ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА

ВАСПИТАЧЕ У КРУШЕВЦУ

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор: Кандидат:

Невенка Михајловић,проф.др Бојана Рилак

Крушевац, 2016.
 ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
ВАСПИТАЧЕ У КРУШЕВЦУ

Значај биљака за опстанак живог света

ДИПЛОМСКИ РАД
из предмета: Методика упознавања околине

Ментор Кандидат

Невенка Михајловић, проф.др Бојана Рилак

индекс бр.: 2В-130/12

Крушевац,

Новембар 2016.
Садржај :

1. Увод................................................................................................................................................5
2. О биљкама.....................................................................................................................................8
2.1 Корен......................................................................................................................................9
2.2 Стабло...................................................................................................................................10
2.3 Лист.......................................................................................................................................11
2.4 Цвет , плод и семе...............................................................................................................11
3. Значај биљака за опстанак..........................................................................................................13
3.1 Биљка је живо биће.............................................................................................................14
3.1.1 Дисање.........................................................................................................................14
3.1.2 Исхрана.........................................................................................................................15
3.1.3 Транспирација..............................................................................................................15
3.2 Како биљке расту.................................................................................................................16
3.2.1 Услови растења............................................................................................................17
3.3 Покрети биљака...................................................................................................................18
3.3.1 Покрети растења..........................................................................................................18
3.3.2 Како биљке добијају имена и како се разврставају у ботаници...............................19
4. Биљни свет је чудноват и тајанствен..........................................................................................20
5. Представљамо биљке деци........................................................................................................21
5.1 Примери активности...........................................................................................................21
5.1.1 Упознајмо наше пријатеље биљке.............................................................................21
5.1.2 Играмо игру Ми смо биљке........................................................................................22
5.1.3 Свет без биљака...........................................................................................................22
5.1.4 У повртњаку..................................................................................................................23
5.1.5 Корен............................................................................................................................24
5.1.6 Како „ради“ стабло?....................................................................................................26
5.1.7 Откривамо старост дрвета..........................................................................................27
5.1.8 Облачимо дрво............................................................................................................27
5.1.9 Узајамно додиривање.................................................................................................30
5.1.10 Пробамо и учимо.........................................................................................................31
5.1.11 Клијање.........................................................................................................................31
 5.1.12 Град какав желим........................................................................................................34
5.1.13 Које биљке расту на селу.............................................................................................35
5.1.14 Једно дрво- шума није.................................................................................................37
5.1.15 Правимо планину.........................................................................................................38
5.1.16 Песак и кактус...............................................................................................................38
5.1.17 Биљке купачи...............................................................................................................40
6. Активности на тему врсте биљака..............................................................................................41
6.1 Воћне приче.....................................................................................................................41
6.1.1 Кулинарске играрије....................................................................................................42
6.1.2 Чаролије од жита.........................................................................................................44
6.1.3 Цвеће је украс..............................................................................................................45
6.1.4 Представљамо дрвеће................................................................................................47
6.1.5 Биљна апотека.............................................................................................................49
7. Активности на тему биљке кроз годишња доба........................................................................50
7.1 Обукла се природа у јесен..............................................................................................52
7.1.1 Успавана природа........................................................................................................53
7.1.2 Буђење природе..........................................................................................................54
7.1.3 Шта је донело лето?.....................................................................................................56
8. Још неки од примера игара, активности и радионица.............................................................57
9. Закључак.......................................................................................................................................61
10. Литература...............................................................................................................................63
 1. Увод

Деца данас углавном одрастају без пуно директних , реалних искустава везаних за
природу. Они најчешће знања стичу посредно, гледајући природу, биљке путем
телевизије или играјући игрице, уместо да их упознају и посмарају директно.

Живимо у опасном свету, па део одговорности за такво стање сносе и родитељи који
из страха интензивно огранићавају природну радозналост деце уз превелике жеље да их
заштите. Међутим, ограничавање ове природне потребе , оставља далекосежне
последице на интелектуални и емотивни развој будуће одрасле личности.

Проводећи време у природи деца могу научити нове вештине , забављати се играти
и развијати самопоуздање.

Деца на предшколском узрасту имају потребу да откривају и иистражују свет око

себе и стичу основне појмове о томе где, што и како се нешто збива. У овом случају
ради се о сазнањима из области живог света: биљкама, животињама и човеку као
биолошком и друштвеном бићу.

Деца су у сталној интеракцији са природном средином и показује велико

интересовање за учење о узрочно-последичним односима свега са чим се сусрећу. На
занимљив и забаван начин , уз помоћ огледа, посматрања, симболичких игара,
сликовница и енциклопедија, деци се може представити скоро све што их интересује из
живог света. То интересовање се код њих стално развија и зато им треба помоћи да
стекну што јасније и тачније представе о свему. За ту сврху најпогоднија су богата
чулна искуства стечена у непосредном контакту са биљкама и животињама. Зато
најбоље услове за богаћење дечјег искуства о живом свету пржа сама природа. Поред
посматрања, важно је деци омогућити да истражују , експериментишу, праве збирке
узорака, формирају кутке живе природе , израђују моделе...јер све то доприноси
интензивнијем доживљају и сазнању које је оплемењено емоцијама.
 Основни циљеви упознавања деце са живим светом односе се на разликовање живог
од неживог и упознавање са основним својствима живих бића и животних процеса.
Веома је важно да деца схвате разноврсност животних облика и могућност њихове
класификације, упознају конкретне биљке и животиње , њихов изглед и особине,
повезаност са карактеристикама средине у којој живе, као и место човека у природи и
друштву и узајамну зависност свих живих бића.

Основна сазнања о биљном свету треба усмерити на упознавање са

карактеристикама биљака, њиховог изгледа, разноврсности, назива основних делова и
њихове функције. Деца треба да науче да разликују биљке које слободно расту у
природи, од култивисаних, упознају њихова станишта и прилагођеност екосистемима.
Посебна пажња мора се посветити сазмањима о корисности биљака за живи свет у
целини и нужности њиховог очувања и заштите.

Човек је биолошко и друштвено биће. Сазнања о њему као биолошком бићу

обухватају познавање изгледа и грађе човековог тела, главних унутрашњих органа и
њихове функције, разлчитих фаза људског живота и услова за живот. Потребно је
направити одговарајуће поређење са животињама и биљкама у погледу биолошких
функција и указати на међузависност свих живих бића у природи. Разумевање човека
као друштвеног бића подразумева сазнања о његовом друштвеном окружењу ,
организацији људске заједнице и познавање способности човека као интелигентног и
стваралачког бића.

Сазнања о живом свету су полазна основа за васпитање и образовање млађе деце , на

којој ће развити способност доживљавања и упознавања природе, уочавања њених
законитости и лепоте, уз схватање да од њеног очувања зависи опстанак целокупног
живота на планети. За то је најпогодније започети тај процес у предшколском узрасту,
када је дете највише емоционално пријемчиво и отворено за искуства, радознало и
спремно да прихвати утицај одраслих.

Програм зато треба остваривати откривачким активностима и оним методама и

поступцима које ће децу стављати у активан положај. Улога васпитача је да подстиче
дечју радозналост , активност и жељу за истраживањем и ствара услове за њено
задовољавање.

Пожељно је да оно што деца запазе и доживе посматрањем у природи , изразе на

неки начин, причајући, цртајући, у играма маште и играма улоге, што појачава њихов
доживљај и доприноси прерађивању искустава и постављању нових питања.

Развојни циљеви

У предшколској установи потребно је децу оспособити да:

- Препознају и именују различите врсте биљака и њихове органе (корен ,стабло,

лист, цвет, плод, семе);
- Развијају брижљив однос према биљкама стицањем радних навика (заливање,
одржавање биљака) под надзором васпитача;
- Препознају различите врсте станишта на којима биљке живе , као и начине
њиховог прилагођавања одговарајућим условима средине (ливадске, шумске ,
водене, биљке сувих станишта, биљке далеких крајева);
- Упознају развојне фазе ( сејање, клијање, цветање, доношење плода ), а у вези са
тим и значај појединих абиотичких фактора (светлост, температура, влажност) на
животни циклус биљака;
- Упознају поједине врсте лековитих биљака и њихо значај за здравље људи;
- У вези са репродукцијом сазнају да из одређене врсте семена клија одређена
врста биљке и да се од једног проклијалог семена развија једна биљка;
- Врше структуирање времена на основу животног циклуса појединих биљака
током различитих годишњих доба (житарице, различите врсте воћа и поврћа);
- Упознају и разумеју основне физиолошке процесе и значај појединих биљних
органа за фотосинтезу, дисање, транспирацију(„биљке плачу“), транспорт воде и
минералних материја;
- Разумеју значај биљака за опстанак свих живих бића због процеса фотосинтезе, у
којем настају органске материје (храна) и ослобађа се кисеоник;
 - Класификују биљке према различитим спонтаним или задатим критеријумима
(поврће/воће;дрвенасте биљке/зељасте биљке; воће из наших крајева/јужно воће;
сочни плодови/коштуњави плодови и др.).

2. О биљкама

Постојање биљака на Земљи је услов опстанка свих живих бића. Биљке су

аутотрофни организми. То значи да способне су процесом фотосинтезе саме стварају
органску материју-храну коју најпре оне користе, а затим и животиње и људи. Значи,
фотосинтеза представља кључну карику у ланцу исхране на нашој планети и од највећег
је значаја за одржавање и еволуцију органског света. Аутотрофне биљке у процесу
фотосинтезе уз коришћење сунчеве енергије , а уз помоћ биљног пигмента хлорофила,
од неорганских молекула –CO2 (угљен-диоксида) и воде стварају органске материје и
ослобађају кисеоник. Фотосинтеза се дешава у зеленим деловима биљке , односно
примарно у листовима, јер је у њима сконцентрисан фотосинтетички пигмент
хлорофил. Он апсорбује црвени и плави део спектра видљиве светлости , а пропушта
зелени што му и даје такву обојеност. На тај начин трансформисану сунчеву енергију
биљке користе за раст и развој , а остала жива бића их директно или индиректно
користе у исхрани као извор енергије за свој опстанак. Осим стварања хране, у процесу
фотосинтезе настаје и кисеоник. Без њега опстанак не би био могућ. Биљке обогаћују
атмосферу кисеоником и зато се велике зелене овршине називају „плућа планете“.
Фотосинтеза је јединствени процес у биосфери. Сваке године као резултат фотосинтезе
на Земљи настаје 150милиона тона органске материје и ослобађа се око 200 милиона
тона кисеоника.

