Manda Vajentajn, student III godine Visoke kole i

Viorika Paser, prof. mentor

Rad predstavlja artikulaciju deset (10) psiholokih priprema u okviru projekcije
usmerenih aktivnosti u oblasti UPOZNAVANJA OKOLINE. Uraeno je pet (5)
psiholokih pripema za pripremnu i stariju vaspitnu grupu, tri (3) za srednju i dve
(2) za mlau vaspitnu grupu.
PSIHOLOKA PRIPREMA U SKLOPU PROJEKTOVANJA USMERENIH
AKTIVNOSTI U OBLASTI UPOZNAVANJA OKOLINE
Uloga psiholoke pripreme jeste da motivie decu za predstojeu aktivnost. Ova
injenica istie njen znaaj u strukturi svake usmerene aktivnosti i ostvaruje se
frontalno. Zavisno od planiranih sadraja odredjene usmerene aktivnosti u oblasti
Upoznavanja okoline, zadatak psiholoke pripreme se moe odnositi na podsticanje
saznajne radoznalosti dece, ili njihovih emocija, zavisno od aspekta razvoja linosti koji
se eli naglasiti projekcijom te aktivnosti.
Pogodni za psiholoku pripremu mogu biti sledei postupci: problemske situacije
izraene u obliku zagonetki, zagonetne prie, otkrivake aktivnosti, anegdote, ale,
dramatizacije, zanimljhivi zadaci i primeri, etiki razgovori i sl.
Opredeljenje vaspitaa za korienje pomenutih ili drugih postupaka je u direktnoj vezi sa
uzrasnim karakteristikama vaspitne grupe i sa temom planirane aktivnosti.
Ovaj rad predstavlja pokuaj metodikog oblikovanja ovog znaajnog pripremnog,
odnosno uvodnog dela, na primeru 10 usmerenih aktivnosti- za pripremnu i stariju
vaspitnu grupu pet (5), za srednju vaspitnu grupu tri(3) i za mladju vaspitnu grupu dve
(2).
Projekcija usmerenih aktivnosti u oblasti Upoznavanja okoline sadri dve celine:
1.Prva se odnosi na opte elemnte, a
2.druga predstavlja metodiku artikulaciju aktivnosti.
U radu se navode samo oni opti elementi koji su znaajni za oblikovanje psiholoke
pripreme i sama psiholoka priprema kao uvodni deo
aktivnosti.

Prva usmerena aktivnost iz upoznavanja okoline

1. Opti elementi:
Vaspitna grupa: starija
Tema aktivnosti: Kod dede na selu
Aspekt razvoja linosti: saznajni
Cilj: obogaivanje deijeg iskustva o ivotu na selu

Obrazovni zaadaci:
- blie upoznavanje rada ljudi na selu-zanimanja ljudi
- blie upoznavanje domaih ivotinja
- informisanje o nainu ivota u seoskom domainstvu.
Vaspitni zadaci:
- podsticanje razvoja interesovanja za upoznavanje ivota i rada ljudi na selu
- podsticanje dece da iznose svoja zapaanja i iskustva o seoskom domainstvu
njihovih deka i baka
- stimulisanje razvoja pozitivnog odnosa i potovanja prema ljudima koji ive i
rade na selu
Doprinos razvoju drugih aspekata linosti:
Razvoj komunikacije i stvaralatva:
- negovanje smisla za grupnu solidarnost i saradnju
- podsticanje ispoljavanja originalnosti u reavanju zadataka.
2. Metodika artikulacija:
I Deo aktivnosti-psiholoka priprema
Motivisanje dece za predstojeu aktivnost ostvarie se dramatizacijom teksta U dvoritu
moga dede. Autor teksta: Manda Vajentajn
U dvoritu moga dede
Stari maak neto prede.
Mi se mota oko brka
Pa nastade cela frka.
Ja pogledam tamo dalje
Jer arov na neto laje.
ta to samo moe biti?
Ja to moram razotkriti.
Tiho, kradom priem blie
Kad jeurka mali stie.
Otri bodlje, u lov ide
Pa pobee kad me vide.
Vaspita govori stihove i istovremeno animira ivotinje koje se pominju u tekstu na
pozornici izradjenoj za ovu priliku. Pozornica je izradjena od stiropora u kombinaciji sa
kartonom. U pozadini se vide delovi seoskog dvorita-tala, obor, kuica za psa, deo
bate. ivotinje koje se pominju u pesmi-maak, mi, pas, je izradjene su od tekstila.

