Uenje govora

Nije adekvatan izraz za veoma sloenu funkciju nastajanja jezika i govora kod dece, jer bi to
znailo da neko sistematski i svesno poduava bebe i malu decu da progovore, to nije sluaj ni
kada je u pitanju okolina koja utie svojim govorom na dete, niti kada se govorno-jeziko
dogadjanje posmatra sa strane deteta.Malo dete jo ne zna da ui, jer uenje zahteva voljnu
aktivnost. Uenje bi znailo ulaganje svesnih napora od strane deteta za ta ono ni fizioloki, ni
kognitivno jo nije zrelo.Ono bi predstavljalo proces voljnog upamivanja govora i jezika sa
coljem da se to postigne, a takve namere i planove dete- beba jo ne poseduje.
Izraz,, uenje govora,, moe se primeniti na uenje stranog jezika, onda kada dete ve
progovorilo i savladalo osnove materenjeg jezika.

Govorni modeli (uzori)

Svaka osoba koja je u stalnom ili eem kontaktu s detetom moe postati govorni model za
dete. Ako dete razvija svoj govor preteno uz jednu osobu, tada je celokupno govorno ponaanje
te osobe presudno za govorni razvoj deteta.Ako dete okruuje dvoje ili vie odraslih osoba, ili
dece u porodici, dolazi do preplitanja raznih govornih uticaja. Tada se dete spontano opredeljuje
za njemu drau ili autoritativniju linost.U kasnijem govornom razvoju njegov nain izgovora,
renik, intonacija podleu bezbrojnim uticajima dece iz susedstva, tehnikih medija, kole,
sportista, pevaa, glumaca, ija ih privlanost opinjava, pa tei to veoj identifikaciji sopstvene
linosti.
Identifikacija se ogleda u mnogim spoljanjim osobinama, sferom interesovanja omiljene
osobe, njenom izgovoru, pa i govornom ponaanju u celini.
Takvi uticaji mogu biti pozitivni i negativni.Model govora treba da je uzoran kako bi i dete
usvojilo i razvilo dobar govor, a to znai: da raspolae sa pravilnim izgovorom svih 30 glasova
( fonema) srpskog jezika, knjievnom akcentuacijom,odgovarajuom melodijom ,
zadovoljavajuim renikom za svoj uzrast, gramatikom i sintaksom uz odgovarajuu kulturu
govorne komunikacije sa drugim osobama.
Uticaj govornog modela je utoliko vei, ukoliko je dete mladje. Usvajanje pogrenih
izgovorenih i govornih navika ostavlja dugotrajne, esto i stalne posledice po govor.
Ponaanje prema novim reima
Kada dete usvoji osnovnu konstrukciju govora to u proseku traje od godinu i po tri godine
ivota, njegova je panja usmerena ka novim reima i novim gramatikim formama izgovaranja.
Ponaanja su u odnosu na te novine razliita.
Ono paljivo oslukuje dok mu se govori.Ono isto tako oslukuje odrasle dok razgovaraju,
bilo da ih za to vreme posmatra, bilo da je naizgled zabavljeno svojim igraakama, a ipak prati
ta se govori.
Pokazuje da razume ,,novu re, mada je jo ne upotrebljava. Razumevanje ispoljava
pogledom, pokazivanjem,donoenjem predmeta o kojem se govori, izvravanjem radnje, pa i
negodovanjem.
Primetna je zbunjenost kada mu je re sasvim nepoznata po znaenju, ako je nikada dotle
nije ulo, a iz konteksta odraslog nije u stanju da nasluti-onda mudro uti.

U poetku kada poinje da upotrebljava vieslojne rei obino ih deli na slogove (a-vi-on)
Povremeno stvara inverzije slogova ili glasova ( lovi umesto voli), to je znak da mu je re
prepoznatljiva u govoru drugih, ali da njenu okvirnu auditivnu memeoriju jo nije fiksiralo.
Utia kritian glas u sred rei, odnosno glas koji ne moe dobro da izgovori (to ik-toak)
Re koju je je tek uo izgovara nesigurno-apatom.
Spremno je da vie puta ponavlja jednu istu re, bez podsticaja sa strane,to je fifzioloki
nain spontanog uvebavanja novih rei.
Malo dete ne moe da sedi mirno dok razgovara.Ono govori itavim telom.Ako stoji pred
odraslim klati se snoge na nogu, trkara, vrti igrake, izvija telo i sl. Radjanje govora za njega
kao da postaje telesni doivljaj.

