разумела глобалне проблеме човекове околине.Бројна истраживања показују,међутим
да је то могуће уколико се задовоље два захтева да обучавање почне на што ранијем
узрасту и од конкретних проблема из непосредне околине детета.Такав почетак доводи
до интегрисања дететовог властитог искуства у процес учења, што делује мотивационо
а и један је од постулата глобалног образовања.Дететово искуство прате и његове
емоције и тиме његово разумевање глобалног проблема постаје „лична ствар“,што је
одличан увод у стварање личне одговорности.рад са малом децом зато треба да отпочне
обрадом проблема који подстичу осећање самопоштовања сваког детета и развијају
способности комуникације и кооперације.

Развијено самопоштовање је значајно за развој „глобалне свесности“.Дете са

развијеним самопоштовањем тј.дете које позитивно и реалистично мисли о себи
способно је да је да разликује и поштује оно што је јединствено и позитивно код других
људи.Ако желимо да код деце развијемо потребу за уважавањем других људи,нужно је
почети са развијањем позитивног мишљења о себи.нова испитивања адолесцената
указују на корелацију између развијеног самопоштовања и развоја сложених

19
социјалних понашања,као што су:алтруизам,великодушност,несебичност као и развој
способност за суочавање са проблемима.Способност самосталног доношења одлука и
конструктивног деловања у стварном свету један је од основних циљева глобалног
образовања.

Комуникација такођер спада у један од значајних циљева глобалног

образовања.Способност јасног самоизражавања и слушања другог са разумевањем
основне су претпоставке развоја свести о мишљењу других.

Учење о сарадњи помаже деци да доживе своју групу, не само као скуп
појединачних индивидуа, већ као систем у коме су чланови међусобно повезани и
стално упућени један на другог.Кроз то доживљено искуство конкретизује се појам
међусобне зависности која се касније примењује на све односе у које
ступамо.Истраживања показују да стратегија кооперативног учења омогућује виши
ниво достигнућа у сложенијим процесима мишљења,као што су решавање проблема и
разумевање апстрактних појмова- норме, правила,морала, мира и сл.

Литература

1.Душица Бојовић,Природа деци приповеда,Друштво психолога Србије

2. Ишин-Томић, Јадранка (1994): Чувари природе. Београд:Завод за уџбенике и
наставна средства.
3. Каменов, Емил (2004): Зелена планета. Нови Сад: Драгон.

4. Маркоска, Даница В. (2002): „Породица и вртић у првим корацима еколошког

едуковања предшколске деце“, у: Еколошка свест и еколошко образовање деце и
омладине. Шабац: Виша школа за образовање васпитача, стр. 87-99.

5.Радојковић, Дијана (2006): Збирка еколошких активности. Нови Сад: Тампограф.

6.Стојановић, Биљана (1997): Истраживачи дечјих душа. Нови Сад: Драгон.

20
21