Биљке се као и остала жива бића размножавају, хране, дишу,старе и умиру. У

зависности од степена сложености изграђене су из већег или мањег броја ћелија
организованих у ткива или органе. Орган је део тела биљке са специфичном грађом и
одређеном функцијом. Према функцијама које имају, биљни органи се деле на:
  Вегетативне- одговорни за исхрану биљке , а то су корен, стабло и лист;
 Репродуктивне- одговорни за размножавање, а то су цвет, плод и семе.

2.1 Корен

Корен има функцију да причвршћује биљку за подлогу , апсорбује и спроводи воду

и минералне материје , складишти и синтетише , различите секундарне метаболите. То
је подземни део биљке који расте својим врхом названим коренова капа. Према начину
гранања , корен може бити осовински ( воће, храст, буква) и жиласти (траве). Код
осовинског кореновог система постоји главни корен , а око њега се гранају остали
коренови израштаји. У жиличастом кореновом систему не постоји главни корен, већ су
сви коренови израштаји једнаки. И у једном и у другом случају , коренови системи су
изузетно разгранати како би имали што већу површину, због веће абсорпције воде и
минералних материја. Метаморфозом корен образује различите структуре које
зглавном имају функцију складиштења органских молекула и служе као резерва хране
током зиме када биљка треба да преживи. Такве корене код неких биљака човек користи
за своју исхрану као што су шаргарепа, шећерна репа, ротквица, цвекла, итд. Као лек
користи се корен белог слеза, шаргарепе итд.

2.2 Стабло

Стабло спроводи воду и минералне материје од корена до листова, као и органске

материје у супротном правцу. Такође, поставља листове у оложаје најповољније за
фотосинтезу.

У односу на тип стабла (чврстину) и начин гранања, биљке могу бити зељасте и
дренасте. Зељасте биљке имају меко, сочно и већином зелено стабло. Дрвенасте биљке
су вишегодишње, имају чврсто одрвенело стабло и према свом изгледу се деле на
дрвеће, жбунове и полужбунове. Дрвеће има јасно изражено и добро развијено стабло ,
које се грана изнад земље и на одређеној земљи образује круну. То су нпр.шумско
дрвеће и неке врсте воћа(јабука, крушка, шљива, бресква, кајсија итд.). Жбун је
дрвенаста биљка без јасно израженог стабла јер гранање почиње одмах или нештви
више изнад земље. Висина жбунова не прелази 4-5 метара. Ту спадају: леска, дивља
ружа, малина, глог, трњина итд. Полужбунови имају врло кратко дрвенасто стабло
највише до 80цм висине, а из њега се сваке године развијају једногодишњи зељасти
изданци. Овој групи ниских грмова припадају: мајчина душица, тимијан, боровница,
жалфија. Када се стабла дрвенастих биљака посеку , виде се прстенови који се називају
годови. Они представљају прираштаје дрвене масе који се повећава сваке године. На
основу броја годишњих прстенова одређује се старост дрвета .

Метаморфозирани делови стабла имају функцију складиштења хранљивих материја

и воде. Стабло метаморфозом образује различите структуре као што је ризом (неки
корови нпр.пиревина, ђурђевак,јагорчевина, перуника), кртола (кромпир) и луковица
( лук, лала). Као лек користе се стабла: мајчина душица, кантариона, раставића, клеке,
кора храста итд.

2.3 Лист

Основне функције листа су фотосинтеза и транспирација ( испаравање вишка воде

са површине листа).

Лист се састоји из лиске , лисне дршке и лисне основе. Лиска је најшири део листа
са великом површином , како би се абсорбовала што већа количина синчеве светлости.
Лисна дршка спаја лиску и лисну основу. Има улогу да лиску постави у најповољнији
положај , како би се максимално ефикасно одвијала фотосинтеза. Лисна основа спаја
лист за стабло.

Листови могу бити прости и сложени. Прости листови на једној лисној дршци имају
само једну лиску, док сложени на истој лисној дршци садрже више лиски. Листови су
веома различитог облика. Њихов облик и грађа увек су директно условљени
интезитетом осветљења и количином воде на станишту где биљка живи. Док биљке
врше фотосинтезу , лишће је зелене боје. Када наступе неповољни услови спољашње
средине, односно у јесен, код листопадних биљака лишће мења боју и опада. Тиме се и
врши припема биљке за преживљавањеу наступајућем зимском периоду. Листови
зимзелених врста, односно четинара могу бити игличасти као код бора, смрче и јеле,
или љуспасти као код туја и чемпреса. Вишегодишњи су , обично су веома чврсти,
тврди и жилави. Једино аришу листови (четине) опадају сваке јесени.

Боја и облик лишћа су веома интересантни за децу. У исхрани се користе листови

купуса, спанаћа, зелене салате, блитве, лука. Познати зачини су листови першуна,
ловора, оригана, а каолек користе се листови нане, жалфије, итд.

2.4 Цвет , плод и семе

Цвет је најатрактивнији део биљке. Најчешће је јарко обојен, миришљав и често

укусан. Цветови могу бити појединачни или у облику цвасти. Функција цвета је
репродукција, односно образовање гамета, оплођење, стварање семена и плодова.

Главни делови цвета су: цветна дршка, цветна ложа, чашични и крунични листићи ,
прашници и тучак. Цветна дршка је зелени изданак на коме се налази цвет. Она спаја
цвет са стаблом биљке. Цветна ложа је проширени део цветне дршке на којој су од
споља ка унутрашњости поређани чашични , затим крунични листићи , и на крају
прашници и тучак. . чашични листићи су зелене боје , налазе се споља и имају улогу да
заштите остале делове цвета.изнад њих, ближе унутрашњости цветаналазе се крунични
листићи. Они су упадљиво обојени, врло нежни. Уместо хлорофила, крунични листићи
садрже неке друге пигменте, па су зато и јарко обојени. Крунични листићи учествују у
процесу орашивања тако што привлаче опрашиваче својим обликом, бојом и
распоредом. Код неких биљака сви крунични листићи, или само неки претворени су у
жлездане творевине, нектаринке, који луче сладак сок-нектар.

Опрашивање представља преношење полена са једног на други цвет. Полен, у

облику веома ситног праха , садржи мушке полне ћелије цвета и производе га
прашници. , који се налазе на врховима прашничких дршки. Заједно са њима прашници
чине мушке полне органе цвета. Женски делови цвета састоје се од тучка, дршке и
плодника у коме се налази женска полна ћелија цвета. Сви ови репродуктивни делови
цвета окружени су латицама упадљиве боје, како би се привукли инсекти и друге
животиње , које ће полен пренети до другог цвета. Насупрот томе, цветови који се
опрашују ветром , имају неугледну или закржљалу круницу. Када полен са прашника
доспе на врх тучка , цвет је опрашен и убрзо затим долази до оплођења.

Спајање мушке и женске полне ћелије назива се оплођење. Код биљака цветница
мушке полне ћелије се налазе у зрнцима полена, а женске полне ћелије се налазе у
плоднику. До оплођења долази када зрнце полена доспе на врх тучка. Оно се затим
спуста низ цев која кроз дршку тучка води до самог плодника цвета и женске јајне
ћелије са којом се спаја стварајући заметак. Он расте у семе, које садржи клицу будуће
биљке и довољно хране за њу док семе не доспе до земљишта. Под повољним условима
срединеиз семена ће се развити нова биљка.

Биљке су широко заступљене у исхрани човекакао воће, поврће и житарице. За

разлику од воћа код кога се једе плодов омотач, од поврћа се у исхрани користе
различти делови биљке. Житарице су током еволуције настале из траве. Човек као храну
од житарица користи семе. Најчешће у нашим крајевима то су пшеница која служи за
израду брашна и хлеба, а у мањој мери се користе кукуруз , јечам, овас, хељда.у неким
другим земљама (Кина, Јапан)као основна животна намирница која припада
житарицама, користи се пиринач.

3. Значај биљака за опстанак

Све биљке на Земљи чине биљно царство. Биљни свет образује џиновски зелени
омотач око Земље. Он се види из сателита са огромне удаљености. Према научним
сазнањима на планети Земљи живи разноврсан биљни свет. Процењује се да у природи
постоји преко 500.000 врста биљака. У неким деловима света расту огромне биљке ,
попут џиновских секвоја, који могу да израсту у висини и преко 100м.
 Да би стабло толико израсло потребно је много времена, овакве биљке често су
дуговечне. Има података да у свету још увек постоји дрвеће које је старије од
Египатских пирамида(Мексички бор).

Биљке су организми веома значајни за одржавање живота на Земљи, без зелених

биљака не бисмо могли дисати , а ни живети (Прашуме Амазоније произведу 40%
кисеоника у свету). Чудо фотосинтезе даје људима и животињама кисеоник који они
дишу. Од њих зависи опстанак свих осталих организама. Биљке стварају храну и
ослобађају кисеоник и на копну и у води. Користимо их као храну, из њих добијамо
лекове.

Међутим , због прекомерног коришћења дрвећа се је мање шума на нашој планети.

Стручњаци упозоравају да би прекомерне сече шума могле потпуно да измене климу
наше планете (1987 године паљењем прашума да би се искрчила шума испуштено је око
518 милиона тона угљен-диоксида у атмосферу , што износи од прилике 1/10 укупно
сагорелог фосилног горива те године у целом свету).

Управо због значаја биљака за опстанак живота на Земљи и њиховог значаја за

човека морамо их чувати, гајити, штитити од прекомерног искоришћавања , лечити од
болести и наравно уживати у њиховој лепоти.

Доказано је да четинари пречишћавају ваздух , зато се у подручјима ових шума

граде лечилишта и одмаралишта за болеснике, са обољењима дисајних органа. Дрвеће
се сади на голетима и делимично оголелом земљишту да би се спречило даље осипање
(ерозија земљиша).