Logopedija- interdisciplinarna nauka koja se bavi poremeajima govora, glasa, jezika,

itanja i pisanja.Savremena logopedija je konstituisana kao multidisciplinarna nauka koja
integrie znanja iz oblasti medicinskih, lingvistikih, psiholokih i pedagokih nauka, u skladu sa
potrebama prevencije, dijagnostike, terapije, istraivanja govorno-jezikih poremeaja, to je i
predmet logopedije.
Logoped- strunjak za govorno-jeziku patologiju koji prouava, dijagnostikuje i radi na
otklanjanju poremeaja govora, jezika i glasa, na rehabilitaciji logopata i prevenciji govornojezikih poremeaja.Logopedska terapija se moe sprovoditi u zdravstvenim,vaspitnoobrazovnim i ustanovama socijalne zazite.
Istraivanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, kao i drugih
logopedskih ustanova, pokazuju zabrinjavajui porast govornih poremeaja kod dece tokom
poslednjih desetak godina.Sa najteim govornim poremeajima je oko 5% dece.Bez
blagovremenog logopedskog tretmana ona ne mogu uspeno da govore, to utie na mentalni
razvoj i na uspeno kolovanje.
Oko 12 % dece predkolskog i osnovnokolskog uzrasta ima srednje i lake govorne
poremeaje, koji oteuju govornu komunikaciju, ometaja socijalnu adaptaciju i uspeh trenutne ili
budue nastave.
Govor je u koli osnovno sredstvo za socijalizaciju deteta i transfer znanja, pa su smetnje u
govoru prepreka za posticanje uspeha. Poznato je da govorno-jeziki poremeaji ugroavaju
saznajni, emocionalni i socijalni razvoj linosti, sniavaju nivo obrazovnih dostignua i suavaju
mogunost izbora budueg zanimanja. to due traju ovi poremeaji, posledice su tee, a tee se i
otklanjaju.Za efikasan i racionalni tretman govornih poremeaja neophodno je da se to ranije
zapone sa radom.
Logoped je strunjak koji se, u saradnji sa drugim strunjacima, bavi preventivom,
dijagnostikom i tretmanom dece sa govornim poremeajima.U oblasti preventive logoped

sistematski pregleda decu, prati njihov govorni razvoj i blagovremeno otkriva poremeaj i
nedostatke funkcije govora i kroz poznate oblike rada savetuje roditelje.
U oblasti dijagnostike logoped utvruje vrstu i stepen poremeaja u domenu patologije: glasa
( afonije, disfonije);govora ( poremeaji artikulacije,mucanje itd.); jezike
nerazvijenosti( razvojne disfazije); itanja i pisanja(disleksija, disgrafija) kao i sluha (hipoakuzije
i audiogene dislalije).U oblasti tretmana logoped pomae razvoju psihomotornih i subgovornih
funkcija, radi na otklanjanju us tanovljenih poremeaja i normalizaciji verbalne komunikacije sa
okolinom.
Sve ovo se ostvaruje individualnim i grupnim tretmanom.Naroito je pogodan grupni tretman, jer
je terapijski efikasan, pogoduje deijem uzrastu i omoguava obuhvatanje veeg broja dece
tokom jednog dana.
Govorni poremeaji se najbolje otklanjaju u ustanovama za predkolsko vaspitanje, kada je
dete u fazi formiranja i razvoja govora i u osnovnoj koli, kada je ispravka govora jo efikasna.
Naravno,celokupan rad e biti efikasan ako ustanova ili kola obezbedi da se u njoj formira
logopedska sluba, odnosno ako zaposli logopeda koji e obavljati ovaj rad.
Dece sa govornim nedostacima ima mnogo vie nego to se to ini.Velika je greka kada
sredina podraava dete, tepa mu ili ga ismejava, grdi zbog loeg govora.Ako se ne pokloni
dovoljno panje( proi e to) nepravilnosti u deijem govoru, pogorava se stanje jer se govorni
nedostaci uvrste i ukorene i tee se ispravljaju i otklanjaju.Sa ispravljanjem se moe poeti ve
od 3, 4 godine.Dete koje pogreno izgovara pojedine glasove, zapinje, zamuckuje, moe imati
tekoa u napredovanju u koli.Dogaa se da mu se drugovi smeju, da ga zardikuju, imitiraju,
usled ega ono nee da govori, osea se neprijatno, usamljeno, poinje da mrzi svoje drugove,
kolu, sredinu.Usled nepravilnog odnosa sredine prema detetu sa govornim nedostatkom moe
doi do nepovoljnih posledica; plaljivosti, stidljivosti, oseanja manje vrednosti, to je sve
sekundarna, posredna posledica govornog poremeaja.
Najnovija istraivanja govore da dete od 3 godine treba da ovlada kompletnim govorom, a to
znai istom artikulacijom.Svako vee odstupanje, pa makar i malo, moe da bude signal
usporenih ili oteenih funkcija, pa je potrebno da roditelji obrate panju na razvoj govora kod
svog deteta.
Uzroci govornih poremeaja mogu biti:
1. Fizioloke prirode: malformacije govornih organa, organska oteenja CNS-a, neadekvatna
akustika percepcija, nedostaci u kanalisanju i obradi ekspresivnog govora.
2. Psihosocijalne prirode: socijalni uslovi ivota, nedovoljni ili neadekvatni govorni
podsticaji,dvojezinost, psiholoki problemi.