Nakon izvedene dramatizacije ostvarie se sledei razgovor:

Gde se deava sve ovo to opisuju stihovi koje ste uli?
Ko se spominje u pesmi?
Gde ive ove ivotinje?
Gde ivi ovaj deda?
Vaspita predlae deci da u nastavku priaju i o drugim ivotinjama koje ive u dedinom
dvoritu i uopte o ivotu i radu ljudi na selu.
2.Usmerena aktivnost iz upoznavanja okoline
1.Opti elementi
Vaspitna grupa: srednja
Tema: Kuni ljubimci
Aspekt razvoja linosti: saznajni
Cilj: Obogaivanje deijeg znanja o kunim ljubimcima

Obrazovni zadaci:
- Blie upoznavanje kunih ljubimaca (pas, maka, papagaj, ribice...)
- Opisivanje njihovog izgleda
- Otkrivanje detalja o ivotu kunih ljubimaca (ime se hrane, koji su uslovi
potrebni za njihov ivot u kui)
- Uoavanje naina njihovog oglaavanja (pas, maka, papagaj)
Vaspitni zadaci:
- Podsticanje interesovanja za otkrivanje zanimljivih detalja o ivotu kunih
ljubimaca
- Vebanje zapaanja karakteristika u izgledu kunih ljubimaca
- Podsticanje oponaanja njihovog oglaavanja
- Podsticanje i ispoljavanje ljubavi i brige prema ovim ivotinjama
Dopinos razvoju drugih aspekata linosti
Razvoj komunikacije i stvaralatva
- Podsticanje razvoja sposobnosti da se saslua i shvati poruka koja je upuena
lino detetu i grupi iji je ono lan, zasnovano na potrebi da se razume ta drugi
kau
- Vebanje sposobnosti opaanja i korienja poznatih predmeta na nove, razliite i
neoekivane naine, otkrivanja implikacija i skrivenih znaenja u opaenim ili
saoptenim injenicama
2. Metodika artikulacija
I Deo aktivnosti-psiholoka priprema
Podsticanje interesovanja dece za predstojeu aktivnost ostvarie se primenom sledee
zagonetke:
Sa police
Na policu,
Sa vreice
Na stolicu,
U lonac, pod kacu
Samo ne pred macu.
/mi/
Obzirom da se radi o srednjoj vaspitnoj grupi uz zagonetku se koristi sledei crte:

Kazivanje zagonetke se sinhronizuje sa demonstracijom pokreta koji asociraju na

kretanje mia sa police na policu, sa vreice na stolicu, sa stolice u lonac, iz lonca pod
kacu. Motiviu se deca da razmiljaju o znaenju zagonetke. Ako se javi manji broj dece
da daju odgovor vaspita im predlae da ga apnu njemu na uho, kako bi ostala deca
imala priliku da razmisle i kau ta su zakljuila. Zatim se podstiu deca da glasno iznose
svoje odgonetke. Razgovara se o odgonetkama, naroito ako se izraze razliita miljenja i
podstie njihovo obrazlaganje.
Ukoliko se odgonetka ne nadje i jave nesporazumi vaspita e ponovo demonstrirati
pokrete koji sugeriu kretanje mia sa jednim dodatnim detaljem koji , ustvari, predstavlja
odgonetku-mi.
Nakon reenja zagonetke sa decom se razgovara o znaenju stiha samo ne pred macu.
Podstiu se deca da kau gde su videla mia; ko ima maku kod kue ili neke druge male
ivotinje; kako se jednim imenom zovu te ivotinje o kojima deca vole da brinu u svojim
kuama/stanovima.
Odgovor na ovo pitanje je osnova za dalji tok aktivnosti.