На Земљи данас живи више од 6 милијарди људи, а њихов број се и даље

повећава. Зато се и мора повећати производња хране. Годишње се конзумира 375
милиона тона биљака. Човек је због тога приморан да проширује обрадиве површине.
То чини крчењем шума и претварањем травних заједница у плодне оранице. Градови,
насељена места и индустријска постројења такође се шире на штету зелених површина.
Све то проузрукује смањивање природних животних заједница које су ту вековима
постојале , као и проређивање и потпуно нестајање многих врста. Да би се сачувале
ретке и угрожене врсте биљака, већина земаља их штите својим Законом о заштити
природе.

3.1 Биљка је живо биће

Биљке, као и сва друга жива бића, имају особине које их одвајају од неживе
природе. У органима биљака , животиња и човека током њиховог живота се одвијају
бројни животни процеси. То су рађање, исхрана, дисање, развиће, растење,
размножавање, наслеђивање особина, старење и смрт. Они се не одвијају код свих
организама на исти начин , али су им суштина и сврха исти. Животни процеси у једном
организму обављају се непрекидно или повремено. Тако, жива бића непрекидно дишу,
али се само повремено размножавају. Сви животни процеси су узајамно повезани и
зависни једни од других.

3.1.1 Дисање

Сва жива бића дишу. У овом процесу, који непрекидно траје, организми узимају
кисеоник а ослобађају угљен-диоксид. Овај процес одиграва се у свакој живој ћелији.
Током дисања ослобађа се енергија. Један део те енергие ослобађа се у виду топлоте,
док други део жива бића користе за животне процесе. Биљке користе енергију за
растење, листање, цветање, доношење плодова и семена и за друге процесе.

3.1.2 Исхрана

Исхрана биљака је процес по коме се оне веома разликују од животиња. Све зелене
биљке примају енергију Сунчеве светлости и у хлоропластима је користе за стварање
материје богате енергијом. Ова исхрана се назива аутотрофна и обавља се углавном
процесом фотосинтезе.
 Фотосинтеза се одвија у свим зеленим деловима биљке који садрже хлоропласте.

Само малобројне биљке хране се слично као и животиње. Те биљке не обављају

фотосинтезу, него користе готове органске материје. Таква исхрана се назива
хетеротрофна.

3.1.3 Транспирација

Ако биљку у саксији не зливамо извесно време, она ће почети да вене. Уколико је и
даље не будемо заливали она ће сасвим увенути и на крају угинути. То се догађа зат
што је биљкама , као и свим другим живим бићима , неоходна вода. Биљкама је вода
неопходна стога што је оне, приликом узимања и ослобађања гасова преко ситних
отвора на листовима губе. Изгубљена вода из биљке мора да се надокнађује. Овај
процес одавања воде у виду водене паре назива се транспирација.

Слика 1. Ако надземни део биљке обавијемо провидном непропустљивом фолијом ,

после извесног времена она ће се замаглити од водене паре. Транспирација је одавање
воде у виду водене паре кроз ситне отворе на листовима.

У рано ујутру, док је хладно , водена пара одмах по испаравању прелази у капи воде
које се задржавају на биљци. То је роса.
 Слика 2. Капи росе.

3.2 Како биљке расту

Сва жива бића расту. То је процес који почиње од настанка организма и код већине
биљака тече брже или спорије , читавог живота. Растење семена, младих и одраслих
биљака исољава се на различите начине. Расту чак и једноћелијски организми.

Растење биљака обухвата растење ћелија, растење ткива и растење органа. Ћелије
расту до одређене величине. То им омогућују хранљиве материје које долазе у сваку
ћелију. Када достигне одређену величину , ћелија престаје да расте и дели се. Њеном
деобом настају две нове, упола мање ћелије и процес се понавља. Ткива расту деобом и
издуживањем ћелија. Исто се догађа и са биљним органима. По правилу, брзина
растења је већа код младих биљака. Старије биљке рату успорено. Једногодишње
зељасте биљке имају ограничен раст, који зависи од врсте. То се најбоље види ако се
упореди висина стабљике кукуруза и неке траве.

После одређеног периода растења биљка цвета и доноси плодове и семе. Многе алге,
гљиве, лишајеви и дрвенасте биљке расту читавог живота. Међутим сви органи не расту
равномерно. Корен, стабло и изданци непрекидно расту , док лист, цвет, плод и семе
имају ограничено растење. Растење не тече увек истом брзином. Приликом
укорењивања, корен неких биљака расте врло брзо. То је нарочито важно за време
клијања.
 Стабло неких иљака брзо расте. Насупрот томе стабло четинара и кактуса расте
веома успорено. Листови виших биљака , осим код траве, имају ограничен раст. Такође,
растење није исто у свим деловима једног органа. Корен расте најбрже у области
издживања, а стабло у вршном делу. Запажа се да ни дебљина појединих годова није
свуда иста. Растење је брже када биљка има повољније услове за живот.

3.2.1 Услови растења

Ако посматрамо биљке у природи , можемо уочити да оне у оскудној и каменитој

подлози , у сушним условима, много спорије расту него на подлоуи богатијој влагом и
минералним материјама. Испитивањем је доказано да на растење биљака утичу
одређени спољашњи услови: састав подлоге, влага, топлота и светлост.

Запажено је, такође, да биљке брже расту у тами. На светлости је њихов раст нешто
спорији. За растење су важне извесне материје које се налазе у самој биљци. Називају се
биљни хормони. Они се налазе још у младој клици. Научницима је пошло за руком да
изолују и испитају неколико биљних хормона., од којих су два најважнија за растење.
Један од њих утиче на раст читаве биљке, а други на правац растења. Ако се ове
супстанце вештачки додају, може се изменити уобичајено растење биљке.

Без обзира на спољашње услове , растење сваке биљке повремено се прекида. Тај
период се назива мировање. Растење биљака наших крајева прекида се током зиме, а на
далеком северу неке биљке расту чак и под снегом. Само биљке тропских предела
непрекидно расту.

3.3 Покрети биљака

 Када ветар померагране дрвећа , то не можемо сматрати правим кретањем биљака.
Међутим, та иста ваздушна срујања покрећу и разносе споре, полен, плодове и семена,
који тако остварују своју улогу. То већ може да се назове кретањем биљака.

Кретање је једна од разлика између биљака и животиња. Највећи број животиња се

активно и брзо креће.

Биљке су се прилагодиле да живе утврђено за подлогу. Из се узимају воду и

минералне соли. Њихова исхрана не зависи толико од спољашње средине као што је то
случај са животињама. Само мали број биљака није причвршћен за подлогу. То су
најчешће водене биљке.

Неке алге лебде у површинском слоју воде или плутају по њеној површини.
Најнеобичнијие кретање биљака постоји код слузавих биљака. Оне живе у слоју опалог
лишћа у шуми. Изгледају као пихтијасте лоптице које лагано пузе по подлози.

Неке појаве код биљака које су причвршћене представљају покрете, иако није реч о
кретању читаве биљке.

3.3.1 Покрети растења

Још у току клијања, на растење коренка и стабаоцета клице утиче сила Земљине
теже. Занимљиво је да та сила проузрукује усмеравање ових биљних органа тако да
корен расте вертикално наниже, а стабло вертикално навише.

На правац растења биљака утиче и светлост. Запажено је да биљке брже расту у

тиму, јер се издужују управо у потрази за светлошћу. То се може доказати извођењем
једноставног и занимљивог огледа са проклијалом кртолом кромпира.

Покрети растења стабла лијана посебно су занимљиви. Лијана расте ослањајући се о

друга стабла све док не избије на светлост.

Покрете растења биљака регулишу биљни хормони.

Привремени покрети настали под утицајем спољашње средине најчешће трају до

престанка тог утицаја. При том се може кретати читава биљка или само неки њен део.
 Највећи утицај на ове покрете има Сунчева светлост. Тако се цваст сунцокрета
током читавог дана окреће према Сунцу. Листови већине биљака распоређени су на
стаблу тако да им што већа поршина буде осветљена. Лала и маслачак затварају свој
цвет чим облак заклони Сунце. Испитивања су показала да је њихов полен осетљив на
влагу, па га биљке на овај начин штите од пропадања.

Биљке месождерке могу брзо да затворе клопке са улољеним инсектом. Стидљива

мимоза склапа своје лишће и на најмањи додир.

Ови покрети углабном су спори и уочавају се при дужем пажљивом посматрању.

Плод пуцавца при најмањем додиру прска и расејава семена на све стране. Узрок томе
је сушење плодовог омотача, који постепено губи воду и пуца по ивицама.

3.3.2 Како биљке добијају имена и како се разврставају у ботаници

Од давнина човек упознаје и проучаа природу. Зато постоје веома стари описи
организама , којима је човек већ тада давао имена. То су народна имена или називи.
Често назив означава неку особину биљке: бели звончић, жута ајчица, бела рада. Ове
биљке су добиле назив по боји цвета или цвасти. Ситнолисна лала, сребрна јела и
црвени јавор добили су имена према величини или боји својих листова. Крушка
оскоруша има плодове опорог укуса. И сам назив неких биљака –љутић, пелин-
наговештава да је реч о биљкама непријатног укуса, које треба избегавати. У називу
отровног кукурека и чемерике то је још изражајније.

Гљиве бљувара и лудара , иначе веома отровне, добиле су ове народне изразе јер
тровање њима доводи до повраћања и промена у понашању.

Лековита биљка хајдучка трава носи ово занимљиво име вероватно зато што су се
некада хајдуци привијали на ране, које су брзо зацељивале.

Када су исте ове биљке добијале називе на латинском језику, такође се водило
рачуна о њиховим особинама. Међутим, неке су добијале имена по месту где расту,
земљи у којој живе или по научницима који су их открили. На латинском језику свака
биљка се означава са два имена , која одређују врсту. Не зна се тачно ко је први увео
овакав начин давањ аимена , али је шведски природњак Карл Лине најзаслужнији што је
читав овај систем уређен тако да се и данас користи. Наиме, догађало се да више
научника у исто време открије и опише исту биљну врсту, при чему јој је сваки од њих
давао назив.