Najei govorni poremeaji:

Govorno jezika patologija obuhvata:
1. Poremeaj glasa ( disfonija)
2. Poremeaj artikulacije- izgovora glasa (dyslalia)
3. Poremeaj ritma i tempa- fluentosti govora (mucanje,ubrzan,usporen govor)
4. Poremeaj jezika (afazija,disfazije,alalije)
5. Poremeaji itanja i pisanja kao sekundarne posledice govorno jezike patologije

Poremeaj glasa
Afonije su najtei oblici poremeaja glasa i podrazumeva nemogunost produkcije glasa. Mogu
nastati usled razliitih organskih poremeaja organa za proizvodnju glasa ili usled razliitih
psihikih i emocionalnih stanja. Kod dece se mogu javiti usled jakog stresa ili straha pred
autoritetom, obavezama, odvajanju od roditelja i ukljuivanjem u kolsku sredinu itd.
Disfonije su razliita odstupanja od osnovnog laringealnog glasa i to u visini, jaini i boji glasa.
Manifestuju se u vidu razliitih oblika promuklosti i to kao: 1) tih i jedva ujan glas koga
karakterie nedovoljni intezitet glasa. U ovakvim situacijama treba izbegavati ukljuivanje deteta
u grupnu diskusiju ili horsko pevanje, jer u elji da nadjaa drugu decu, moe da uvrsti piskav
glas; 2) kriav,grleni glas- usled preterane zategnutosti glasnih ica izostaje kontrola inteziteta
glasa pa glas postaje kriav;3) nazalni glas- ekspiraciona struja u celini ili delimino prolazi kroz
nosne upljine pa svi glasovoi dobijaju nazalni prizvuk.
Kod poremeaja glasa neophodno je konsultacija sa fonijatrijom i fonopedom-specijalizovanim
logopedom. Korektura poremeaja glasa podrazumeva podeavanje glasovne funkcije, odnosno
dete treba nauiti da koristi glas umerene jaine i visine koja je u skladu sa mogunostima
njegovog glasovnog organa.Tome doprinosi pravilni govorni primer, mirna i staloena atmosfera
kako u koli tako i u porodici.

Poremeaji artikulacije- izgovora glasa

Artikulacija, odnosno izgovor glasova predstavlja pokrete govornih organa pomou kojih se
menja tok vazdune struje koja dolazi iz plua i laringsa kako bi se proizveo zvuk.Sveobuhvatna
definicija artikulacije podrazumeva ne samo pokrete odreenih organa i glas koji nastaje
modifikacijom vazdune struje iz plua i laringsa, ve i akustiki utisak, odnosno razgovetnosti
izgovorenih glasova.
Dislalije su najei artikulacioni poremeaj i pod njima podrazumevamo
artikulacioni poremeaj u obliku nepravilnosti ili nemogunosti u izgovoru pojedinih
glasova.Dislalije su mogue u obliku:

omisije( nedostatak nekih glasova), kada dete umesto rak kae ak, umesto drvo- d vo, ili umesto
leptir lepti, oko-oo .Ovaj tip artikulacionog poremeaja je najtei, a ovakav govor za
sagovornika je obino najmanje razumljiv.
supstitucije ( zamena ), kada se nerazvijeni glas zamenjuje glasom koji ve postoji, pa dete
umesto rak kae lak; umesto drvo-divo; umesto leptir-leptij itd.
distorzije( oteenje), kada je izgovoren glas oteen,a tipian primer za to je francusko r.
Dislalije su iskljuivo artikulacioni poremeaj, odnose se na fonemu(glas) i njena oteenja,
ne naruavaju strukturu rei i reenice, za razliku od adicija(dodavanje glasova i slogova u
postojee rei) to je jeziki poremeaj i prisutan je kod mentalno retardiranih osoba.

