Миодраг Сталетић

Како да пчеларимо
(Техника пчеларења)

Крагујевац 2003

1
 Издавач

Миодраг Сталетић

Крагујевац, Таковска 2, телефон 034/321-596

Лектор

Косана Сталетић

Компјутерска обрада

Ненад Сталетић

2
 Садржај
Предговор ................................................................................................. 6
Како да пчеларимо ................................................................................... 7
Пчелињак .................................................................................................. 7
Набавка кошница и ројева ........................................................................ 7
Избор места за пчелињак ......................................................................... 8
Преглед пчела ........................................................................................... 9
Чишћење подњаче .................................................................................. 15
Спасавање од глади ................................................................................ 16
Заштита од грабежи ................................................................................ 16
Спајање пчелињих друштава ................................................................. 18
Поступак са друштвом са лажним матицама ......................................... 19
Измена саћа ............................................................................................ 20
Чување топлоте ...................................................................................... 20
Чување саћа од мољца ............................................................................ 20
Пчелиње друштво за све ........................................................................ 20
Проширивање ......................................................................................... 21
Подстицање развоја ................................................................................ 22
Прихрањивање ....................................................................................... 22
Сужавање простора у пролеће ............................................................... 24
Ројеви ...................................................................................................... 25
Спречавање ројења ................................................................................. 26
Који су узроци ројења ............................................................................ 26
Стешњавање легла .................................................................................. 26
Стешњавање пчела ................................................................................. 27
Недовољно лучење воска ....................................................................... 28
Недовољна вентилација ......................................................................... 29
Природно ројење .................................................................................... 30
Како спречити појаву другог роја .......................................................... 32
Како спречити ројење ............................................................................. 33
Латманов начин ...................................................................................... 33
Метод Таранова ...................................................................................... 33
Премештање кошница ............................................................................ 34
Вештачко ројење .................................................................................... 35
Нуклеуси ................................................................................................. 35
Пелетов начин изројавања ..................................................................... 37
Сомерфердов начин изројавања ............................................................. 38
Обичан начин изројавања ...................................................................... 39
Главна паша и шта утиче на продуктивност друштва ........................... 39

3
Добијање меда ........................................................................................ 44
Изградња саћа и техника добијања воска .............................................. 45
Изградња новог саћа ............................................................................... 48
Сунчани топионик .................................................................................. 50
Соковник као топионик .......................................................................... 52
Сакупљање полена ................................................................................. 54
Производња млеча .................................................................................. 59
Добијање млеча у обезматиченој заједници .......................................... 62
Производња млеча у присуству матице ................................................. 63
Вађење млеча .......................................................................................... 63
Сакупљање прoполиса ........................................................................... 65
Добијање пчелињег отрова .................................................................... 68
Двоматично пчеларење .......................................................................... 71
Производња матица ................................................................................ 72
Коришћење природних матичњака ........................................................ 73
Тиха смена матица ................................................................................. 73
Присилна изградња матичњака .............................................................. 74
Милеров метод производње матица ...................................................... 75
Алејев метод производње матица .......................................................... 76
Дулитлов метод производње матица ..................................................... 77
Израда основа за матичњаке .................................................................. 77
Пресађивање ларви ................................................................................. 78
Оплодњаци ............................................................................................. 80
Двоструко пресађивање ларви ............................................................... 80
Производња матица помoћу Jeнтeровог апарата ................................... 82
Додавање матица .................................................................................... 85
Услови за додавање матица ................................................................... 86
Како додати матицу ................................................................................ 87
Додавање матица у кавезу ............................................................. 88
Обележавање матица .............................................................................. 90
Сеоба пчела ...................................................................................... 91
Основни фактори који одређују извођење легла у друштву ................. 94
Употреба бежалица ................................................................................ 96
Кристалисани мед ................................................................................ 101
Узимљавање пчела ............................................................................... 101
Болести пчела и пчелињег легла .......................................................... 106
Америчка трулеж легла ........................................................................ 106
Европслка трулеж легла ....................................................................... 109
Ноземоза ............................................................................................... 110

4
Акароза ................................................................................................. 111
Варооза ................................................................................................. 112
Штеточине пчела- восков мољац ........................................................ 116
Литература ............................................................................................ 119
О аутору ................................................................................................ 120

5
 Предговор

Уобичајено је да се, када се пише о пчеларству, пише о значају

пчеларства, о значају пчелињих производа као хране и лековите хране, о
пчелама као о важним опрашивачима, о историји пчеларства, о
анатомији и физиологији пчеле, о штеточинама пчела и др. У овој књизи
ће то изостати. То ће пчелари наћи у другим књигама. Ово је теметска
књига. Обрађује само то како ћемо да радимо на пчелињаку. Како да
обавимо извесне радње да би пчеларење било успешно и како да
препознамо поједине болести и како да поступимо у случају да нам
пчелиња друштва оболе.
Потребу за оваквом књигом показали су сами пчелари на
пчеларским скуповима, јер кажу треба им приручник за практичан рад
који ће их подсетити шта и како радити.
Пчеларење је сложен посао и захтева стално праћење литературе,
јер не може се све држати у глави. Врло често се морамо подсетити
разних ствари.
Ова књига ће бити добар подсетник искусним пчеларима као и
добар водич младим пчеларима како и шта радити на пчелињаку. У
компоновању ове књиге коришћена је обимна литература као и лична
искуства аутора.

Аутор

6
 Како да пчеларимо
( Техника пчеларења)

Техника је вештина обављања неког посла, вештина руковања,

спретност у раду, скуп правила у извођењу или обављању неког посла.
Техника пчеларења (Апитехника), обухвата цели низ радова везаних за
пчелиње друштво, које предузима пчелер, ради његовог бољег
искоришћавања.

Пчелињак
Када неко одлучи да пчелари требало би пре свега да проучи
пчеларску литературу, да се упозна са пчеларском теоријом, а у дружењу
са искусним пчеларима може много тога видети и научити а још је боље
да се учлани у пчеларску организацију и укључи у њен рад, да се
претплати на пчеларски часопис. Ако тако уради почетник, на најбољем
је путу да постане добар пчелар.
Треба почети са 2 - 3 пчелиња друштва и треба знати да ли у крају,
одакле се набављају пчелиња друштва, владају пчелиње болести.

Набавка кошница и ројева

Није препоручљиво набављати кошнице разних типова, јер су
разних димензија, па се не могу комбиновати. Сваки тип кошнице има
својих и добрих и лоших страна, па је све једно за који тип кошнице ће
се пчелар одлучити. Мед не доноси кошница већ јако и здраво пчелиње
друштво у њој.
Било рој или старо пчелиње друштво, најбоље је набавити у
пролеће, јер рој има времена да се развије, да обезбеди залихе хране па
чак и да да вишак. Ако рој набавимо касно морамо се потрудити за
његове залихе хране. Старо пчелиње друштво, од прошле године, ако у
пролеће има пчела у 5-6 улица, може сигурно да да вишак меда, ако
пашни услови то дозвољавају.
Треба водити рачуна и о саћу. Оно не треба да буде старо и
црно.Матица треба да буде од прошле године, јер је млада матица
сигурнија и боља од старе. Ако купујемо старо пчелиње друштво онда
наш пчелињак треба да буде удаљен најмање 5 километара од пчелињака

7
где је то пчелиње друштво било. Ако је растојање мање пчеле излетмице
ће се враћати на старо место, ако су пчеле већ излетале у пролеће.
Код транспорта, кошница се поставља на возило тако да саће буде у
смеру осовина, тј. паралелно са осовином возила и превоз треба да буде
што мирнији, без потреса. Код превоза возом саће је паралелно са
шинама.
Место где ћемо сместити кошнице са пчелама назива се пчелињак.
Негде га зову пчеларник, пчеланик, уљаник или кованлук.
Пчелињак може бити отворен, под настрешницом и затворен
(павиљонски).
Отворени пчелињак је на отвореном простору са слободним
распоредом кошница, појединачно или у групама по 3-4 кошнице.
Настрешнице се користе за заштиту пчелињака од сунца, кише и
ветра. Покривене су црепом, салонитом, сламом или сл.
Затворени, павиљонски, пчелињаци су зграде, зидане или дрвене, у
којима су смештене кошнице једна поред друге и једна изнад друге у 2-3
спрата. Слободна им је предња страна где су лета и задња страна где се
кошнице отварају (АЖ кошнице).Павиљони су погодни, јер се могу по
потреби загревати а имају и простор за рад.

Избор места за пчелињак

Место за пчелињак треба да буде оцедито, да се не задржава влага,
која доводи до трулења кошница а и погодује неким болестима пчела
(ноземоза, кречно легло).
Кошнице треба да буду на постољима висине 30-40 цм. Могу бити
појединачна постоља или постоља за 3-4 кошнице. Боља су појединачна
постоља, јер се код групних, приликом прегледа једне кошнице
узнемиравају пчеле и у другим кошницама на истом постољу.
Избегавати постављање пчелињака близу већих водених токова, јер
се пчеле у њима даве.
У близини пчелињака не треба да буду штале, ђубришта, винарије,
фабрике шећера или слаткиша, јер мирис од њих привлачи пчеле па оне
тамо бивају уништене.
Пчелињак не треба да буде у близини великих саобраћајница
(аутопут, железничка пруга, аеродром), јер услед удара у превозна
средства пчеле гину.
Пчелама нарочито штете јаки ветрови па зато пчелињак треба да
буде заштићен дрвеном оградом, живом оградом или сл.

8
 Ако је могуће пчелињак треба да буде у реткој хладовини, заштићен
од јаких сунчевих зрака.
У близини пчелињака треба да има воде, ако не, мора им се
обезбедити појилица.
Пчеле не треба да ометају пролазнике.
Кошнице се постављају са летом окренутим на југоисток. Ово је
најпогодније. Траву на пчелињаку треба редовно косити да се не напате
жабе, мишеви и гуштери, јер су они непријатељи пчела.
За контролу уноса потребно је на пчелињаку имати вагу, ма да она
није неопходна.

Преглед пчела
Преглед пчела треба вршити само када је то потребно. Када за то
постоји одређени разлог. Пре прегледа се одреди циљ прегледа
(постојање матице, стање легла, здравствено стање, количина хране,
лечење и др.). За преглед треба да су испуњени одређени услови:
температура треба да је виша од 12 ° Ц, јер тада већи део пчела излеће па
је преглед лакши. Прегледач треба да је у белој и чистој одећи. Вунена
тамна и длакава одећа раздражује пчеле. На глави треба да има заштитну
капу. Треба да је чист и уредан, без мириса зноја, парфема, белог лука,
алкохолног пића и др. И треба да има одређени алат: димилицу сл.1,
заштитну капу сл.1а, пчеларски нож сл.1б, пчеларску четку сл. 1в,
свеску за забелешке и др.

Сл. 1

9
 Сл. 1б

Сл. 1а

Сл. 1в

Сл. 1 Пчеларски прибор

Преглед се обавља у најповољније доба дана. У пролеће то је у

подне а лети раније, пре подне и касније по подне. У безпашном периоду
преглед се врши пред вече, да би се избегла грабеж.
Код прегледа кошници се прилази са задње стране. Кроз лето се
убаци 2-3 млаза дима, при чему пчеле осећају опасност и пуне своје
вољке медом и мање нападају. У димилици се користи труло дрво као
гориво, могу и памучне крпе или печурка са букве (труд).Може се
користити и восковарина, јер даје дим пријатан пчелама. После 30-40
секунди приступа се отварању кошнице. Све се ради пажљиво и без
потреса и узнемиравања пчела и без нервозних и брзих покрета. Треба
радити смирено.Када смо отворили кошницу види се колико улица
(међурамних простора) пчеле запоседају. Поклопну даску можемо
ставити на изврнути кров који смо ставили на земљу или на суседну
кошницу. Поклопну даску можемо наслонити једним крајем на земљу а
другим на лето са пчелама горе.

10
 Први рам до зида кошнице закачимо савијеним крајем пчеларског
ножа и мало подигнемо да можемо да га ухватимо прстима. Лагано
извлачимо рам пазећи да не гњечимо пчеле. Извађени рам се држи за
ушице (крајеве рама) и у вертикалном положају прегледа. Када смо га
прегледали поставимо га у сандуче за оквире (оквирњачу) или на
метални носач који смо окачили на зид кошнице. Ако се пчеле узнемире
са 2-3 дима, изнад сатоноша, их смиримо. Тако прегледамо све рамове.
Ако је циљ прегледа присуство матице, не морамо њу наћи, довољно је
утврдити постојање јаја или младог легла у ћелијама и то је знак да је
матица у пчелињем друштву присутна. Код прегледа не ваља много
димити, јер тада убацујемо врућ дим у кошницу а то још више узнемири
пчеле а могу и да уклупчају матицу и да је угуше, у циљу да је заштите.
Ако на сатоношама рамова и по саћу има флека то је знак да су
пчеле добиле пролив услед обољења ноземозе или услед неадекватне
хране (медљике). Ово се дешава рано у пролеће.
Ако је безпашни период, код прегледа кошницу треба прекрити
платном, још боље платном наквашеним сирћетом, да би се спречила
грабеж.
Када смо прегледали све оквире све их вратимо како су били ако
немамо у плану њихово размештање.
Све запажено бележимо у дневник (присуство матице, годину њене
производње, број запоседнутих улуца, стање легла, стање хране,
здравствено стање, потребу за сатним основама, потребу за новим
рамовима и др.).
Ако се код прегледа пчеле много узнемире преглед треба
прекинути па касније поновити.
Треба тежити да на пчелињаку имамо јака друштва, јер из јаких
пчелињих друштава радилице су веће и масивније, имају дужу рилицу,
развијенију мускулатуру, већу запремину медне вољке, даље лете,
отпорније су на болести, дуже живе итд.
Јака друштва до главне паше увећају своју масу ( 5-6 кг), лакше
чисте кошницу, ефикасније искоришћавају главну пашу, скупљају
знатно више меда, много боље опрашују биљке, мање троше зими хране
по јединици живе масе, одржавају при томе високу животну способност.
За добро пчеларење треба све послове обавити на време. Још пре
наступања пролећа пчелар треба да среди сав свој прибор и материјал,
јер када почну радови око пчела може да се деси да нема довољно
времена за све. Треба празне кошнице да прегледа, дезинфикује, очисти,
пукотине попуни гитом, поправи што треба поправити и офарба. За

11
фарбање користити уљане боје. Испошћене кошнице прво премазати
ланеним уљем (фирнисом) па ће фарба бити трајнија. Восак на време
претопити и заменити за основе, јер је боље да оне извесно време
одстоје. Треба имати план рада и бележницу у којој ће бити убележено
све запажено.
Свако пчелиње друштво у току сезоне, у свом развоју, пролази кроз
пет фаза, пет периода, а они се разликују по количини и квалитету пчела
у друштву.

Сл. 2. Периоди развоја пчелињег друштва

Први период развоја је смена презимелих и пролећних пчела. Он

почиње са полагањем првих јаја од стране матице и траје 30-35 дана
после првог прочисног лета. Матица полаже јаја интензивније него до

12
тада. Ова смена код слабијих друштава је бржа и 21. дан по прочисном
излетању је критичан. Ако ово преживе продужавају даљи раст. У том
периоду друштвима је потребна посебна нега.
Јача пчелиња друштва боље и лакше преброде овај период. Брзина
ношења матице одређена је бројем физиолошки младих пчела у
друштву, количином угљенохидратне и беланчевинасте хране,
климатским условима и постојањем паше. У овом периоду пчеле су
изнурене и њихов биолошки потенцијал је ограничен. У овом периоду
постаји чврста зависност између броја пчела у друштву и количине
изведеног легла. Пчеле из јаког друштва у просеку однегују 1,13-1,42
ларве. Значи друштво се одржава на истом нивоу или се мало увећава.
Друштва средње јачине, после доброг зимовања, слабе мало, 10-
12%, јер је већи губитак зимских пчела него што се излеже младих.
Слаба друштва слабе још више, 47-53%, због тога што много више
угине старих, презимелих пчела, него што се излеже младих.
У току зимовања код пчела се смањује течна маса за 13,5% и сува
маса за 18,2%. То изнурује пчеле. Присуство крпеља такође изнурује
пчеле. Зато су биолошке способности презимелих пчела ограничене.
После прочисног излета пчелиња заједница се нагло развија. Треба
јој доста воде. Ако у близини нема текуће воде треба јој обезбедити
појилицу. Најбоље је да то буде неки већи суд, буре или канта, са
слaвином из које ће вода да капље на косо постављену даску одакле ће
пчеле узимати воду. Повремено треба контролисати да не дође до
зачепљења славине и престанка капања воде.

Сл. 3 Појилица

13
 У воду треба додати мало соли. На 10 литара воде може се додати
50 грама соли или још боље, на један крај даске, на коју капље вода,
ставити грумен камене соли, која ће се постепено отапати. Може се
користити и ситна кухињска со помешана са речним пескоми стављена у
платнену кесу и то стављено на даску на коју капље вода. Пчеле ће
узимати ону воду која им одговара. Појилица треба да буде на сунчаном
месту заклоњена од ветра.
После првог прочисног излетања није препоручљиво вршити
детаљне прегледе сем код сумњивих друштава. Много тога може се
закључити и на основу посматрања и ослушкивања пчелиње заједнице.
Ако пчеле још не излећу, кад је хладно време, можемо користити
стетоскоп (лекарске слушалице) сл. 4 или танко гумено црево, чији један
крај ставимо у уво а други крај завучемо кроз лето, куцнемо по кошници
и слушамо. Ако се чује шум пчела и одмах престане у том друштву је све
у реду, али ако шум дуго траје онда је сигурно да је друштво без матице
или му нешто друго фали. Првом приликом треба то друштво проверити.

Сл. 4 Контрола стања пчелињег друштва

14
 Ако пчеле, када излећу, брзо излазе као да су избачене и брзо улазе
у кошницу и један број оних које улазе на ногама носе велике грудвице
полена, у кошници је све у реду. Ако пчеле носе мале грудвице полена и
код улаза се задржавају на полетаљци, а друге пчеле шетају по
полетаљци као да нешто траже, сигурно то друштво нема матицу. Треба
проверити и предузети одговарајуће мере.
Ако на лету и предњем зиду кошнице има смеђих мрља то друштво
има пролив услед обољења или неодговарајуће хране.
Ако пчеле у већем броју пузе по земљи испред кошнице и трепере
крилима то може бити знак неке болести.
Ако на подњачи има изгрижених пчела и њихових крила то је знак
да је у кошници био миш или ровчица.
Ако на поду има већа количина кристалних зрнаца то је знак да се
храна у саћу укристалисала и непогодна је за пчеле. У овом случају у
празан сат налити топле воде и ставити у кошницу до самог легла. Још је
боље у сат налити течни мед. У овом случају лето треба смањити.
Ако се код првог прочисног излета опазе трутови то је знак да то
друштво нема матицу.
Ако се види интензивна борба пчела пред летом знак је да је
наступила грабеж, тј. туђе пчеле нападају кошницу. Ово се дешава у
пролеће док још нема паше или лети између две паше или у јесен после
последње паше. У том случају треба лето нападнуте кошнице покрити
мокром травом и сузити га, пчеле које лете око кошнице попрскати
водом из црева или ручне прскалице. Ако је напад јак треба по
могућству склонити нападнуту кошницу у неку просторију, дати јој воде
у хранилицу и ту задржати два дана а на њено место поставити празну
кошницу и у њој крпу натопљену петролејом или нафтом. После два
дана нападнута кошница се враћа на своје место.

Чишћење подњаче
У пролеће на подњачи је пуно мртвих пчела и мрвица воска.То
треба очистити. Код кошница са класичном подњачом за овај посао су
потребне три особе. Две да подигну кошницу а трећа да уклони и очисти
подњачу. Код кошница где се подњача увлачи на фалц, пчелар може
радити сам. И код кошница које имају дубоку подњачу са отвором
позади, покретна подна даска може се вадити и очистити у свако доба
без узнемиравања пчела. То може радити сам пчелар. Мртве пчеле се
спале или закопају а восак се претопи. У кошнице које немају покретну
подњачу може се увући подни подметач од картона или лесонита па се

15
код чишћења само извуче подметач и очисти.У овом случају лето треба
да је целом ширином кошнице да би подметач покрио целу подњачу.
Код кошница са класичном подњачом ова се може чистити и
чистилицом којом се лако извлачи све оно што је на подњачи, сл. 5.

Сл. 5 Чистилице за подњачу

Спасавање од глади
Зими и у рано пролеће може се десити да пчелиње друштво угине
од глади. То ће се десити ако је пчелиње клубе изашло на сатоношу
пробивши медну капу. Лево и десно може да има доста меда, код ДБ
кошнице или у наставку код настављача, а да пчеле не могу да пређу на
мед, јер неће да напусте легло и угину од глади. У овом случају пчелар
треба да спреми медношећерно тесто, погачу и да је постави у свако
друштво на сатоноше.

Заштита од грабежи
У периодима без паше може се појавити грабеж, али и у периоду
паше ако пчелар није пажљив у раду. Код рада са пчелама треба водити
рачуна о следећем:
-да на кошници нема пукотина ни отвора испод поклопне даске,
што се деси ако се ова искривила. Одмах отворе треба затворити
испресавијаном новином док се не предузму трајније мере.
-код вађења рамова ове не треба прислањати уз кошницу већ
стављати у сандуче, оквирњачу, које треба да има сваки пчелар.
-код прихрањивања треба смањити лето а прихрањивање вршити
пред вече. Расути сируп треба одмах обрисати.
-код прегледа пчелињег друштва треба имати платно за
прекривање кошнице. Још је боље користити платно сл. 6, са отвором на

16
средини ширине око 8 цм који је уоквирен жицом. Кроз отвор 1 се
извлаче рамови из кошнице. У руб 3 је ушивена шипка од 6 мм.

Сл. 6. Платно за преглед пчела

Други период у развоју пчелињег друштва је у првој половини
марта или ако је рано пролеће у другој половини фебруара. Ово је
период интензивног развоја. Младе пчеле су са више суве материје у
организму, беланчевина за 8%, масти за 42,7% и угљених хидрата. То
омогућује извођење веће количине легла, за 3-4 пута је већи биолошки
потенцијал.
Спољашњи услови, временски услови, присуство нектара и полена
или услови држања и исхране могу убрзати или успорити извођење легла
и раст пчелињег друштва.
Однос броја пчела и однегованог легла остаје док друштво не
достигне 2,5 кг пчела. Свака пчела хранитељица негује 3,5-3,9 ларви,
што доприноси бржем развоју и расту друштва, јер матица полаже
онолико јаја колико пчеле могу да однегују.
Брзина раста у овом периоду код слабих друштава, која су
презимила у неповољним условима, је 3-4%, која су добро зимовала је
10-14%. Код јаких друштава где су искључиво младе пчеле, у овом
периоду брзина раста је 20-22%, тј. пет пута већа него код слабих
друштава. Зато слаба друштва треба расформирати и од њих правити
вештачке ројеве, код којих је развој шест пута јачи него код слабих
друштава.
За упешно неговање легла из јаја које је положила једна матица
треба 2,5 кг пчела.
С обзиром на брзи развој пчелињег друштва у кошници треба да
има довољно хране и не сме се никако дозволити да пчелиње друштво
остане без хране. Храна се додаје помоћу хранилице. Најпогодније су

17
оне које су у збегу, јер се код прихрањивања не долази у контакт са
пчелама. То су Милерова хранилица уграђена у збег или пластична
хранилица која се може поставити у збег. Може се користити и стаклена
тегла са избушеним поклопцем.Теглу напунимо и поставимо на
сатоноше са поклопцем окренутим на доле. Овде је због тегле потребан
празан наставак. Још је боље направити на поклопној дасци отвор на
који постављамо теглу и у том случају не долазимо у контакт са пчелама
код прихрањивања. На храни се не сме штедети, јер код сваког смањења
количине хране у кошници матица смањује полагање јаја. У ово време у
кошници треба да буде бар 8 кг хране.
Поред угљенохидратне хране пчелама је потребна и беланчевинаста
храна. Њу морају имати и преко зиме. Ако је нема оне троше
беланчевине из свог организма. Код зазимљавања јако пчелиње друштво
треба да има 3-4 рама перге. У пролеће ако нема ране поленске паше
треба пчелама дати замену за полен, беланчевинасту храну. Она не може
у потпуности заменити пергу али ће бити помоћ пчелињем друштву. У
овом циљу даје се млеко, квасац, сојино брашно и др.

Спајање пчелињих друштава

Спајање пчелињих друштава се врши у јесен, у циљу бољег
презимљавања и у пролеће у циљу појачавања. Слаба друштва се
припајају средње јаким или јаким друштвима. Ако су нам сва друштва
слаба, што може бити случај, онда их не спајамо до пред главну пашу.
Слабије друштво припајамо јачем уз претходно уклањање матице из
слабијег друштва. Код тражења матице димити што мање и лагано
радити. Ако из два покушаја не можемо да нађемо матицу треба тражење
одложити за 2-3 сата или за сутрадан. Дулитл тврди да се између 9 и 15
часова матица налази на рамовима са леглом.
Најједноставније и најсигурније је спајање преко новинске хартије.
Пчеле у плодишту друштва на које постављамо друго, попрскамо
ракијом или неком другом миришљавом течношћу, плодиште
прекријемо новином коју избоцкамо оловком или ексером. Преко новине
поставимо плодиште слабијег друштва тј. оног које припајамо. И ово
друштво попрскамо ракијом да би оба друштва имала исти мирис. На
додатом друштву, горњем, затворимо лето. Пчеле из оба друштва
прогризају новину и уклањају је, за то време добију исти мирис и здруже
се. После некoлико дана уклањају се остаци папира и легло скупи у једно
плодиште, најчешће доње.