Тако је иста врста имала и по неколико имена. Ову збрку разрешио је Лине. По
њему, латински назив за врсту се састоји од два имена. Он је, такође, све сродне врсте
биљака или животиња груписао у заједничке породице, сродне породице у родове,
родове у класе, а класе у типове. Овако сређена и систематизована знањ ао биљкама и
животињама олакшавала су научницима даље изучавање разноврсног живог света.
Класификацију организама Лине је крунисао појмовима биљно и животињско царсто ,
којима су обухваћене све биљке и све животиње на Земљи.

4. Биљни свет је чудноват и тајанствен

Има много зачуђујућих ствари у вези са биљкама у које једва можемо да

поверујемо , постоји дрвеће које може да нарасте до 150м ( аустралијски џиновски
еукалиптус) или оно које је старо скоро неколико хиљада година ( најстарије дрво
имало је 4900 година када су га посекли).

Обична љубичаста луцерка пушта своје корење дубоко у земљу, а при том може да
пробије чак и бетон.

Једна бреза има у просеку од 200 до 500 000 листова.

Ради се дакле о једном запањујућем свету пуног невероватних облика, боја,

величина.
 5. Представљамо биљке деци

У наставку рада представљамо Вам на који начин можемо деци представити биљни
свет у вртићу кроз игре, активности и радионице .

Биљке се налазе свуда око нас. Оне расту на најразличитијим местима : у граду, у
селу, у реци у мору, на планини, у долини, у пустињи , у прашуми ... Различитих су
величина, боја и облика.

5.1 Примери активности

5.1.1 Упознајмо наше пријатеље биљке

Са децом излазимо у двориште вртића и посматрамо биљке: траву, дрво, жбун,

цвеће. Посматрамо сваку биљку и описујемо њен изглед , боју, величину. Додирујемо
власи траве, латице цвећа, лишће, кору дрвета... У дворишту или оближњем парку,
сакупљамо травчице, цветове, листове, гранчице и плодове дрвећа-јеле, кестена,
храста...

По повратку у вртић посматрамо голим оком , или под микроскопом (лупом)

листове , цветове и травке, уочавајући карактеристике сваке биљне врсте и разлике међу
њима. Сакупљене биљке можемо затим пресовати, а плодове разврстати у кутије и
сачувати их за игру, прављење фигура и играчака.

Водимо разговор о биљкама које смо видели, о разликама у величини , облику, боји.
Приметили смо да су неке биљке мале и крхке , а друге велике и чврсте.

5.1.2 Играмо игру Ми смо биљке

Делимо децу у три групе: прва група представља дрвеће, друга група представља
траву, а трећа група представља улогу цвећа.
 Деца, која глуме дрвеће, узимају неколико листова и плодова и шире руке (које
представљају крошњу), у којима држе листове и плодове. Деца , која представљају
траву , леже на поду, а деца која представљају цвеће од шака праве латице.

Свака група деце говори о томе како се осећа у својој улози. Да ли је дрвећу тешко
да стоји? Да ли на њега слећу птице?

Трава прича о себи: како је бити на земљи и како свет изгледа из тог угла. Ко по њој
гази и ко се ту скрива?

Цвеће говори о пчелама и другим инсектима који га посећују, или о људима који га
беру.

Пустимо децу да сама смишљају приче и описују доживљаје биљака. Можемо

замислити различите временске прилике: дува јак ветар који повија дрвеће и кида
латице цвећу...пада киша...мраз...сунце немилосрдно пржи.

5.1.3 Свет без биљака

Замислимо како би свет изгледао да нема биљака: да нема шума, траве, цвећа, воћа,
порћа... како би ми људи дисали да нема биљака које нам производе кисеоник? Чиме би
се храниле животиње и човек? Где би се скривале птице, животиње и бубице?

Са децом водимо разговор о томе чиме се храни која животиња. Цртамо, или
изрезујемо животиње и лепимо их на папир. Поред тих животиња цртамо биљке којима
се те животиње хране , лепимо делове свежих плодова или траве.

Којом биљном храном се храни човек? Набрајам намирнице биљног порекла и

издвајамо оне које су посебно важне и здраве за човека.

Колико дуго живе биљке

 Не живе све биљке подједнако дуго. Неке живе дуго, много дуже од човека. То су
поједине врсте дрвећа. Друге, опет, живе врло кратко, само пар месеци , или једну
годину. Оне порасту, процветају, дају плод и онда угину. Такве биљке се зову
једногодишње биљке. Биљке које живе више година зову се вишегодишње биљке.

5.1.4 У повртњаку

Одлазимо у оближњи повртњак, да би деца видела једногодишње биљке. Затим са

децом одлазимо у парк да бисмо видели вишегодишње биљке. По повратку у вртић , са
децом заједно садимо у саксије једногодишње биљке које ћемо неговати и пратити
њихов раст. Од градског зеленила тражимо садницу, коју ће наша група засадити у
дворишту вртића, и бринути се о њој.

Корен

Корен биљку причвршћује за земљу. Захваљујући њему биљка се храни тако што
корен својим ситним жилицама упија из земље потребне материје и воду и кроз стабло
доводи до листова.

Корен

Корен је важан, ал се мало стиди,

Крије се у земљи- око га не види.

Иако се не види, он улогу има-

Да воду и храну из земље узима.

Било да је биљка велика , ил мала,

 Да је корен не држи на земљу би пала,

Или можда несташна негде одлутала.

5.1.5 Корен

Проналазимо дрво чије се корење може видети и уочити његова разгранатост и

величина, захваљујући којима обавља своје функције: причвршћује биљку за тло и
упија воду и хранљиве материје.

Затим, чупамо травку заједно са кореном да би посматрали њене жилице, после чега
је садимо у саксију.

Слика 3. Приказ корена.

Стабло

Стабло представљ атело биљке, чија је главна улога да проводи воду и састојке
од корена до листова, цветова и плодова. Поред тога стабло је ослонац за листове,
цветове и плодове.
 Помоћу годова на просечном стаблу можемо открити и старост дрвета. Сваке године
на стабло се дода по један омотач, који на пресеку дрвета видимо као прстен – год.

Рођендан

Има дрво свје мане,

Јер представља запаљиву сорту,

Зато никад за рођендане

Не ставља свећице на торту.

За сваку журку за рођендан ,

Понуди друштву слатки плод

Уз музику ветра заљише гране,

А на поклон добија нови год.

Слика 4. Стабло.
 5.1.6 Како „ради“ стабло?

Узимамо провидне цевчице и стављамо их у чашу са соком. Деци објашњавамо да

ћемо ми представљати лишће , цветове и плодове, које ће кроз стабло (цевчице) узмати
хранљиве материје растворене у води. Чаша представља земљу из које се узима вода.
Док пијемо посматрамо протицање течности кроз стабло „цевчице“.

Да бисмо показали како вода путује кроз биљку , стављамо бели вет у чашу са
водом у коју додајемо мал црвене боје. Када, кроз неколико сати , цвет усиса обојену
воду , постаће ружичаст. То показује да је вода кроз стабљику дошла до листова и
латица и обојила цвет.

5.1.7 Откривамо старост дрвета

Уз помоћ стабла откривамо старост дрвета. Посматрамо пресечено стабло и

откривамо годове. Објашњавамо деци да сваки год представља једну годину и да на тај
начин дрво слави своје рођендане и памти своје године.

Са децом правимо „своје стабло“ у које уписујемо своје године живота. На сваком
дечјем рођендану, слављеник ће уцратати у своје стабло један год.

Лист

Природа је биљкама подарила одело. У сваком годишњем добу она мења његов
изглед и боју. У ствари, то одело биљкама израсте у пролеће и тада је светло зелено и
цветно. Како се ближи лето, одело бива све зеленије и богатије. На ветру, одећа шушти
као раскошна балска хаљина. Када дође јесен , хаљине листопадних биљака постану
златно-жуте и оне их полако скидају са себе.

Пошто је одећа врло осетљива и нежна , природа не допушта да остане на биљкама и

преко зиме, па оне остану голишаве. На пролеће одећа ће им поново израсти.
 Шта је биљкама одело?

5.1.8 Облачимо дрво

Проналазимо већу суву грану и садимо је у саксију. Грана ће представљати дрво,

које ћемо облачити у складу са годишњим добима.

У пролеће ћемо ставити на гране зелене листиће и цветове беле раде.

У лето, дрво ћемо обући у раскошно зелено лишће.

На јесен, на гране ћемо ставити плодове и жуто лишће, а зими ће остсти голе и на
њих можемо посути уместо снега брашно.

Слика 5. Лист- типови листова.

 Лист, поред тога што служи биљци као одело, садржи посебну зелену боју , која
уз помоћ сунчеве светлости , ваздуха, воде и минерала производи за биљку храну, али и
за сав остали живи свет. Осим тога, лист производи и кисеоник без кога не би могли а
дишемо. Лишће је зато права мала фабрика кисеоника.

Код листопадног дрвећа лишће у јесен мења боју и од зеленог се претвара у жуто, а
како јесен одмиче , добија браонкасту и црвенкасту боју, да би на крају , пред зиму,
опало. Лишће не може да издржи зиму, снег и мраз. Доласком пролећа на дрвећу расту
нови зелени листови.

Цвет

Цвет је најлепши део биљке, али и веома важан за њен опстанак. Захваљујући
цвету , биљка може да се размножава тако што даје плод у коме се налази семе , а из
семена се развија нова биљка.

Цвет има латице, прашнике, тучак и чашицу која све њих држи на окупу. Полен
са прашника треба да падне на тучак, да би биљка створила семе.

Зашто је цвет тако леп и мирисан?

Цвет има лепе боје и леп мирис да би привукао инсекте који ће га опрашити.
Када буба слети на цвет, за њу се залепи полен са прашника па се тако пренесе на тучак.
Поред бубица, у томе помаже и ветар. Када видимо цет на биљци , знамо да се из њега
може развити плод.
 Слика 6. Опрашивање цвета.

5.1.9 Узајамно додиривање

Децу делимо у две групе: једна група деце представља цветове, друга група инсекте.
Деца – цветови имају задатак да се улепшају како би били изабрани од стране инсекта.
Они праве своје латице од папира, шешира, марама и другог материјала. Важно је да
буду лепи и привлачи.

Деца-цветићи морају да припреме за инсекте неки укусан поклон, јер долазе због
њихове лепоте и мириса , али и због слатког полена којим се хране.