Moramo razlikovati dislalije kao patoloki oblik govora od fiziolokog tepanja koje je
normalna pojava u razvoju govora. Fizioloko tepanje se moe tolerisati do kraja tree godine
kada ,po veini strunjaka, dete pod uticajem vlastitog razvoja i pod uticajem socijalnog
okruenja, treba pravilno da izgovara sve glasove svog maternjeg jezika ( mada postoji i
miljenje da dete do polaska u kolu treba da ovlada pravilnom artikulacijom). Razni nepravilni
glasovi i rei koje su karakteristini za uzrast do tri godine, posledica su jo nerazvijenog nervnog
sistema, govornih organa, motornog i akustikog aparata.Samim psihikim razvojem i
usvajanjem odreenog iskustva postepeno se razvija logika,sadrajna i fonetska strana deijeg
govora.
Uzroke dislalija moemo podeliti na organske i sredinske. Broj organskih uzroka moe biti
znatan, a neki od njih su: vuije drelo( raseeno tvrdo i meko nepce); zeija usna( raseena
gornja usna i spojena sa nosom); prognatizam( rav poloaj vilice-izbaena gornja ili donja
vilica); poremeaj sluha( usled perceptivne nagluvosti ne zapaaju se visoki tonovi i gubi se
sposobnost raspoznavanja i pravilnog reprodukovanja glasova); poremeaji u kori velikog mozga
i td. Anatomske promene na govornim organima oteavaju smer vazdune struje potrebne pri
izgovoru, onemoguavaju stvaranje potrebnog rezonatorskog prostora, potrebnu kompresiju
vazduha, kao i adekvatno funkcionisanje jezika, tako da je u tim situacijama nerealno oekivati
pravilnu artikulaciju.
Ipak, u najveem broju sluajeva ne radi se o organskom uzroku ve o pogrenom govornom
vaspitanju.U osnovi usvajanja govora nalazi se proces imitacije , tako da u sluaju kada dete ima
negativni govorni uzor, odnosno kada se u njegovoj sredini nepravilno govori, moemo oekivati
da i ono pogreno izgovara glasove maternjeg jezika.Odrasli gree kada koriste uproen i
nepravilan govor prilikom obraanja i komuniciranja sa decom.Takav govor se kao naueno
verbalno ponaanje moe zadrati i u kasdnijim godinama ivota, nakon fiziolokog
tepanja.Osnovni faktor razvoja ispravnog govora kod dece je jasan,razgovetan i primeren govor
sredine u kojoj ive.
U vaspitno-obrazovnom procesu dislalije su u stanju da izazovu nepovoljne posledice, naroito
kada je dete izvrgnuto podsmehu, kada je suvie esto ispravljano ili na neki drugi nain
traumatizovano.Neispravan izgovor moe pod odreenim okolnostima dovesti do toga da dete
stekne otpor prema izraavanju, postaje slabo govorljivo, ime trpi i razvoj miljenja.Deca sa
govorno jezikim poremeajem imaju problema u savladavanju nastavnih sadraja to se
odraava i na postizanje obrazovnih rezultata, odnosno opti kolski uspeh.U prevazilaenju
postojeih problema jako je vano da dete na vreme krene na logopedsku terapiju.Mnogo je lake
ispravljati govorne nedostatke u periodu razvitka nego kada je govor ve formiran.Uitelj ne sme
ispravljti pogrean govor, ve je dovoljno da linim primerom pokae ueniku kako se pravilno
izgovaraju glasovi i rei.Pored toga potrebno je dete osloboditi straha od govora kao i stimulisati
deiji jeziki razvoj kroz govorne igre, razgovore, opisivanje slika, dogaaja, prepriavanje po
uzoru, prepriavanje proitanog, samostalno kreativno prepriavanje i sl.

Poremeaj ritma i tempa govora

Mucanje(dysarthia spastica)- je poremeaj u obliku isprekidanog i nepravilnog govora koji se
javlja usled grenja govornih organa.Gubi se normalan ritam i tempo govora, pa govor nije tean.
Mucanje nasrtaje ,, usled prekida u automatskoj kontroli govora i koordinaciji disanja, fonacije i
artikulacije( prema defektolokom leksikonu).

Uzrok mucanju je nepoznat.Evidentno je da se postoji grenje, ali zato ne moe se sa