18
 Ако се спајање врши у једном телу кошнице онда се уклоне оквири
са једне стране, до легла, постави се преграда од новине коју смо
избушили као у предњем случају. Новина мора да затвара плодиште да
пчеле немају слободан пролаз, тј. треба да додирује подњачу, зидове и
поклопну даску. У празан простор се пренесу оквири друштва које се
припаја. Овај део не сме да има лето. Оба друштва се попрскају ракијом.
Ако нема паше друштва се прихрањују а матица се постави у кавез. Ово
се препоручује и када се спаја слабије друштво које има матицу са јачим
друштвом које је остало без матице.

Поступак са друштвом где су се појавиле лажне матице

Код друштва где су се појавиле лажне матице можемо поступити на
следећи начин. Ово је испробано у Заводу за пчеларство у Мађарској и
постигнути су добри резултати. Слаба друштва не треба спашавати.
Спашавамо само добра друштва која су остала без матице а појавиле су
се лажне матице. Примењујемо измену друштава.
Матицу из јаког друштва ставимо у кавез и додамо у гнездо
друштва са лажним матицама, а у јако друштво, из кога смо узели
матицу, додамо резрвну матицу у кавезу. Пчелињим друштвима
изменимо места. Све се пчеле враћају на старо место где им је била
кошница. Пчеле јаког друштва ће се враћати на старо место, а ту је
њихова матица у кавезу а у друштву са лажним матицама. Велики део
пчела из друштва са лажним матицама ући ће у кошницу јаког друштва.
Ово може да се ради када пчеле излећу да би могле да се измењају.
Матице се после 2-3 дана могу пустити из кавеза.
Други, мало модификовани начин измене друштава, је измена
друштава стресањем. Оба друштва се поваде из кошнице са саћем.
Матица се стави у кавез. Пчеле се стресу на хартију неколико метара
испред кошнице. Оквире измењамо, тј. оквире јаког нормалног друштва
ставимо у кошницу са лажним матицама а оквире друштва са лажним
матицама ставимо у кошницу јаког нормалног друштва.Истресене пчеле
ће се брзо вратити у своју кошницу а онда добију оквире другог
друштва. После 10-15 минута пчеле јаког друштва које су још на хартији
стресемо на оквире друштва са лажним матицама. Пчеле из друштва са
лажним матицама остављамо на хартији све док саме не узлете.
Трећи начин би био: на место друштва са лажним матицама стави
се резервно мало друштво са матицом у кавезу. Пчеле друштва са
лажном матицом стресемо са стране а њихове оквире одузмемо. Пчеле

19
ће улазити у ово резервно друштво са матицом у кавезу. Када поједу
погачу у кавезу матицу ће ослободити.

Ако је пчелиње друштво остало без матице и има лажних матица,

што се познаје по 2, 3 и више јаја у једној ћелији, а друштво је још добро,
треба му одузети све оквире, и пчеле оставити два дана без хране у
празној кошници. После два дана овом друштву додати матицу у кавезу
са мало медношећерног теста (погаче). Ако у друштву има лажних
матица а оно је слабо, његово спашавање је несигурно. Најбоље је
рамове тог друштва поделити другим друштвима.

Измена саћа
У овом периоду, ако то нисмо из било ког разлога учинили пред
зазимљавање, треба извадити старо, неправилно изграђено и трутовско
саће. Ако у њему има хране оставити га па то учинити касније, код
проширивања пред главну пашу. На место извађених оквира стављају се
оквири са младим правилно изграђеним саћем, са обе стране легла.

Чување топлоте
Ако, када отворимо кошницу, видимо да пчеле нису заузеле све
оквире, вишак оквира преместимо иза преградне даске а ову поставимо
до оквира које пчеле запоседају. На поклопну даску поставимо
изолациони материјал, ако то нисмо учинили пред зазимљавање или
нисмо у довољној мери. Стави се више слојева новинске хартије или
табла стиропора, који је одличан изолатор.

Чување саћа од мољца

Са настанком топлијих дана у пролеће, настаје и множење восковог
мољца у резервном саћу. Саће се мора сумпорисати.Поставимо све
наставке са резервним саћем један на други и у наставку на врху
запалимо сумпор. Сумпорне паре су теже од ваздуха и падају доле. Све
отворе на наставцима добро затворимо. Сумпорисање поновимо после 10
дана.

Пчелиње друштво за све

На пчелињаку где има више кошница, добро је имати једну
пчелињу заједницу за разне потребе. Из ове кошнице се користе оквири
са леглом, медом и пергом за друга друштва или се у њу стављају оквири
извађени из других друштава. У наставку ове кошнице може се чувати

20
резервна матица са нешто пчела. Треба само испод наставка ставити
поклопну даску са комадићем матичне решетке.

Проширивање
Треба разликовати проширивање легла од проширивања кошнице.У
пролеће може да дође до блокирања матице, ако има уноса, па треба
извршити проширивање легла. Између легла и полена постави се
правилно изграђен рам, са једне и друге стране пчелињег гнезда. Ако
нема изграђених рамова, постави се рам са основом. После 5-6 дана, када
матица у додати рам положи јаја, обави се ново проширивање на исти
начин.
Сатну основу поставимо у рам који смо ожичили са 4 или 5 жица.
Аутор користи 5 хоризонталних жица. Рупе у бочној летвици избушимо
помоћу шаблона и шила или бушилице. Провучемо жицу, причврстимо
један крај жице помоћу ексерића или вежемо за бочну летвицу,
затегнемо жицу добро, пазећи да је не прекинемо и учврстимо други
крај. Колико ћемо затезати жицу, а да је не прекинемо, утврдићемо у
пракси. Затим узмемо подметач, а то је даска или иверица величине
унутрашњости рама, на подметач поставимо сатну основу коју смо
исекли према унутрашњости рама. Сатна основа улази у фалц на
сатоноши ако га има. Загрејаним жврком сл. 7, притискамо по жици и
она се утискује у сатну основу.

Сл. 7. Жврк
Још је боље ако користимо електрични жврк, сл. 8, јер се жица
боље и равномерније утопи у сатну основу.

21
 Сл. 8. Електрични жврк

Код кошница настављача изврши се замена места наставака.

Ако пчеле на полетаљци лепезају то је сигуран знак да треба
проширити кошницу, ако лето није сувише стешњено. Прво лето
отворити а ако то не помаже проширити кошницу додавањем наставка
или полунаставка.

Подстицање развоја
Подстицање развоја може се вршити са прихрањивањем и без
прихрањивања. Ако пчелиње друштво има довољно хране, и меда и
перге, није потребно никакво прихрањивање. Оно ће се до главне паше
развити до максимума. Код настављача, када извршимо замену места
наставцима, пчеле ће из доњег наставка преносити храну у горњи а
матица ће прећи и полагати јаја у празне рамове. Код ДБ кошница
отварају се рамови са медом, пчеле преносе мед из њих, матица полаже
јаја у празне рамове, и тако се проширује легло. Могу се додати празни
рамови до легла да матица у њих полаже јаја.

Прихрањивање
Ако пчелиње друштво нема довољно хране, врши се
прихрањивање. Оно мора почети шест недеља пре главне паше. То је
одприлике када процвета џенерика, да би се друштва развила и

22
припремила за главну пашу. Пчелама треба дати и угљенохидратну и
беланчевинасту храну, шећерни сируп или шећерно медно тесто
(погачу), са разним додацима, заменама за полен. Као замена за полен
може да послужи сојино брашно, млеко, квасац, Б витамин. Прихрана се
врши са 150-200 грама сирупа дневно. Ако је пчелињак далеко пчелама
се даје погача. Код пчела које се прихрањују са додацима биће 100-120%
већи принос и 100% више изграђених сатних основа, у односу на оне
које нису прихрањиване а исте су јачине биле.
У почетку дајемо сируп 2:1 (шећер, вода) а касније 1:1. Сирупу се
додаје 5% квасца који се претходно прокува, да ври 5 минута. Када се
охлади додаје се Бевиплекс, једна дражеја на 1500 грама сирупа.
Бевиплекс се претходно измрви и помеша са мало воде а онда се сипа у
сируп. Код додавања беланчевинасте хране биће више легла а и добиће
се квалитетније пчеле, веће и теже и са дужом рилицом.
Неки пчелари предност дају погачама, јер дуже трају, нарочито је
погодно ако је пчелињак далеко и неће да изазову грабеж, што код
давања сирупа и мале непажње може да се деси.
Погаче се праве од меда и шећера у праху. На 2,5 кг меда узима се
25 кг шећера у праху, чај од матичњака 2 литра, белог лука 120 гр који
изгњечимо, квасца 450 гр који прокувамо, сојино брашно 1,5 кг , Ц
витамин 5 гр , со 1/2 кашике, јод 5% 7,5 гр и уротрoпин 7,5 гр. Ако
немамо све компоненте радимо и без њих али мед шећер и квасац увек
можемо набавити.Погача се меси све док се тесто не лепи за руке.
Погача се ставља у поливинилске кесе у количини 750 гр до 1 кг и
заваре. На кеси се изрежу три траке ширине 1 цм преко целе ширине
погаче и поставе се на сатоноше са отворима на доле. У литератури има
разних рецепата за прављење погаче. Аутор користи погаче овог састава
и задовољан је.
Код прихрањивања пчела добро је користити провару, препорука је
вишег научног сарадника Љ. Радојева. Храна се припрема на следећи
начин:
Узима се један килограм меда у течном стању од здравог пчелињег
друштва. Ако је мед кристалисан треба га довести у течно стање
загревањем преко водене купке до 50° Ц, а то је отприлике температура
до које се може издржати прстом у тој води. После се мед охлади до
температуре од око 40° Ц и помеша са једним килограмом проваре.
За добијање проваре најбољег квалитета користи се сурутка која
остаје код добијања сира. Сурутка се прокува и процеди. Оно што остаје
на цедилу је провара. На овај начин се добија мала количина проваре. Од

23
укупне количине прокуване сурутке добија се само 2% проваре. Провара
се може добити и на следећи начин:
Узети 5 литара крављег млека по могућности са што мање масноће.
Када се млеко скува склони се са ватре да се охлади. Скинемо кајмак да
бисмо млеко обезмастили. У то обезмашћено млеко сипамо пола литра
јако укишељеног, киселог, млека. Кисело млеко које је прекисело.
Уместо киселог млека може да се сипа и једна кашика сирћета. Све се
ово добро измеша. Ову мешавину поново загрејемо до 80° Ц. На овој
температури настаје издвајање беланчевина проваре из обезмашћеног
млека. После хлађења ову смешу процедимо кроз цедило. Оно што је
остало на цедилу је провара која се користи за прављење погаче.
Мешавини меда и проваре додајемо 7 до 8 кг шећера у праху и
добро измешамо да се добије полутврдо тесто. Пакује се у кесе на
познати начин, по 0,5 до 1 кг. Даје се пчелама на познати начин крајем
зиме или почетком пролећа (фебруара или марта или по нахођењу
пчелара). Овако припремљене погаче пчеле добро једу и ојачавају свој
организам захваљујући беланчевинама, микроелементима и витаминима
који се налазе у провари. Ове погаче могу да се чувају на хладном месту
5 до 6 месеци.
Код прихрањивања може се користити и рам хранилица сл.9.
Незгода је код његове примене што се увек код прихрањивања долази у
додир са пчелама.

Сл. 9. Рам хранилица

Сужавање простора у пролеће

Неки пчелари практикују сужавање простора ради бољег чувања
топлоте. Други не сужавају простор, сматрајући да ако пчеле имају
довољно хране нема потребе за сужавањем. Код сужавања простора
треба имати преградну даску. У пролеће, ради очувања топлоте,

24
најважније је утоплити кошнице одозго, преко пoклопне даске, јер се
горе губи највише топлоте.

Трећи период у развоју пчелињег друштва је период у коме се

ствара резерва младих неактивних пчела, количина легла наставља раст
али мање него што има младих пчела. Број пчела се увећава а не
учествују све у неговању легла и другим радовима. Овакво стање се
продужава док друштво не достигне 5-6 кг пчела. Све промене у другом
и трећем периоду усмерене су на искоришћавање предстојеће паше, тако
да оне за 28-35 дана прикупе све резерве хране неопходне за наредну
јесен, зиму и пролеће. Пчелиње друштво које нема 2,5 кг пчела неће
искористити предстојећу пашу за сакупљање резерви већ ће наставити са
неговањем легла.
Само јаке пчелиње заједнице искоришћавају главну пашу.
Неправилно је слабе пчелиње заједнице помагати на рачун јаких,
напротив треба осредња пчелиња друштва помагати на рачун слабих, јер
15000 пчела произвест ће 7,5 кг меда, 30000 пчела произвест ће 23 кг
меда, 45000 пчела произвест ће 24,5 кг меда а 60000 пчела произвест ће
41 кг меда.
60000 пчела је оптималан број. Ако се иде преко тог броја биће
пораст приноса али не у складу са повећањем броја пчела. Значи
пчелиња друштва треба развити до максимума (60000 пчела). Ако се
максимум постигне пре главне паше може доћи до појаве нагона за
ројење, јер вишак неактивних пчела у друштву доводи до појаве ројевог
нагона, ако још није наступила или је прошла паша. Ако се ово деси,
пчелиње друштво се користи за стварање вештачких ројева.

Ројеви
Образовање ројева је најпоузданији начин да се спречи ројење.
Стварање ројева повећава количину изведеног легла за пашу и повећава
продуктивност пчелињака 40 - 45%, тј. повећава број пчелињих
друштава у пчелињаку. Највећи ефекат дају ројеви формирани најкасније
у другој половини априла.
Количина и квалитет саћа у многоме утиче на раст и развој
пчелињег друштва. У свакој кошници треба имати пуно плодиште
квалитетног саћа. У пролеће користити светло мрко саће, када је време
још нестабилно, а са почетком пролећне паше стављати сатне основе,
које ће пчеле брзо изградити а матица ће у њих одмах положити јаја.
Треба стално одржавати радно расположење пчела.

25
 Спречавање ројења
Напредни пчелари не дозвољавају да им се пчелиња друштва роје,
јер ројеве треба видети, а пчелар није стално на пчелињаку, и кад види
рој тешко је верати се по дрвећу, до роја који се негде зауставио. Зато је
најбоље одржавати радно расположење друштва или вршити вештачко
разројавање стварањем вештачких ројева, одвојака.
Да бисмо спречили ројење треба:
-користити расе пчела које се мало роје,
-у друштву држати младе матице и обезбедити им стално полагање јаја,
-обезбедити довољно простора у кошници и на време додавати основе,
-оптерећивати друштво извођењем легла и израдом саћа,
-не допустити прекид у паши,
-не излагати пчеле јаком сунцу и обезбедити вентилацију.
Најпоузданије је одузимање рамова са леглом и пчелама и
формирање ројева. Она друштва од којих су образовани ројеви ретко се
роје у току сезоне.
Ако се пчелиње друштво роји 50 дана пре главне паше онда неће
бити штете од ројења. Таранов овај период назива дооптимални период.
Ако у оптималном периоду дође до ројења онда то смањује приносе.Овај
период се израчунава тако што се од предвиђеног почетка главне паше
одброји уназад 51 дан, а од предвиђеног свршетка главне паше 29 дана.
Дани између добијених датума су оптимални период.

Који су узроци ројења

Стешњавање легла
Стешњавање легла је један од узрока. Ако је у кошници доста
рамова са затвореним медом и великом медном капом пчеле ће смештати
нектар унутар овог простора и још више смањивати матици простор за
залегање.
Ако има обилне поленске паше она ће допринети овом стешњавању
простора и ово ће допринети појави ројевог нагона.
Ако матица посустаје у полагању јаја пчеле изграђују матичњаке за
њену промену и ако је топло и влажно време, ето услова за појаву
ројевог нагона.
У кошници може бити рамова са деформисаним ћелијама, плитким
или дубоким. И то омета матицу у полагању јаја. Ако ставимо oснову у

26
средину легла може матицу да усмери на полагање јаја само са једне
стране гнезда док основа не буде изграђена.
Недовољан медишни простор може да натера пчеле да нектар
смештају у простор око легла па чак и у ћелије са леглом, што стешњује
простор за ношење и погодује појави ројевог нагона.

Стешњавање пчела
Упоредо са стешњавањем простора за полагање јаја може доћи и до
стешњавања пчела у кошници. Вишак младих пчела, које немају посла,
немају прилике да хране легло, подстиче ројење. Младе пчеле које
излазе из легла потискују остале пчеле према периферији. Ове потиснуте
хранитељице чисте ћелије за полагање јаја од стране матице.Тако су оне
добиле посао. Све је више младих пчела а све мање простора и посла.
Темпо ношења матице се смањује и све је мање посла за неговатељице.
Ова незапосленост доприноси изградњи матичњака. Амерички
пчеларски стручњак Кале, каже, да ни јаке заједнице са најбољим
матицама не могу избећи последице стешњеног простора који их
избацује из равнотеже и изграђују матичњаке.
Новонастала ситуација доводи до тога да се пчелиња заједница
реорганизује. Тако је запажено да млада пчела од 5 дана доноси полен а
пчеле од 3 дана опонашају стражарице.
Ако пчелар благовремено реагује може спречити појаву ројевог
нагона на следећи начин:
-да одмами сувишне хранитељице на посао друге врсте
-да их запосли производњом воска.
У првом случају код настављача, ако је још рано да се постави цео
наставак, због превеликог простора, поставља се наставак на поклопну
даску плодишта а на њој се отвори отвор за хранилицу. У додати
наставак постави се 2-3 старија оквира са изграђеним саћем, који се
ограде преградним даскама. Иза преграде могу се поставити остали
оквири за медиште. Пчеле ће кроз отвор на поклопној дасци прећи у
додати наставак и чувати додато саће и чистити га. Тако ће бити
запослене. Ако овом приликом нема изграђеног саћа треба из плодишта
подићи два оквира затвореног легла и неки оквир са медом. Из ограђеног
медишта после 8-10 дана извадити преграде а испод медишта поставити
Ханеманову решетку. Тако ће један део пчела бити заузет чишћењем
саћа.
Код ДБ кошница плодиште се растерећује постављањем
полумедишта са изграђеним оквирима, без ограничавања преградним

27
даскама, са матичном решетком на плодишту а ако нема изграђеног саћа
у полумедишту, постављају се сатне основе и без матичне решетке. Када
пчеле изграде већину оквира треба поставити нови наставак испод овог
прво постављеног.
У полошкама где је гнездо ограђено преградним даскама треба на
преградној дасци скинути матичну решетку а иза ње поставити неки
оквир са затвореним леглом и неки са медом.

Недовољно лучење воска

Пчелари су на разне начине користили способност пчела да луче
восак и изграђују саће. Један од начина је рам грађевњак, који је добар и
за смањење варое у кошници. Таранов предлаже да се на плодиште
постави полунаставак и да се сваки други рам из плодишта подигне у
полунаставак. Тако добијамо простор за изградњу саћа изнад оквира у
плодишту и испод оквира у полумедишту сл.10, 1 рамови, 2 надограђено
саће.

Сл.10. Изградња саћа по Таранову

Утврђено је да су млечне жлезде, младих пчела, хранитељица у

уској функцији са воштаним жлездама, па ако пчелар успе да преусмери
пчеле у изградњу саћа оне неће лучити млеч него ће у медишту изнад
матичне решетке изграђивати саће, радиличко ако смо додали основе у

28
рамовима а трутовско ако у рамовима нема сатне основе. Тако у
плодишту више нема вишка хранитељица са набујалим млечним
жлездама, јер су претворене у воскарице а то неће довести до ројевог
нагона па ћемо имати заједницу пчела за највеће приносе. Постоји
поуздан показатељ када треба запослити младе пчеле. Перепелова тврди
да ројево расположење настаје 24 дана после залегања трутовских
ћелија, јер после затварања трутовских ћелија велики број пчела
хранитељица остаје без посла. За негу трутовских ларви треба 2,5- 3 пута
више хране него за исту количину легла радилица а исто и већа количина
пчела.
Код кошница настављача, ако нема потребе за изградњом саћа,
треба између горњег и доњег дела плодишта да се постави полумедиште
са оквирима у којима су само узане траке основе. Пошто пчеле не
подносе у центру гнезда неизграђен простор, брзо ће изградити ово саће,
чиме ће се запослити сувишне младе пчеле.После дан два ово
полумедиште се поставља изнад матичне решетке, да матица не
залеже.Када пчеле изграде већину саћа треба поставити друго
полумедиште испод овог првог или изрезати саће и ово вратити поново
пчелама на изградњу.
И код полошки може, иза преградне даске са матичном решетком,
да се поставе оквири са тракама сатне основе.

Недовољна вентилација
Код настављача које имају 2 или 3 медишта и само једно лето не
може бити довољна вентилација па ће многе пчеле бити ангажоване на
вентилирању а многе ће правити браду испод кошнице. На овај начин се
подстиче ројеви нагон. Пчеле лепезањем утроше доста енергије а и
извесну количину меда. Ово се може решити померањем наставака мало
назад или напред, што ће побољшати вентилацију, али овај начин после
центрифугирања меда или у безпашном периоду није добар због
могућности појаве грабежи.
Вентилација се може побољшати ако на отвор за хранилицу
ставимо парче мрежице и кров мало подигнемо помоћу летвице или
поставимо уместо поклопне даске рам са мрежицом а кров опет мало
подигнемо.
Побољшању вентилације доприноси и вађење покретне подне даске
код кошница са дубоком подњачом, а на дну остане само рам са
мрежицом. И простор дубоке подњаче доприноси угоднијем боравку
пчела у кошници.

29
 Да не би дошло до прекомерног загревања кошнице преко поклопне
даске лети треба имати изолациони материјал (новине, стиропор, и др.).
Плодишта кошница са високим рамовима треба да имају два лета,
једно на дну и друго 20 цм изнад. Ово код ДБ и полошки.
Кошнице треба да су обојене светлијом бојом, белом или
светлосивом, јер тамна боја, која је погодна у пролеће, није добра за
летње врућине, јер се кошница превише греје. Изузетак су кошнице АЖ
у павиљонима где су кошнице обојене разним бојама, али оне и нису
тако изложене сунцу као оне на отвореним пчелињацима. Кошнице
отворених пчелињака треба да су у благој хладовини а ако то није
могуће треба на кров поставити траву, када су велике врућине.

Природно ројење
Када запазимо започете матичњаке на рамовима, сигурно је да се
пчелиње друштво спрема за ројење а то се дешава 24 дана после
залегања трутовских ћелија. Ако пчеле праве браду на лету, такође је
знак скорог ројења. Када се залежени матичњаци затворе изаћи ће први
рој.
Неки пчелари мажу гране дрвећа, у близини пчелињака,
матичњаком да се ту ухвати рој. Неки окаче рам са старим црним саћем
да се на њега ухвати рој. Ако смо на пчелињаку када излази рој, а то је
када огромна количина пчела кружи око кошнице, а претходно смо
утврдили присуство матичњака, онда ове пчеле које круже треба прскати
водом да се ухвате што ниже. Лето, на кошници која се роји, треба
сузити да се пчеле што дуже задрже, дуже круже, заморе се и хватају се
на ниже место. Треба имати при руци кавез и ако приметимо матицу на
полетаљци, или ако смо јој подрезали крила она не може да полети,
ставимо је у кавез а кавез на лето припремљене кошнице а ову кошницу
испред оне која се ројила или на њено место, рој ће се ухватити у ту
кошницу.
Ако се рој ухватио на грани, смирио се, испод њега подметнемо
плетару, трмку, од сламе или неку другу и мотком са куком снажно
дрмнемо грану. Пчеле са матицом ће се стрести у плетару коју лагано
окренемо и спустимо на земљу. Када се пчеле смире можемо их из
плетаре стрести у припремљену кошницу, коју поставимо на стално
место. У кошници треба да има рамова са изграђеним празним саћем у
које ће пчеле сместити мед који су понеле. Ако нема паше или предстоји
лоше време треба овом роју дати бар један рам са медом.

30
 За хватање роја боље је користити платнену врећу са обручем за
скидање роја, сл.11.

Сл. 11. Ројњача за скидање роја

Рој се може, са високе гране, ухватити тако што ћемо из неке

кошнице узети рам са отвореним леглом, или још боље два рама, и
вежемо на мотку са којом можемо дохватити рој. Када роју примакнемо
ове рамове са леглом све пчеле и матица прећи ће на ове рамове које
онда спустимо и сместимо у припремљену кошницу. Оне пчеле које још
лете ући ће у кошницу где је матица.
Кошницу, у коју смештамо рој, морамо претходно опалити, јер ће
рој побећи из нечисте кошнице.