3.Usmerena aktivnost iz upoznavanja okoline

1. Opti elementi
Vaspitna grupa: srednja
Tema: Domae ivotinje
Aspekt razvoja: saznajni
Cilj: Sistematizovanje znanja o domaim ivotinjama, njihovim nazivima i nazivima
njihovih mladunaca
Obrazovni zadaci
- Prepoznavanje domaih ivotinja i njihovih mladunaca (konj-drebe, krava-tele,
ovca-jagnje, svinja-prase, koza-jare...)
- Opisivanje njihovog izgleda
- Upoznavanje naina staranja oveka o ovim ivotinjama: obezbedjivanje
sklonita, hrane, nege, briga o njihovom zdravlju
- Oglaavanje domaih ivotinja
Vaspitni zadaci
- Podsticanje saznajne radoznalosti za blie upoznavanje domaih ivotinja
- Podsticanje ljubavi prema domaim ivotinjama i ispoljavanje potovanja prema
staranju oveka o njima

Doprinos razvoju drugih aspekata linosti

Socio-emocionalni razvoj:
- podsticanje spremnosti da se pomogne drugima u nevolji kao i razumevanja
emocija drugih (na osnovu dramatizovane basne)
- negovanje odgovornosti za realizaciju zajednikih zadataka (u grupnom radu)
2. Metodika artikulacija
I Deo aktivnosti-psiholoka priprema
U cilju podsticanja saznajne radoznalosti za predstojeu aktivnost deci se predstavlja
dramatizacija basne Dositeja Obradovia Konj i magarac. Za dramatizaciju e se
koristiti stona pozornica napravljena od stiropora sa kartonskim aplikacijama sunca,
oblaka, drvea, trave u boji. Pored ovoga koristie se i model krpenih ivotinja konja i
magarca, kao i krpena lutka trgovca.
Vapita animira likove iz basne i interpretira tekst (priloenom ilustracijom, koja ne
sadri sve pomenute detalje, elimo da, donekle, doaramo zamiljenu dramatizaciju).
Konj i magarac
Putovali zajedno koj i magare. Poto je jadno magare imalo previe tovara na leima ,
koji mu je bio veoma teak, upita konja:
-Da li bi mogao malo da mi pomogne i ponese jedan deo mog tovara dok se ja malo ne
odmorim?
Konj odgovori: Ne mogu. I moj tovar je mnogo teak. Ako budem nosio i tvoj tovar bie
mi preteko.
Magarac odgovori: Ali, molim te, zaista mi je mnogo teko. Iznemogao sam i teko se
kreem...
Meutim konj je bio istrajan u svojoj odluci, pa ree: Rekao sam ti da ne mogu, potrudi
se, izdri jo malo. Zar ne vidi kako se i ja sam muim i ne traim ni od koga pomo?
- Magare tuno spusti pogled i krene da koraa dalje. Bilo mu je mnogo teko. Bio je
umoran i gladan. Kada stigoe do jednog drveta magarac htede da legne da odmori, ali od
iznemoglosti pade na zemlju i uginu. Gospodar tada prebaci sav tovar sa magarca na
konja i krenu dalje na put. Konj je tada shvatio ta je uradio, pa ree: Ah, mnogo mi je
ao to se sve ovako zavrilo.

Razgovor o basni
Ko se spominje u ovoj basni?
Kakve su to ivotinje?
Zbog ega je alio konj?
Zato konj nije pomogao magarcu?
Koja je pouka ove prie?
Gde ive konj i magarac?
Kako se zovu njihovi mladunci?
Koje jo ivotinje ive u seoskom domainstvu?
Vaspita saoptava deci da e danas govoriti o domaim ivotinjama.