sigurnou tvrditi.
Mucanje je govorni poremeaj koji je privlaio panju jo u antikom vremenu.Demosten,
slavni starogrki besednik koji se oslobodio svog tekog govornog nedostatka i postao slavan.
Ljidi su verovali da je uzrok mucanju: prevelika vlanost tela, ukrueni jezik( savet da se pije
vino kako bi se jezik,,razreio); slabost jezika miia( Difenbah je radio operacije kojima je
skraivao jezik),teraija Mis Li ( da se uto godinu dana) i td...
Danas se zna da mucanje nastaje zbog grenja govornih miia.Predpostavlja se da ima vie
uzroka ovom poremeaju, pa prema tome i vie vrsta mucavaca.Prema nekim statistikim
podacima u predkolskim i kolskim ustanovama ima oko 2% dece koja mucaju.Ispitivanja
pokazuju da je vie mukaraca koji mucaju, a otkrivena je povezanost mucanja i naslea.Neki
naunici to pobijaju i pripisuju govoru socijalnu ulogu i istiu da se karakteristike govora mogu
samo uiti a ne i nasleivati.Nasledna moe biti samo neuropatska konstitucija.
Govorni organi mucavca su zdravi, nedostatka u modanoj kori nema, ali mucavac ipak ne
moe pravilno,mirno da formira i izgovara glasove.To je najee posledica ritmiki sasvim
nepravilnog disanja spojenog sa oseanjem nelagodnosti i neprijatnosti deteta svesnog da ne
govori kako treba.Poetno zamuckivanje se esto pretvara u trzaviavo, grevito mucanje.I na
tom stepenu se moe lake pomoi nego u onoj fazi kada poinje jako da zapinje, napree se i
zatee prilikom formiranja i izgovaranja poetnih glasova.
Dete koje muca, gleda u lice sagovornika i na njegovom licu vidi da li je zadovoljan ili
nezadovoljan, da li odobrava ili ne, da li mu se ruga i ismejava.Ako su reakcije takve da
oajavaju.Ako su reakcije takve dolazi do oajavanja i uveanja oseanja nesigurnosti.
Kod terapije, prvi uslov da se postigne uspeh jeste pravilan razvitak oseajnog( emocionalnog )
ivota.Oseanje prijatnosti, zadovoljstva,lagodnosti,poverenja jeste priprema za uspena vebanja
u disanju, artikulaciji, pravilnom izraavanju.Terapeuti i uitelji moraju na sve naine podsticati
dete da govori, moraju ga hrabriti i na adekvatan nain prepoznati i vrednovati svaki uspeh u
vaspitno-obrazovnom procesu.
Postoji dva mehanizma,odnosno naina nastanka mucanja:
1. Mucanje moe nastati kada na postoeu konstitucionalnu osnovu deluje neki psihikih
ili fiziki faktor u vidu traume koja ugroava dete ili egzistencijalnog straha.Kod
velikog broja dece se nakon poetka borbandovanja,1999 godine,javilo upravo
mucanje kao reakcija na strah, a nije retkost da je upravo mucanje reakcija na neke
elementarnie nepogode( zemljotres, poplava i td).Deava se da dete pone da muca
kada mu se rodi mlai brat ili sestra jer tu situaciju procenjuje kao ugroavajuu za
njega lino.Nije retkost da dete koje je imalo normalan govor upravo sa polaskom u
kolu pone da muca.Emocionalna koenja kod deteta, zbog klime koja vlada u koli,
mogu dovesti do mucanja.Pojedini roditelji zastrauju dete da e ga u koli kanjavati,
da e morati mnogo da ui, da se u koli konano mora smiriti i sl.,pa umesto da deca
krenu vedra u kolu, kola za njih postaje bauk,mesto gde ga oekuju neugodnosti, a
uitelja doivljava kao neprijatelja.Ili ukoliko se od strane roditelja ili uitelja postave
preveliki zahtevi koji nisu u skladu sa detetovim sposobnostima ,moe se javiti
mucanje kao reakcija na neispunjene zahteve. esti neuspesi u toku odgovaranja
dovode do frustracija i oseanja manje vrednosti.
injenica da ne reaguju sva deca isto u stresnim situacijama,navodi na zakljuak da je
za pojavu mucanja neophodna odreena konstitucionalna osnova.Ako se porodica odmah obrati