31
 Рој се може ухватити и кад плетару причврстимо за мотку и
подигнемо изнад роја на грани. Рој ће ући у њу.
У кошници рој се ограничи преградном даском на онолико рамова
колико пчеле покривају.Ако то не учинимо, основе које смо додали роју,
неће бити потпуно изграђене.
Када рој изгради саће у плодишту дајемо му медиште са основама,
а то чинимо када су крајњи рамови запоседнути пчелама. Пчеле у роју
интензивно изграђују саће па то треба искористити.
Ако у једну кошницу са преградом сместимо два роја, када они
изграде додато им саће, можемо јадан пребацити у другу кошницу а
оном другом проширити простор вађењем преграде. Лето нове кошнице
треба да одговара пређашњем положају лета оног друштва које смо
преместили. Ако је при крају сезоне и нема више паше боље је оба
друштва оставити у истој кошници, јер ће тако боље зимовати па их на
пролеће раздвојити у посебне кошнице.
Ако је рој изашао у време главне паше треба га сместити у
кошницу, на месту кошнице из које је изашао, додати му један рам
отвореног легла, сатне основе, изнад плодишта матичну решетку и на њу
медиште и ако још стресемо из изројеног друштва 3-4 рама са младим
пчелама, оне се налазе на рамовима са отвореним леглом, моћиће и пашу
боље да искористе.
Ако рој изађе у другој половини године треба му помоћи рамовима
са затвореним леглом и медом да би се припремио за презимљавање.

Како спречити појаву другог роја

Кошницу са првим ројем ставимо на место кошнице из које је
изашао рој, а ову из које је изашао, поред ње са летом окренутим за 90 °.
После два дана, ову кошницу из које је изашао рој, окренемо у истом
смеру као ону у којој је рој првак. После 7-8 дана изројено пчелиње
друштво померамо на ново место. На овај начин све пчеле излетнице из
изројене заједнице ће бити у кошници роја првака.
Може се поступити и на следећи начин. Када се у изројеној
заједници појаве младе матице направи се други рој стресањем. У том
циљу се из изројене заједнице пренесе један рам зрелог легла са младом
матицом али без матичњака. Поред овога оквира поставе се још 3-4 са
сатним основама па се из изројене заједнице истресу пчеле са половине
оквира. Рој се огради на онолико оквира колико пчеле покривају. Овај
рој, другак, поставља се на место изројеног пчелињег друштва а до њега
рој првак, а изројену заједницу изнад роја са летом на другу страну. На

32
крају сезоне изврши се потребно спајање и оставимо младу матицу у
спојеном дриштву.

Како спречити ројење

Појава ројевог расположења пред главну пашу је непожељна али
ако се деси треба га искористити за проширење пчелињака. Уништавање
матичњака не решава проблем, само га на извесно време одлаже.
Да бисмо спречили природно ројење можемо поступити на следећи
начин:
Латманов начин за спречавање ројења се састоји у следећем: узму
се три штапа дужине око 120 цм и на једном крају вежу заједно тако да
им се супротни крајеви могу размаћи у виду троношца. На горњи,
свезани крај, учврсти се лисната грана која допире до земље својим
врхом. Пчелиње друштво које је добило ројеви нагон помера се са свог
мести и на његово место се постави овај троножац са граном. У кошници
се пронађе матица и заједно са пчелама са тог оквира стресе се на
земљу код врха гране. Са осталих оквира стресу се исто све пчеле осим
1/3 која је на леглу. Кошница се одмакне подаље од тог места и тако
остави неколико сати. За то време обављамо неке друге послове. За то
време ће се истерани рој ухватити на грани и може се сместити у нову
кошницу. Нова кошница се може поставити на било које место или на
место оне из које је истеран рој. Овај рој је сличан природном роју. Не
смеју му се дати рамови са изграђеним саћем већ рамови са сатним
основама.

Метода Таранова. Таранов назива оне пчеле које имају ројеви

нагон активно ројевим пчелама. Ове активно ројеве пчеле он издваја на
следећи начин. Направи се дрвени сталак који је по њему добио назив
даска Таранова,сл.12.

33
 Сл. 12 Даска Таранова
Узму се две даске ширине 30 цм и дужине 50 цм и споје под углом
од око 45° и утврде се лајснама. По могућству горњу даску намазати
прополисом. Овај сталак се постави у висини полетаљке и на растојању
10 цм од ње. Све пчеле заједно са матицом стресу се у подножје сталка.
Старије пчеле ће се летећи вратити у кошницу. Младе пчеле и оне
активно ројеве пузиће по косини сталка али неће савладати размак до
лета и скупљаће се испод косине на врху сталка где ће и остати. После
1,5 до 2 сата, када се изврши деоба пчела, рој ће мировати као и сваки
природни рој. Пред вече га стресемо у кошницу и поставимо на стално
место. Чак га можемо поставити и поред кошнице из које је истресен,
пчеле се неће враћати у стару кошницу. Рој се следећих дана развија као
сваки природни рој. У роју ће бити и матица. У пчелињем друштву из
кога је истресен рој остаје мало пчела и даљег ројења неће бити.

Премештање кошнице
Кошница која има ројеви нагон премести се на друго место а на
њено место се постави нека са слабијим пчелињим друштвом.Све пчеле
излетнице ће доћи у ово слабије друштво. Ово се ради ако су матичњаци
тек започети или су тек залежени. Успех ће бити постигнут. Ако су
матичњаци пред затварањем онда се мора применити двоструко

34
премештање пчелињег друштва које ће се ројити, на ново место па после
7-8 дана опет на ново место, Ј јака друштва, С слаба друштва.

Сл. 13 Премештање кошница

Вештачко ројење
Ако извршимо ројење стварањем одвојка 50 дана пре паше, онда
неће бити ослабљена снага основног друштва. Иначе слаби снага
основног друштва код ројења.
За вештачко ројење узима се вишак пчела преко 4 оквира код ДБ и
преко 6 оквира у настављачама, тј. да остане најмање 2 кг пчела. На овај
начин ће и основно друштво и добијени рој да се добро развијају.
Ако се уситне ројеви онда се они не могу добро развијати па ће
потребан развој достићи тек у наредној години.
Ако рој прихрањујемо сирупом и поленом, ако нема паше, сигурно
ћемо постићи успех.

Нуклеуси
Да би се нуклеуси и основна друштва добро развијали треба да
имају младе оплођене матице, које имамо у нуклеусима и користимо их
када су потребне.

35
 Нуклеуси могу бити засебни, са рамовима стандардне величине, као
у кошницама са којима пчеларимо, сл.14, 1 поклопна даска, 2 подњача, 3
кров, 4 рам.

Сл. 14. Нуклеус

Још је боље ако су по 3-4 нуклеуса у телу кошнице, јер боље

презимљују. Свако одељење је потпуно одвојено а лета су им на разним
странама. Овако заједнички презимљени нуклеуси се у пролеће боље
развијају него засебни. Пчеле излежене у нуклеусима су слабије и мање
тежине а то због оскудице хране и мање топлоте у њима. Из ових малих
пчелињих друштава пчеле више и чешће излећу, па чак и по лошем
времену и више гину. Ово зато што не могу да обезбеде довољно хране.
Зато ова мала друштва не смеју оскудевати у храни.
Да би полагање јаја у малим заједницама било интензивно треба им
одузимати по један оквир са затвореним леглом заједно са пчелама и
њих сместити у посебан наставак који поставимо на мрежу изнад неке
јаче заједнице. Овај наставак има мало лето. Ово ће бити сабиралиште
младих пчела па када се у нуклеусима створи и друга партија зрелог
легла, можемо од нуклеуса и оних пчела из сабиралишта, оног наставка
над мрежом, стварати нове ројеве.
Направљен рој обезбедимо са довољно хране, додавањем оквира са
медом и пергом. Овом роју су потребне и пчеле излетнице за бржи
развој. У том циљу нека кошница са нормалним друштвом се помери
мало у страну и до ње се постави она са ројем. Излетнице које се враћају
са паше улазиће и у једну и у другу кошницу. На тај начин вештачки рој
је готов. За око два месеца постаће нормално друштво и искористити
следећу пашу, ако је има.Можемо овим ројевима додавати и оквире са

36
основама. На овај начин повећавамо број пчелињих друштава на
пчелињаку.

У полошкама можемо формирати нуклеусе. Кошницу преградимо

лесонитом, који увлачимо у фалц на зиду кошнице. У једној полошки
може бити и 8 нуклеуса, који могу врло лепо презимити. У овим
кошницама може бити основно друштво и нуклеус, који ће такође врло
добро презимити.

Пелетов начин изројавања

Овај начин је погодан, јер се не смањује снага основног друштва
пошто се од њега не одузимају ни пчеле ни легло за нови рој. Поступа се
на следећи начин.
Када је пчелиње друштво довољно развијено пренесе се оквир са
матицом у празан наставак и стави на подњачу на истом месту. Остали
простор се испуни празним изграђеним саћем. Изнад тог плодишта
постави се матична решетка, на њу наставак са празним саћем, медиште,
а на њега старо плодиште са свим рамовима а на место одузетог рама
додамо други. На горњем плодишту отворимо лето. После 24 сата у
горње плодиште поставимо затворени матичњак у средишњи оквир на
којем има затвореног легла. Када се матица излеже кроз горње лето ће
изаћи на оплодњу, сл. 15.

Сл. 15. Пелетов начин вештачког ројења

37
 Када се матица оплоди пчеће полагање јаја у том горњем плодишту
а стара матица није ни прекидала полагање јаја у доњем плодишту. За
три недеље, у горњем плодишту, ће се излећи сво старо легло, од старе
матице. Када у горњем плодишту буде у већини рамова матица
положила јаја, горње плодиште се може пренети на друго место, јер је
рој комплетан. Све старе пчеле ће се вратити на старо место тако да
снага основног друштва ништа не слаби.
На овај начин смо отклонили ројеви нагон, јер је стара матица у
доњем плодишту имала довољно простора за полагање јаја. Пошто смо
рој одвојили када у њему има матица, пчеле и легло, то нема никаквог
ризика. Принос меда основног пчелињег друштва неће бити смањен а ми
смо добили још једно пчелиње друштво.
Ако нам не требају ројеви ми овај добијени рој можемо, за јесењу
пашу, припојити основном друштву и у њему оставити младу матицу.

Сомерфердов начин изројавања

Овај начин се састоји у следећем. Из пчелињег друштва које је јако
узме се матица и стави у кавез и чува у соби или још боље у некој
кошници на раму са отвореним леглом изнад матичне решетке. У кавезу
треба да има хране и пчела пратиља. После 10 дана биће затворени сви
матичњаци у обезматиченом друштву а на залеженим оквирима и сво
легло затворено. Тада се праве ројеви.
У нове кошнице се преноси по два рама са леглом и пчелама на
њима. При томе на једном од рамова треба да буде бар један матичњак.
Ове рамове ставимо уза зид кошнице,уз њих један рам са медом а остали
простор попунимо рамовима са сатним основама. Лето затворимо
маховином, лишћем или травом, зависи шта имамо при руци. Ово
затварање је врло важно. На тај начин ћемо пчеле излетнице задржати
затворене три дана да се неби из формираног роја вратиле на старо
место, а за три дана ће заборавити старо место, док прокрчују пролаз
кроз материјал чиме је затворено лето.
Пошто у кошници има доста простора рој се неће угушити.
Кошница са ројем требало би да буде у благој хладовини или бар да
је покријемо травом.
Овако формирани рој има све услове за брзи развој: младу матицу
која ће после оплодње имати довољно места за полагање јаја у ћелијама
одакле су изашле младе пчеле, има довољно пчела излетница и има
довољно хране. Ако се нека од младих матица и изгуби приликом
оплодње том роју можемо додати ону матицу из кавеза.

38
 На овај начин можемо разројити пчелиње друштво које је добило
ројеви нагон а матичњаци су затворени.
Ако је пчелињак близу куће ројеве можемо држати у неком
мрачном простору три дана а на лето морамо ставити жичану мрежу или
сл.
Ако смо у пределима где је хладније, роју, када га формирамо, иза
рама са медом поставимо преградну даску која не допире до дна а онда је
постепено померамо.

Обичан начин разројавања

Из више пчелињих друштава узима се по један оквир са затвореним
леглом а излетнице из неког другог пчелињег друштва. Кошницу са
рамовима са леглом поставимо на место неке друге са јаким друштвом а
ову на ново место. У новоформирано друштво, на средњи рам,
причврстимо зрео матичњак. Све пчеле излетнице оног друштва које смо
померили ући ће у новоформирани рој. Овај рој ће бити врло јак.Још је
боље ако можемо да му додамо у кавезу спарену младу матицу.
Мање искусни пчелари и они који неће да се баве посебним
поступком код производње матица, увећавање пчелињих друштава и
добијање матица врше на следећи начин. Јако пчелиње друштво поделе
на два приближно једнака дела не тражећи матицу. Онај део пчелињег
друштва који нема матицу сам ће је произвести. На овај начин се добије
још једно друштво и нова матица. Треба напоменути да овако добијена
матица није најбољег квалитета. Код оваквог поступка би требало после
четири дана порушити све затворене матичњаке, јер су они изграђени на
старијим ларвама које нису од почетка храњене млечом, па ће и матице
бити лошије.

Главна паша и шта утиче на продуктивност пчелињег друштва

Ако је, прва, главна паша багремова онда треба знати да од цветања
јабуке до цветања багрема прође око 20 дана, у нормалним условима.
Пратимо развој багрема и ако је нпр. пупољак цвета багрема (ресица)
величине 2 цм он ће процветати за око 15 дана у нормалним климатским
условима. Када процвета багрем најбоље меди 6. до 9. дана, што опет
зависи од природних услова. За добре приносе треба да имамо јака
друштва. Тако ако пред цветање багрема имамо у ДБ кошници 8 и више
рамова легла и пуну кошницу пчела то је довољно за успешан медобер.
Ако је мање легла друштва треба појачавати.

39
 Да бисмо искористили главну пашу треба задовољити одређене
захтеве:
Број пчела у друштву. У јаком пчелињем друштву, које има 5-6 кг
пчела, је највећа продуктивност. Мање пчела од тога и више од тога даће
мању продуктивност. Јачина друштва и ниво паше у природи одређују
продуктивност пчелињег друштва, тј. број пчела које раде у пољу.

Број пчела у друштву Број пчела радилица у пољу изражен

у хиљадама у хиљадама у%
15 23 15
20 50 25
25 75 30
30 120 40
40 200 50
50 300 60
60 390 65

Табела 1, Број пчела излетница у зависности од јачине друштва

Код слабе паше мало пчела излеће а код јаке паше активира се већи
број пчела. Код слабе паше излеће 15-20% пчела а код обилне паше и до
66% пчела излеће из јаких друштава, табела 1.
Код јаке паше у поље излећу и петодневне пчеле и оне које су
излетнице доносе пуне вољке нектара. Код уноса 1 кг дневно, пчеле
доносе у својој вољци 7,1 мг нектара. Код уноса 1-2 кг у вољци је 14,5 мг
нектара, а код уноса 3-4 кг у вољци је 28 мг нектара. Значи код повећања
количине нектара у природи ефикасност рада пчела излетница расте 4
пута, табела 2.

Оптерећење медне вољке при

Број
Ниво приноса уласку пчеле у кошници у мг
посматрања
минимум максимум средина
Слаб (до 1 кг) 14 0 14.8 7.1
Средњи (1-2 кг) 7 11.1 22.1 15.5
Јак (3-4кг) 9 16.7 38.6 28.2

Табела 2, Утицај паше на продуктивност пчелињег друштва

40
 Слаба друштва у време паше интензивно расту али не доносе вишак
меда. Јака друштва у паши слабе, јер се пчеле у раду троше и угину а
прилив младих пчела је слабији па се на крају паше број пчела у јаком
друштву смањује. Уколико је паша обилнија и ово смањење је веће.
Средња друштва остају на приближно ранијем нивоу. Слаба друштва
сакупљају мање меда, не само због смањеног броја пчела, него и зато
што су пчеле лошијег квалитета. У вољци пчела из слабог друштва је
мање нектара за 1,5-1,8 пута него код пчела из јаког друштва. И полен
који доносе је за 45-57% мање масе него код пчела из јаког друштва. И
дужина живота код пчела из слабог друштва је краћа за 33% него код
пчела из јаког друштва, а то због лошијег квалитета пчела. Зато се треба
трудити да на пчелињаку имамо јака друштва.
У пчелињем друштву треба имати и довољан број младих , кућних,
пчела, које прихватају нектар, прерађују и смештају у ћелије и затварају
воштаним поклопцима.
Код слабе паше, пчеле излетнице саме складиште нектар у ћелије
саћа и саме им додају фермент инвертаза, јер је паша слаба и оне имају
времена да то ураде. Код јаке паше пчеле излетнице само доносе нектар
и предају га младим пчелама прихватитељицама које му додају фермент
инвертазу из својих пљувачних жлезда и смештају га у саће. Ове пчеле
имају способност инвертазе 4-5 пута већу од излетница. Способност
инвертазе је највећа пред главну пашу а најмања зими.
Присуство матице битно утиче на сакупљање нектара и његове
прераде. Утврђено је да постоји четири периода од одузимања матице до
успостављања нормалног стања у пчелињем друштву. Први период је од
одузимања матице до почетка изградње матичњака, то је за 30-50
минута. У том периоду је нагли пад уноса хране, у просеку за 64,4%.
Drugi period je od po~etka izgradwe
mati~waka i traje 9-12 dana tj. Do izlaska matice iz
mati~waka.

41
 Сл. 16, Одузимање матице и утицај на принос пчелињег друштва

После изградње матичњака повећава се унос али он не достиже

унос пчелињег друштва са матицом. Број пчела се постепено смањује и
унос опада. Унос је у просеку мањи за 25,6% него у присуству матице.
Трећи период је од изласка матице до појаве првих јаја после
спаривања. И у овом периоду долази до смањене активности пчелињег
друштва и унос је за око 40,7% мањи него у присуству матице.
Четврти период настаје код појаве већег броја јаја од младе спарене
матице. Друштво се понаша као рој и долази до скоковитог увећања
уноса у кошницу у просеку за 155,3%. Ово траје 12-18 дана и онда се
нагло смањује испод просека контролних друштава са матицом, сл.16.
Испитивањем је утврђено да одсуство оплођене матице у пчелињем
друштву у време главне паше смањује продуктивност друштва за 41,5%.
Пчеле којима је одузета матица раде са смањеним интензитетом 27 дана,
а ако смо им додали зрео матичњак 18 дана.
Замену матице треба извршити пре главне паше. Важно је да
матица буде млада. Утвђено је да друштва са једногодишњом матицом
сакупе више меда за 42,4%, а са двогодишњом 20,8% више од друштва са
трогодишњом матицом.

42
 Постојање велике количине затвореног легла у време главне паше
позитивно делује на њу, јер је то извор младих пчела које подстичу снагу
друштва. Затворено легло не захтева храну и негу.
Ако је присутна велика количина отвореног легла то ангажује
велики број пчела за његову негу и велику количину хране.
За прихватање и размештај нектара у главној паши треба имати
довољно наставака. Пчелама треба три пута више простора за нектар
него што је потребно за смештај меда. Ако им не дамо довољно простора
паша се умањује за 40%.
При слабој паши (1,5-2 кг на дан) довољан је један наставак за 6-8
дана. Ако је унос 2,5-3 кг један наставак је недовољан јер ће га пчеле
попунити за 4 дана. Код уноса 5 кг пчеле за 2 дана попуне наставак. Код
уноса 8 кг један наставак није довољан ни за један дан. Сваки следећи
наставак се поставља на плодиште испод претходног. Ако пчелама у
наставку додамо само сатне основе принос ће се умањити у просеку за
43%, табела 3.

Просечно
извађено меда
Групе Саће у наставцима Исто у %
од једног
друштва (кг)
1. потпуно изграђено 110 100
2. 1/3 неизграђено 99 95
3. 1/2 изграђена,
78 70
1/2 са основама
4. сви рамови са основама 60 57

Табела 3, Утицај резервног саћа на принос

Важно је у паши додавати празно саће. Оно стимулише друштво на

сакупљање. Пуно саће вадити или додавати празне наставке. Са
повећањем количине меда у кошници инстинкт за сакупљање хране
слаби.
Важно је у паши обезбедити добру вентилацију ради одстрањивања
воде из нектара а да би се пчеле мање ангажовале на вентилирању.
Отворити сва лета и још се могу наставци мало померити да би се
повећала вентилација.

43
 ″Мед на осовини роди″ па друштва треба селити са паше на пашу
да им се обезбеди стални унос.
Важна је и удаљеност од паше. Најбоље је да паша буде удаљена до
800 метара од пчелињака. Са порастом растојања и продуктивност
пчелињег друштва се смањује, табела 4.

Растојање од пчелињака
Просечан принос пчелињег друштва
до извора паше
км кг %
0.8 14.8 100
1.6 10.6 71.6
2.4 9.7 65.6
3.2 8.2 55.4
4.8 6.3 42.6
6.4 2.4 16.2

Табела 4, Утицај растојања до паше на продуктивност

Пчелиња друштва не постављати близу далековода. Пчеле постају

агресивне и принос се смањује 30-40%. Не постављати ближе далеководу
од 50- 100 м.
Пчелињак не постављати близу пута оптерећеног аутосаобраћајем.
У главној паши лета треба да су окренута на исток. Вишегодишња
испитивања су показала да се принос повећава 10-15% у односу на она
друштва која су окренута западу.

Добијање меда
Да би се пчеле ангажовале на сакупљању меда из плодишта треба
повадити сав мед. Мед је зрео ако рам поставимо хоризонтално и
ударимо сатоношу руком а из њега не капље нектар и ако мед није
поклопљен. Може се центрифугирати.
Не вадити мед из рамова са леглом.
На место одузетих рамова додају се празни из складишта или ови
извађени када се из њих извади мед.
Рамове са медом вадити крајем дана како бисмо што мање ометали
пчеле у раду.
На крају паше оставити довољно меда у плодишту за зимовање.

44
 Код уклањања пчела са рамова користи се пчеларска четака,
перушка, бежалице, дуваљка или разне хемикалије.
Пре центрифугирања саће се отвори скидањем воштаних
поклопчића пчеларском виљушком, изпробадају се ваљком у виду јежа,
скину пчеларским ножем који има рез са обе стране, електричним ножем
или парним ножем. Виљушка и нож се загревају у топлој води. Обично
се ради са два ножа и док се са једним ради други се греје. Воштани
поклопчићи се ставе у једну посуду да се оцеде. Отворено саће се ставља
у центрифугу са доњом летвицом у правцу окретања код хордијалне
центрифуге а паралелно са осовином центрифуге код радијалне.
Центрифуга има разних величина од 3-50 рамова. После
центрифугирања мед се цеди кроз сито и смешта у судове. Ситне
честице воска које прођу кроз сито испливаће на површину и после 2-3
дана се покупе кашиком. Мед се чува у добро затвореним посудама на
сувом месту и не близу намирница са јаким мирисима, јер ће мед
примити те мирисе.
Још на почетку главне паше пчеле треба да заузму део медишта без
обзира којом кошницом пчеларимо. Некада и ако се ради о јаком
друштву пчеле тешко прелазе преко дебелих медних венаца на
плодишним рамовима. Да би се подстакао прелаз пчела у медиште добро
је подићи рам или два са затвореним леглом или са отвореним медом у
медиште и уз њих по неки оквир изграђеног саћа а остало могу бити
оквири са сатним основама. Када је прво медиште заливено нектаром, тј.
задњи оквири попрскани нектаром, треба додати други наставак испод
првог.
На багремовој паши морамо имати довољно наставака, јер је то
обилна а краткотрајна паша, па је треба искористити. Код ове паше не
можемо центрифугирати мед у паши, да би добили довољно простора,
јер мед још није зрео, редак је, па није ни за употребу ни за продају
У овим приликама пчалама се мора омогућити производња воска.

Изградња саћа и технологија добијања воска

Восак луче само радилице. Трутови и матица не. Из жлезда на
трбушном делу. Лучење воска зависи од стања пчелињег друштва и од
уноса полена и нектара. Восак луче пчеле од 12-18 дана старости. У
повољним условима восак почињу да луче и пчеле узраста 3-5 дана.
Восак се лучи у пролеће и лето, ређе у јесен (када има уноса). Зими су
жлезде за лучење воска у стању мировања.

45
 Лучење воска и изградња саћа су у тесној вези са уносом нектара и
полена. Ако у кошници постоји велика количина меда затвореног у саћу
то нема утицаја на лучење воска. Само притицање свежег нектара и
полена стимулише пчеле на лучење воска и изградњу саћа. Са
завршетком паше престаје лучење воска и изградња саћа.
Лучење воска је у складу са количином приспеле хране у кошницу,
табела 5. Тако да увећање уноса од 200 грама повећава количину
излученог воска за 35 грама. На основу тога произилази да једно
друштво од 1 кг пчела, ако се храни у изобиљу, може дати 0,5 кг воска, а
квалитетно друштво за сезону може дати до 7,5 кг воска.