4. Usmerena aktivnost iz Upoznavanja okoline

1. Opti elementi
Vaspitna ngrupa: starija
Tema: Stie nam prolee
Cilj: Podsticanje ispoljavanja radosti zbog skorog dolaska prolea
Aspekt razvoja linosti: socio-emocionalni

Vaspitni zadaci:
podsticanje interesovanja za promene koje se deavaju u prirodi
stimulisanje ispoljavanja radosti zbog opaanja prvih znakova prolea
podsticanje funkcionalnog razmiljanja i radosti nakon uspenog reavanja
zagonetne prie.
Obrazovni zadaci:
Prepoznavanje prvih znakova prolea
Otkrivanje promena u prirodi- vremenske prilike, biljke, ivotinje,rad ljudi (na
njivama, u batama, vonjacima), igre dece...
Doprinos razvoju drugih aspekata linosti:
Kognitivni razvoj:
Uvidjanje povezanosti izmedju razliitih pojava ( vremenskie prilike,
oblaenje ljudi-dece, ponaanje ivotinja i biljaka, radovi na njivama,
povrtnjaku, vonjaku, igre dece...)
Razvoj komunikacije i stvaralatva:
Traganje za imenicama, glagolima i pridevima koji su karakteristini za
prolee-na primer: lasta, jagode , orati, sejati, sunano...
Podsticanje sposobnosti opaanja poznatih predmeta na nove, neoekivane
naine.
2.Metodika artikulacija
I Deo-Saznajno emotivna priprema
U cilju podsticanja saznajne radoznalosti i radosti zbog dolaska prolea vaspita e
izraajno interpretirati sledeu zagonetnu priu prema primeru iz Metodikog prirunika
za vaspitae, autora Ranka Rajovia:
Devojica je etala po jednom proplanku koji se uzdizao pored njenog naselja. Bilo je
lepo vreme koje je najavljivalo prolee. Otopio se sneg i sve od snega...
etajui tako, devojica je nabasala na jedan neobian skup.
Gle, tu su argarepa, lonac i nekoliko komadia uglja! Otkuda te tri razliite stvari
zajedno?, pitala se ona. U okolini nije bilo nikoga. Lonac je bio crven, sa belim tufnama.
argarepa je bila dugaka i narandzasta. a komadii uglja mali i obli.
Hmm, mora da postoji valjan razlog otkuda ba ove stvarice zajedno, nasred ovog
brdaca..., razmiljala je devojica.
Posle male pauze, vaspitaica se obraa deci:
Otkuda ove stvari zajedno?
Verovatan tok razgovora:
1. dete: Neko je kuvao ruak!

