Mina Krneta, 2015/0198

Jelena Lucić, 2015/0197

Mirjana Pavlović, 2015/0196
 Predstavnici pedagoske teorije smatraju da je
mucanje posledica nepravilnog stava u
vaspitavanju deteta, kako u porodici tako i u
obrazovnoj instituciji

 Sredina i vaspitanje su bitni u nastanku

mucanja, ali ne odlučujuci
 Porodica je najznacajniji factor u razvoju i
vaspitanju licnosti
 Obzirom da razni faktori izazivaju mucanje,
potrebne su promene u detetovom okruženju
i stvaranje pozitivne verbalne interakcije
roditelj – dete
 Dete šalje emocionalne poruke nacinom
govora (naglašava reci, promena glasnosti,
neobicno oklevanje, pauze, ponavljanja) i
nacinom gledanja dok govori
 Okolnosti koje mogu dovesti do mucanja su:
1. Brz govor u porodici
2. Prekidanje deteta
3. Pogađanje šta dete želi da kaže
4. Početak govora odmah nakon što dete završi
5. Postavljanje detetu mnogo pitanja
6. Navaljivanje da se uđe u razgovor
7. Nerealni zahtevi koji se postavljaju pred dete
8. Konflikt članova porodice oko discipline
9. Haotičan način života u porodici
10. Iskustva zbog kojih se dete oseća poniženim
 bogatija ishrana sa dodatkom vitamina

 plivanje

 vežbe disanja

 opuštanja, šetnje

 opuštena, mirna, staložena atmosfera bez

porodicnih sukoba,vređanja ili suvišne
popustljivosti
 voditi računa o vlastitom govoru (tečan, jasan,
gramatički ispravan, sastavljen od dobro
oblikovanih rečenica)

 razvija slušanje kroz čitanje priča, bajki, stihova,

uz podsticanje da priča o njima

 odvojiti vreme za dete, barem 1h

 razlika između normalnog zapinjanja i početne

pojave mucanja
 Slušajte šta dete kaže, a ne kako kaže

 Dopustite detetu da dovrši misao bez

prekidanja

 Održavajte prirodan kontakt očima dok dete

priča

 Izbegavajte dopunjavanje deteta; neka reči

budu njegove
 Posle detetovog govora, odgovorite polako i
bez žurbe

 Postavljajte manje pitanja i dajte dovoljno

vremena da odgovori

 Usporiti ritam života u kući

 Pokažite detetu da ga volite i cenite i da vam

je lepo zajedno
 Dete mora da bude naučeno standardima
ponašanja, društvenim vrednostima i vrši
odgovornosti koje se očekuju od njega

 Doslednost u polasku na spavanje

 Da imaju dovoljno odmora

 Stari načini reagovanja na mucanje kao

“govori polako”, “diši duboko”, “opusti se” ne
pomažu, već mogu da pogoršaju problem
 Pauzirati 2-3 sekunde pošto dete završi rečenicu
jer će mu to biti model za sporiji govor

 Koristiti jednostavan rečnik i rečeničnu

konstrukciju u laganom, opuštnom tempu

 Kad god ima teškoće sa pričom, pustiti da završi

komunikaciju, dozvolite mu da shvati da je važna
poruka, a ne borba

 Dozvolite detetu da pokaže strah i ljutnju pa to

zajedno proanalizirajte
 Ako dete počne da vam priča dok radite nešto što zahteva
koncentraciju, kažite mu da ne možete da ga gledate ali da
ga pažljivo slušate

 Izbrojte koliko ste puta rekli NE u toku dana pa smanjite to

na pola. Zabrane moraju biti blagovremeno date, uz
potrebno objašnjenje

 Ne postavljajte ispred deteta nerealne zahteve, za koje još

nije odraslo, ni u pogledu učenja, ni u sportsko-
rekreativnim aktivnostima. Njegov dan ne sme biti
preopterecen nametnum obavezama. Mora imati dovoljno
vremena za spontanu, opustenu igru i druzenja
UVOD

 Emocije i jezik su povezani

 Dva smera uticaja:

A. Uticaj jezika i jeziče patologije na emocije
B. Uticaj emocija na jezik
PREDŠKOLSKE USTANOVE

 važan factor socijalizacije

 deca veliki deo dana provode u predškolskim

ustanovama

 stres zbog prelaska iz užeg socijalnog kruga

u školski kolektiv
 Separaciona anksioznost je česta emocija kod
dece i njena osnovna karakteristika je izražen
strah od odvajanja od roditelja ili drugih
osoba kojima je dete privrženo

 Može da se javi mucanje, zamuckivanje,

noćno mokrenje i košmari kao reakcija na
odvajanje od roditelja
 Defekti u govoru negativno utiču na njegov
odnos sa vršnjacima
 Snažan osećaj niže vrednosti i povlačenje iz
socijalne sredine
 Po nekim autorima (Blood & Blood, 2007)
mogu biti mete vršnjačkog nasilja ne samo
zbog mucanja, nego i zbog njihove
anksioznosti i uznemirenosti
 Odnos učitelja prema detetu koje muca utiče
prvenstveno na stvaranje detetove slike o sebi
a potom predstavlja i model za reakciju dece
prema detetu koje muca
 Nada Dobrota: Poremećaj fluentnosti,
Beograd, 2011.
 Miodrag Stošljević, Radmila Čukić, Mirjana
Stošljević:Učenici sa teškoćama u učenju,
Beograd, 2004.
 Trnavac i Đorđević: Pedagogija, Beograd,
1998.
 Vesna Radoman: Psihologija jezika i jezičkih
poremećaja, Beograd, 2014.