Просечна количина
Дневни унос хране у
Број друштава излученог воска
кошницу у гр
по друштву у гр
1и2 25 72.8
3и4 50 70.8
5и6 100 86.0
7и8 250 116.0
9 и 10 400 136.9
11 и 12 500 155.7
13 и 14 750 191.4
15 и 16 1000 245.5

Табела 5, Лучење воска у зависности од уноса хране у кошницу

Када почне главна паша не треба пчеле оптерећивати израдом саћа

већ им дати изграђено саће за смештај нектара.
За лучење воска и изградњу саћа неопходна је беланчевинаста
храна у кошници. Ако ње нема, нема ни лучења воска.
На лучење воска утиче и јачина пчелињег друштва, табела 6. Што је
друштво јаче и количина излученог воска биће већа. Лучење воска је у
складу и са количином младих пчела у друштву, јер восак луче пчеле 12-
18 дана старости.

46
 Излучено воска у гр
Количина
пчела Просечно Просечно
Први Други
у друштву у кг по друштву по 1кг
оглед оглед
пчела пчела
0.5 263.2 262.6 262.4 525.8
1 455.6 376 412.9 412.9
2 958.7 827.8 893.3 446.6
3 998.2 1094.7 1046.4 348.9
4 1323.2 - 1223.3 330.8

Табела 6, Зависност излучивања воска од јачине пчелињег друштва

Неговање легла и лучење воска су узајамно повезане активности.

Ако престане неговање легла престаје и лучење воска.
На лучење воска утиче и присуство и старост матице у кошници.
Ако је матица млада пчелиње друштво ће лучити више воска. Ако
матицу затворимо у кавез, смањује се и количина излученог воска.
Пчелиње друштво са младом матицом изграђује искључиво радиличко
саће.
Пчелиње друштво које се спрема за ројење, не лучи восак, али рој
има велику способност лучења воска и изградње саћа, па роју треба
давати рамове са сатним основама. Рој се састоји од младих пчела које
имају способност лучења воска.
На лучење воска има утицаја и слободан простор у кошници. У
повољним условима (добро јако друштво, топло време, обиље полена и
нектара у природи) стављају се 2-3 рама са сатним основама у средину
гнезда, између рамова са леглом и пчеле ће их врло брзо изградити. За
један килограм воска пчеле утроше 3,5-3,6 кг меда
Временом саће у кошници стари и постаје тамно. Што је саће
светлије и ћелије саћа су веће и из њих се легу крупније пчеле, табела 7.
Пчеле веће масе даље лете и доносе већу количину нектара и полена.
Ћелије се смањују услед остајања кошуљица ларви и њиховог измета.

47
 Број генерација Средња маса
Смањење масе
Боја саћа произведених у једне пчеле у
пчеле у %
саћу мг
Светла 0 123 0
Мрка 1-2 120 2.4
Тамна 10 - 12 118 3.7
Црна 25 - 26 106 13.1

Табела 7, Масе пчела које су произведене у саћу различитог квалитета

Пчеле излежене из старог саћа сакупе 40-47% мање меда. Старо саће у
кошници је извор разних заразних болести, јер у њему остаје на милионе
спора.
У старом саћу мед брже кристалише па га пчеле тешко користе,
слабе и страдају током зиме.
Саће у кошници треба мењати сваке 2-3 године. Значи сваке године
треба променити 30-50% саћа.
Младо саће теже напада восков мољац.
У младом саћу исхрана ларви је на вишем нивоу и из њега су пчеле
крупније и способније. Код младог саћа гнездо легла је мање заражено
плеснима, аскосферозом и вароатозом а пчеле су мање заражене
нозематозом.
Код обнове саћа повећава се количина добијеног воска а и ефекти
лечења трулежи и аскосферозе су бољи.
Мед из светлог саћа увек је бољег квалитета.

Изградња новог саћа

Ново саће се изграђује на сатној основи која се постави у ожичени
рам. Рам има пет хоризонталних жица постављених паралелно. Рупе у
бочним летвицама буше се помоћу шаблона и бушилице. Жице се
затегну добро и крајеви учврсте или везивањем за летвице или помоћу
ексерића укуцаних у летвицу. Да се жица 2, не би усецала у летвицу 1,
код затезања, у отворе 4, за жицу се постављају металне чаурице 5. Оне
спречавају и скривање мољца у отворима за жицу. Ове чаурице, код
сумпорисања саћа, оксидишу. Неки пчелари користе жичане кланфице 3,
од хефталице, које набијају у летвице са оне стране отвора за жицу на
коју се жица затеже, сл.17.

48
 Сл.17 Заштита од усецања жице у рам

За утапање жице у сатну основу користи се жврк, који се загрева.

Испод рама се постави подметач, који направимо од даске или иверице.
Подметач треба да улази у рам. На подметач се постави основа и на њу
рам. Лаганим притиском жврка на жицу ова се утискује у основу.
Постоји и електрични утапач жице у основу. Струја се
трансформише са 220 волти на 6-12 волти и краткотрајним спајањем,
проводника овог електричног утапача, жица рама се загрева и утапа у
основу. За ово се може користити и исправљач за пуњење акумулатора.
Пчелиња друштва морају имати угљенохидратну храну бар 1 кг по
улици пчела и полена 0,3 кг по улици пчела.
Сатне основе се постављају када се уочи бели восак на сатоношама.
То се дешава када се изврши смена зимских пчела и када има паше у
природи. У периоду без паше, између воћа и багрема, треба друштва
прихрањивати како би наставила са неговањем легла и лучењем воска и
изградњом сaћа. Прихрана се врши сирупом 1:1 или погачом. Сируп се
даје сваког или сваког другог дана по 0,3-0,5 литара.
Основе се постављају у почетку по један рам између рама са леглом
и рама са поленом. Када га пчеле изграде и матица залеже, преноси се у
средину легла а на његово место се постави други рам са сатном
основом. Старо саће се постепено измиче у крај и пре паше се
одстрањује. Када временски услови дозволе сатне основе се постављају
између рамова са леглом. Тада их пчеле најбрже и најквалитетније
изграђују. Ово зато што:

49
 -основа прекида легло и пчеле теже да то нормализују брзом
градњом,
-рамови са сатном основом су у зони младих пчела које негују
легло, луче восак и изграђују саће, а ту је и оптимална температура и
влажност, што је неопходно за лучење воска и изградњу саћа.
Температура је око 35° Ц а на тој температури се восак размекша.
У наставке треба по могућству поставити наизменично рамове са
изграђеним саћем и са основама.
Извађено саће, које није више за употребу, отпаци воска, заперци,
воштани поклопчићи, отапају се у топионицима. Топионици могу бити
парни, електрични, сунчани, сунчаноелектрични и др.

Сунчани топионик
Сунчани топионик може направити сваки пчелар који се бави
ручним радом, а таквих је доста.Онај ко не може или не уме сам да
направи топионик нека тај посао повери столару и лимару. Овај
топионик може бити и електрични ако му се дода грејач. Ево примера
једног сунчаноелектричног топионика.

50
 1. рам са стаклом
2. грејач
3. жичана мрежа
4. метални подметач
5. кабл
6. термостат
7. термоизолација
8. коританце

1. грејач
2. термостат
3. кабл

Сл. 18 Сунчано електрични топионик

То је сандук димензија 60 х 50 и дубине 20 цм или сличних, који

има поклопац кога чини рам ширине лајсни 5 цм у који је уграђено
стакло, а још је боље ако су уграђена два стакла на размаку 1 цм. Тада се
у топионику може постићи температура и 96° Ц. По средини је учвршћен
лимени подметач а изнад њега је жичана мрежа, на коју се ставља восак
који се топи, саће, заперци и др. Истопљени восак се слива у лимено
коританце.Овај топионик има грејач од 600 вати од рерне електричног
шпорета и термостат који не дозвољава прегревање. Термостат може да
се користи од електричне пегле. Испод грејача је термоизолација, нпр.
тервол. Када има сунца користомо га као сунчани топионик а када нема
сунца користимо га као електрични топионик. Тако овај топионик
можемо користити у свако доба када нам је то потребно.
Восак из коританцета можемо изливати после сваке употребе, јер се
лакше празни а може се сачекати да се напуни па да га празнимо.
Коританце је најбоље да направи лимар.

51
 Поклопац, рам са стаклом, је учвршћен за сандук шарнирима. И
лимени подметач је учвршћен шарнирима за сандук. Сандук има
ножице, напред ниже а позади више да би се восак сливао у коританце.
Најчистији восак се добија из сунчаног топионика, али ту остаје
нешто воска у восковарини (остацима од саћа). Ова восковарина се може
користити као материјал за димилицу, јер је дим од ње пријатнији
пчелама од дима других материјала. Има и других начина топљења
воска.

Соковник као топионик

Соковник за добијање сока од воћа може се лепо искористити за
топљење воска. Најбољи је емајлирани соковник и треба да буде што
већи. У доњој посуди мора увек да буде воде а у горњу посуду , у суд са
рупицама, се ставља восковарина тј. сви делови од воска које треба
топити. Врела водена пара отапа восак у горњој посуди и восак цури
кроз цевчицу у емајлирани суд са водом. Пошто восак није у додиру са
водом то се добија восак изврсног квалитета, као из сунчаног топионика.
Ако соковник служи само за топљење воска не мора се посебно чистити
до следеће употребе.
И код сунчаног топионика и код соковника у восковарини остаје
извесна количина воска. Овај восак је могуће истиснути у топионику код
кога је могуће притискати восковарину.
Постоје парни топионици са могућношћу притискања восковарине.
Има их разних величина па свако одабира ону величину која одговара
величини пчелињака.
Постоје и електрични топионици за мање пчелињаке, сл. 19. Код
овога се восковарина ставља у једну посуду са рупицама 4 а она стоји на
постољу 1 у које је уграђен доњи грејач 9. Одозго се восковарина помоћу
гвинта 6 и затезача 8 притиска једним делом 2 у који је такође уграђен
горњи грејач. На овај начин се максимално исцеди восак из восковарине.

52
Сл. 19 Електрични топионик

53
 На било који начин да смо добили восак њега сада треба претопити.
Суд у коме га топимо најбоље је да буде горе шири да би восак, када се
стврдне, лакше изашао из суда. Да бисмо добили чист восак, без икаквих
примеса, суд у коме смо извршили завршно топљење оставимо на топлој
пећи и добро га утоплимо неким тканинама и оставимо тако да се веома
споро хлади. На тај начин ће се сав талог спустити и ухватити на дно
воска кога после вађења котура воска очистимо шпахтлом или нечим
сличним. Ако сматрамо да је потребно можемо поступак поновити и
добићемо још чистији восак.

Сакупљање полена
Полен се сакупља да би се дао пчелама када га у природи нема.
Полен се користи и код лечења разних обољења, јер је то пуновредна
материја. Фармацеутска индустрија у многим земљама израђује од
полена разне преперате за лечење људи. Полен садржи много микро
елемената: калиум, магнезиум, бакар, молибден, манган, титан,
стронцијум, сребро, силицијум, цинк, цирконијум, хром ванадијум,
калај, калциум, никл, галиум, олово, фосфор, гвожђе, алуминиум,
бариум, волфрам, иридиум, живу, кадмиум, паладиум, платину.
Полен садржи витамине: провитамин А, Б1, Б2, Б5, Б6, П, Х и Е,
фолну киселину, пантеонску киселину. У полену је нађено преко 50
ензима који слиже као катализатори у биолошким процесима као
каталаза, инвертаза, амилаза, рибонуклеинска и нуклеинска киселина и
др.
Полен се сакупља помоћу скупљача полена, које израђују столари и
могу се набавити у продавницама пчеларске опреме или на пчеларским
изложбама а спретни пчелари могу их и сами направити.

Скупљач полена, сл.20: А општи изглед, В изглед са стране: 1

предња страна кошнице, 2 дно кошнице, 3 лето, 4 скупљач полена, 5
фиочица скупљача, 6 мрежица скупљача, 7 таван скупљача, 8 кров, 9
хоризонтална мрежица, 10 полетаљка.
Скупљач полена се поставља на лето кошнице. Прва два до три
дана решетка за скидање полена је искључена или скинута, док се пчеле
не навикну да пролазе кроз скупљач у кошницу. Када се навикну на
скупљач укључује се и решетка за скидање полена. Пчеле морају проћи
кроз скупљач, кроз специјалну решетку, која им са ногица скине
грудвице полена. Полен пада кроз хоризонталну мрежицу у фиочицу
испод скупљача. Око 20-30% полена пчеле пронесу кроз решетку у

54
кошницу, што је добро, јер је полен потребан за негу легла. Скупљач
остаје 6-7 дана на кошници па се скида или се само искључи решетка за
скидање полена. После 10 дана може се поново укључити скидач полена.
Ово зависи од поленске паше, да ли је има или нема.

Сл. 20 Скупљач полена

Требало би полен из скупљача одузимати сваки дан у циљу
сушења. Суши се у хладу, у сувој просторији, на промаји. Може се
сушити и у сушионицима у које се убацује топао ваздух, може и помоћу
фена за косу.
У сушионицима се суши при температури од 38 до 41°Ц и
влажности ваздуха испод 10%. Не треба дозволити да температура пређе

55
45°Ц, јер тада долази до разградње појединих фермената, хормона и
витамина. Ово се регулише помоћу термостата уграђеног у сушионик
полена. Полен се у сушионику распростире на мрежице у слоју 1 до 1,5
цм и свакодневно се меша. Нови, влажни, полен стављамо на горње
полице, мрежице, како влага из њега не би овлажила већ просушен
полен. Сушење треба завршити за три дана. Осушена грудвица полена је
тврда као камичак и тешко се мрви. У маси осушеног полена има
страних примеса: крилца, ногице пчела, делићи воска, прашина. Ове
примесе се одстрањују вентилирањем. За ово добро може да послужи и
усисивач ако се подеси на дување. Може се користити и фен за косу.
После овога полен се просеје кроз сито да се одстране ситне примесе и
измрвљене грудвице полена. Сито је са окцима 2х3 мм.
Сув полен је зрнаста сипкава маса која се не ломи под прстима.
Грудвице су пречника 1 до 4 мм. Боја од жуте до љубичасте и црне.
Мирис је специфичан, медноцветни. Укус је пријатан слаткаст а понекад
и горак или киселкаст.
За трајно чување полена користе се следећи методи:
-сушени полен се сипа у тегле и преко њега се наспе мед да покрије
полен 2-3 цм,
-сушени полен се меша са дупло већом количином шећера у
кристалу, добро се промеша и стави у тегле које се херметички затварају,
-мешају се једнаке количине меда и полена, наливају се у тегле,
одозго се налије око 2 цм чистог меда и херметички затвори,
-сушени полен се сипа у пластичне кесице. Кесице се заваре и
чувају у фрижидеру.
Активност пчела на сакупљању полена је у тесној вези са јачином
пчелињег друштва и количином отвореног легла у друштву. Јако
пчелиње друштво са много легла може да сакупи за 40 дана 6,3 кг полена
а са мањом количином легла 4,3 кг, а друштво без легла само 3,1 кг. Како
се креће количина легла у друштву тако се креће и количина сакупљеног
полена. Ово је условљено тиме што је полен потребан за стварање млеча
и хране за младе ларве. Од трећег дана младе ларве добијају кашу од
меда и полена коју им пчеле дају непосредно у уста.
Одузимање полена из кошнице подстиче пчеле на сакупљање нових
количина полена.
За сакупљање полена користе се јака пчелиња друштва која у
пролеће имају 7 до 8 улица пчела. Ова друштва морају имати
угљенохидратне хране бар 1 кг по улици пчела. Сакупљачи се
постављају после смене презимелих пчела. Највећу количину полена

56
сакупе пчеле у кругу полупречника до 400 метара од пчелињака.
Пчелиња друштва одређена за сакупљање полена треба да су здрава.
У периоду главне паше не треба користити сакупљаче полена, јер
нам је основни циљ сакупљање нектара у то време. Истраживања су
показала да сакупљање 1 кг полена доводи до губитка 5,4 кг меда. У
периоду подстицајне паше пчелиње друштво губи на сваки килограм
сакупљеног полена по 250 грама меда.
У периоду извођења младих пчела за зиму не одузимати полен, јер
то смањује потенцијалне могућности пчелињег друштва на извођењу
велике количине легла што се негативно одражава на исход зимовања. У
ово време пчеле захтевају значајну количину и угљено хидратне и
беланчевинасте хране (меда и полена), што је значајно за њихову
физиолошку припремљеност за зиму.
Полен сакупљати од половине априла (воћна паша) до краја јуна.
Приликом сеобе скидају се сакупљачи полена. По доласку на ново
место могу се поново поставити после облетања и смиривања пчела.
За време ројења и код постављања у кошницу неоплођене матице
скида се сакупљач полена.
Сакупљач који се поставља на предњи зид кошнице треба добро да
належе да пчеле морају кроз њега проћи код улаза у кошницу а не да
пролазе између сакупљача и зида кошнице, онда сакупљач неће
функционисати.
Перга је производ пчела састављен од полена и меда коме су пчеле
додале секрет својих жлезда.
Полен пчеле доносе у кошницу и смештају у ћелије саћа. Друге
пчеле овај полен мешају својим усним апаратом, додајући му секрет и
сабијају га у ћелије саћа.
Под дејством фермената меда, секрета пчелињих жлезда и низа
микроорганизама, долази до млечнокиселе ферментације полена који се
сада назива перга. Ова ферментација траје око 15 дана. За то време у
перги се нагомилава млечна киселина, која заједно са једињењима која
имају антибиотска својства, обезбеђује конзервацију перге. Пчеле никада
до врха не напуне ћелије са пергом. Ћелије су напуњене 75% (140 до 180
мг). Горњи слој перге пчеле залију медом и запечате ћелију. Овако
припремљена перга може дуго да се чува.
Хемијски састав перге је сличан хемијском саставу полена.
У перги су све аминокиселине неопходне за организам кичмењака.
Перга се користи у индустрији хране, козметици и медицини.

57
 Благотворно утиче на организам, јер је богата квалитетним
беланчевинама, незамењивим масним и амино киселинама, угљеним
хидратима, витаминима и другим биолошки активним материјама. Њено
коришћење смањује умор и повећава имунитет организма. Користи се у
лечењу колитиса, хроничних затвора, хепатита, хроничних запаљења
простате и импотенције. Користи се уз терапију код лечења оболелих
крвних судова у циљу спречавања артериосклерозе, упале мождане коре,
код нервних и психичких обољења, код поремећаја рада ендокриног
система и код спречевања крварења.
Интересовање за пергу све више расте због потешкоћа у сакупљању
полена помоћу скупљача полена. Потребни су скупљачи полена,
сушилице, извори струје. Скупљаче треба свакодневно опслуживати.
Пчелињак је далеко итд.
Ако сакупљамо пергу немамо све поменуте проблеме. Перга има
већу хранљиву и енергетску вредност и биолошка активност је већа него
код полена. Пергу су пчеле припремиле на бази полена и конзервирале и
она има стабилан хемијски састав и губитак витамина и амино киселина
је сведен на минимум.
Постојећи начин припреме и чувања полена не гарантује чување
његових компоненти. Део витамина и амино киселина уништава се већ
при сушењу. За годину дана чувања полен губи 50% своје хранљиве
вредности и пчеле га користе само 30 до 40%. Перга се може чувати дуго
а да не губи на квалитету. На прохладном и сувом месту може се чувати
17 година.
Коришћење угљенохидратне, беланчевинасте, хране, перге, у
безпашном периоду увећава пчелиње друштво за 1 кг пчела, принос
друштва се повећава за 25 до 30% и добије се 2 до 2,6 пута више воска.
И восак од саћа из кога је извађена перга је квалитетнији.
Одузимање сатова са пергом врши се пред главну пашу или у јесен
пред зазимљавање. У оба случаја водимо рачуна о томе да у кошници
остане довољно перге. У пролеће треба оставити 1 до 2 сата, а у јесен
оставити 2 до 3 сата са пергом.
Сатове са пергом ослободимо од меда на тај начин што их
поставимо у наставак и од пчелињег друштва одвојимо платном или
преградном даском са могућношћу пролаза пчела. Оне ће пролазити и
очистити мед из саћа. Ако у саћу има већа количина меда њега
одстранимо центрифугирањем.

58
 Перга се вади из саћа помоћу посебног извлакача. Код вађења перге
извлакачем, претходног дана рам са пергом омотамо влажном тканином
да перга одмекне. Перга се може вадити и лаганим резањем ћелија једне
по једне и сакупљањем перге. Пега се може вадити и тако што ћемо саће
са пергом потопити у топлу воду (25-30°). У тој води стоји око 24 сата
потом се центрифугира. Топла вода омекша пергу и лакше се
центрифугира.
Перга се чува у чистим и сувим просторијама на температури од 0
до 15°Ц и при влажности до 75%. Просторија треба да је заштићена од
мува, оса, пчела и мрава.

Производња млеча
Матични млеч луче пчеле радилице старости од 4-6 до 12-15 дана.
Услов је обилна и квалитетна беланчевинаста храна (полен и перга).
Млеч је врло вредна материја. Садржи витамине, микро и макро
елементе, ензиме и органске киселине, беланчевине, масти и угљене
хидрате и друге биолошки активне материје. За људски организам је
врло значајан. Повећава имунутет, смањује умор. Користи се у лечењу
колитиса, затвора, хепатита, запаљења простате, импотенције, оболелих
крвних судова, артериосклерозе, упале мождане коре, код нервних и
психичких обољења, код обољења ендокриног система и спречавања
крварења.
Треба га производити у време главне паше, а ако паша нагло
прекине пчелиња друштва морамо обилно прихрањивати, тада је млеч
одличног квалитета. Код производње млеча велика пажња се мора
посветити хигијени.Прибор којим се служимо мора бити дезинфикован у
алкохолу.
За производњу млеча морамо имати одређени прибор:рамове за
причвршћивање матичњака, сл.21, шаблон за прављење почетака за
матичњаке, сл.22, матичњаке, иглу за преношење ларви, лопатицу за
вађење млеча и бочице у које ћемо млеч смештати.

59
Сл. 21 Рам за матичњаке

Сл. 22 Шаблон за основе

60
 Оквир припремимо тако што ћемо у обичан оквир да поставимо три
летвице по дужини. Летвице треба да су изжљебљене да би се у жљеб
сипао восак а онда се одмах слажу почеци матичњака које смо
направили помоћу шаблона. Шаблон може бити један а може их бити
више које причврстимо за једну летвицу, да личи на грабуље, онда
правимо више матичних почетака одједном. За ово користимо најбољи
восак, најчистији, од воштаних поклопчића, заперака, рама грађевњака
док није залежен. Восак се стави у емајлирани суд а онда овај у други
већи суд са водом и загрева се док се восак у мањем суду не отопи.
Шаблон се стави у воду да одстоји око пола сата, затим се извади и
обрише, затим се потопи врх шаблона у растопљени восак који не сме
бити ни преврућ ни прохладан. Шаблон се потопи до дубине 10 мм.
Онда се извади и стресе восак са њега па када се восак на њему охлади
поново се потопи на кратко у восак, али сада 2 мм плиће, затим се извади
и отресе восак , па када се восак на њему охлади поново га потопимо још
3-4 пута и сваки пут плиће. На овај начин смо добили да основа
матичног почетка буде дебља а ивице тање. Када је потапање завршено
потопимо шаблон са основом матичњака у хладну воду а потом га лагано
придржавамо а шаблон окрећемо да се основа одвоји и шаблон
извадимо.Ово поновимо онолико пута колико нам основа за матичњаке
треба.
Постоје и пластични матични почеци, који су трајнији од воштаних.
Кашиком се отопљени восак сипа у жљеб летвице и одмах слажу
матични почеци на размаку 2-3 цм један од другог. Тако се на три
летвице може поставити 40-50 матичних почетака што је доста за једно
пчелиње друштво. Ако рад тече добро пчеле ће напунити 30-40
матичњака, што ће дати 10-15 гр млеча.
Игле за пренос ларви, сл.23, могу бити од метала, дрвета или
гушчијег пера. Игла од гушчијег пера је врло практична. Лако је можемо
направити. Онај део пера који је био у кожи зареже се тако да је на врху
1 мм широк. Добро је врх мало повити да се ларва може лакше
захватити.

Сл. 23 Игла за пренос ларви

61
 Лопатица за вађење млеча треба да буде од дрвета или пластике.
Бочице за смештај млеча треба да буду од тамног стакла и да могу
прихватити 10-15 гр млеча. Треба да имају чеп који добро затвара. За ово
се могу користити бочице од пеницилина, употребљене, које ћемо
стерилисати кувањем у води. Вода треба да ври 30 минута. Оне имају
гумени чеп који добро затвара. После затварања се чеп потопи у
растопљени восак.