Vaspitaica: To je dobra ideja! Ali, zar bi ostavio argarepu, koja je jako zdrava? Pa
valjda bi i svoj lonac poneo sa sobom, ne bi ga tek tako ostavio na sred proplanka...
2. dete: Neko je vozio kola i to mu je ispalo!
Vaspita: I to je dobra ideja! Ali otkud nekom na kolima ba lonac, argarepa
i komadii uglja, i ba to da ispadne. Ko bi se vozio posred brdaca, gde nema
puta?
3. dete: Neko je napravio zamku za zeca!
Vaspita: Sjajno razmiljanje! Ali, tu nam nedostaje konopac i tap...ima li
jo neko neku ideju?
4. dete: Otopio se sneko beli!
Vaspitaica: Lepo, reili ste ovu zagonetnu priu! Bili ste pametni!
Vaspitaica prihvata svaki odgovor i biranim reima izraava podrku svakom pojedincu
koji je imao neku ideju, a izricanjem pohvale celoj vaspitnoj grupi podrava timski rad i
hrabri svu decu da uestvuju u takvim aktivnostima.
5. Usmerena aktivnost iz upoznavanja okoline
1. Opti elementi
Vaspitna grupa: pripremna
Tema: Eksperimenti sa vodom
Aspekt razvoja: saznajni
Cilj: otkrivanje svojstva vode i ponaanja nekih predmeta u njoj
Obrazovni zadaci:
- Uoavanje osnovnih karakteristika vode-boja, miris, ukus
- Prepoznavanje agregatnih stanja vode-teno, gasovito,vrsto
- Otkrivanje uzroka menjanja agregatnih stanja vode
- Upoznavanje procesa kruenja vode u prirodi
- Otkrivanje pojave rastvorljivosti-nerastvorljivosti nekih materija u vodi (so, eer,
ulje, pesak...)
- Uoavanje pojave plutanja-neplutanja nekih predmeta u vodi
- Naglaavanje znaaja vode za oveka
Vaspitni zadaci:
- Podsticanje interesovanja za istraivanje svojstva vode i ponaanja nekih
predmeta i materijala u njoj
- Podsticanje razvoja pozitivnog odnosa prema vodi kao prirodnom bogatstvu i
uvianja znaaja korienja vode kao prirodnog resursa

Doprinos razvoju drugih aspekata linosti

Socio-emocionalni i duhovni razvoj
- Stvaranje uslova za razvoj ekolokog miljenja kod deteta, odnosno podsticanje
razvoja svesti o meuzavisnosti ivog i neivog sveta i znaaja vode za oveka i
ivi svet, kao i odgovornosti svakog pojedinca prema korienju vode kao
prirodnog bogatstva
2. Metodika artikulacija
I Deo aktivnosti- Psiholoka priprema
Podsticanje saznajne radoznalosti ostvarie se primenom sledeih tematski povezanih
zagonetki:
Jedan lije, drugi pije, trei raste i zeleni se. (kia, zemlja, trava)
U vatri ne gori, u vodi ne tone. (led)
U dvoritu stena tvrda, a u sobi meka voda. (led)
Sa sivog broda slee da okupa cvee. (kia)
Zagonetke se saoptavaju redom i podstiu se deca da ih reavaju analizom sadraja i
izraza korienih u njihovoj formulaciji. Ukoliko se odgonetanje zagonetki ne ostvaruje u
prvom delu aktivnosti vaspita sugerie deci da e se ponovo vratiti tim zagonetkama
tokom aktivnosti. U toku otkrivanja svojstava vode i njenih agregatnih stanja vaspita e
ponoviti zagonetke i usmeriti deiju panju na otkrivanje uzrono-posledinih odnosa
izmeu toplote i menjanja agregatnih stanja vode, kruenje vode u prirodi, znaaja vode
za rast i razvoj biljaka. Ovaj razgovor e omoguiti odgonetanje zagonetki.
6. Usmerena aktivnost iz razvoja govora
1. Opti elementi
Vaspitna grupa: starija
Tema: Delovi biljke
Aspekt razvoja linosti: saznajni
Cilj: upoznavanje delova biljke
Obrazovni zadaci:
Prepoznavanje osnovnih delova biljaka (koren, stabljika, lie, cvetovi kod cvea
i koren, stablo, grane, lie ili iglice kod drvea) i njihova funkcija
Upoznavanje uslova za rast i razvoj biljaka (dobro tlo, voda, vazduh, svetlost)
Otkrivanje ivotnog ciklusa biljke: sejanje, klijanje, rast, cvetanje, isputanje
semena, uvenue.
Razumevanje znaaja biljke u ivotu oveka