Деца-инсекти такође праве своје маске и имају задатак да „лете“ око цветова,
одаберу свој цвет и опраше га , а за узврат добијају слаткише.

Плод
 Плод настаје и дела цета. Када полен падне на тучак у њему почиње да расте семе , а
око њега плод који штити семе док расте. Неки плодови имају само једну семенку ( као
трешња и бресква), а други много семенки (на пример, јагода, дудиња).

Слика 7. Плод- делови плода.

5.1.10 Пробамо и учимо

Доносимо у вртић разне плодове: воће, поврће, житарице и друго. Пробамо плодове,
коментаришемо њихов укус и закључујемо да се за јело обично користи само меснати
део плода , али не и семенке(осим код коштуњаог воћа).

Правимо разлику између сочног и сушеног воћа: на основу укуса и сока који садрже.
Упућујемо децу да запажају разлике у сочности између ораха , лешника, банане и
брескве. Проверавамо да ли сваки плод има семе. Класификујемо плодове који имају
једну семенку и који имају много семенки. Издвајамо шампионе по броју семенки: нар,
лубеница, киви...

Где расту плодови? На земљи, у земљи, на дрвету.

Шта са семеном бива даље

Из семена се развија нова биљка , али је потребно да семе падне на тло. Кад се
нађе на земљи и добије довољно воде и топлоте , почиње да бубри. Појављује се клица
која израсте у нову биљку.

5.1.11 Клијање

Да бисмо што боље пратили клијање семена , на поквашену вату стављамо зрно
пшенице. Свакодневно квасимо вату и посматрамо бубрење зрна и појављивање клице.

Можемо у рано пролеће отићи у оближњи повртњак и видети како људи сеју –
стаљају разне врсте семена у земљу. Повртњак обилазимо када биљка изникне, затим
кад процвета и на крају, када се формирају плодови.

На који начин се разноси семе?

- Семе разноси ветар- семе маслача има облик падобрана да би летело.

- Семе разносе птице
- Семе разноси вода
- Семе разносе животиње
- Семе у земљу полаже човек.

Чудо звано семе

Кад семе у земљу оде,

Ако му тамо прија,

Уз мало обичне воде

 Оо само проклија.

Чудо је све остало-

То само природа уме:

Из нечег тако малог

Ничу огромне шуме.

Слика 8. Приказ семена.

 Биљке се могу наћи скоро свуда. Оне живе у градовима, на селу, у шумама,
пољима, на планинама, у врелим пустињама, а неке и у води. Свака биљка се
прилагодила условима живљења, иако они могу бити врло непогодни.

Биљке у граду

Биљке се у градовима могу видети у : парковима , двориштима, жардињерама,

саксијама са цвећем које краси балконе , не запуштеним плацевима зараслим у корове...
Ту су и дрвореди са огромним стаблима која стварају хладовину и красе гладове. Ипак,
у насељима има мање биљака него у слободној природи, јер им простор заузимају
грађевине и плочице. У природи биљке траже да заузму свако место и у томе најчешће
успевају.

5.1.12 Град какав желим

Излазимо у шетњу градом и проналазимо места где живе биљке. Обилазимо градски
парк, оближње излетиште , посматрамо дрвореде на улици , цеће у жардињерама и
траву у двориштима. Поредимо са децом делове града у којима има биљака и оне, у
којима су биљке ретке. Који делови су лепши?

Запажамо и именујемо биљке које живе у граду и закључујемо да о њима углавном

брине човек, као и о месту где ће бити засађене. Да ли је довољно биљака у граду и
какав град бисмо желели да створимо?

По повратку у вртић правимо велику макету града. Зграде и куће правимо од

великих и малих кутија, на картонској подлози уцртавамо улице , реку, мостове и друга
важна места. Највише пажње посвећујемо местима за дечју игру. Од гранчица и сунђера
правимо дрвеће, а траву од зелене хартије. Макету озелењавамо према сопственим
жељама и укусу.
Слика 9. Приказ биљака у граду-парк.

Биљке на селу

Биљке живе и на селу. За разлику од градова , где их је мало и где су ретке, на

селу има много биљака и оне се јављају свуда : око куће, на ливадама, у воћњацима,
повртњацима, а велике површине земље засађене истом врстом биљака зову се њиве.
Људима на селу је главни посао сађење и брига о биљкама , јер оне представљају храну
за човека и животиње.

5.1.13 Које биљке расту на селу

Идемо у посету пијаци. Тамо се налази мноштво плодова који расту на селу и о
којима брине човек. Препознајемо и именујемо сваки плод који видимо на тезгама.

По повратку у вртић разговарамо о томе где расту плодови одређених биљака: на

дрвету, изнад земље, у земљи. Класификујемо плодове према томе где који расте, и да
ли спада у воће или поврће. Можемо их груписати и према боји , облику, према начину
коришћења у исхрани (који плодови се користе свежи, а који кувани, за пекмез, за
туршију...).

Правимо живе слике од воћа , поврћа, житарица и семенки. На картон стављамо

тањи слој теста који ће служити као подлога и у њега утискујемо плодове, или делове
плодова ( расечене уздуж) и тако правимо занимљиве фигуре, пејзаже и друго.

Када завршимо живу слику , преко ње лепимо провидну фолијукако би причврстили

плодове. Ове слике су краткотрајне , али су занимљиве , лепе и еколошке. Слике од
житарица и семена могу потрајати дуже.

Слика 10. Приказ њиве.

Биљке у шуми
 Највише и најразноврснијих биљака има у шумама и прашумама. Шуме се називају
плућа планете , јер се због богатства биљака у њима ствара највећа количина кисеоника
који је неопходан за живот људима, животињама и биљкама. У шумама, поред биљака,
живе и бројне животињске врсте, које ту проналазе храну и скровиште.

5.1.14 Једно дрво- шума није

Шта чини шуму? Много дрвећа чини шуму.

Какве шуме постоје? Постоје шуме у којима расте дрвеће чије лишће у јесен
опада. Такве се шуме називају листопадне. Постоје и оне шуме које су током целе
године зелене. Дрвеће у њима има , уместо листова иглице, које су отпорне на хладноћу
и снег (зими-зелени) и често се налази на планинама.

Како изгледа шума? У подножју дрвећа , на земљи, има увек опалог лишћа.
Лишће временом трули и чини земљу у шуми еома плодном. У сувом лишћу крију се
многе шумске животиње и биљке. На влажном лишћу расту разне врсте печурака, од
којих се неке користе за јело, а поједине врсте су отровне. У шуми расту кукурек,
љубичица, шумске јагоде и друге биљке. Ту на земљи, поред стабла и његовог корења,
расте мекана зелена маховина. Она воли влагу и хладовину и зато је често има у шуми.
Изнад земе су велика и дебела стабла на којима се могу видети биљке пузавице које их
обавијају и живе на њима. Високо горе су крошње дрвећа , пуне лишћа, које пропуштају
мало сунчевих зракова, па је у шуми увек хладније.

Хајде да ми будемо дрвећа и да направимо шуму

Шта је шума?

Позивамо једно дете да представља дрво и само стане насред собе. Питамо га
како се осећа, да ли је усамљено, да ли му је хладно када дува ветар... Затим позивамо
другу децу да дођу и стану око њега као друга друго дрвеће. Шта све може дрвеће када
је удружено као шума? Да ли се осећају сигурније када их је више и када су заједно?
Укрштамо гране (руке) и чинимо шуму непроходном...

Настављамо причу о томе шта можемо (или не можемо) када смо сами, и шта
када смо удружени.

Биљке на планини

На планинама, такође, живе биљке. У њиховом подножју је топлије него на

врховима , па ту најчешће расту шуме. Изнад шума простиру се пашњаци , а на рховима
планина је хладно, па су они највише прекривени снегом и ледом преко целе године. И
поред велике хладноће , на планинским врховима ипак расту биљке , које су опремљене
меснатим и дебелим листовима да би се заштитиле од мраза и ветра.

5.1.15 Правимо планину

Присећамо се зимовања на планини. Са децом описујемо изглед планине , природу,

биљни свет на њој.

Од теста, глине или гипса правимо модел планине . у њено подножје стављамо
гранчице са лишћем , који представљју листопадну шуму. Предео изнад листопадне
шуме бојимо у зелено. То су падине на којима се налазе пашњаци. Изнад пашњака у
тесто стављамо гранчице јеле која представља четинарске шуме. Сам врх планине
остављамо бео , као да је прекривен снегом.

Биљка у пустињи

Пустиње су велике површине песка. У њима је киша врло ретка и зато нема много
биљака и животиња. Оне, које живе у њима, прилагођене су високој температури и
животу са мало воде. У неким пустињама семе биљака лежи на тло годинама и проклија
тек када му кишна олуја пружи довољно влаге. Биљка која најчешће расте у пустињи је
кактус.

5.1.16 Песак и кактус

Правимо пустињу: сипамо песак у већу плитку посуду. Обликујемо дине (пешчана
брда које ствара ветар). Како изгледа пустињски предео?

Од песка можемо правити и пустињски сувенир. Обојимо песак различитим бојама ,

оставимо га да се осуши, па га сипамо у флашицу , тако да добијемо разнобојне слојеве.
Посуде пунимо до врха и затварамо , како се песак не би разлио , а боје помешале.

Правимо кактус, најчешћу пустињску биљку. Од танког стиропора режемо кружне

или елипсасте листове и бојимо их у зелено. На њих можемо уцртати бодље, или
забости иглице од јелке. Листове кактуса лепимо један за другим, или их
причвршћујемо кратком жицом. Пошто кактуси цветају, на листове можемо ставити
суве цветиће. Разговарамо са децом о томе зашто кактус има бодље- да би се одбранио
од животиња које би га појеле , јер су биљке реткост у пустињи. Зашто има дебеле
листове- да у њима чува воду за време дугих суша у пустињи.

Слика 11. Кактус у пустињи.

У пустињи
 У пустињи, без капљице воде,

Један кактус усред песка дрема,

Има бодље, ал никог не боде

И како би-никога ни нема.

У пустињи, где су воде ретке,

Сви кактуси баш исти фриз носе-

Изгледају као рибаће четке ,

Јер им трње расте место косе.