za pomo, u toku prve dve nedelje po pojavi mucanja, proces se moe zaustaviti i govor se moe
normalizovati.
2. Drugi nain nastanka mucanja je kada jedna normalna pojava u govorno jezikom
razvoju , a to je fizioloko mucanje, preraste u pravo mucanje.Nastaje u periodu kada
se dete suoava sa usvajanjem i i izgovaranjem apstraktnih pojmova.U elji da to
vie kae i pita, pod uticajem intezivnog doivljaja spoljneg sveta, dete poinje da
zamuckuje. Za iezavanje fiziolokog mucanja od presudne je vanosti ponaanje
okoline.Strpljivo ponaanje roditelja, ne obraanje panje na zamuckivanje uz
pruanje dobrih govornih uzora, lagan razgovor sa detetom, verbalno podsticanje
najbolji su put za smirenje govora i nestanak fizuolokog mucanja. Roditelji i
vaspitai mogu napraviti stranu greku ako takvo dete proglase mucavcem.Iz straha
poinju da ga ispravljaju, teraju da ponavlja reenice, zabrinuto prate njegov
govor.Usled takvog ponaanja deiji govor gubi spontanost izraavanja, dete osea da
je stalno pod prismotrom, skree panju na svoj govor, postaje svesno svojih
pogreaka, fiksira pojedine rei ili glasove i javlja se ozbiljna patologija govora.
Mucanje se zainje u svesti pojedinca tek onda kad on sam postane svestan da neto sa
njegovim govorom nije u redu.Deca postaju svesna svog problema tek onda ako ih
neko drugi opomene, ispravi,kazni.Od onog momenta kada osoba poinje da obraa
panju na sopstveni nain izgovora, da se zbog njega osea obeshrabrena, zapoinje
ciklus pravog mucanja.Deava se da odrasli zbijaju alu na raun deteta i poinju da ih
imitiraju, pa se fizioloko mucanje ne povlai, ve se ustaljuje i razvija u pravo
mucanje.Roditelji i odrasli ponekad postavljaju prevelike zahteve u pogledu kvaliteta
deijeg govora, pa kada ga uporede sa drugom decom njihov nain izraavanja
proglase nenormalnim, a previaju injenicu da svako dete ima svoj tempo razvoja
govora.Nasuprot takvom ponaanju bolje je to vie stimulisati dete pravilnim
govorom nego stvarati paniku i unositi nervozu u deiji govorni izraz.
Mucanje se moe javiti na svakom delu govora, u sredini rei, reenici ili pred poetak
govora.Najee se javljaju grevi na plozivima, odnosno glasovima koji se stvaraju pregradom
pa eksplozijom( p, b, t, d, k, g).Osoba koja muca pojaava napetost miia govornih organa
kojima se stvaraju pregrade i ponekad dolazi do njihovog tekog odvajanja.Ali grevi se javljaju i
kod svih drugih glasova, pri emu glasovi sami po sebi nisu uzrok mucanju, niti su pravi
problem, ve je problem u linosti osobe koja muca.Mucanje dakle treba shvatii kao problem
linsti, a ne kao problem govorne muskulature. Do fiksacije na pojedinim glasovima dolazi zato
to je nekad osoba u nekoj neugodnoj govornoj situaciji dobila spazam ba na toj rei koja
zapoinje sa tim glasom.Javlja se bojazan da bi mogla da zamuca na toj rei i to se zaista
deava.Postoji velika sugestibilnost osobe koja muca tako da e, ako joj namerno skrenemo
panju na neki glas koji izgovara, stvarno mucati na tom glasu.
Razlikuje se kloniko i tonino mucanje.Klonino mucanje karakteriu kratkotrajne,uestale
repeticije glasova ili slogova na poetku rei. To je laki oblik mucanja jer rei ne gube na jasnoi
i izgovaraju se relativno prirodno. Kod klonikog mucanja javlja se poetno zamuckivanje pa
onda trzaviavo, greviti mucanje.(np. ka-ka-kapa, is-kr-kr-krcavanje, ma-ma-mama itd.).(klonus
podrhtavanje)
Tonino mucanje je tei oblik mucanja i u osnovi ima jako zapinjanje i naprezanje prilikom
formiranja i izgovaranja poetnih glasova.Tonini gr je poviena napetost miia, u ovom
sluaju govorno-respiratorne muskulature.Po pravilu su dugi i intezivni.Oni blokiraju i ta blokada