Добијање млеча у обезматиченој заједници

Млеч се може производити у свим кошницама где су плодиште и
наставак исти, због тога што у оба дела треба да буду исти рамови, јер
кошнице са полу медиштима нису погодне за производњу млеча.
Када је пчелиње друштво јако а није добило нагон за ројење,
поделимо га тако да у доњем наставку оставимо матицу на 3-4 оквира
легла и два оквира меда са пчелама на њима. Остали простор испунимо
изграђеним саћем. У горњи наставак поставимо 6-7 оквира са леглом,
медом и пергом и са пчелама на њима. Остали простор испунимо
изграђеним саћем. Горњи и доњи наставак раздвојимо поклопном даском
која на оквиру има лето 100 х 8 мм. Тако смо добили два пчелиња
друштва, доње слабије али са матицом која ће развијати легло и горње
јаче без матице и у њему ћемо производити млеч.Да би се пчеле навикле
да улазе у горњи наставак, на кошници ћемо много раније горњи
наставак мало померити да се пчеле навикну на отвор између наставака
па ће већина улазити на горње лето, када га отворимо, што нам је
потребно када друштва раздвојимо.
У полошкама треба пчеле навићи да излазе на оба лета. Са АЖ
кошницама је једноставно, као са настављачама, али пчеле треба навићи
да излазе на оба лета. Ако су пчеле зимовале само у плодишту онда
изнесемо у медиште 3-4 оквира легла и отворимо горње лето. Када се
пчеле навикну на њега преносимо и матицу и почињемо производњу
млеча.
Када смо пчелиња друштва раздвојили можемо истог дана да им
дамо оквир са десетак пресађених ларви у матичним почецима. Пчеле ће
примити 2-3 матичњака а изграђиваће их и по саћу. Код другог
пресађивања примиће 10-15, а код трећег и 40 и више матичњака, јер ће
легло у саћу већ бити скоро све поклопљено.Пре сваког уноса оквира са
ларвама порушимо све започете матичњаке на саћу. Ако само један
остане пчеле неће примити додате ларве у матичним почецима.

62
 Додати матичњаци остају на пуњењу два или три дана, тј. 60-65
сати. После тога вадимо оквир и на његово место ставимо поново оквир
са пресађеним једнодневним ларвама. Код четвртог пресађивања у
кошници нестане отвореног легла и могу се појавити лажне матице, јер
пчеле користе млеч па им се развијају јајне ћелије. У циљу спречавања
појаве лажних матица код сваког другог пресађивања додамо, поред овог
оквира са матичњацима и по два оквира отвореног легла заједно са
пчелама из исте или друге кошнице, пазећи да не пренесемо и матицу.

Производња млеча у присуству матице

Из плодишта подигнемо 6-7 оквира са леглом у горњи наставак,
плодиште одвојимо поклопном даском на којој је отвор 10х5 цм а на
отвор ставимо Ханеманову решетку. Пчеле слободно пролазе из
плодишта у медиште. Ово је једини пролаз за пчеле из горњег наставка у
доњи. Ако пчеле примају мало матичњака отвор на Ханемановој
решетки смањити. На оквиру преградне даске ћемо отворити мало лето
за излаз трутова и неких пчела.
Код ЛР кошница, ако је пчелиње друштво у два наставка, преграду
стављамо изнад првог а ако је у три наставка, изнад другог. Одвојено
легло иде изнад преграде.
Пчелиња друштва за производњу млеча морају увек имати доста
хране.
После седам дана од издвајања легла изнад преграде, прегледамо и
уништимо све започете матичњаке а у средину легла поставимо оквир са
пресађеним ларвама у матичне почетке на пуњење и негу.
Колико ће матичњака пчеле примити зависи од паше, климатских
услова и још неких непознатих разлога. Увек додајемо код другог
пресађивања по два оквира са отвореним леглом и пчелама на њима.

Вађење млеча
Када извадимо оквире са млечом, збришемо пчеле и оквир ставимо
у сандуче, оквирњачу, и унесемо у неку чисту просторију. Обрежемо
празан део матичњака ножићем, чачкалицом извадимо ларве на новину и
спалимо их. Млеч вадимо дрвеном или пластичном лопатицом, која је
нешто ужа од ширине матичњака. Уместо лопатице може се користити и
вакуум пумпица, sl.24.

63
 Сл. 24 Вакуум пумпица за вађење млеча
Матичњаке из којих смо извадили млеч можемо поново користити
за пресађивање ларви. Оне који нису примљени одстрањујемо и на
њихово место стављамо нове матичне почетке.
Млеч процедимо кроз стерилну газу и сипамо у бочице од 10 грама
и на врх млеча ставимо неколико капи 40% алкохола који ће чувати млеч
од кварења, добро затворимо бочицу и чеп залијемо воском коме смо
дадали мало парафина да боље држи и да не пуца.
На место непримљених матичњака стављамо нове матичне почетке.
Восак у жљебу летвице отопимо жицом за отапање, сл. 25, коју загрејемо
на решоу или плинском пламенику.

Сл. 25 Жица за отапање воска

Млеч вадимо сваки трећи дан, ако пчелиње друштво користимо за

производњу млеча у дужем периоду. Разна пчелиња друштва ће
различито давати млеч. Од једног пчелињег друштва се може добити 20
гр млеча одједном.
Теглицу, бочицу, са млечом чувамо у фрижидеру на температури
од минус 6°Ц до минус 10°Ц и у трајању од 6 месеци очуваће сва
хранљива и лековита својства.

64
 Скупљање прополиса
Прополис је пчелињи производ који је задњих година стекао велику
популарност, како у медицинским круговима тако и у широкој јавности.
Прополис има велику улогу у пчелињем друштву. Њиме пчеле затварају
пукотине, учвршћују саће, дезинфикују и полирају ћелије, балзамују
убијене непријатеље и др. Прополис је смоласта материја са пријатним
мирисом етеричних уља коју пчеле сакупљају из пупољака и са коре
разних биљака. Садржи етерична уља и полен. Друга врста прополиса је
од процеса варења код пчела и са њим пчеле полирају ћелије саћа где се
чувају резерве хране и негује легло. Прополис има антибактеријско,
антивирусно, антимикотично, антипротозоично и антитуморно дејство.
Садржи флавоноиде, аминокиселине, витамине, минералне материје и
др.
Људи су од давнина знали за лековита својства прополиса.
Истраживања научника широм света су потврдила биолошку активност
прополиса. Он мобилише заштитне функције организма, продужава
дејство низа антибиотика, неутралише неке бактеријске отрове, спречава
болове, помаже брзом залечењу рана, испољава противзапаљенска и
противмикробна својства.
У многим земљама се испољава велики интерес за прополис као
сировину за справљање разних лекова.
Проучен је механизам сакупљања прополиса од стране пчела. На
оном месту на дрвету где се луче смоласте материје пчеле захватају те
смоласте материје вилицама и истежу их у танке нити док се не прекину
а онда канџама скидаји смолу са вилица и смештају у корпице као полен.
У току сакупљања прополиса пчеле га мешају са секретом
горњовиличних жлезда. Овај процес траје доста дуго. Када пчеле
сакупљачице донесу прополис у кошницу од њих га преузимају пчеле
прихватељице. Прополис сакупљају пчеле старије од 15 дана и
сакупљају га у времену од 10 до 15 сати, јер је у то време прополис
загрејан и мекан и пчеле га лакше сакупљају.
Прополис дезинфикује унутрашњост кошнице. Када се кошница на
сунцу загреје етерична уља из прополиса испаравају и дезинфикују
кошницу. Пчелиња друштва која су на осунчаном месту ређе оболевају
од разних болести баш из овог разлога.
У Научно истраживачком институту за пчеларство у Русији,
истраживањем је утврђено да пчеле прополисом затварају пукотине од
0,1 до 3,5 мм а пукотине од 3,5 до 10 мм затварају воском или

65
мешавином воска и прополиса. Пчеле знатно активније затварају
пукотине изнад гнезда него испод гнезда.
Највише прополиса пчеле сакупе у другој половини јула и првој
половини августа, тј. када се пчеле припремају за зиму. Мора се оставити
прополиса и у кошници.
Прополис је мрко зелена или мрка смоласта материја са пријатним
мирисом пупољака тополе, меда, воска и ваниле. Код сагоревања
отпушта мисрис сличан тамјану. Прополис садржи 55% смола и балзама,
30% воска, 10% етерских уља и 5% полена. Тврђи је и има вишу тачку
топљења од воска. На температури испод нуле је крт. Раствара се у
алкохолу и етру и делимично у води.
Способност пчела да затварају пукотине човек је искористио за
сакупљање прополиса стварајући им вештачке пукотине у кошници.
Постоје пластичне решетке, тј. плоче са прорезима који личе на
пукотине које се стављају на сатоноше.Испод решетки се поставе дрвене
летвице дебљине 7 мм које дозвољавају пролаз пчелама између сатоноша
и решетки. Пчеле затварају те прорезе на плочама. Када су ти прорези
затворени плоче стављамо у замрзивач да се расхладе и онда се благим
повијањем из њих истресе прополис. Може се за ово користити и
пластична мрежица на коју се поставе дрвене лајсне дебљине 7 мм.
Мрежица са овим лајснама се постави на сатоноше. Када пчеле попуне
мрежицу она се смота у ролну и стави у замрзивач да се расхлади а онда
се једноставно протрља међу длановима и прополис испадне. За
сакупљање прополиса користе се и дрвене решетке од летвица широких
20 мм и дебелих 6 мм са размаком 2-3 мм. Ова решетка прекрива
плодиште а пчеле размаке међу летвицама попуњавају прополисом.
Летвице су спојене са две пластичне траке. Када пчеле попуне размаке
између летвица решетка се стави у замрзивач да се расхлади а онда се
притискањем међу длановима прополис скида, сл. 26.

66
 Сл. 26 Скупљач прополиса

Прополис се скида са рамова и унутрашњости кошнице и са споја

плодишта и наставака, поклопне даске, хранилице. Да би ту било више
прополиса треба наставак подићи на палидрвца или нешто слично и
пчеле ће тај размак попунити прополисом.
Прополис се највише добија крајем лета. Чува се у фрижидеру или
замрзивачу у гранулама. Не праве се од њега велике грудве.
За све послове треба имати јака пчелиња друштва. Јака пчелиња
друштва можемо створити на неколико начина:
-интензивним гајењем пчелињих друштава преко целе године,
-двоматичним начином пчеларења,
-гајењем нуклеуса поред сваког основног друштва, ради појачавања
основних друштава када је то потребно,
-спајањем пчелињих друштава пред главну пашу.
Да бисмо имали добро гајена пчелиња друштва мора се о њима
водити рачуна током целе године. Увек морају да имају хране и воде, да
не буду узнемиравана, да имају пашу, да их зазимимо са довољно хране
и беланчевинасте и угљенохидратне (перга и мед), да их штитимо од
ветра, да одржавамо хигијену, да имамо младу матицу, да редовно
мењамо саће.

67
 Добијање пчелињег отрова
У народној медицини одавно се користи пчелињи отров као
лековито средство. Препарати од пчелињег отрова лече реуматска
обољења, неуралгију, импотенцију, фригидност, полиартритис,
бубрежне недостатке, гинеколошке и спољне болести. Пчелињи отров
повећава отпорност организма. У многим земљама се производе разни
препарати на бази пчелињег отрова па расте тражња за пчелињим
отровом као сировином за фармацеутску индустрију. Ово је подстакло
истраживаче да разраде технику његовог добијања.
Убодни апарат пчела радилица смештен је у последњем сегменту
трбуха и састоји се из жаоке и две отровне жлезде, велике и мале. Секрет
ових жлезда се меша код убода и тада има отровно дејство.
Младе пчеле, тек излежене, немају резерву отрова. Матица код
излегања има максималну количину отрова, јер јој је потребна за борбу
са другим активним матицама. Код радилица после 2 до 3 дана, када оне
конзумирају веће количине беланчевинасте хране, активирају се
секретне ћелије отровних жлезда лучећи отров. После 12 до 14 дана од
излегања у резервоару отровних жлезда је максимална количина отрова.
Код пчела старијих од 12 до 14 дана прекида се способност лучења
отрова. Ако пчела потроши резерву отрова ова се више не обнавља.
Обично код убода жаока се откине и пчела угине.
Одузимање отрова од пчела смањује садржај беланчевина и
масноће у њиховом организму па зато не треба одузимати отров пред
зазимљавање. Од једног килограма пчела (10000 јединки) може се
сакупити 1 грам отрова.
Пчелињи отров садржи ферменте, пептиде, аминокиселине, масти,
глукозу, фруктозу и масне киселине. Основу чине беланчевине и
пептиди, око 80%.
Токсичност и терапеутско дејство пчелињег отрова одређују
мелитин и апимин. Мелитин продире у организам и изазива разлагање
црвених крвних зрнаца и грчење мишића. Умањује згрушавање крви и
делује антибактерицидно.
У литератури је описано много начина добијања пчелињег отрова.
Најједноставнији начин коришћења пчелињег отрова је коришћење
пчела које треба да убоду оболело место код човека. Уопште код
коришћења пчелињег отрова мора се утврдити да ли постоји алергија на
пчелињи отров.
Отров се од пчела може одузимати помоћу разних електричних
апарата, електростимулатора. Има их разних. Један од њих је приказан

68
на сл. 27. 1- рам са стаклом, 2- летвице рама, 3- стакло извучено, 4-
акумулатор, 5- електростимулатор.

Сл. 27 Уређај за добијање пчелињег отрова

Савремени електростимулатори су снабдевени тајмерима, мерачима

времена, временским прекидачима, који укључују и искључују уређај у
одређеним временским размацима.
За добијање максималне количине отрова највишег квалитета уз
минималну штетност по пчеле и пчелиње друштво, без снижавања
њихове активности, неопходно је да буду испуњени одређени услови.
У пролеће треба друштвима обезбедити максимални раст и развој и
обезбедити максималну количину беланчевинасте хране пошто
одузимање отрова знатно умањује количину беланчевина и масти у
њиховом организму. Само квалитетне беланчевине обезбеђују висок
ниво развијености секретних ћелија отровних жлезда, велику количину
отрова и његов биохемијски квалитет.
Отров се може узимати код друштва код кога је извршена замена
зимских пчела и које је достигло развој да има на 10 улица пчела, то је
око 2,5 кг пчела.

69
 Оптимално време за добијање отрова је 30 до 40 дана пред главну
пашу. Одузимање отрова се врши 3 до 4 пута са размаком од 12 дана.
Отров се може одузимати и после главне паше, јер ове пчеле неће још
дуго бити присутне у друштву и неће учествовати у исхрани јесењег
легла које је значајно за зимовање.
Летње пчеле имају максимално развијене отровне жлезде и
максималну количину отрова.
Одузимање отрова у главној паши се не препоручује, јер знатно
смањује производњу меда и воска.
Одузимање отрова у периоду припреме друштава за зиму не треба
вршити.
Време одузимање отрова не сме да пређе три сата. Најактивније
одузимање отрова је у првих 20 до 25 минута. Највише отрова се добије
у првом сату електростимулације пчелињег друштва, око 74,2%. После
три сата деловања електричне струје у друштву је само 10% пчела које
нису дале отров.
Отров се одузима у рано јутро, са уређајима који се постављају у
кошницу а код уређаја који се постављају на лето одмах код почетка
излетања пчела.
Код прелаза преко уређаја пчеле прелазе преко електрода. Струја
стимулише пчелу и она ″убада″ стакло преко кога су разапете електроде

Сл. 28 Бокс за скидање пчелињег отрова са стакла

70
и оставља кап отрова на стаклу. На стаклу се отров сасуши и после га
састружемо. Ово скидање отрова са стакла се ради у специјалном боксу
који штити слузокожу ока и дисајних органа, сл.28.

Приликом скидања пчелињег отрова пчелар треба да носи маску од

газе преко носа и уста.
Скинути отров се просеје кроз сито чија су окца величине 2,5 мм (16
отвора на 1 цм квадратном) и сипа се у бочице које се херметички
затварају и чувају на температури од минус 15 до плус 4°Ц и на тамном
месту.
Уређај за одузимање отрова пред поновну употребу треба
дезинфиковати 70% етил алкохолом и водоник пероксидом, како би се
искључила могућност преноса заразе.

Двоматично пчеларење
Код двоматичног начина пчеларења, пчелињем друштву на
подњачи, додаје се пчелиње друштво у наставку. Оба друштва су
раздвојана преградном даском са дуплом жичаном мрежом да се матице
не додирују а да се мириси изједначе, па после неколико дана ово се
уклања и на место жичане мреже поставља се дупла матична решетка. У
сваком наставку се гаји по једно нормално пчелиње друштво. Оба
наставка имају своје лето. Некoлико дана пред главну пашу уклања се
лошија матица у нуклеус са 1-2 рама са пчелама. Преграда са матичном
решетком се склони а пошто су пчеле општиле кроз матичну решетку
нема никаквих проблема. Пчелиње гнездо преуредимо и са
припремљеним наставцима чекамо главну пашу.
Најпогодније време за стварање двоматичног друштва је пред крај
последње главне паше у години са циљем да се до прве главне паше у
наредној години створе изразито јака друштва.
Може се поступити и на следећи начин. Јако пчелиње друштво се
подели на два дела, па се оном делу који је без матице дода млада
спарена квалитетна матица.
Ово се може радити како у настављачама тако и у полошкама
Ако гајимо нуклеусе, а пожељно је да свака кошница има свој
нуклеус, из њих користимо рамове са затвореним леглом које додајемо
основном друштву пред пашу.
Нуклеуси, комплетни, се могу припојити основном друштву с тим
што матицу одстранимо или издвојимо у други нуклеус.

71
 Спајањем два пчелиња друштва добијамо једно јако, супер
друштво, у коме се велики број пчела ослобађа кућних послова, грејања
и храњења легла и постају излетнице које ће сакупљати нектар.
Понављам, само јака пчелиња друштва, са ограниченим леглом, ће
дати вишак меда. Пчелиње друштво које има пуно плодиште отвореног
легла мало ће дати меда, јер ће највећу количину хране утрошити за
неговање легла.

Производња матица
Матица је један од најважнијих чинилаца производне способности
пчелињег друштва. Матица мора бити здрава, млада и квалитетна. Слаба
пчелиња друштва су најчешће слаба због старе, истрошене и неспособне
матице. Извесно знање и мало труда омогућиће сваком пчелару да
произведе матице потребне његовом пчелињаку. Њекрасов је доказао на
1500 друштава, на 12 пчелињака, да су друштва са једногодишњом
матицом дала 8,3% више меда него друштва са двогодишњом матицом.
Код неких друштава та разлика је и до 75%. У производњи воска
друштва са једногодишњом матицом су дала више воска за 6% од
друштава са двогодишњом матицом.
Матице треба производити од друштава која немају склоност ка
ројењу, пошто је то наследна особина. На тај начин нагон за ројење
бисмо свели на најмању меру. Ројеви нагон пред главну пашу у многоме
смањује приносе.
Квалитет матице зависи од њене величине, ма да и велика матица
може да буде неквалитетна, али по правилу већа матица има више јајних
цевчица па ће бити и плоднија. Величина матице зависи од квалитета и
количине хране коју је потрошила у току свог развоја. Квалитет матице
зависи и од температуре у току њеног развоја, па су квалитетније матице
из јаких друштава која могу да одржавају одговарајућу температуру.
Прворазредане матице се добијају дуплим пресађивањем, јер се код
другог пресађивања ларве постављају на обиље млеча који су пчеле
донеле и окружиле ларве после првог пресађивања. Ово је утврђено у
Украjинској огледној станици 1950. године. Утврђено је да матице
однеговане дуплим пресађивањем имају 16,34% више јајних цевчица.
Постоје у основи само две методе да се дође до добрих матица: да
се искористе природни матичњаци или да се примени присилна
изградња матичњака.

72
 Коришћење природних матичњака

Тиха смена матица

Пчелиња друштва сама теже да имају квалитетну матицу и чим
осете да њихова матица није квалитетна и не обавља своју функцију како
треба она врше тзв. тиху смену матице.Ова појава није подједнако
изражена код свих пчелињих друштава. Ова појава још није разјашњена.
Има друштава која никад не врше тиху смену матице. У пчелињем
друштву живи само једна матица. Код тихе смене може се десити да неко
време у пчелињем друштву живе две матице заједно, мајка и ћерка а
ретко се деси да их буде и три.
Ако се деси да се тиха смена изврши рано у пролеће или касно у
јесен, млада матица може да остане неоплођена, јер у то време нема
трутова, па ће полагати само неоплођена јаја и то друштво је осуђено на
пропаст.
Ако је тиха смена обављена у погодно време онда су изведене
матице врло квалитетне. Ово су најквалитетније матице, боље и од
ројевих а то зато, јер друштво изграђује мали број матичњака са доста
хране за матичне ларве.
Пошто су ово врло квалитетне матице све матичњаке треба
искористити. Два дана по затварњу матичњаке треба пресадити у
кошнице у којима треба мењати матицу. Друштву које врши тиху смену
треба оставити један, највише два матичњака. Могу се одузети сви
матичњаци, онда ће друштво које врши тиху смену изградити нове, када
осети да у кошници нема матичњака. И у овом случају се вишак
матичњака одузима и пресађује у нуклеусе ради производње и тестирања
матица. Ово у сваком случају треба искористити.

Могу се искористити природни матичњаци од друштва које је

добило ројеви нагон. Пошто незнамо када ће до ројевог нагона доћи ми
можемо да га подстакнемо. Јако друштво ћемо стеснити, тј. нећемо га
проширивати, лето смањити, 2-3 њена оквира са отвореним леглом
заменити са толико оквира затвореног легла из другог друштва и добро
прихрањивати.
После изласка ројa првенца, за 4-5 дана, у том друштву ћемо имати
доста добрих матичњака које искористимо у нуклеусима или код замене
у нормалним друштвима. Најбоље је формирати нуклеусе са нормалним
рамовима и у њих пресадити матичњаке па када се матица оплоди и види
се како плаже јаја, да се искористи у другим друштвима.

73
 Нуклеуси се праве засебно. Праве се и посебно нуклеуси за
производњу матица који се и зову ројевке за матице, јер имају комору за
матичњаке, сл. 29. 1 кров, 2 рам крова, 3 подметач за матичњаке, 4
летвица са отворима за подметаче, 5 рам, 6 топлотна изолација, 7 рам
коморе за матичњаке, 8 лето, 9 полетаљка, 10 жичана мрежа.

Сл. 29 Ројевка за матице

Могу се искористи постојећа плодишта или медишта која се

преграде са две преграде на три дела. Сваки део има лето на различитој
страни. Рамови су нормални па се може њима манипулисати. Овако
направљени нуклеуси се поставе на неко пчелиње друштво да добију
топлоту одоздо. Када матице пронесу користе се по потреби а
оплодњаци (нуклеуси) се припоје неком друштву.
Ово преграђивање плодишта за нуклеусе може се применити код
сваког типа кошнице.

Присилна изградња матичњака

За производњу матица користи се најбоље пчелиње друштво на
пчелињаку.

74
 Кошница са одређеним друштвом стави се иза места где је била са
летом окренутим на супротну страну. На њено место се постави друга
празна кошница са два рама са медом и поленом а између њих оквир са
изграђеним празним сатом. У ту се кошницу стресе половина рамова из
одмакнуте кошнице заједно са матицом. Када буде онај празан рам
залежен матица се врати у ону одмакнуту кошницу. Пчеле ће на
залеженом раму изграђивати матичњаке а све излетнице ће бити у овој
кошници. Када матичњаци буду зрели и употребљени пчелиње друштво
се враћа у пређашње стање. Спајају се оба дела.

Милеров метод производње матица

Овај метод производње матица је практичан и једноставан. Користи
се јаки нуклеус са 2-3 рама. Извади се један рам и на његово место се
постави припремљен рам са 3-4 траке сатне основе ширине 3-4 цм и
дужине 10 цм и са размаком око 5 цм. сл. 30.

Сл. 30 Милеров рам.

Ако бисмо овакав рам ставили у плодиште јаког друштва пчеле би
на њему изградиле велики број трутовских ћелија и матица би их
залегла.
Када сат буде изграђен и залежен, што се повременим прегледом
утврди, рам се вади а на његово место можемо поставити други исти, ако
нам је потребно још матичњака.
Залежени рам се ставља у обезматичено пчелиње друштво. Ово
друштво ћемо припремити на следећи начин. Кошница са јаким
друштвом 5-6 часова раније се премести иза својег места са летом на
супротну страну. На њено место се постави празна кошница и у њу се из

75
оне одмакнуте пренесу два оквира са затвореним леглом без матице.
Између ова два оквира се направи место на које ћемо поставити касније
онај залежени оквир из одабраног друштва. Потом се у ову кошницу
стресу пчеле са још 3-4 оквира пазећи да не стресемо и матицу. Дода се
1-2 оквира са медом и поленом, ако има паше дода се и један празан рам
и све се то ограничи преградном даском. Овај безматак је доста јак а
њему ће се придружити све излетнице које се враћају са паше. Ако нема
паше ово друштво треба прихрањивати и то још три дана пре овог
формирања.
Онај залежени рам, без пчела, се постави пажљиво на сто и оштрим
ножем се одрежу доње ивице, на којима су јаја, све до најмлађег легла
(ларви). Затим се дрвцетом шибице поваде ларве тако да се остави свака
трећа. Ово због тога да матичњаци неби били спојени што отежева
касније њихово пресађивање. Рам се лагано исправи и постави између
она два размакнута рама са затвореним леглом у безматку. Пчеле ће на
доњој ивици изградити бројне матичњаке које ћемо када сазру
изрезивати и користити. Изрезивање матичњака вршимо једанаести дан
од уметања рама у обезматичено друштво. Треба проверити да пчеле
нису изградиле матичњаке на некој ћелији старог легла, на она два рама
са затвореним леглом. Ако их има порушити их.
Може се за ово искористити и неко друштво које је дошло у ројево
стање. Из њега се одстрани матица, већ залежени матичњаци се поруше
и залежени, Милеров, рам се стави у средину плодишта. После пет дана
се провери и залежени матичњаци на другим рамовима се поруше.
Касније зреле матичњаке користимо по потреби. Ово радимо једанаести
дан од уметања рама у обезматичено друштво.
Матичњаци се изрезују пажљиво. Пчеле се са рама, на коме су
матичњаци, не смеју стресати, већ се бришу четком. Положај матичњака
у току рада треба да буде исти као на раму (вертикалан). Ово због тога
што је лутка матице најосетљивија 2-3 дана пред излегање. И
температура на којој се ради је значајна. Најповољнија је 33-34°Ц.
Матичњаке додајемо нуклеусима или нормалним друштвима.
Пчелиња друштва морају бити обезматичена 5-6 сати раније. Матичњак
усађујемо у средину рама који је у средини плодишта.