Водене биљке

Многе биљне врсте живе под водом , или у води. Неке биљке живе у слаткој
води- у рекама, барама и језерима, а друге биљке су прилагођене живот у сланој води –
морима и океанима.

5.1.17 Биљке купачи

Обилазимо оближњу реку, бару или језеро. Посматрамо биљке које расту поред
воде, оне које су делимично у води и биљке чији је корен обично у муљу, на дну реке.
Биљке купачи су трска, водени љиљан, локвањ и друге.

Разговарамо са децом даље о биљкама које расту у морима и океанима. То су разне

врсте морских трава , од којих неке имају корен , а неке немају, него плутају морем.
Неке врсте морских трава користе се за људску исхрану.
 Слика 12. Водене биљке.

6. Активности на тему врсте биљака

Воће

Воће је врло укусно за јело и богато витаминима, па је зато здраво. Оно је слатко
јер садржи посебну врсту шећера, воћни шећер. У нашим крајевима расте много врста
воћа , а поред њега користимо и воће које успева у топлијим пределима које називамо –
јужно воће.

6.1 Воћне приче

У вртић доносимо разне врсте плодова ( зависно од годишњег доба). Посматрамо их

и уочавамо да ли је кора глатка, или храпава, каквог су облика плодови, њихову
величину и боју. Пробамо сваку воћку, разговарамо о укусу и бирамо најслађе и
најкиселије...

Затим сваки плод расечемо како би уочили семенке, бројимо колико их има и
уочавамо каквог су облика.
 Почињемо разговор о томе које воће расте у нашим крајевима. Класификујемо га
према месту где расте: на дрвету (јабука, крушка, бресква, шљива, кајсија, трешња,
вишња, орах...) на земљи (јагоде, лубенице, диње...) и у жбуновима (купине, малине,
рибизле...).

На великом хамеру цртамо воћњак и уцртавамо плодове према месту где расту.

Разговарамо о воћу које не успева у нашим крајевима , него се довози из далеких

земаља. Које јужно воће познајемо (банана, наранџа, лимун, киви, ананас...)? Где расту
те биљке? Проналазимо слике на којима се види дрво са гроздовима банан , дрвеће на
којем расту лимун и наранџа , жбун са кивијем и палме, на чијем врху расте ананас.

Посебно помињемо коштуњичаво воће: орах, лешник, бадем... То воће има цврсте
љуске које чине ове плодове свежим целе године, па могу дуго трајати. За разлику од
осталог воћа, где одбацујемо коштице, код овог управо једемо оно што је у коштицама.

Играмо се љускама од ораха и правимо бродиће које стављамо у посуде са водом. Уз

познату причу Палчица , можемо правити креветац за Палчицу и њене пријатеље.
 Слика 13. Воће .

Поврће

Поврће има пријатан укус, садржи као и воће витамине и минерале потребне за
добро здравље. Поврће можемо јести свеже , или га кувамо. Јестиви делови
поврћа,поред плода могу бити: корен, лист, стабљика, махуна и семе.

6.1.1 Кулинарске играрије

Које врсте поврћа користимо у исхрани? Пошто смо донели поврће у вртић, пробамо
га. Разврставамо поврће према томе које делове биљке користимо у исхрани. Одвајамо
поврће код кога користимо лишће (спанаћ, блитва, купус, салата...); поврће чији корен
једемо (шаргарепа, цвекла, ротква...); махуне (боранија); зрневље(грашак, пасуљ...);
поврће од кога користимо плод ( краставац, парадајз, паприка...) и карфиол и броколи
код којих једемо њихове беле и зелене чврсте цветове.

Када бисмо желели да направимо ручак, шта би нам све било потребно од поврћа?
Набрајамо јела и називе поврћа неопходног да би их припремили. Одлазимо у кухињу
вртића и посматрамо припремање хране. Тражимо од нутрициониста , или главног
кувара, да нам прича о користи и хранљивости сваког поврћа.

По повратку у групу правимо разне салате.

Можемо правити фигуре од поврћа додавањем детаља као што су очи , уста, брада и
друго.

Да би деца лакше упознала и научила називе поврћа, можемо на картонима величине

карата нацртати плодове и именовати их. Тако се може (кувати) ручак , групишући
поврће које је потребно за одређено јело.
 Слика 14. Поврће .

Житарице

Житарице су врсте биљака које се гаје због семена, или зрна. Неке житарице се мељу
да се направи брашно за хлеб, тестенине и колаче. Људи гаје житарице и за исхрану
животиња.

Од плодова и семена разних биљака , као што је сунцокрет, производе се и биљна

уља. Житарице садрже витамине који су нам веома потребни.

6.1.2 Чаролије од жита

Са децом разговарамо о намирници која је присутна скоро у сваком оброку. Питамо

дец- шта је то? Деца погађају да је то- хлеб. Како настаје хлеб? Почињемо причу о
сејању пшенице њеном клијању и сазревању зрна. После жетве и вршидбе пшенична
зрна се мељу и добија се брашно.
 Припремили смо зрневље, како би деца видела од чега се добија брашно. Затим, уз
дечју помоћ, месимо хлеб и кифле од теста.

Да бисмо пратили клијање зрна пшенице , можемо направити занимљиву лутку

(какве се виђају на тегама за време Божићних празника), која се састоји од струготине,
унихоп-чарапа и зрневље пшенице.

Лутка се прави на следећи начин: ногавицу унихопа напунимо струготином, тако да

тај већи део представља тело, вежемо унихоп, да би одвојили мањи округли део који
представља главу, и овај део напунимо струготином, а при врху стављамо зрневље
пшенице и поново везујемо чарапу, лутки правимо одело и лице, сваког дана заливамо
главу како би пшеница искилјала и створила „косу“ , косу од исклијале пшенице
повремено шишамо и правимо фризуру.

Поред пшенице деци показујемо кукуруз , јечам, пиринач житарице које су важне за
исхрану људи и животиња.

Играмо се зрневљем, правимо слике, или украшавамо флаше и чаше, уз помоћ

пластелина и зрневља.

Слика 15. Житарице.

Цвеће
 Цвеће се налази свуда у нашем окружењу у парковима, баштама,на прозорима и у
кући. Оно је украс природе. Облици цветова су врло различити. Једни имају латице
истог облика и величине , а други различитог. Многи цветови лепо миришу.

6.1.3 Цвеће је украс

Обилазимо двориште и унутрашњост вртића и посматрамо цвеће које расте у

саксијама. Излазимо до оближњег парка где је засађено цвеће , а потом обилазимо и
цвећару. Посматрамо боју, облик цвећа и миришемо га. Опипавамо латице ,
разговарамо о њиховом изгледу. Уочавамо тучак и прашнике.

Да ли су латице сваког цвета исте по облику и величини? Проналазимо једнаке и

различите делове цвета. Од папира правимо цветове: лале, руже, љубичице...

Организујемо квиз Погоди о којем је цвету реч. Дете везаних очију , опипавањем и
мирисањем, треба да препозна цвет. Остала деца му помажу описујући боју и облик.

Учимо називе појединог цвећа.

Поред тога што цвеће украшава наш град , баште и просторије , оно се поклања
другим особама као знак пажње и љубави. У којим приликама поклањамо цвеће?

Правимо врт у радној соби. Доносимо саксије са цвећем , стављамо их на погодно

место и редовно га заливамо и бринемо о њему.

Од сувог лишћа и шаше које се могу бојити правимо икебану која може дуго трајати
и бити украс у нашој соби.

Од свежег цвећа правимо венчиће и украшавамо се као хавајске девојке.

 Слика 16. Цвеће.

Дрвеће

Дрво је вишегодишња биљка. Неке врсте дрвећа живе веома дуго , стотинама година
па и дуже. Дрвећу је потребно доста времена да нарасте. Постоје две главне врсте
дрвећа: листопадно и зимзелено.

6.1.4 Представљамо дрвеће

Са децом разговарам о дрвећу. Какво дрвеће постоји?

 Листопадно дрвеће је оно коме лишће опадне у јесен , а у пролеће поново изратсе. У
листопадно дрвеће спадају све воћке и многе врсте које расту у шуми и парковима
(храст, букава, бреза, врба...).

Посматрамо дрвеће у нашој околини и запажамо разлике у величини стабла ,

изгледукрошње, облику листова и плодова.

Зимзелено дрвеће, уместо лишћа, има зелене иглице које остају на њему и преко
зиме. У њега спадају јела, бор, смрка и друге. Једно овакво дрво, јелку, уносимо у кућу
и китимо је у време новогодишњих празника.

Правимо макету шуме-зимзелене- од гранчице јеле и бора, и листопадне –од

гранчица са лишћем. У шуму стављамо пластичне играчке животиња које ту живе.
Животиње такође можемо обликовати од пластелина , или их изрезивати. Правимо
хранилиште за животиње , лугара и лугарску кућу. Можемо направити и макету
воћњака. На гране стављамо плодове које направимо.

Организујемо игролику активност Представљамо дрвеће. Играмо је тако што деца

стоје и имитирају дрвеће , а васпитач прича.

Сада је пролеће. Дрвеће, пробуди се. Почни да пупиш, да цветаш, да листаш.

Протегни се, погледај Сунце, оно вас полако загрева , даје вам светлост и енергију.
Раширите своје гране.

Стигло је лето. Ви сте се разлистали и разгранали , правите лепу хладовину. Ддеца

се играју у вашој сенци , или се одмарају. Богати сте, погледајте колико плодова има на
вама... (Деца говоре које дрво представља свако од њих).

Јесен је...Помало сте уморни од плодова које сте носили читавог лета. Људи беру
ваше плодове , које им несебично дајете. Осећате да вам се спава. Лишће вам жути и
опада. Све сте поспанији, остали сте без плодова и лишћа и хладно вам је. Припремате
се за зимски сан.

Стигла је зима и хладно вам је. Спавате и осећате хладноћу. Гране су вам
прекривене снегом. Погледајте, на гранама су вам врапчићи, и њима је хладно, па траже
заклон у вашем загрљају.

Сада се полако будите , јер се сунце пробија кроз облаке. Стиже пролеће.

Путујемо по свету. Идемо у прашуму Амазона. Тамо је дрвеће огромно, јер има
много воде и топлоте. На гранама су папгају, мајмуни и друге животиње.