moe trajati i do 1 min.Javlja se i poremeaj disanja jer se vazduna struja koleba izmeu
ekspirijuma i inspirijuma.
U praksi se sreu otprilike 3 stepena mucanja:
Blagi stepen - lako zamuckivanje,preko koga mucavac prelazi, ne zaustavlja se, ve dalje
govori, ponovo se spotie i nastavlja.Muca se na 0-5% rei i komunikacija nije ometena.
Srednji stepen - muca se na 5-20% rei, komunikacija je oteana.Tu ve postoji vidno
naprezanje, prisutan je poremeaj govornog disanja, emocionalne i vegetativne promene.
Tei stepen - dugotrajni teki spazmi, jake vegetativna ispoljavanja(ubrzan puls, znojenje,
crvenilo lica) zatvaranje onih kapaka, dugotrajno otvorena usta, odbrambeni pokreti
rukama i nogama.
Osoba koja ima ovaj stepen mucanja ispoljava natoveanske napore u verbalnoj
komunikaciji, govor postaje muenje. Uz mucanje se esto javljaju i tikovi ,,nesvesni
automatozovani pokretonih kapaka, usana,jezika, ruku, ramena i drugih delova tela.
Kakav treba da je odnos uitelja prema deteu koje muca? Ako uitelj dete koje muca
opominje, skree mu panju na njegov problem, ili ak kanjava, dete e izbegavati verbalni
kontakt (javie se tzv.mutizam). Nije dobro ako je dete ismejano od strane drugova, odbaeno ili
ga drugi imitiraju. To sve pojaava anksioznost, plaljivost, stidljivost, javlja se oseanje manje
vrednosti i gubitak samopouzdanja. Tako se, pored primaranih problema u oblasti komunikacije,
javljaju sekundarni problemi zbog neadekvatne reakcije detetove okoline. Nije dobro ni kada su
uitelji otvoreno blagonakloni i preterano tite dete koje muca, ne prozivaju ga daita, ili ga
ispituju nasamo to kod deteta uvruje saznanje da je govorno hendikepirano.Klju za uspean
odnos uitelja i kolskih drugova sa detetom koje muca je razumevanje za njegov problem,
prijatna i tolerantna atmosfera u odeljenju, ne isticanje problema, podsticanje deteta da govori to
vie i u svakoj situaciji bez obzira na smetnju.Uitelj treba da bude direktan u kontaktu i da se
ponaa prirodno u trenucima kada dete poinje da muca, kao i da edukuje aki kolektiv, ali i
ostale uenike i osoblje u koli o problemima deteta kako bi zauzeli pravilan stav. Potrebno je
nagraditi svaki uenikov uspeh i pruiti mu podrku u onim aktivnostima za koje je talentovano.
Od neprocenjivog je znaaja da dete poseuje logopeda sa kojim uitelj treba da ostvari blisku
saradnju, jer je u tretmanu mucanja najbitnija timska saradnja (roditelja, uitelja, psihologa,
logopeda).
Brzopletost u govoru ( tachilalia) karakterie brz i neprecizan izgovor glasova koji naruava
razumljivost govora.Artikulacija manjeg ili veeg broja glasova je nepravilna, a veliki broj
glasova nema izraajnost i jasnou.Nepravilnosti su posebno izraene u izgovaranju vieslonih i
manje poznatih rei. Pri izgovoru rei i reenica dolazi do skraivanja, ponavljanja prvih slogova
i produenja vokala na poetku ili na kraju rei.Usled zastajkivanja u govoru i ponavljanja
slogova i celih rei tahilalija esto podsea na mucanje.Govorno disanje je poremeeno, a
celokupno ponaanje ubrzano.Govor je agramatian, miljenje nesreeno, konfuzno, brzopleto,
neorganizovano,panja nestalna i kratkotrajna. Kod dece sa ovim problemom ne postoji strah od
govora, tako da ne izbegavaju govorne situacije za razliku od dece koja mucaju.Nisu motivisana
da koriguju govorni nedostatak zato to ga ne doivljavaju kao problem i esto nisu svesna
vlastitog govornog odstupanja. Brzoplet govor deteta esto ne smeta ni roditeljima. Brzopletost u
govoru prate i problemi disleksije i disgrafije te je zato korektura usmerena ne samo na primarni
problem ve i na sekundarne posledice.Korektura brzopletog govora sastoji se od niza postupaka

koji podrazumeva vebe disanja,vebe fonacije,govorne vebe,vebe za otklanjanje disgrafije i

disleksije,rad na razvijanju panje,pamenja i miljenja i jaanje volje i istrajnosti deteta.
Usporenost govora (bradilalia) nastaje kao posledica poremeaja na nivou cns-a, ili rada
endokrinih lezda, ali i kao rezultat pogrenog govornog vaspitanja.Ovu patologiju karakterie
hipotonija miia i usporena funkcija efektornog govornog aparata,tromost, nespretnost i
usporeni misaoni procesi.Govor je produen a osnovni laringealni glas snien.Artikulacija
glasova je nejasna i rei se veoma teko i usporeno izgovaraju.Deca sa ovim problemom ne mogu
da prate brz, pa i uobiajen tempo govora, tako da ostaju uskraeni za znaenje mnogih
informacija.Govor okoline ih esto zbunjuje.Korekcija usporenog govora moe se postii nizom
postupaka: podsticanje motorike celokupnog tela; razvijanje spretnosti i brzinu ruku; vebati brzo
izgovaranje slogova, rei, kratkih reenica, brzo brojanje na primer do 10; organizovati
zajedniko pevanje, stimulisati veselost i sl; saraivati sa porodicom i logopedom.