Vaspitni zadaci:
Podsticanje interesovanja dece za istraivanje i otkrivanje detalja o ivotu i
razvoju biljaka
Stvaranje pogodnih situacija za prepoznavanje pojedinih delova biljaka
karakteristinih za kraj u kojem deca ive
Podsticanje opaanja lepote biljnog sveta i njegove uloge u oplemenjivanju
ivotne sredine
Doprinos drugim aspektima linosti
Fiziki razvoj:
Stimulisanje perceptivnih aktivnosti kojima se naglaava znaaj biljnog sveta za
zdravlje ljudi
Socio-emocionalni i duhovni razvoj
Otkrivanje koristi od uma (zatita od poplava, erozija zemljita, stanite i
boravite mnogih ivotinjskih vrsta, stvaranje sveeg i istog vazduha, ukusni i
lekoviti umski plodovi...)
2. Metodika artikulacija
I Deo-Psiholoka priprema
Psiholoka priprema se ostvaruje u obliku dramatizacije za koju se koriste ginjol lutke
koje predstavljaju stablo i cvet. Vaspita govori tekst i oivljava ove likove svojim
glasom i pokretom ruku (jednom rukom animira stablo, a drugom cveti). Vaspita
pripoveda priu bez najave njenog naslova.
Drvo i cvet
U zoru je pored stabla iznikao mali cvet. I tek to je otvorio oi ugledao je stablo.
CVET: Ti si sigurno, veliki Cvet-ree mu.
STABLO: Ne, ja nisam Cvet, ja sam Stablo-odgovori mu.
CVET: Kakva je razlika izmeu stabla i cveta?-upita cvet
STABLO: Mi Stabla izdrimo i najjae vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od
najblaeg vetra.
CVET: To je sve?-ponovo upita Cvet.
STABLO: Vas mogu ubrati i darovati. Vas se moe staviti u vazu i negovati. A s nama
Stablima je drugaije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i
negovati. Mi uvek ostajemo po strani.
CVET: Zar smo mi cvetovi na putu?
STABLO: Ne, uglavnom niste. Ali vas primete i kada ste daleko od puta. esto vas i
pogaze.
CVET: ta se dogodi kada neko pogazi cvet?

STABLO: To se uvek sazna i zbog toga se moe mnogo plakati. Neki i nakon mnogo
vremena spominju pogaeni cvet. Nas stabla niko ne moe pregaziti, ali nas i ne vole kao
to vole cvetove.
CVET: Onda si ti-ree mu Cvet-izuzetak meu Stablima jer tebe voli jedan mali Cvet.
Kada je oko podneva pripeklo Sunce, Stablo je svojom senom zatitilo Cveti.

Razgovor:
Kakav naslov bi odgovarao ovom tekstu?
Kako se ponaa stablo iz nae prie prema cvetiu?
Vaspita predlae deci da u nastavku saznaju neto vie o biljkama.

7. Usmerena aktivnost iz upoznavanja okoline

1. Opti elementi
Vaspitna grupa: starija
Tema: Bake i deke
Aspekt razvoja linosti: socio-emocionalni
Cilj: Podsticanje ispoljavanja ljubavi i potovanja prema starijima-bakama i dekama