Шта још видите у прашуми?

Хајдемо у пустињу. Како је тамо? Врело, суво, свуда је само песак и сунце. Да ли сте
исцрпљени, увенули и жедни? Чекамо кишу.

После игре деца причају како су се осећала и предлажу у које делове света могу да
отпутују.

Слика 17. Дрвеће .

Лековито биље

Међу биљкама посебно место заузима лековито биље. Тако се назива јер се у
биљкама налазе лекови за многе болести. За лечење се користе сви делови биљака: коре,
плод, лист и цвет. Људи су дуго откривали њихова лековита својства. Многи лекови
који се налазе у апотекама направљени су баш од биљака.
 6.1.5 Биљна апотека

Посећујемо биљну апотеку како би сазнали више о лековитим биљкама и начину

њиховог коришћења. Слушувамо апотекара који нам говори које болести се могу
лечити биљем.

По доласку у вртић посматрамо сушене биљке које се користе за спремање чајева:

нану, камилицу, жалфија, планински чај. Најважније је да деца открију специфичне
мирисе и изглед одређених лековитих биљака . Кувамо чајеве , пијемо их и причамо о
укусима. Деци објашњавамо који чајеви помажу код одређених тегоба и болести.

Лечимо лутку. На основу претходне приче , смишљамо од чега је лутка болесна и

којим лековитим биљкама је можемо лечити. Причамо о томе како се треба понашати
када смо болесни и како да помогнемо другима када се не осећају добро. Најважније је
говорити о исхрани, облачењу и понашању којима се чувају здравље и спречавају
болести.

Слика 18. Лековито биље.

 7. Активности на тему биљке кроз годишња доба

Биљке доживљавају промене кроз годишња доба зависно од временских услова –

топлоте и количине сунчеве светлости. У нашим крајевима се смењују четири годишња
доба и биљке мењају свој изглед и боју лишћа у сваком периоду , да би се прилагодиле
временским условима и опстале. Када је топло и сунчано , биљке имају цветове ,
плодове и зелено лишће, а када пада снег и има мање сунчеве светлости и
топлоте ,лишће опада и биљке спавају свој зимски сан , да би у пролеће поново
озеленеле и процветале.

Јесен

Јесен је најзанимљивије и најплодније годишње доба. Временске прилике се мењају

у односу на топли летњи период , постаје хладније , има више облака на небу , пада
киша и дува ветар. Биљке у јесен дају највише плодова, које људи беру, док лишће жути
и полако опада. Од поврћа, које сазрева у јесен, прави се зимница. Тезге на пијацама
пуне су воћа и поврћа и најбоље осликавају богатство јесени.

Када се оберу плодови из повртњака, они се на разне начине остављају за зимницу.

И житарице су пожњевене до краја лета, па њиве остају празне и ору се да би се

посејало ново семе.

Шума је обојена разним бојама : жутом, браон, црвенкастом; једино је зелене све
мање. Лишће ће убрзо опасти и направити мекани тепих испод стабала.

Цвећа је све мање по баштама и вртовима , ча и трава добија жућкасту боју и суши
се.

Како јесен одмиче биљке се полаче у зимски сан, а природа делује опустело без њих.

Животиње, птице и бубе такође се припремају за зиму. Многе птице су већ одлетеле
на југ , бубице више не зује око нас. Животиње вредно прикупљају храну за зиму, а неке
се спремају да је у јазбинама преспавају.
 Слика 19. Јесен .

7.1 Обукла се природа у јесен

Запажамо све промене које је донела јесен. Свакодневно излазимо у шетњу, пратимо
временске прилике, меримо температуру ваздуха, посматрамо птице. Уочавамо
промене које се дешавају на биљкама : опада лишће, суше се цвеће и трава. Сакупљамо
плодове и суво лишће и од њих правимо слике , венчиће... Праимо пећину од великих
картонских кутија, која представља склониште за меду, у коме ће провести зиму.

Разговарамо о воћу и поврћу и одлазимо на градску пијацу да видимо плодове који

сазревају у јесен.

У радној соби правимо дрво које украшавамо сувим лишћем и плодовима. На том
дрвету пратићемо промене кроз које пролази у току године и мењаћемо његов изглед.
 Обликујемо лутку Јесенку, од сламе или шаше и тикве и облачимо је у суво лишће и
китимо јесењим плодовима.

Правимо календар природе. На великом хамеру уцртаваћемо све што смо запазили
у јесен : временске прилике, изглед биљака, понашање инсеката, животиња и птица , као
и наше активности. Тако можемо прашити и поредити ове промене на почетку и на
крају јесењег периода.

Зима

Зиму одликује хладно време, хладни ветрови , мразеви и снег. Сунце се ретко
појављује , а и када га видимо, као да је са собом заборавило да понесе топлоту. Цела
природа спава дубоким сном.

Дрвеће у воћњацима је сасвим голо. Баште су пусте. Земља се одмара под снегом
док у њој спава семе поврћа и чека пролеће. Шума делује чудно – дрвеће је
испреплетало своје голе гране, као да покушава да се загреје. Уместо цвећа и траве виде
се снежни покривач. Једино су четинари и даље зелени.

Бубице се више не могу видети. Све су се сакриле. Животиње су у својим јазбинама,

или гладне иду у потрагу за храном.
 Слика 20. Зима .

7.1.1 Успавана природа

Уочавамо зимске промене. Како се мењају временске прилике , а како биљке?

Обилазимо оближње поље и парк. Посматрамо дрвеће. Гледамо шта се догађа испод
снега. Где су биљке и шта раде зими?

Уместо имена Јесенка , лутка добија ново име- Снежана. Облачимо је у зимско
одело : бунду, капу, шал, рукавице и чизмице. Пред Нову Годину једна лутка се облачи
у Баба Мразицу. Са њом путујемо на далеки север. Како изгледају поларни крајеви ?
какво је тамо време ? Како људи опстају у таквим условима? Да ли на Северном полу
постоје биљке? Прелиставамо енциклопедије да би сазнали више о поларним крајевима.
Организујемо игре на снегу.

У календар природе уписујемо све промене које смо запазили у зимском периоду.

Пролеће
 Пролеће је време када се буди природа. Сунце је све чешће на небу , загрева земљу и
све што се по њој креће и расте. Снег се топи. Дува топлији ветар.

Дрвеће очиње да пупи. Гране у воћњацима су окићене цветовима, који ће се касније

претворити у сочне плодове. У баштама из земље избијају листови грашка, ротквица,
спанаћа и зеља. Људи ужурбано раде и сеју друге врсте поврћа. На њивама се такође
ради и сеју житарице.

И шума је оживела. Најпре подножје дрвећа украсе кукурек, висибабе и љубичице, а

онда и оно олиста.

У врту са цвећем после неустрашиве висибабе, која уме да пркоси снегу и зими ,
цветају зумбули, нарцис , лала и јоргован. Млада трава има најлепшу зелену боју, а
жуте туфне маслачка означавају крај зиме и почетак пролећа.

У пробуђену природу враћају се птице селице и заједно са станарицама сада

радосно цвркућу. Пчеле и друге бубице ужурбано лете с цвета на цветда се нахране
после дуге зиме.

7.1.2 Буђење природе

Пролеће је погодно за праћење промена у природи. На сваком кораку се виде знаци

буђења биљака, па ово време треба искористити за посматрање њиховог клијања и
раста. За децу је најинтересантније што у кратком периоду могу уочити да је порасла
трава , процветао цвет, олистало дрво.. Брзе су и видљиве и атмосферске промене :
нагло отопљавање, снег се топи, чести су сунчеви интервали. Све што запазе , деца
уносе у календар природе.

Дрво у соби добија цветове и лишће.

Лутка се зове Весна, словенска богиња пролећа.

Добија нове зелене хаљине , украшене цветом.

Слика 21: пролеће .

Лето

Време је топло и пријатно. Сунце је стално на небу, само га понекад прекрију

тамни облаци и онда падне краткотрајна , јака киша, често са грмљавином.

Све је у природи богато и зелено. Воћњаци су препуни зеленог лишћа и плодова,

од којих су неки зрели , а други чекају јесен. У баштама има свакојаког поврћа: свуда се
црвене паприке и парадајз, зелени се краставац , спанаћ, лук...

Њиве пшенице се злате , њиве кукуруза зелене, а сунцокрета се жуте. Жање се

пшеница.

Дрвеће има густе, разгранате крошње. Шуме изгледају као зелено море и тешко
су проходне.
 Цвеће свих боја и мириса је свуда око нас, у вртовима, парковима, на ливадама и
пољима.

Птице певају, легу и хране своје младунце. Сви су задовољни, и биљке, и

животиње и људи- лето је период благостања.

7.1.3 Шта је донело лето?

Са децом свакодневно излазимо у шетњу. Подстичемо их да запажају промене на

биљкама, да их описују и поеде њихов изглед- како су изгледале у јесен , у зиму и у
пролеће, а како изгледају сада? Због чега је тако? Промене на биљкама доводимо у везу
са температуром која се мења у сваком годишњем добу. Ова поређења је најлакше
пратити уз помоћ календара природе.

Топло време треба искористити за шетње и излете, како би деца што више била у
контакту са природом.

Лето је и време годишњих одмора , када можемо размењивати утиске о путовањима

и доживљајима са путовања.

Променићемо изглед дрвета у радној соби , и обући летњу гардеробу нашо лутки,
коју ћемо сада назвати Сунчица.

Слика 22. Лето .

 8. Још неки од примера игара, активности и радионица

Биљке су жива бића

Неопходно је да се већ на нивоу предшколског узраста код деце развија

поштовање и заштитнички однос према биљном свету. Васпитач би требало да
спроводи активности које ће неке физиолошке процесе учинити деци предшколског
узраста видљивим. Тако ће деца већ на овом узрасту схватити да су и биљке жива бића.
Једна од активности је упоредно засађивање природне и вештачке биљке. Природна
биљка се мења, расте, развија и не остаје стално иста. Потреба за водом код природне
биљке постоји , а код вештачке не. Деца заједно са васпитачем директним посматрањем
прате ове промене и коментаришу их. Такође , може се урадити и експреримент са
ексудацијом. Васпитач проналазинеко деци доступно , а ексудацији склоно дрво, које ће
мало „случајно“оштетити. Сутрада ће са децом васпитач „случајно“проћи поред овог
дрвета и сигурно ће се чути следећи коментари: „Види, дрво је плакало“. „Да ли га је
болело?““Па и дрво је живо биће –и оно се рађа, храни се , расте, размножава се , има
своју децу“. „И оно умире“.