Poremeaji jezika
Poremeaji jezika karakteriu: problemi u reniku( poremeaji usvajanja renika, kao i u
pronalaenju adekvatnih rei), poremeaji razumevanja ( ogranieno razumevanje
rei,reenica,tekstova), tekoe u praenju govora, poremeaji izraavanja( ograniena
sposobnost izraavanja, smanjena sposobnost za govorom) gramatiki problemi agramatizam.
Jeziki problemi su karakteristini, najee za decu oteenog sluha, kognitivno nedovoljno
razvijenu decu, decu sa zakasnelim govornim razvojem, decu sa neurolokim problemima, ali i
decu iz subkulturnih sredina.
Afazije- nastaju kao posledica oteenja centralnog nervnog sisitema i mogu da se ispolje u
obliku potpunog ili deliminog gubitka govora ( nerazumevanje tueg govora, nesposobnost
usmenog izraavanja, itanja i pisanja)
Alalija- podrazumeva nedostatak govora kod dece koja uredno uju, odnosno nesposobnost
spontanog govorno jezikog razvoja i pored postojanja uredne auditivne percepcije. Deca sa
alalijom govorno jeziki razvoj mogu da ostvare iskljuivo primenom adekvatnog logopedskog
tretmana.
Razvojna disfazija predstavlja poremeaj jezika koga karakterie patoloki nerazvijen govor i
jezik kojim se dete slui za potrebe elementarnog sporazumevanja.Govorni razvoj tee sporo i
ispoljavaju se oteenja u svim jezikim modalitetima.Prisutni su poremeaji artikulacije,
leksike, usporen razvoj i usvajanje sintakse, semantike i gramatikog sistema. Reima se
oznaavaju samo konkretni predmeti i pojave iz neposredne detetove okoline, nedostaju mnoge
vrste rei kao na primer: zamenice, predlozi, prilozi, znaenje rei je ogranieno i esto svedeno
samo na predstave, nemaju razvijen sistem padea, glagolskih oblika i vremena.Deca sa ovom
patologijom teko grde vieslone rei, proirene reenice, upitno odrine oblike i pogodbene
naine. esto se zbog navedenih nedostataka takav govor naziva agramatizam, a usled nepotpune
reenice i izostavljanja pomonih glagola, predloga i ostalih govornih elemenata poznat je i
,,telegrafski stil,, izraavanja.

Deca sa jezikim poremeajima imaju tekoa i u intelektualnom razvoju, jer nemaju mogunost
da preko apstraktnih pojmova sadranih u jeziku razvijaju svoje kognitivne potencijale.Takoe,
ogranieno je i usvajanje znanja , jer se ne koristi govor- osnovno saznajno sredstvo putem koga
deca uglavnom i pre polaska u kolu stiu bogata znanja o prirodi i drutvu. U procesu nastave
imae probleme u razumevanju govora nastavnika i druge dece, izraavanju, crtanju, itanju i
pisanju, matematici.Pored obrazovnih, decu sa jezikom patologijom prate i vaspitni problemi,
jer ubrzo poinju da gube drutvo, ostaju van kolektiva i izolovani od mnogih aktivnosti koje ine
satavni deo odrastanja.
Kod dece sa bilo kojom od navedenih oblika govorno jezike patologije, kao sekundarna
posledica pojavljuju se poremeaji u itanju i pisanju, a esto i raunanju( disgrafija,disleksija,
diskalkulija)

Karakteristike dece sa govornim poremeajima

Opti razvoj dece sa govornim poremeajima uslovljen je vrstom i stepenom govorne
patologije, starosnim uzrastom deteta i uslovima sredine u kojoj se dete razvija. Deca sa
govornom patologijom ( logopate) ispoljavaju oseanje nie vrednosti, elju za povlaenjem iz
drutva, nesigurnost u verbalnoj komunikaciji i u sopstvene mogunosti i potencijele, povrno
obavljanje zadataka, izbegavanje obaveza, osetljivost na kritiku i svaku vrst prekora,
nezainteresovanost za sklapanje novih poznanstava, pa ak i nekih oblika neuroza.
Deca sa govorno jezikom patologijom imaju problema u savladavanju nastavnih sadraja to
se odraava i na postizanje obrazovnih rezultata, odnosno opti kolski uspeh. Karakterie ih
povrnost u radu, brzopletost, neadekvatna koncentracija, kao i ogranienje u tenoj verbalnoj
komunikaciji. Reakcije su im brze i sklona su konfliktnim situacijama.
U prevazilaenju postojeih problema pored saradnje sa odgovarajuim strunim slubama,
posebno logopedskom, veliki znaaj ima i socijalno okruenje.Pozitivna atmosfera u koli i
porodici uticae da se dete oslobaa straha od verbalne komunikacije te i na taj nain prevazilazi
postojee probleme.