Алејев метод производње матица

И код овог метода користимо два јака пчелиња друштва. Друштву
чија матица треба да залеже рам, додаје се рам са младим правилно
изграђеним сатом. Он се ставља до крајњег рама са затвореним леглом.

76
Матица ће у њега брзо положити јаја. Ако нема паше или су кишни дани
друштво треба прихрањивати како би матица интензивно полагала јаја.
Када сат буде залежен, извади се из кошнице и са њeга пажљиво
збришу пчеле. Пчеле се не смеју стресати, јер ће се пореметити положај
ларви у ћелијама. Потом се оштрим и загрејаним ножем изрежу траке
саћа са најмлађим ларвама, ширине 2 цм. Одстране се ларве из две ћелије
а у свакој трећој остану. Значи остаје свака трећа ларва. Затим се узме
други рам са младим сатом па се одреже доња половина сата а горња до
сатоноше остане. На доњу ивицу овог сата залепи се истопљеним воском
она припремљена трака са ларвама. Овај рам се стави у друго јако
друштво из кога смо извадили све рамове са отвореним леглом да пчеле
не би на њима започеле матичњаке. Ово друштво смо пре 5-6 часова
обезматичили. Ако нема уноса ово друштво треба прихрањивати. Када
матичњаци буду затворени и зрели пресађујемо их у нуклеусе или у
нормална друштва. Ово чинимо једанаести дан од уношења ларви у
обезматичено друштво.
Траке са залеженим ћелијама могу се лепити и на летвице матичног
рама, који има 2-3 ове летвице. Прва на 2-3 цм од сатоноше а друге две
на око 8 цм једна од друге. Траке се лепе растопљеним воском а ћелије
са ларвама су окренуте на доле. Овај рам се ставља у друго друштво као
код претходних метода.
Пчелар ће се определити за онај метод који му највише одговара.
Треба сваки пчелар да се прихвати овог посла, јер млада и
продуктивна матица је основ за успешно пчеларење. Ако се деси да нам
први покушај из било ког разлога не успе, треба поступак поновити.
Има и других метода које нису тако једноставне али омогућују
производњу матица на велико.

Дулитлов метод производње матица

Дулитлов метод захтева стручно знање и посебну опрему па га могу
користити само искусни пчелари.
Одреде се два јака друштва као у претходним методама, једно за
узимање материјала и друго које ће бити одгаjивачко. Основна разлика
овог метода од претходних је у томе што се овде врши пресађивање
ларви из првог друштва у вештачке матичне чашице, основе матичњака.

Израда основа матичњака

За израду основа матичњака користи се чист восак од младог саћа
или од воштаних поклопчића са младог саћа. Код ове методе могу се

77
користити и пластични почеци матичњака. Производња матичних
почетака описана је код производње млеча.
Матичне почетке причврстимо на летвице матичног рама, којих
може бити 2-3 у раму. Матичне почетке причвршћујемо растопљеним
воском као на сл. 31.

Сл. 31 Причвршћивање матичних почетака

Прво летвицу рама са једне стране прелијемо растопљеним воском,

па када се овај охлади на њега се постављају основе матичњака, које
прво доњим делом (затвореним) потопимо у восак и прилепимо на
летвицу рама, са оне стране која је преливена воском. Добро је основе
матичњака са обе стране, до летвице, залити истопљеним воском да би
ове чвршће стајале.

Пресађивање ларви
Ларве за пресађивање узимамо из оног додатог млaдог рама у
племенито (одабрано) друштво.Рам извадимо из кошнице, пажљиво
збришемо пчеле, ставимо га у сандук за преношење и однесемо у
просторију у којој ћемо ларве пресађивати.
У просторији за пресађивање треба да буде температура 25°Ц и да у
њој стално стоји суд са водом на пећи и да вода стално ври како би се
обезбедила потребна влажност ваздуха (између 70 и 90%).
Најпогодније су ларве старе 12-36 сати. Матице су квалитетније од
млађих ларви, али је старије лакше пресађивати.
Пре пресађивања на дно основе матичњака се стави, помоћу
пипете, мало млеча помешаног са истом количином млаке дестилисане

78
воде. Млеч из једног матичњака пред затварање довољан је за око 30
матичних основа. Овај млеч не треба да буде старији од 24 сата.
Врх игле за пресађивање сл.23. пажљиво се подметне под ларву са
леђне (испупчене) стране до самог дна ћелије, да се ларва не повреди.
Затим се ларва пажљиво спусти у припремљену основу матичњака. Ако
не успе пресађивање код једне основе матичњака, прелази се на другу,
јер се код исте ћелије поступак не понавља. Укупно време пресађивања
не сме трајати дуже од 20 минута. Чим се заврши пресађивање рам се
ставља у сандуче за преношење са сатоношом на дну и односи у
пчелињак и постави у раније припремљено одгајивачко друштво, које је
5-6 сати раније обезматичено и сви рамови са отвореним леглом
извађени. Рам се ставља у средину друштва а са обе његове стране по
један рам са медом и поленом. Ово друштво треба интензивно
прихрањивати. Ово друштво смо и пре ове операције три дана
интензивно прихрањивали.
Једном јаком друштву могу се додати и два матична рама са око 8о
основа за матичњаке.
Ако је друштво јако, пресађивање правилно урађено, друштво на
време обезматичено, одстрањено сво отворено легло, има доста младих
пчела, има доста меда и полена, пре додавања матичних основа
прихрањивано, да је здраво и да га нису напале штеточине, онда оно
прима око 90% ларвица. Ако нешто од наведенога изостане успех неће
бити потпун, тј. мање ларвица ће бити примљено.
Једно јако друштво може да произведе две до три партије
затворених матичњака. После тога му се додаје млада и плодна матица и
неки рам са затвореним леглом да би се брже опоравило и могло
нормално да ради као производно друштво.
Једанаести дан по додавању основа за матичњаке, матичњаци су
зрели за пресађивање. Мале матичњаке одбацујемо и користимо само
крупне правилно изграђене и споља изгравиране матичњаке које
преносимо у нуклеусе и оплодњаке. Не смемо дозволити да се ни једна
матица излеже у друштву где се изграђују матичњаци. Ако се само једна
изведе сви остали матичњаци ће бити уништени и посао би био
узалудан.
Матичњаке преносимо у нуклеусе и оплодњаке. У нуклеусима су
рамови исти као у нормалним кошницама па је у њима више хране и
више пчела па се могу користити и за појачавање основних друштава. У
њима се боље греју матичњаци што доприноси бољем развоју матице.

79
 Оплодњаци
Оплодњаци имају мање пчела и мање хране па се пчеле у њима
морају прихрањивати. Оплодњаци могу бити са целим стандардним
рамовима, са 1/2 или 1/4 рама. Неки пчелари користе 1/8 и чак 1/16
стандардног рама. Најбоље је користити оплодњаке са нормалним
рамовима и то у телу кошнице које се прегради на 4 дела (полошка на 8
делова). На овај начин смо добили пчелиња друштва са доста пчела и
која се међусобно греју. У оплодњаку су рамови са изграђеним саћем. У
њега унесемо 2 рама са пчелама и леглом и 1 рам са храном. Ако је
оплодњак са малим рамовима 1/2, 1/4, 1/8, или 1/16, у њега се стресу
пчеле и у кавезу дода неоплођена матица или зрео матичњак. После 7-8
дана матица излази на оплодњу а 12-14-тог дана почиње са полагањем
јаја. Оплођене матице се отпремају и додају друштвима где треба додати
матицу.
У нуклеусу или оплодњаку се матица оплоди и почне да полаже
јаја за око 12-15 дана. И када се види како полаже јаја, може се пренети у
основно друштво у коме се врши замена матице.

Двоструко пресађивање
Неки пчелари примењују дупло, тј. двоструко пресађивање ларви.
У основе за матичњаке се прво пресаде ларве из било које кошнице и
матични рам се постави у било које обезматичено друштво, не у оно које
ће изграђивати матичњаке. После 20-25 сати рам се вади и носи у
просторију за пресађивање. Примљене ларве се ваде из основа за
матичњаке а на њихово место се пресађују ларве из одабраног,
племенитог, друштва а онда се рам односи и поставља у одгајивачко
друштво.
Овај начин рада има предност, јер после првог пресађивања у
основама матичњака је доста млеча па су ларве обилније храњене,
матице ће бити крупније и квалитетније. Ове матице имају 16% више
јајних цевчица од матица одгајених једнократним пресађивањем.
Крупније матице развијају веће легло за 20%, производња меда је већа за
37%, а воска за 36%, тврди др. Аветисијан, објављено 1948. године.
Неки, мање искусни пчелари, или пчелари који не читају пчеларску
литературу, или који немају храбрости да се упусте у посао око
производње матица, нове матице добијају простом деобом пчелињег
друштва на два дела водећи рачуна да поделе подједнако рамове са
отвореним и затвореним леглом, медом и поленом. Ово чине не тражећи
матицу, јер је у јаком пчелињем друштву тешко и наћи поготово ако није

80
обележена. Ако се ради на овакав начин најчешће се добије матица
лошијег квалитета од матице добијене на други начин. Код овог начина,
ако ипак њега примењујемо, требало би петог дана од раздвајања
пчелињег друштва, прегледати оба дела и у оном делу који је без матице
биће доста изграђених матичњака. Све затворене матичњаке треба
порушити, јер су они изграђени на старијим ларвама, које нису од првог
дана храњене млечом, и од њих ће бити лошије матице. На овај начин ће
се добити нова матица која може бити доста добра. Било који начин да
примењујемо за производњу матица, добро је користити календар за
производњу матица, који нам у многоме може помоћи у одређивању
термина за поједине операције, сл 32.

Сл. 32 Календар производње матица

81
 Календар се састоји из два дела урађена на картону. Један део је
већи круг са крупнијим бројевима који показују дане у месецу, а други
део је мањи круг, са мањим бројевима и све до центра, који показује
фазе развоја матице. Када испишемо све потребно и нацртамо, ова два
круга спојимо у центру опанчарском нитном тако да се окрећу око осе.
Код коришћења календара поступамо на следећи начин. Нпр. јајашце је
положено 5. јуна. Број 1 на мањем кругу поставимо према броју 5 на
већем кругу и онда пратимо како тече развој и ког датума ће се обавити
која фаза у развоју матице, када треба извршити одабир матичњака, када
ће изаћи нова матица, када ће бити дозревање, облетање и оплодња.
Ако користимо календар за више пчелињих друштава у којима
производимо матице, треба имати календар за свако пчелиње друштво
или водити евиденцију почетка операције за свако пчелиње друштво уз
коришћење једног календара.

Производња матица помоћу Јентеровог апарата

На нашем тржишту се
осамдесетих година појавио практичан
апарат за производњу матица назван
Јентер апарат по његовом изумитељу
Карлу Јентеру. Апарат сл. 33, се састоји
из следећих делова:
1. Кутија апарата која са предње
стране има плочу са пластичним
почецима ћелија где је свако друго дно
отворено. На горњем крају има носаче
за причвршћивање за сатоношу
плодишног рама, (1).
2.Предњи поклопац који је
пластична матична решетка са
кружним отвором и поклопцем на
средини (2).
3. Задњи поклопац од пластике
(3).
4. Вештачке матичне чашице (4)
чије је дно отворено за улаз пластичног
Сл. 33 Јентеров апарат
чепића, има их 90.
5. Пластични чепићи (5), који са предње стране имају удубљење у
величини дна ћелије саћа. Има их 90.

82
 Апарат се поставља у средину рама сл. 34 и учврсти за сатоношу
вијцима. На дну апарата су отвори за пчеларску жицу којом апарат
причврстимо за доњу летвицу рама.

Сл. 34 Јентеров апарат у раму

Пластичне чепиће и вештачке матичне чашице умочимо у

растопљени восак а потом извадимо и стресемо са њих восак. Ово
радимо уз помоћ пластичног штапића, који добијемо у комплету (9).

Пластичне чепиће потом поставимо у отворе са задње стране

апарата , затим поставимо задњи поклопац (3) и апарат поставимо у јако
пчелиње друштво на полирање и доградњу вештачког саћа до потребне
дубине. Пчелиње друштво треба прихрањивати, још је боље ако
прихрањивање почнемо дан раније. Даље радимо по следећим данима.
1. дан. Три дана после отворимо предњи пклопац (2) и у апарат
ставимо матицу из одабраног друштва, затворимо и оставимо рам са
апаратом у истом друштву. Ово радимо по подне.
2. дан. По подне отварамо апарат и матицу пустимо у њено
друштво и рам са апаратом оставимо у истој кошници.
4. дан. Три дана после затварања матице, друштво које смо
одредили да буде одгајивачко, обезматичимо, уклонимо наставак, пчеле
стресемо у плодиште и уклонимо рамове са отвореним леглом. Из друге
кошнице са рамова са отвореним леглом стресемо пчеле у одгајивачко
друштво.

83
 5. дан. Три ипо дана после затварања матице, ујутру пресађујемо
ларвице у загрејаној просторији на 34°Ц, и лонцем са водом која ври на
шпорету. Отварамо задњи поклопац и вадимо чепиће (5) на чијем се челу
налазе ларвице и постављамо их у матичне почетке (4), чаурице. Тако
добијамо матичне ћелије. Ове ћелије стављамо у пластичне носаче (6).
Пре тога смо припремили матични рам са две хоризонталне летвице које
се окрећу око своје осе. На једној летвици избушимо рупе пречника 17,5
мм сл. 35, а на другој рупе пречника 9 мм, сл.36. Матичне ћелије са
носачем постављамо у веће рупе, а без носача у мање рупе. Онда овај
рам стављамо у одгајивачко друштво, које смо обезматичили.

Сл. 35 Сл. 36

9. дан. Пети дан по пресађивању ларвица, из одгајивачког друштва

уклонимо све рамове са леглом да не буде изненађења, јер ако пчеле на
старијем леглу изграде матичњак, та матица ће се пре излећи и уништиће
све матичњаке на матичном раму. Труд би нам био узалудан. За све
време у хранилици треба да има сирупа.
13. дан. Тринаести дан од затварања матице или десети дан од
пресађивања ларвица формирамо нуклеусе, оплодњаке. Узимамо 1 рам
са затвореним леглом и 1 рам са медом и поленом и стављамо у нуклеус
и са једног рама са отвореним леглом стресемо пчеле. Увече сваком
нуклеусу дамо по 300 гр сирупа.
14. дан. Сутрадан, једанаести дан од пресађивања, нуклеусима
додајемо матичњаке у спиралним штитницима и опет по 300 гр сирупа
сваком.
19. дан. После 5 дана уклањамо спиралне штитнике.

84
 30. дан. После 10 дана од додавања матичњака контролишемо
залегање и онима где су матице пронеле дајемо још неколико дана по
300 гр сирупа. Сваком нуклеусу дајемо трећи рам са сатном основом.
Уз Јентер комплет могу се добити пластични кавезићи (11) који
имају дно са чашицом 10, за смештај хране за матицу, сл.37. Ови
кавезићи се постављају на пластичне носаче матичних ћелија. Можемо и
сами направити ове пластичне кавезиће ако купимо пластичне
папилотне, којима жене улијају косу, и на један крај залепимо парче
пластике синтеланом. Папилотне треба да одговарају пластичним
носачима матичних ћелија.

Сл. 37

Помоћу Јентер апарата може се пресадити 90 ларвица за око 15

минута. Обезбеђујемо ларвице оптималне старости, пресађивање је без
опасности од повређивања ларвица, апарат се може више пута
употребити.
Да би успех био потпун треба да постоји унос угљенохидратне
(нектар) и беланчевинасте (полен) хране. Ако тога нема морају се
друштва, која учествују у производњи матица, прихрањивати
свакодневно са 300 гр сирупа. Треба им дати и погачу, нарочито ако је
пчелињак далеко.
Најбоље је производњу матица, помоћу Јентер апарата,
организовати у мају, тј. у време цветања багрема и то седмог дана од
процветавања багрема. То се може планирати.
У току године рам са Јентер апаратом треба заштитити од восковог
мољца, јер он када нема ништа друго напада и рамове са девичанским
саћем и може да оштети навоштени део Јентер апарата.

Додавање матица
Било да додајемо матичњак или матицу, пчелиње друштво треба
обезматичити најмање 5-6 сати пре додавања. Неки пчелари препоручују
да се обезматичавање изврши 24 сата раније. Матица се додаје и
пчелињем друштву које је из било којих разлога остало без матице, а оно
је са довољним бројем пчела и може да се развије. Ако је пчелиње

85
друштво остало без матице после презимљавања и ако је то дуго трајало,
оно врло тешко прима матицу поготово ако су се појавиле лажне матице.
И у повољним условима никада нисмо потпуно сигурни да ће додавање
матице пчелињем друштву успети.

Услови за додавање матице

Пчелар мора знати који су услови за пријем матице од стране
пчелињег друштва. Ако у пчелињем друштву нема отвореног легла и
матичњака оно ће боље примити неоплођену матицу, а ако има
отвореног легла а без матичњака, боље ће примити оплођену матицу.
Ако у пчелињем друштву има матичњака отворених или затворених оно
теже прима оплођену матицу.
Пчелиње друштво радије прима зрео матичњак него неоплођену
матицу.
Недостатак хране и безпашни период су неповољни за додавање
матице. Пчелиње друштво се мора дан раније и неколико дана после
додавања матице обилно прихрањивати сирупом.
Ако је у пчелињем друштву присутна угинула стара матица пчеле
могу убити додату матицу.
И прекомерно димљење, ако је дим врућ а безпашни је период,
бучно отварање кошнице, непажљиво извлачење рамова, нервозна нова
матица, све су то неповољни услови за додавање матице. Мирне матице
ће сигурније бити примљене.
Ако је пчелиње друштво дуже било без матице па су пчеле
изградиле матичњаке ови се пре додавања матице морају порушити а
матицу додати тек после 24 сата. Ако је пчелиње друштво дуже било без
матице теже ће примити нову матицу.
Ако је матица дуже полагала јаја у нуклеусу, лакше ће бити
примљена од оне која је тек пронела.
Ако у пчелињем друштву има легла, претежно затвореног, лакше ће
примити матицу.
Матицу пре додавања треба попрскати шећерним сирупом и биће
лакше примљена.
Боље се прима матица коју додајемо пчелињем друштву, спајањем
нуклеуса, у коме је била, заједно са пчелама.
Пре додавања матицу и пчелиње друштво треба попрскати неком
миришљавом течношћу да се мириси изједначе и биће лакше примљена.
На пример ракијом.

86
 Ако матицу додајемо у кавезу у коме је стара матица била 12 часова
пре додавања онда ће је пчелиње друштво лакше примити. Младе пчеле
лакше примају нову матицу од старијих. И изгладнеле пчеле лакше
примају нову матицу.
Ако је матица развијенија, тј. њени органи за размножавање су
развијенији, биће лакше примљена.
Иста правила важе и за додавање матичњака. Матичњаци се код
додавања могу заштитити жичаним штитом или омотати станиолом.
Руски научник Риб на Двадесет другом међународном конгресу
пчелара у Минхену 1969. године је рекао ″До сада још нема сигурних и
једноставних начина за додавање матице пчелињем друштву са
стопроцентним успехом″.

Како додати матицу

За додавање матице има велики број начина. Поменућемо само
неке.
Ако стару матицу држимо у кавезу изнад легла 12-24 сата, затим је
уклонимо и у тај кавез ставимо матицу коју додајемо и кавез ставимо на
исто место изнад гнезда. Кавез је затворен медношећерним тестом. Када
пчеле поједу тесто, ослободиће матицу. Кавез се касније уклони.
Пошто старе пчеле представљају проблем код додавања матице, јер
је теже примају од младих, Милер је то решавао овако. Кошницу са
пчелињим друштвом коме треба додати матицу уклони а на њено место
постави другу са празним саћем и једним рамом са затвореним леглом.
Кошницу затворимо поклопном даском. Одмакнута кошница се
обезматичи и са целим садржајем се стави на ову празну. Ова два дела су
потпуно одвојена. Старе пчеле ће излетати из горњег дела и при
повратку улазити у доњи део. Горе остају само младе пчеле које ће
примити младу матицу у кавезу. Када млада матица почне са полагањем
јаја, увече се уклони доњи део кошнице са старим пчелама а на њено
мест се постави горњи део кошнице са младим пчелама. Уклони се
поклопна даска, плодиште се прекрије новином избоцканом оловком и
преко ње се постави плодиште са старим пчелама. Оба плодишта треба
попрскати неком миришљавом течношћу нпр. ракијом. На тај начин смо
извршили спајање.
Пчелари који пчеларе полошком могу исто то учинити ако направе
мали одељак са потпуном преградном даском и отвореним летом са
стране или позади. Поступак је исти као у претходном случају.

87
 Додавање матице у кавезу
Има разних типова кавеза за додавање матица. Милеров кавез (Сл.
38б) је пљоснат и може се ставити међу оквире. Отвор кавеза се напуни
медношећерним тестом и када пчеле поједу тесто ослобађају матицу а за
то време су се навикле на њу.

Сл. 38а

Сл. 38б

Сл. 38в Сл. 38г

88
 И разни други кавези Бидерманов 38а, Берковског 38в, Бентонов
38г, се користе на исти начин. Важно је да се пчеле, док поједу тесто,
навикну на нову матицу и примају је.
Ако је пчелиње друштво изимило без матице, могуће је да су се у
њему појавиле лажне матице и могуће је још да има трутовског легла.
Такво друштво неће, или ће врло ретко примити нову матицу. Овакво
друштво је боље припојити неком јачем пчелињем друштву. Матицу
друштва коме припајамо безматак треба ставити у кавез са
медношећерним тестом.
Добро је матицу додавати заједно са пчелама из нуклеуса у коме је
била, заједно са пчелама, спајањем. Ако на овај начин спашавамо
безматак који је изимио онда је добро матицу ставити у кавез и ако је
додајемо са њеним пчелама, јер је пчеле из оног друштва које је без
матице, могу уклупчати пре него што се мириси потпуно изједначе.
Ако замењујемо матицу која полаже јаја, али не у довољној мери,
онда можемо поступити на следећи начин. Стару матицу одстранимо.
После неколико сати узимамо матицу, која се додаје, за крила и 2-3 пута
потопимо у млаку воду температуре 35°Ц да се она потпуно окваси.
Матица не сме дуго да остане у води. Највише 5-6 секунди. Матицу
потом поставимо на сатоношу кошнице којој је додајемо, затворимо
кошницу и не отварамо је најмање 5 дана. Када се пчелињем друштву
додаје окупана матица она одмах тражи храну од пчела хранитељица,
убрзо ће се осушити и често истог дана почиње са полагањем јаја.
Пчелиње друштво и пре и после додавања треба прихрањивати.
Додавање матица ″купањем″ не практиковати код матица које су
направиле паузу у полагању јаја, нпр. када се матица транспортује у
кавезу за транспорт или када је био дужи безпашни период па она није
полагала јаја.
Неки пчелари, када додају матицу у нормалним условима,
практикују да матицу пажљиво умажу медом па је једноставно пусте у
кошницу којој треба додати матицу. Док је пчеле очисте од меда навикну
се на њу и примају је. Други ставе у тањир мало меда, у њега спусте
матицу и држе је десетак минута. Матица се умаже медом и умори се па
је спора у кретању, што је један од услова доброг пријема. Пчеле је
очисте од меда и прихвате је.

89
 Треба напоменути да, код сваког додавања матице, друштво коме
додајемо матицу мора бити обезматичено најмање 5-6 сати раније. Ово
друштво не сме имати матичњаке, јер додавање неће успети.

Обележавање матица
Матицу обележавамо да бисмо је лакше нашли у кошници и да
бисмо знали њену старост. За сваку годину постоји одређена боја. За
2000.-плава, 2001.-бела, 2002.-жута, 2003.-црвена, 2004.-зелена па се боје
за следеће године понављају.
За обележавање се користе посебни фломастери, може се користити
и лак за нокте или коректурни лак за писаћу машину. Може се користити
једна боја за више година али се онда мора водити евиденција о старости
матице. Са разним бојама, одговарајућим за сваку годину, је лакше
радити. Код обележавања матица се држи пажљиво између палца и
кажипрста леве руке а десном је обележавамо.
Постоји и специјални прибор за обележавање матица, сл.39.