Основни циљ је да предшколска деца развију свест о томе да су биљке жива бића
и да не би требало да их уништавамо. Васпитач надаље тему проширује у том правцу да
деца постану свесна да опстанак човека зависи од биљака.

Васпитач следећи експериментом показује да биљка дише –саксију са

физиолошки активном биљком покрије провидном кесом. Након извесног времена кеса
ће се замаглити .

„Зашто се замаглила?“ Деца активно размишљају и на крају закључују да и

биљка дише и не може без кисеоника , баш као и људи и животиње.

У експерименту са каранфилом васпитач деци показује да и биљке пију воду.

Каранфил са белом бојом цвета се ставља у чашу обојене воде и остави да одстоји један
дан. Цвет ће попримити боју воде у којој се налази биљка. Након разговора са
васпитачем , деца закључују коју улогу има стабло код биљке.
 Календар природе

Васпитач подели велики хамер на четири дела- за четири годишња доба. У

сваком од ових делова налази се посебна ознака за одговарајуће годишње доба(Снешко
Белић за зиму, Висибаба за пролеће, жути лист за јесен, Сунце за лето). Деца ваде из
шареног шешира апликације (нпр.како човек бере јабуке, комбајн врше жито, изглед
одређених биљака у одређеном годишњем добу, плодови, цветови...). Касније, овај
хамер се оставља у соби и повремено се додају апликације везане за то доба или се
доцртавају неке активности везане за исто доба. На овај начин деца врше структуирање
времена на основу животног циклуса биљака током различитих годишњих доба.
Модификација ових активности је да се од стиропора и каше папира са децом направи
велико стабло , гране и корен. Затим ће деца „Облачити“ дрво. У пролеће ће стављати
на гране зелене листиће и цветове беле раде. У лето, дво ће обући у раскошно зелено
лишће. На јесен, на гране ће стављати плодове и жуто лишће, а зими ће остати голе и на
њих деца могу ставити комадиће вате као пахуљице.

Погоди по мирису и укусу

У неколико чинијица васпитач деци исецка одређеног воћа. Деца затим поседају
у полукруг, а васпитач разбрајалицом одређује које ће дете бити дегустатор. Васпитач
детету најпре везује очи, затим му даје да помирише одређено воће. Дете након тога
покушава да на основу мириа погоди о ком се воћу ради. Ако дете на основу мириса
погоди, васпитач му даје да поједе воће. Уколико дете не погоди, након кратког
разговора и навођења васпитач му на чачкалици даје да исто то воће проба. Дегустација
се врши са сваким дететом, а потом се са њима разговара о карактеристикама одређеног
воћа: које је боје, каквог је укуса, облика, величине итд.

Активност овог типа може се изводити и са лековитим биљем. Васпитач деци

најпре показује 5-6 врсте лековитих биљака (апликацију целе биљке, део свежег листа,
сушену за чај:). Деца посматрају, пипају, миришу дато биље. Разговарају са васпитачем
о њиховом лековитом дејсту, начину употребе. Тада васпитач разбрајалицом изводи
једно дете, марамо му покриа очи и нуди му једну од тих биљака да помирише. И
покуша да погоди која је то биљка. Ова игра може бити такмичарског карактера, када се
деца деле у две групе и која група има више таквих погодака она је победник. Кроз ову
активност деци се развијају перцептивне способности.

Од почетка

Васпитач децу дели у четири групе, а свакој од њих даје од осам до дванаест
апликација. Једној групи даје апликацију пшенице, другој јабуке, трећој грожђе,
четвртој зимзелено дрво. Све те биљке су на апликацијама престављене од свог зачетка,
раста, до увенућа, тј.брања плодова. Деца имају задатак да сложе апликације по реду,
односно од почетка, преко настанка биљке, кроз годишња доба, разликујући промене на
њој. Циљ ове активности је упознавање развојних фаза и њихова серијација.

Једно зрно-једна биљка

Да би деца што боље пратила клијање, сејање семена и развој младе биљке
могуће је вршити различите експерименте , посебно у зимском периоду. Деца у саксији
посеју семена. Саксије су облепљене папиром и деца ће нацртати онолико семена
колико су посејали, или ће бројевима обележити колико су семена посејали. У неке
саксије деца стављају само по једно зрно, а неке више. Деца посматрају развој биљке и
сама уочавају зашто је у неким саксијама више, а у неким мање биљака. Такође , могуће
је и мењање услова, за развој биљке- једна биљка (саксија) имаће повољне, а друга
неповољне услове.

Зашто није проклијало зрно ?

Сложи брже – сложи пре

Васпитач децу дели у три групе. Свака група добија да састави једну слагалицу.
Прва група добија цвет, друга дрво са плодовима, трећа жбун са својим плодовима.
Побеђује она група која прва сложи слагалицу. Циљ је да деца препознају различите
врсте биљака и њихових органа (корем, стабло, лист, плод, цвет и семе).
 Јесенко , Зимић и други

Деца и васпитач излазе у двориште и сакупљају суво лишће. Уносе га у собу, а

од стиропора, сламе, тикве и шаше праве господина Јесенка, кога облаче у то суо лишће
које су сакупили, а затим у јесење плодове. На исти начин, само другачијег изгледа,
праве госпођу Пролеће, са својим висибабама и плодовима; господина Зимића са
грудвама снега, голим гранама дрвећа, иглицама четинара.

Овом активношћу деца врше структуирање времена на основу животног циклуса

појединих биљака током различитих годишњих доба.

Ливадски екосистем и загађење жиотне средине

Једног дана на ливади забаву су правили Бела Рада, Зумбул и Маслачак. Тако су
се лепо играли и плесали уз песму ветра која је била тако лепа. Оближња трава је
плесала са њима. Изненада у њиховој близини видели су два дечака који шетају
ливадом. Они су грицкали чипс и један од њих двојице је кесу бацио у траву, она је
поредила Зумбула. Други дечак је био љут на свог друга и рекао му је да није лепо да
загађује ливаду. Узео је кесу, ставио у свој ранац, а Зумбул се касније опоравио уз
помоћ пријатеља.
 9. Закључак

Видели смо да су биљке неопходне свим живим бићима. Многе животиње се хране
биљкама (биљоједи) и од њих почиње ланац исхране, тако да би нестанком биљака
нестала и сва остала жива бића. Биљке стварају кисеоник који дишу све животиње и
људи. Поред тога оне служе и као скровиште и станиште за многе животињске врсте –
птице живе у крошњама дрвећа ,бубе у трави итд.

Човек користи биљке на мног начина. Поред тога што су му најзначајнији извор
хране и кисеоника, од њих изграђује свакодневно многе предмете потребне за живот:
дрво користи за градњу куће, намештај и за огрев, али и производњу хартије;
памук ,лан, конопља се употребљава за израду текстилних предмета, од биљака се праве
лекови и козметички препарати итд.

О биљкама треба бринути, јер су угрожене на много начина.

Човек загађује околину (па тиме и биљке) разним отровним гасовима које испуштају
аутобомили и фабрике. Бацањем отпада у шуме , баре, реке и мора , такође се угрожава
биљни свет јер се вештачки материјали тешко разграђују.

У шумама се често дешавају пожари које су непажњом изазвали људи. Уместо шума
на тим местима остаје пустош.

Човек често неконтролисано сече дрвеће, јер му је потребно за различите сврхе.

Када се тако крче шуме, кише спирају плодну земљу и она постаје неплодна голет.

Није човек једини који угрожава биљке. То често раде и неке животињске врсте, а
нарочито неки инсекти (најезда гусеница , скакваца, или разне биљне болести), који им
могу нанети велику и непоправљиву штету.

Шта ми у вртићу можемо урадити за биљке?

Можемо направити кутак за биљке , да ту засадимо цвеће и редовно га заливамо и

бринемо о њему.

Можемо чистити двориште од отпада који угрожава биљке.

 Можемо тражити од градског зеленила младе саднице које ћемо посадити у
дворишту и штитити их зими од великих мразева, а у пролеће од могућих штеточина.

Биљке треба волети и чувати јер су лепе и неопходне нам за живот.

 10. Литература

1. Трајковић , П. Стојановић , Б. (2008): Живи свет око нас. Нови Сад, Драгон.
2. Јуричић , Д.(2006): Велика енциклопедија малих активности. Београд. БИГЗ.
3. Просветни преглед.(1996): Основе програма предшколског васпитања и
образовања деце 3-7 година. Београд.
4. Каменов, Е.(1997): Модел основа програма васпитно образовног рада са
предшколском децом. Нови сад.Драгон.
5. Татић , Б. Карас, М. Ђорђевић, В.(2004): Биологија за пети разред основне
школе. Београд . Завод за уџбенике и наставна средстава .
6. Михајловић , Н.Михајловић, Љ.(2011): Методика упознавања околине. Пирот.
7. Михајловић , Н.Михајловић, Љ.(2013): Методика упознавања околине
практикум. Крушевац.
8. Јовановић , М.(1978): Познавање природе , уџбеник за четврти разред основне
школе. Београд. Завод за уџбенике и наставна средства.
9. Каменов, Е.(2006): васпитно –образовни рад у дечјем вртићу, Општа методика.
Нови Сад. Драгон.
10. Матовић , В.Веиновић, З.(2011): Еколошки- природњачки водич са методичким
упутствима за учење. Београд.

Доступно на:

- https://sh.wikipedia.org/wiki/Ekolo%C5%A1ki_faktori

- http://zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/ekologija.php

- http://zelenaucionica.com/znacaj-biljaka-za-ivot-coveka/

- http://biokabinet.weebly.com/carstvo-biljaka.html

- https://vesninabiologija.wordpress.com/%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BD
%D0%B8%D0%BA%D0%B0-2/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%BE
%D0%B2%D1%80%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-
%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BA%D0%B0/biljke-i-njihov-znacaj-za-coveka-ptt/