Сл. 39 Прибор за обележавање матица

Прибор се састоји из следећих делова:пластичне или стаклене
цевчице у облику цилиндра. Овај цилиндар се може направити и од
ибичне жичане мрежице. Дуг је око 10 цм а пречника 25-30 мм. У
цилиндар улази клип који на врху има сунђер, који не дозвољава тврд
притисак на матицу. Други крај цилиндра је затворен мрежицом од
конца чија су окца око 3,5 мм. Клип на који налепимо сунђер може бити
од дрвета или пластике или плуте и има дршку са којом се потискује у
цилиндар. Прибор садржи и опалитне плочице са бројевима и шелак
растопљен у 96% алкохолу. Шелак служи као лепак за опалитне плочице
са бројевима.

90
 Када треба да обележимо матицу нађемо је на саћу и испред ње
поставимо отворени крај цилиндра да она уђе у њега. Када матица уђе у
цилиндар лагано затворимо цилиндар клипом и матицу потискујемо
према мрежици на другом крају цилиндра док је лагано не притиснемо
уз мрежицу. Затим узимамо опалитну плочицу и ставимо на чисту
хартију са бројем окренутим на горе. Из бочице, где је раствор шелака,
узимамо помоћу палидрвцета кап шелака и стављамо на леђни део
матице а потом истим палидрвцетом дотакнемо опалитну плочицу и
залепимо је на леђни део матице где смо ставили ону кап шелака.
Сачекамо десетак минута да се изгуби мирис шелака и алкохола и
враћамо матицу у кошницу, пуштајући је из цилиндра у једну улицу са
пчелама. Ако бисмо је пустили одмах по обележавању могле би је пчеле
уклупчати због мириса алкохола и шелака.

Себа пчела
Стара је изрека да ″мед на осовини роди″. Шта то значи. Пчеле
треба приближити паши да би је што боље искористиле. Најбоље је ако
пчеле могу да буду у сред медоносног биља или на даљини од 500 до
1500 метара. Ако је паша далеко пчеле ће је користити али много мање,
јер ће мање пута излетати на пашу а и док лете до кошнице потроше
извесну количину сакупљеног нектара за надокнаду утрошене енергије.
Треба селити пчеле по могућности по хладнијем времену или ноћу
када је нешто хладније него дању. При сеоби вентилација треба да буде
што је могуће боља а пчеле треба да имају довољно простора у кошници.
У том циљу се користи збег са жичаном мрежом или се кошници дода
још један наставак или полунаставак са изграђеним саћем. Рамови у
кошници морају бити учвршћени да се у транспорту не клате и не даве
пчеле. Никаквих отвора не сме да буде кроз који пчеле могу да изађу, јер
су код сеобе пчеле јако узнемирене и жестоко убадају.
Све делове кошнице, код сеобе, морамо учврстити. Постоје стеге за
повезивање делова кошнице. Има их разних врста сл. 40 a,b,v.

91
 Сл. 40а

Сл. 40б

Сл. 40в

Могу бити аустралијске стеге (40а), тракасте (40б), гумене (40в),

помоћу шипки и шрафова идр. Може се користити и широка селотејп
трака за спајање делова кошнице. Поставља се по две траке са сваке
стране кошнице.

92
 Пред сеобу обавезно треба:
-учврстити рамове,
-затворити све пукотине на кошници,
-повезати све делове кошнице,
-извадити сувишан мед,
-повадити матичне решетке ако их у кошници има.
Пред сумрак када се све пчеле врате у кошницу затварају се лета.
Ако на полетаљци и предњем зиду кошнице има пчела знак је да им је
унутра топло па им треба додати збег или наставак. Да би пчеле ушле у
кошницу најбоље је попрскати их водом , из ручне прскалице, ситним
капима и оне се повлаче у кошницу. Овом приликом треба имати
припремљену димилицу са упаљеним материјалом за димљење да бисмо
смирили пчеле ако се случајно узнемире.
Када смо све припремили вршимо пренос кошница до превозног
средства. За пренос су погодне куке сл. 41, ако на кошницама нема
уграђених ручица.

На превозном средству кошнице се пакују једна до друге,

Сл. 41 Куке за пренос кошница

93
прислоњене једна уз другу, да се код прeвоза не клате. Ако превозно
средство то дозвољава на први ред кошница товаримо друг ред. Код
паковања кошница водимо рачуна о томе да лета буду окренута на
страну тј. да рамови буду паралелно са осовином возила. На крају
кошнице повежемо конопцем да неби било померања.
Када стигнемо на одредиште прво поставимо постоља тј. на шта
ћемо поставити кошнице па их редом истоварамо. Када смо завршили
истовар отварамо лета. Овом приликом добро је имати ручну прскалицу
при руци па када пчеле нагло изађу на лето попрскати их и оне се смире.
Лета отварамо на свакој трећој кошници па се повратимо и отварамо оне
које нису отворене. Контролу кошница и поправке вршимо следећих
дана.

Да би пчеле искористиле главну пашу, треба да буду припремљене

за то, да имају довољну количину пчела, да стање друштва буде
одговарајуће и пашни услови да буду повољни. Пчеле могу доћи у
максималну снагу пре паше или после паше. То је онда неповољно, јер
паша неће бити искоришћена.
Да би пчеле искористиле главну пашу треба да буду јаја положена
од стране матице 51 дан пре почетка паше (21 дан развитак пчеле и
тридесет дана њено средње трајање живота). Што су касније положена
јаја то ће те пчеле мање учествовати у паши.

Основни фактори који одређују извођење легла у пчелињем

друштву
Количина изведеног легла у пчелињем друштву зависи од количине
и квалитета пчела, расе, старости и квалитета матице, количине и
квалитета хране (беланчевинасте и угљенохидратне), постојања
стимулативне паше, количине и квалитета саћа, микроклиме у кошници
и изнурености пчела на њеном одржавању.
У време извођења легла пчеле осећају велику потребу за храном.
Зато су резерве хране врло битне. Пчелиње друштво кoје има резерве
хране а временски услови не дозвољавају пашу или ове нема, имаће 77%
више легла од друштва које нема резерве хране.
Хранећи се само медом пчеле не могу неговати легло у већој мери,
изграђивати саће и читав низ радњи изводити. Потребна им је и
беланчевинаста храна (перга). Она садржи разне животноважне материје:
беланчевине, масти, минерале, ферменте, витамине и др. Пчеле које раде
и изводе легло у одсуству беланчевинасте хране исцрпљују се, јер троше

94
беланчевине из свог организма и брзо слабе. Обезбеђеност
беланчевинама добија на важности у борби са вароом, која се храни
хемолимфом пчеле и на тај начин смањује беланчевине у њеном
организму. У пролеће треба да има 10-12 кг меда, најмање 1 кг по улици
и 2-3 рама перге. Ако има уноса свежег нектара и перге матица ће боље
полагати јаја и друштво ће се развијати, исхрањивати легло и лучити
восак. Ако нема нектара и полена у природи друштва се прихрањују
сирупом и погачама са беланчевинама.
За развој јаког друштва кључну улогу има квалитет матице и њена
старост. Никако се не сме дозволити прекид у ношењу матице, што се
може десити услед недостатка хране.
Када пчеле донесу нектар у кошницу, он садржи велике количине
воде и та вода мора да испари и тек тада је мед зрео. Како ћемо знати
када је мед зрео. Када је поклопљен мед у саћу 2/3 или потпуно онда је
то знак да је мед зрео и може се центрифугирати. Међутим може се
десити да мед није поклопљен а да је потпуно зрео. То ће мо проверити
тако што ћемо рам са медом поставити у хоризонтални положај и руком
ударимо у сатоношу, ако мед не капље из саћа сигурно је зрео и може се
центрифугирати. Треба проверити сваки рам.
Код враћања изцентрифугираних рамова пчелама ове треба
попрскати водом да их пчеле лакше очисте а и због тога што је потребно
влаге у кошници коју мед интензивно упија. Увече враћамо
изцентрифугиране рамове пчелињим друштвима, да би и даље имала
простора за смештај нектара.
Ако немамо изграђених рамова да их у довољном броју дамо
пчелињим друштвима онда им треба дати рамове са сатним основама.
Најбоље је ако можемо том приликом да им дамо наизменично
изграђени рам па основу. На доброј паши пчеле поред уноса нектара
истовремено добро изграђују саће.
Нови, празни, наставци се додају испод пуних, тј. до плодишта. Ако
каснимо са додавањем празног саћа, губимо на приносу. Не смемо ни
прерано одузимати рамове са медом, јер мед није зрео и није за употребу
а може и да ускисне.
Најбоље је рамове са медом одузимати по подне, јер тако мање
ометамо пчеле у раду. Не одузимати рамове у којима има легла. Њих
оставити док се пчеле излегу по их онда одузимати и центрифугирати.
Код вађења рамова може се поступити овако: извађене рамове
стављамо у сандуче, оквирњачу, заједно са пчелама. Оне су узнемирене
и насисаће се меда. Када смо извадили задњи рам онда са оног првог

95
стресемо пчеле ударајући руком по сатоноши. Остале пчеле које су још
на раму збришемо перушком или пчеларском четком. Добро је да
перушку или четку наквасимо водом у коју је додато мало сирћета, јер
сирће одбија пчеле а оне су и сите и неће убадати. Неки пчелари
истресају пчеле изнад плодишта а неки поставе чаршаф испред кошнице
и на њега истресају пчеле.
Код одстрањивања пчела користе се и дуваљке за то припремљене.
Може се за то користити и усисивач ако га подесимо на дување.

Употреба бежалице
Код одузимања рамова са медом код настављача може се лепо
искористити бежалица, сл. 42.

Сл. 42 Бежалице

Бежалица има на средини отвор кроз који могу да прођу пчеле и

могу се кретати лево и десно. На обе стране се налазе врло танка
еластична челична пера која су толико размакнута да пчела лако између
њих прође а не може да се врати. Бежалица, једна или више њих, се
стави на отвор на поклопној дасци и то увече, један или два дана пре
вађења меда. Не треба је стављати ујутру, јер преко дана пчеле могу да

96
се угуше у медишту. Пчеле када осете да су одвојене од матице почну се
брзо провлачити кроз бежалицу у плодиште. Медиште поклопимо
другом даском или кровом ако на њему нема отвора. На медишту не сме
бити отворено лето.
Сутрадан, увече, код одузимања рамова нађе се на њима још по која
пчела коју лако скинемо четком.
Рамове са пчелињака преносимо у оквирњачи, сандучету за оквире
сл. 43, до просторије за центрифугирање. Ова оквирњача нам служи и
код обављања разних других послова на пчелињаку, нпр. код прегледа
пчела први оквир који извадимо ставимо у оквирњачу а не наслањамо на
кошницу. Оквирњачу користимо и за пренос празних оквира из
складишта до пчелињака, држимо привремено рам са пчелама и матицом
код обележавања итд.

Сл. 43 Оквирњача

Просторија за центрифугирање треба да буде чиста и светла и

неприступачна за пчеле, осе и друге инсекте. Ако је мед густ просторију
треба загрејати 25-30°Ц па када се рамови загреју почети са
центрифугирањем.
Пре постављања у центрифугу врши се отклапање саћа, тј. скидају
се воштани поклопчићи са ћелија саћа. То се чини пчеларском
виљушком или ножем за отварање саћа, сл. 44.

97
 На великим пчелињацима се користе парни или електрични
ножеви који се загревају. Обични се греју у топлој води. На великим
пчелињацима се користе и електромоторни отклапачи саћа где се рам
стави у отклапач и отвара се цео одједном. Постоје отклапачи где се
отвара цео наставак одједном.

Сл. 44 Пчеларска виљушка и нож

Ако саће отварамо пчеларском виљушком, што је најчешће на

мањим и средњим пчелињацима, рам се држи у вертикалном положају
ослањајући се на бочну летвицу и виљушком, коју забадамо под
површину саћа, лагано скидамо воштане поклопчиће. Ово радимо над
неким судом да нам мед не капље по поду. Добро је ако имамо сталак за
отклапање саћа сл. 45.

98
 Сл. 45 Сталак за отклапање саћа

Центрифуга служи за истресање меда из саћа помоћу

центрифугалне силе. Рамови се постављају у центрифугу тако да доња
летвица буде окренута у смеру окретања. Овако се рамови постављају
код хордијалне центрифуге. Код радијалне центрифуге доња летвица
рама је окренута према осовини центрифуге, тј. паралелна је са
осовином. Ручица центрифуге се окреће пажљиво и прво лагано а онда
све брже. Кад се истресе мед са једне стране рамови се окрећу да се
истресе мед и са друге стране, при чему се опет води рачуна о положају
доње летвице рама. На мањим пчелињацима користи се центрифуга за 3
или 4 рама и на ручни погон а на великим пчелињацима се користе
центрифуге за 8, 16, 32 и више рамова и на електрични погон. (Сл. 46)
1. хордијална, 2. радијална, 3. тангенцијална, 4. перпендикуларна,
паралелно радикална

1 2 3 4

Сл. 46 Постављање рамова код разних типова центрифуга

99
 Испод славине центрифуге а на неки суд постави се сито за цеђење
меда. Оно има носаче тако да стабилно стоји на суду, сл. 47.

Сл. 47 Сито за цеђење меда

Процеђени мед сипамо у судове припремљене за то. Ове судове

покријемо газом и оставимо у суву и чисту просторију да испари још
воде. После неколико дана скинемо газу и са врха меда покупимо ситне
честице воска које су испливале на површину. После овога добро
затворимо судове са медом и чувамо у чистој и сувој просторији до
употербе. У овој просторији не треба да има материја са јаким мирисима,
јер ће мед попримити те мирисе. Мед се најбоље чува у алуминијумским
кантама које се могу херметички затворити, сл. 48.

Сл. 48 Канта алуминијумска за мед

Могу се користити и емајлирани и пластични судови, који се добро

затварају.

100
 Ако се деси да из меда није одстрањена влага у потребној мери или
се мед чува у влажној просторији, мед може да ускисне. Најповољнија
температура за чување меда је 5°Ц. Ако је мед почео да се кисели треба
му скинути површински слој, јер је он први почео да се кисели. Доњи
слојеви су добри, али ако су и они почели да се киселе такав мед треба
загревати до температуре од 40°Ц уз мешање. Суд са медом се стави у
други суд са водом и тако греје. Греје се око пола сата.

Кристалисани мед
Природно својство меда је да се кристалише или како се у народу
каже да се ушећери. Фалсификовани мед неће да кристалише.
Кристалисани мед не мења квалитет али мења изглед.
Кристалисани мед, ако нам такав не одговара, вратићемо у течно
стање ако суд са медом ставимо у други суд са водом испод суда са
медом поставимо даску или више пута испресавијану тканину, да суд са
медом не лежи директно на суду у коме је вода и ову воду загревамо до
40°Ц и тако држимо док мед не постане течан. Ако загревамо на вишу
температуру мед ће губити она својства која има, тј. квалитет меда се
погоршава, губи лековита и хранљива својства.

Узимљавање пчела
Четврти период развоја и раста пчелињег друштва је период
припреме за зимовање. Он почиње са почетком паше. Као последица
сакупљања нектара и његове прераде смањује се број пчела у друштву
све до 2-2,5 кг пчела (9-11 улица пчела). За ову количину пчела количина
утрошка хране код зимовања је минимална. Код јачих и код слабијих
друштава утрошак хране код зимовања је већи. Тако код друштва са 4-5
улица пчела је максималан утрошак хране. У периоду пред зиму матица
полаже крупнија и тежа јаја него у лето и пролеће. Како се зима
приближава она полаже све мање јаја а када јако захлади прекида
полагање јаја.
У периоду припреме за зиму изводе се крупније пчеле са резервама
хранљивих материја са мање воде.
Код слабијих друштава пчеле однеговане за зиму су мање отпорне
на неповољне зимске услове. Код њих је више воде у организму у
поређењу са пчелама из јаких друштава.

101
 На утрошак хране у току зиме утиче јачина пчелињег друштва и о
овоме треба повести рачуна, што се јасно види из графикона.

Сл. 49 Графикон утрошка хране код зазимљавања

Као што се види најмањи утрошак хране је код јаких друштава која
имају пред зазимљавање на 10 улица пчела. Како утиче јачина друштва
на зимовање пчела може се видети из приложене табеле (8).

102
 Број улица поседнутих пчелама
8–9и
4-5 6-7
више
(слабо (средње
(јако
друшт.) друшт.)
друшт.)
Утрошак хране у току
1.9 1.3 1.0
зиме у кг. по 1 улици
Угинуће по једном
32.9 19.2 9.4
раму у гр
Проценат поремећаја
18.5 1.8 0
органа за варење

Табела 8, Зависност зимовања од јачине пчелињег друштва

Код зазимљавања је врло битна и количина и квалитет хране

остављена у кошници, јер од тога зависи зимовање пчела, али и њихов
пролећни развој и приноси меда у наредној години што се види из
приложене табеле (9).

Остављено Добијено
Група кошница
хране (кг) меда (кг)
I 14.4 17.1
II 16.0 23.6
III 18.3 28.0
IV 19.1 34.7

Табела 9, Утицај количине хране на приносе у наредној години

103
 Распоред хране код зазимљаљвања треба да буде као на слици 50.

Сл. 50 Распоред хране код зазимљавања.

Пчеле у припреми за зиму стичу способност смањеног утрошка
хране што им продужава живот са 6 недеља на 6 месеци. Код њих су јако
развијене хипофарингеалне жлезде и масно ткиво као простор за резерве
хранљивих материја. Младе пчеле јесење генерације не учествују у
храњењу ларви све до пролећа и тако се мање троше.
Пети период у животу пчелињег друштва је зимски период и
почиње после задњег излета пчела и формирањем зимског клубета. То је
период привременог физиолошког мира у развоју и размножавању где у
клубету долази до повећане концентрације угљендиоксида и снижења
нивоа размене материја и у складу са тим до јаког умањења утрошка
хране.
Пчеле се сакупљају у клубе када температура спадне испод 10-12°Ц
а слабија друштва се сакупљају у клубе и раније и то у угао кошнице
даље од лета, што код јаких друштава није случај. Клубе има ″кору″ или
омотач дебњине 2,5-7 цм који је састављен од пчела густо прибијених

104
једна уз другу и слабо покретних. Омотач поуздано штити пчелиње
друштво од губитка топлоте. У унутрашњости клубета пчеле нису густо
сабијене, покретне су. Ове пчеле повремено смењују пчеле у омотачу.
Основни део клубета је на празном саћу а горњи део клубета је на
ћелијама са медом. Унутар клубета је температура 6,1-12°Ц. Са
снижавањем температуре клубе се скупља, омотач постаје дебљи, што
омогућује да губитак топлоте остане на пређашњем нивоу и омогућује
рационално трошење хране. Код повећања температуре клубе се шири и
омотач постаје тањи.
Код нормалног зимовања отпадне материје (до 40 мг) се сакупљају
у дебелом цреву и пчеле их избацују код првог прочисног излетања. Ако
се зимовање нарушава или је зима врло дуга, пчеле троше више хране,
отпадне материје се више нагомилавају у дебелом цреву и пчеле их
испуштају по саћу, јер не могу да их задрже до прочисног излетања,
прљају саће, брзо се изнурују и угину још пре завршетка зиме или
непосредно после ње.
При крају зиме матица почне са полагањем јаја, а ако је у кошници
повећана влажност матица почне раније са полагањем јаја, што је
неповољно за пчелиње друштво и погоршава зимовање. У том случају се
троши више хране.
Слабије душтво троши више хране за одржавање оптималне
температуре што доводи до превременог исцрпљивања пчела.
При повољном зимовању пчеле очувају своју активност за пролеће
што је неопходно за пролећно неговање легла.
Пчелама треба обезбедити потпун мир и добро проветравање па ће
уз довољно обезбеђене хране оне добро презимити. Не утопљавати их
много. Само одозго на поклопну даску поставити неколико слојева
новинске хартије или слој стиропора дебљине до 2 цм. Снег са кошница
не скидати, сем са лета ако је снег влажан па постоји опасност од
запушења лета и прекида довода свежег ваздуха у кошницу. Повремено
треба ослушнути пчелиње друштво зими помоћу стетоскопа (лекарске
слушалице) или гуменог црева чији један крај ставимо у уво а други
увучемо кроз лето. Када куцнемо кошницу прстом чућемо појачан шум
пчела који се одмах после тога утиша. То је знак да је у кошници све у
реду. Ако шум пчела дуго траје, чује се отегнуто зујање, првом
приликом треба проверити то пчелиње друштво. Проверити да ли има
матицу или му нешто друго фали.
Повремено треба очистити подњачу од мртвих пчела да не
затварају улице и лето. Код класичне подњаче то се ради савијеном

105
жицом, којом извлачимо мртве пчеле кроз лето. Код кошница са дубоком
подњачом, које имају отвор позади, ово чишћење се обави лако и без
узнемиравања пчела у свако доба године.
Крајем јануара или почетком фебруара, зависно од климатских
прилика, матица почне са полагањем јаја. Када матица почне са
полагањем јаја у средишњем делу клубета температура порасте на 35°Ц .
У почетку је број положених јај мали и само у унутрашњости клубета а
када наступе топлији дани и када се клубе распусти матица све више
полаже јаја.
Пчеле радилице које су до тада мировале бивају све активније. Оне
радилице које су у зиму ушле са старошћу од 6-13 дана и којима су
остале развијене млечне жлезде, почињу хранити ларве. Потрошња меда
и перге се сваким даном повећава па је необично важно да у овом
периоду у кошници има довољно хране, меда и перге. Ако случајно нема
треба пчелиња друштва прихрањивати. У ово време, у рано пролеће,
старе пчеле све више угињавају а замењују их нове пчеле. Пчелиње
друштво се све више развија и на крају пролећа достиже врхунац развоја
и спремно је за главну пашу.

Болести пчела и пчелињег легла

Сваки пчелар мора да рачуна с тим да ће се у пчеларењу сусрести
са разним болестима пчела и пчелињег легла. Основно је у пчеларењу,
што је више пута истакнуто, да се пчелари са јаким пчелињим
друштвима. Јака пчелиња друштва су мање подложна неким пчелињим
болестима, а и лакше се изборе са разним болестима уз помоћ пчелара
него слаба друштва.

Америчка трулеж легла или америчка куга

Америчка трулеж легла је најопаснија заразна болест пчелињег
легла. Ова болест је веома раширена и код нас и у свету. Напада
затворено легло старо 8-9 дана. Болест се лагано шири и није зависна од
годишњег доба, климе, врсте кошница и начина пчеларења. Код ове
болести никада не долази до спонтаног оздрављења и ако се на време не
предузму одговарајуће мере заштите, може доћи до пропадања целог
пчелињака. Болест се у почетку тешко примећује, јер се процес
разградње оболеле ларве одвија у затвореном леглу.
Узрочник америчке трулежи легла је живи организам звани Bacillus
larrvae. Овај узрочник болести се не налази нигде слободан у природи
већ само у оболелој ларви пчелињег легла. Међутим, у природи, у

106
кошници, на рамовима, на воску, у меду и свим другим предметима који
су долазили у додир са зараженим леглом, узрочници се јављају у облику
спора. Споре су бацили који су учаурени једном опном, због чега су врло
отпорни према високим и ниским температурама, према хемијским
средствима и другим неповољним спољним утицајима. Захваљујући тој
отпорности споре могу да остану у животу и неколико десетина година и
када се нађу у повољним условима, у пчелињем леглу, оне се развијају.
Када спора допре у пчелиње легло опна пуца и бацил одмах својим
отровом почне да убија ларву. Угинула ларва губи своју бело-седефасту
боју, прелази у смеђу и постаје млитава али још има видљиве колутиће.
Две недеље касније ти се колутићи губе, њена хитинска опна постаје
крхка, тело јој се претвара у густу лепљиву смоласту масу која се
шибицом може извадити из ћелије саћа као неки растегљиво лепљиви
конац. Ова лепљива маса има мирис који подсећа на мирис куваног
туткала.
После три до четири недеље од угинућа ларве , њена трула маса
постаје гушћа, боја прелази у тамно смеђу а лепљивост и растегљивост
се још више изражава. Месец до месец и по дана иза тога непријатни
мирис труљења почиње да се губи, трула маса се постепено суши,
прелази у гњецаву масу која се у виду језичка придржава за зидове и дно
ћелије и може се из ње лако извадити. Још касније настала гњецава маса
се тако сасуши и смањи и добије изглед сасушене крастице која се
чврсто држи на дну ћелије и тешко се из ње може извадити. Величина
ове крастице је величине главе чиоде, па се зато једва може и приметити.
Ако окренемо рам према сунцу ове мале крастице можемо лако
приметити, јер се пресијавају.
Промене на поклопцима ћелија затвореног легла се у почетку не
примећују, јер се целокупан процес распадања ларви одвија под
затвореним поклопцима. Трула маса угинулих ларви проквашава
поклопце ћелија, па они изгледају као да су запрљани некаквим мрљама.
Боја поклопаца прелази од светло смеђе боје на здравом леглу у мрку
боју на болесном леглу. Због сасушене труле ларве, која је једним делом
залепљена и за поклопац, маса се скраћује и повлачи поклопац па долази
до улегнућа поклопца што се одмах види, и до пoјаве малих рупица на
поклопцима ћелија.
Промене у пчелињем друштву се запажају у виду смањења броја
пчела у кошници. Друштво постаје упадљиво слабије. Ово нагло
смањење броја пчела и слабљење пчелињег друштва настаје као
последица угинућа великог броја пчелињих ларви у ћелијама саћа.

107
 После сумње на америчку трулеж легла треба предузети мере за
сигурно постављање дијагнозе. Узети узорак легла величине 10х15 цм.
Из сваке кошнице где постоји сумња на болест узимамо узорак легла.
Овај материјал ставимо у папирну кесу и однесемо или пошаљемо једној
од ових установа, Епизотиолошко-дијагностичкој станици у Пожаревцу,
Зајечару, Светозареву, Краљеву, Ветеринарском центру Ниш и Шабац,
Ветеринарском факултету катедри за заразе и Ветеринарском институту
у Београду. Ако материјал шаљемо поштом на омоту обавезно назначити
поред адресе пошиљаоца и примаоца и″Заразни материјал″. Сваки
пакетић мора да носи број кошнице из које је узет материјал.
У случају сумње да је неко пчелиње друштво болесно, после
његовог прегледа и узимања узорака треба обавезно добро опрати руке
сапуном, алат и прибор који је употребљаван треба дезинфиковати
прањем или опаљивљњем плинским гориоником или лет лампом.
Мантил у коме је пчелар радио код прегледа треба откувати. Ово све
зато јер је познато да је пчелар највећи преносник заразе.
У случају да се ради о заразној болести институција која је
извршила преглед обавестиће власника пчелињака и ветеринарску
инспекцију надлежну за територију где се пчелињак налази.
Ветеринарски инспектор ће предузети све законске мере да се зараза
ликвидира у зараженим друштвима и да се не шири на остала здрава
друштва.
Стручњаци институције која је установила болест препоручиће
власнику пчелињака које лекове да примени да се зараза не би
проширила на остала здрава друштва.
Уколико је дијагноза позитивна, тј. утврђено је присуство болести
ветеринарски инспектор доноси решење да се угуши пчелиње друштво
које је оболело. Најједноставније је увече, када су све пчеле у кошници,
затворити кошницу, запалити траку сумпора и унети кроз лето. Сумпор
диоксид ће брзо усмртити пчеле. Увече када друге пчеле не излећу
спаљују се све угинуле пчеле и рамови из заражене кошнице у некој јами
ископаној подаље од пчелињака. После спаљивљња јаму затрпамо и
преко ње поспемо хлорни креч.
Све што је остало, кошнице и прибор и алат, после спаљивања
рамова и угинулих пчела треба дезинфиковати. Мед од ових друштава
може се користити за људску исхрану али никако за прихрану пчела.
Восак се може користити али се претходно мора дезинфиковати у
аутоклавима, казанима под притиском 20 минута на 120 °Ц.

108
 Ветеринарска инспекција и овлашћени прегледач ће пре спаљивања
проценити вредност материјала који треба спалити у циљу накнаде
власнику пчелињака. Извештај ветеринарског инспектора и овлашћеног
прегледача ће послужити комисији Скупштине општине да донесе
решење о накнади штете.

Европска трулеж легла

Европска трулеж легла мање је опасна од америчке трулежи и може
се лечити, али је опаснија од других пчелињих болести. Напада слаба
пчелиња друштва, а врло ретко изузетно јака пчелиња друштва. Зато
треба на пчелињаку имати само јака пчелиња друштва.
Ово је болест отвореног легла. Оболеле ларве угину четвртог дана
по излегању. Постају прво млитаве, угину, добијају прљавожуту па мрку
боју. Ако болест узме маха а не предузму се никакве мере могу се
појавити и рупице на поклопцима ћелија као код америчке трулежи.
Угинула ларва се суши и добије мрку боју. Ако се у ларви размножи још
неки узрочник може се јавити јак смрад на покварен сир и знојаве ноге.
Може се маса растезати у нит тако да болест подсећа на америчку
трулеж.
Узрочник болести је Streptococcus pluton. Поред овог изазивача у
угинулој ларви се нађу још неки узрочници болести који компликују
слику болести.
Узрочник европске трулежи легла може бити присутан у кошници а
да пчелиње друштво не оболи, што зависи од општег стања пчелињег
друштва (јачине, довољно хране, термичка изолација, повољне пашне и
климатске прилике). Захлађеност легла и недовољна прихрана погодују
развоју болести.
Болест преносе пчеле хранитељице по кошници а у друге кошнице
преноси пчелар и пчеле приликом грабежи.
Ако је пчелиња заједница јако ослабила треба је угушити, мртве
пчеле и саће са великим бројем угинулих ларви спалити а кошницу, алат
и прибор дезинфиковатикао код америчке трулежи.
Антибиотици стрептомицин, геомицин, хлорамицетин
(хлорамфеникол), и пеницилин спречавају развој узрочника европске
трулежи легла. Ако дајемо неки од ових антибиотика нове ларве неће
оболети а пчеле ће брзо очистити ћелије од угинулих ларви. За недељу
дана пчелиње друштво изгледа потпуно нормално. Узима се 1 гр
антибиотика, раствори у води и помеша са 1 л шећерног сирупа 1:1 и да
у четири наврата увече када престане излетање пчела. Са кошнице

109
скунути медиште да антибиотик не доспе у мед. Сируп треба да буде
топао. Ако је време хладно кошнице утоплити, пчелиње гнездо
ограничити на рамове које пчеле покривају, рамове са угинулим ларвама
уклонити.
Јака пчелиња друштва сама савладају болест и без интервенције
пчелара.

Ноземоза
Ноземоза је најопаснија болест одраслих пчела. Од ње оболевају
радилице, трутови и матица. Болест изазива узрочник Nosema apis. У
неповољним условима и ван органа за варење пчеле, изазивач је у виду
споре а када доспе у средње црево пчеле опна споре пукне и болест се
развија.
Болест преносе саме пчеле по кошници, а грабеж и сам пчелар
алатом и прибором, и преносом оквира из болесних друштава у здрава
преносе болест из једне кошнице у другу.
Болест се тешко уочава у току године. Најбоље се уочава у пролеће,
јер тада оболеле пчеле избацују измет по саћу и унутрашњости кошнице,
због немогућности облетања и пражњења напољу.
Појави болести погодује неодговарајућа храна (медљика) за време
зиме, дуга зима, узнемиравање пчела за време зимовања, нагле промене
климатских услова, чести прегледи, сеоба пчела, неодговарајуће
снабдевање водом и сл.
Ако сумњамо на болест, тј. уочили смо знаке болести: непријатан
задах, неспособност летења пчела, жућкасто смеђи пролив унутар
кошнице, узимамо 20-30 угинулих пчела са подњаче, у пролеће, а у току
лета ухватимо излетнице на полетаљци када се враћају у кошницу,
спакујемо у кутију шибице и пошаљемо институцији за преглд како је то
означено код америчке трулежи. Из сваке кошнице запакујемо посебно
пчеле и означимо број кошнице.
Ако је утврђена болест према знацима и лабораторијски потврђено,
предузимамо лечење. Лечење се врши лековима Фумагилин, Фумидил Б,
Уротропин и другим који се могу наћи на тржишту. Лек се употребљава
по упутству. Фумагилин се пакује у бочице или у кесице од
алуминиумске или поливинил фолије. За једно болесно пчелиње
друштво узима се 2 гр фумагилина, отопи у мало воде и помеша са 2,5 л
шећерног сирупа 1:1. Даје се 5 пута по пола литра са размаком од три
дана између давања. Паковање од 20 гр је довољно за 10 пчелињих
друштава.

110
 Треба из кошнице повадити све упрљане рамове, на место те
кошнице поставити дезинфиковану кошницу и у њу се пренесу чисти
рамови ако их има а ако не додају се изграђени рамови из резерве или из
других здравих друштава.
Дезинфекција кошнице, алата и прибора чији материјал то
дозвољава, врши се пламеником лет лампе или плинског горионика.
Саће се дезинфикује 80% сирћетном киселином (2 мл сирћетне киселине
на 1 дм кубни простора кошнице). На исти начин се користи и формалин.
Обе ове киселине су опасне па треба бити опрезан.
Матицу у оболелом друштву треба променити, јер она у кошници
преноси заразу.
У мерама које спречавају ноземозу су млада матица, свеже саће,
благовремена прихрана за зиму квалитетном храном, почевши од
почетка августа, уклањање медљике пред зазимљавање, обезбеђење
доброг топлотног и вентилационог режима, избегавање узнемиравања
пчела у зимском клубету. У пролеће плодиште сузити на онолико рамова
колико пчеле покривају. Јако пчелиње друштво има температуру у
гнезду 35°Ц, а она неповољно делује на узрочника ноземозе, јер се
узрочник ноземозе најбрже развија на 30°Ц, што је најчешће
температура у слабом пчелињем друштву.

Aкароза
Акароза је паразитска болест одраслих пчела. Оболевају радилице,
трутови и матица. Болест изазива паразит Acarapis woodi. Паразит
напада младе пчеле до 8 дана старости, улази у први пар душника чији
зид пробија и сиса хемолимфу. Не може да продре у душник стaријих
пчела па се код њих, као и код младих пчела, може налазити око крилног
зглоба. Напад паразита на душник и око крилног зглоба доводи до тога
да пчеле не могу да лете.
Болест се преноси са пчеле на пчелу. Преко прибора се не може
преносити. Преноси је и пчелар код спајања болесног и здравог друштва
и код куповине матица. Преноси се ројевима и код грабежи.
Оболеле пчеле не могу да лете, крила су им несиметрична,
подрхтавају, пузе по земљи, скупљају се у гомилице. Пошто не могу да
лете и да се врате у кошницу оне угину. Некада заражено друштво
лагано слаби а некада страда врло брзо. Најјаче страдање је у пролеће,
јер летње пчеле кратко живе и паразит не стигне да се тако намножи да
би уништио пчеле и да видимо знаке болести, а преко зиме паразити се
полако и дуго развијају да запуше душник пчеле и отежају јој дисање.

111
Заражене пчеле могу бити немирније и напустити клубе и излазити из
кошнице за време хладних дана. Посебно се могу уочити знаци болести
када пчеле излазе на прочисни излет, покушавају да полете и падају
испред кошнице. То је најјаснији знак ове болести. Пчеле угину пред
кошницом. Болест се лагано шири тако да пчелиње друштво може бити
заражено годинама а да пчелар то не примети.
Болест се са сигурношћу може утврдити само лабораторијски.
Ветеринарској установи, како је то наведено код америчке трулежи
легла, пошаљемо 20-30 мртвих пчела сакупљених испред кошнице после
првог прочисног излетања. Ако желимо да проверимо да ли је неко
пчелиње друштво нападнуто паразитом који изазива акарозу, ухватимо
20-30 пчела на полетаљци када се враћају у кошницу и пошаљемо на
контролу.
Акароза се може успешно лечити. Најбољи успех се постиже
Фолбексом. Листићи су натопљени хлорбензилатом. Листић се запали,
пламен се угаси да листић тиња и окачи у кошницу. Лето се затвори 1
сат. Поступак се понови 8 пута са размаком од 7 дана.
Према прописима америчка трулеж легла, акароза, ноземоза и
варооза се пријављују органу управе и то што пре. За америчку трулеж је
рок три дана.
У циљу спречавања ширења заразних болести код сеобе пчелар
мора тражити уверење о здравственом стању пчела и то имати са собом.

Борба против варое

Вароа је први пут регистрована у нашој земљи 1967. године и
прешла је из Бугарске. Вароа је тешко текуће обољење ларви, лутке и
одрасле пчеле, које је свуда проширено и представља један од највећих
проблема у пчеларству.
Вароа, женка, улази у ћелију са леглом после 5-6 дана развоја легла
, пред затварање ћелије. Ту она положи од 1-38 јаја. После два дана из
јаја се излегу крпељи и за 6-7 дана се развију у полно зреле јединке.
Мужјаци сазревају за 6-9 дана. Они оплоде женке пред отварање ћелија и
угину. Оплођене женке се причврсте за тело пчеле и са њом излазе из
ћелије и тако се проширују. Лети вароа живи 2-3 месеца а зими 6-8
месеци.
Да је пчелиње друштво оболело од вароатозе (тако се зове болест
од варое), познаћемо по томе што угињавају лутке, легу се неспособне
пчеле, јављају се деформитети (пчеле без ногу, без крила, деформације
трбуха и груди, не отварају крила после излегања). Пчеле пузе по

112
полетаљци и падају са ње. Легу се ситне пчеле и трутови. Оболела
друштва заостају у развоју а код јаког заражења напусте кошницу у
јесен. Смртност пчела расте и треће и четврте зиме може да достигне
100%.
Код пчела оболелих од вароатозе, поред убрзаног старења повећава
се оболелост од заразних и паразитних болести. Код заражених пчела
запажа се повишена зараженост крвне течности (хемолимфе), према
различитим микроорганизмима, чиме се смањује њихова отпорност
према болестима.
Вароза је обољење код кога самоизлечење није познато па према
томе пчелар мора предузети разне мере да би спасао пчелиње друштво.
Борба против варое се води на следећи начин:
-Биолошка метода борбе против варое састоји се у примени рама
грађевњака. Грађевњак је обичан рам коме је додата једна летвица по
дужини, по средини рама, тако да дели рам на два једнака дела, сл. 51.

Сл. 51 Рам грађевњак

Овај рам се ставља у кошницу до легла. У њега се не поставља
сатна основа. Могу се на обе летвице поставити траке сатне основе
ширине 2 цм да би пчеле започеле градњу а онда ће наставити градњу
трутовских ћелија. Аутор користи грађевњак без постављања траке сатне
основе и пчеле изграђују трутовске ћелије без проблема.
Када пчеле изграде грађевњак и матица залеже, пред затварање
ћелија вароа ће у великом броју ући у ћелије и положити јаја. Када
ћелије буду затворене рам се вади, стресу пчеле и исеца саће и претапа.
Могу се ове ћелије отварати пчеларском виљушком а трутовске ларве
испирају под млазом воде па се исто саће поново користи. Овај рам се

113
враћа у кошницу и поново исто поступимо када ћелије буду затворене
све док пчеле изграђују трутовске ћелије. Може се са истим циљем
користити и грађевњак под називом ТИТ-3. То је рам који је са две
летвице вертикално подељен на три дела, сл. 52. рам се поставља без
сатне основе у пчелиње друштво до легла. Неки пчелари, код јаког
пчелињег друштва, постављају овај рам у средину легла. Осам дана по
стављању изреже се једно пље које су пчеле изградиле. После седам дана
изрезује се поље код кога су ћелије затворене. После наредних седам
дана изрезује се следеће затворено поље и тако све док пчеле изграђују
тритовске ћелије. Применом рама грађевњака у многоме се смањује број
варое у пчелињем друштву.

Сл. 52 ТИТ-3 рам

-Хемијска метода борбе против варое састоји се у примени разних

хемијских средстава. Има разних препарата за хемијску борбу против
варое. Код коришћења хемијских средстава врло је важно не користити
једно средство дужи временски период, јер вароа постане отпорна на
хемијску материју у препарату, тј. јавља се резистенција. Код промене
лека важно је обратити пажњу на лековиту материју у препарату, јер има
лекова са разним именима а са истом лековитом материјом.
Ево до сада коришћених лекова за борбу против варое и које
лековите материје садрже. Лековита материја означена је црним
словима.
Амитраз садрже Биварол, Митак, Варамит, Хемовар , Варолик,
Варостат.
Кумафос садржи Перицин.
Цимиазолхидрохлорид садржи Апитол и Апихем.

114
 Бромпропилат садржи Фолбекс и један састојак Матисана је
бромпропилат.
Пропаргит садржи Омите и један састојак Матисана је пропаргит.
Флувалинат садрже Клартан, Маврик, Варотом, Апистан,
Апихелт. Тауфлувалинат је један састојак Матисана.
Флуметрин садржи Варостоп.
Важно је и то да лек треба користити према упутству произвођача.
У борби против варое све више се користе мравља киселина,
оксална киселина и тимол. Све су ово природна средства и налазе се у
малим количинама у неким врстама меда. Резистенција на њих није
позната.
Мравља киселина се користи дуготрајним дејством и
краткотрајним дејством. Код дуготрајног дејства узима се 250 мл мравље
киселине и са њом се натопи сунђер или трулекс крпа или таласасти
картон који се налазе у пластичној кеси. Кеса се завари. На кеси се
направи 5-7 отвора пречника 1,5 цм, на обе стране. Овако припремљена
плоча стави се на сатоноше. Температура треба да буде већа од 12°Ц.
Ако је температура 12- 20°Ц, пчелиња друштва се третирају у току дана,
ако је температура 20-25°Ц третирање се врши у вече, а ако су високе
температуре, изнад 25°Ц и више, третирање се врши рано
ујутру.Киселина треба да је 85% или 65%. Код рада са киселином
користимо рукавице. Ако киселина дође у додир са кожом, то место
треба одмах испрати водом, још боље водом и сапуном.
За краткорочно третирање користи се 25-30 мл киселине по
кошници и то три пута у току недеље,тј. три пута један за другим када
киселина испари.
Мравља киселина једина убија вароу и у затвореном леглу.
Оксална киселина дихидрат користи се прскањем или
накапавањем. Код прскања ручном прскалицом узима се 30 грама на
литар воде, добро раствори и прска се по рамовима и пчелама са обе
стране и то по 3-4 мл на сваку страну рама. Користити рукавице, наочаре
и не удисати ситне капи код прскања.
Оксална киселина накапавањем се користи тако што се узме 75
грама киселине, један килограм шећера и један литар воде и то добро
раствори. Узме се нека мерица, већи шприц или нека друга погодна
посуда и из ње се накапава по пчелама по 5 мл по свакој улици пчела.
Температура треба да буде изнад 5°Ц. Овај начин се користи искључиво
када нема легла, значи у касну јесен. Дозе оксалне киселине овде дате су

115
мање него што се користи у неким земљама али је у Пчеларском
институту у Берну утврђено да су дозе довољне и за пчеле погодне.
Тимол се користи тако што се 15-20 гр тимола раствори у води.
Воде толико колико да се раствори. Са овим раствором се накваси
сунђер или трулекс крпа и стави на сатоноше у кошници. Код рада са
тимолом користити рукавице. Када тимол испари третирање се понови.
КАС-8 користе руски пчелари. Добија се кувањем борових
пупољака браним у пролеће заједно са иглицама. Пупољци се беру у
дужини око 4 цм. Ове пупољке осушимо на промајном месту у
хладовини и можемо их користити 2 године. Заједно са боровим
пупољцима кувамо и пелен бран у периоду вегетације, до цветања и у
периоду цветања. Узима се 50 гр борових пупољака, 50 гр пелена из
периода вегетације (до цветања) и 900 гр пелена браног у периоду
цветања. Све се ово кува у 10 л воде, 2-3 сата и остави да одстоји 8 сати
поклопљено на топлом месту. Ова одвара се додаје сирупу 1,5:1 и то у
количини 30-35 мл на један литар сирупа. Користи се и у лечењу
нозематозе. За мање пчелињаке се узима сразмерно мања количина.
Код коришћења било ког средства против варое треба контролисати
падање варое, па ако је има третирање поновити. За контролу падања
користимо подни подметач који увучемо кроз лето на дну кошнице. За
ово увлачење подног подметача лето на дну кошнице треба да је целом
ширином кошнице. Код кошница са дубоком подњачом лако се извлачи
покретна подна даска на отвор позади кошнице и контролише падање
варое. Ако има опале варое на подњачи поступак поновимо. Некада то
морамо учинити више пута.

Штеточине пчела

Восков мољац
Восков мољац је штеточина која може да нанесе велике штете
пчелама и пчеларима, а може да допринесе ширењу неких заразних
болести, јер преноси узрочнике заразних болест по кошници.
Постоји велики и мали восков мољац. То су ноћни лептири. Њихове
гусенице наносе велику штету пчеларству. Лептир великог восковог
мољца је мрко сиве боје, величине до 30 мм, а лептир малог восковог
мољца је сиво беле боје и величине је до 20 мм. Има их у свим
крајевима. Највеће штете причињавају када је топло време, јер се тада
масовно и брзо развијају. Њихов развој зависи од спољне температуре и

116
траје од 4 недеље до 6 месеци. Велики восков мољац појављује се
почетком марта а мали почетком априла и присутни су до крају октобра.
Лептири ових мољаца живе од 7 до 15 дана. За то време не узимају
ни храну ни воду. Дању се крију а ноћу улазе у кошнице. Мирис воска
осете на великој даљини, чак и до 10 км. Када продре у кошницу женка
на скровитим местима полаже јаја. Женка великог восковог мољца
положи на једном месту 2000 до 3000 јаја, а женка малог восковог мољца
положи 200 до 300 јаја. Из јаја се излегу гусенице које се хране воском и
праве ходнике у саћу. Ходнике облажу паучином да их штити од пчела.
Хране се воском, поленом и кошуљицама од ларви, расту и све више
разарају саће. Крећући се уз сатну основу потискују ларве па их пчеле не
затварају у ћелијама већ их избацују напоље. Ако се налазе у саћу
зараженом болестима, разносе ову болест по кошници. Ходници малог
восковог мољца пуни су измета црне боје и ситног као гриз. Често је на
једном раму већи број гусеница, ходници су дуги и испреплетани. Пчеле
могу и да напусте јако нападнут рам. Када униште саће на једном раму
прелазе на други. Када униште сво саће прелазе на дрвене делове
кошнице и рамове, које тако упропасте да нису за употребу. Када
достигне максимум раста гусеница на скривеном месту направи лежиште
и испреде чауру. Чаура је сиво беле боје и прилепљена је за удубљење.
Често их је више заједно. Из лутке у коју се претворила гусеница, развија
се лептир који поново полаже јаја...
Штете од восковог мољца су огромне.Може да уништи сво саће у
складишту или у малим и слабим пчелињим друштвима где пчеле не
могу да бране саће. Уништава и дрвене делове кошнице. Напада чак и
сатне основе, када нема шта друго. Најрадије напада старо саће из
плодишта у коме се излегло више генерација пчела.
Најбоља превентива је јако пчелиње друштво које се само брани од
напада восковог мољца. Број рамова у кошници треба да је увек
прилагођен јачини пчелињег друштва. Вишак рамова сместити у
складиште или дати јаким друштвима на чување ако је то могуће. На
пчелињаку не смеју бити кошнице са рамовима са саћем а без пчела. Све
пукотине на кошници затворити. Отпатке од воска не разбацивати по
пчелињаку. Сву нечистоћу из кошнице уклонити. Ако имамо кошнице са
дубоком подњачом и са рамом са мрежицом на дну повремено
проверити да испод рама са мрежицом нема чаура восковог мољца.
При прегледу кошнице, сваког лептира или гусеницу восковог
мољца уништити. Оштећено саће извадити и претопити. Ниска
температура уништава восковог мољца у свим стадиумима. Добро је

117
нападнуто саће или саће које чувамо у складишту држати неколико сати
у замрзивачу. Ово учинити у јесен пред складиштење и у пролеће пред
давање саћа пчелињим друштвима.
У складишту се восков мољац може уништавати сумпорисањем
саћа. Наређамо наставке са рамовима један на други и на врху поставимо
празан наставак, у њега неки ватростални суд и у њему запалимо сумпор.
Сумпор може бити у праху или у тракама. Одозго и на спојевима
наставака добро затворимо. Сумпордиоксид, који се ослобађа код
сагоревања сумпора убија восковог мољца, али не и његова јаја, па се
сумпорисање мора поновити још два пута са размаком од 10 дана. Узима
се за простор од 1 м кубног 50-60 грама сумпора. Ово саће пре давања
пчелињем друштву треба добро проветрити. Још је боље ако можемо да
га исперемо водом и истресемо.
Сирћетна киселина, њене паре убијају восковог мољца у свим
стадиумима, па поступак не мора да се понавља. Узима се 90% сирћетна
киселина, сипа се у неки суд и стави изнад саћа. За 1 м кубни простора
потребно је 100-120 грама сирћетне киселине. Лоша страна примене ове
киселине је што нагриза металне делове кошнице, жицу, размаке, носаче
рамова. Добра страна сирћетне киселине што она убија споре ноземе
(Noseme apis). Ово саће пре додавања пчелама треба проветрити.

118
Литература:

Банџов Н. Мр.-Мелитагора, 1997.

Белчић Ј. и други - Пчеларство, Загреб 1985.
Весковић Б.- Високи приноси меда, Београд 1984.
Група аутора.- Приручник о болестима и штеточинама пчела и пчелињег
легла, Београд 1985.
Кантар Ј. - Са здравим пчелама у 21. век, Београд 2001.
Недељковић Ј.- Предавање за пчеларе, Крагујевац 1987.
Пчелар, Београд 2000, 2001, 2002, 2003, .
Сталетић М. - Пчеларство у 1000 питања и одговора, Крагујевац 2001.

119
 О аутору

Мидраг Сталетић је рођен 1936. године у селу Бечевици, општина

Кнић. Основну школу је завршио у Бечевици а Учитељску школу, Вишу
педагошку школу и Економски факултет у Крагујевцу. Био је професор и
помоћник директора у Економској школи у Крагујевцу. Сада је у
пензији.
Пчеларством се бави од 1986.године. Прати домаћу и страну
литературу из пчеларства.
Носилац је ″Златне медаље и званја заслужни пчелар″ и дипломе
″Професор Јован Живановић″.
До сада је издао две књиге: ″Пчеларство у 1000 питања и одговора″
и ″Кошнице- конструкције, опрема и прибор″
Активно ради у Друштву пчелара у Крагујевцу.

120