Obrazovni zadaci:
bake i deke-lanovi nae porodice-opisivanje njihovog izgleda
opisivanje aktivnosti kojima se danas bave nae bake i deke
opisivanje omiljenih zajednikih aktivnosti dece i njihovih baka i deka
opisivanje zanimljivih detalja o zanimanjima kojima su se bavile bake i deke, a o
kojima su deca sluala od njih
uvianje mogunosti da unuci pomognu svojim bakama i dekama.
Vaspitni zadaci:
podsticanje interesovanja za blie upoznavanje naina ivota svojih baka i deka
podsticanje ispoljavanja oseanja dece prema svojim bakama i dekama i
spremnosti da zajedniki obave neke aktivnosti
podsticanje spremnosti dece da svojim bakama i dekama prirede prijatna
iznenaenja.
Doprinos razvoju drugim aspekata linosti:
Saznajni razvoj:
uvianje injenice da su zahvaljujui svojim godinama i ivotnom iskustvu stariji
ljudi mudri i da nas mogu posavetovati u mnogim stvarima
uvianje da su mnogi od njih bolesni i da im je potrebna pomo mlaih, pa i dece.
2.Metodika artikulacija
I Deo-Psiholoka priprema ostvarie se dramatizacijom prie Zagonetka:
Nekada davno, kae pria, ivela je strana krilata Sfinga. Ona je na snanom telu lava
imala lice devojke. Sedela je pored grada Tebe i postavljala ljudima zagonetke. Pravila su
bila jednostavna-Sfinga je gutala svakog ko nije znao reenje zagonetke.
Jednoga dana put je naneo pored Sfinge velikog i hrabrog junaka Edipa. Postavila mu je
zagonetku:
- Ko ujutru ide na etiri noge, u podne na dve, a uvee na tri?
Edip nije bio samo hrabar, ve i vrlo mudar ovek, koji je znao odgovor: - ovek! U jutro
svog ivota, beba puzi na sve etiri noge, u podne ovek ide na dve noge, a kad stigne
vee ivota i ostari, on se pomae tapom, pa tako dobija jo jednu nogu!
Poto je dobila taan odgovor, Sfinga se od besa bacila sa stene u more. Stanovnici Tebe
su odahnuli jer ih niko vie nije muio zagonetkama i kanjavao.
Za ovu dramatizaciju koristie se stono pozorite i lutke koje predstavljaju svingu i
Edipa. Svinga je tako oblikovana da objanjava njeno znaenje (Imae telo lava, a lice
devojke oblikovano od mekanog materijala). Vaspitaica je narator i animator lutki.
Napomena: Ilustracija ne sadri sve navedene detalje.

U nastavku vaspita predlae deci da razgovaraju o svojim bakama i dekama.

8. Usmerena aktivnost iz upoznavanja okoline
1. Opti elementi
Vaspitna grupa: srednja
Tema: Igramo se zvukom
Aspekt razvoja linosti: Saznajni
Cilj: Prepoznavanje zvukova
Obrazovni zadaci:
Identifikovanje zvukova na osnovu sluanja snimaka sa cd-a (sirena autimobila,
saobraajna buka, sirena policije, hitne pomoi, poletanje aviona, cvrkut ptica,
instrumentalna muzika...)
Razlikovanje prijatnih i neprijatnih zvukova
Otkrivanje nastajanja zvukova korienjem predmeta iz svakodnevnog ivota
(izazivanje raznih tonova pomou gume razapete nad upljom posudom; kuckanje
po aama napunjenim vodom do razliitog nivoa; zveckanje kutijama
napunjenim razliitim materijalima, pljusak, fijukanje vetra...)
Vaspitni zadaci:
Vebanje prepoznavanja zvukova
Stimulisanje zapaanja razlike izmeu prijatnih i neprijatnih zvukova
Podsticanje potrebe za sluanje prijatnih zvukova

Doprinos razvoju drugih aspekata linosti:

Razvoj komunikacije i stvaralatva
Podsticanje dece da reima izraze doivljene zvukove
Otkrivanje naziva pojedinih zvukova (utanje lia, fijuk vetra, sviranje na
instrumentima, cvrkut ptica...)
2. Metodika artikulacija
I Deo-Psiholoka priprema
Psiholoka priprema se ostvaruje demonstracijom zvunih snimaka sa cd-a koji
omoguavaju otkrivanje izvora pojedinih zvukova iz prirode i drutvenog okruenja:
oglaavanje pojedinih ptica, vetar, kia, sirena automobila, instrumentalna i vokalna
muzika, kucanje sata, zvonjenje telefona, zvuk kunog zvona, saobraajna buka...).
Zvukovi se demonstriraju pojedinano i podstiu deca da ih prepoznaju i da opiu kako
su ih doivela (kao prijatne ili neprijatne).
U nastavku aktivnosti predlae se deci da se igraju zvucima.
9. Usmerena aktivnost iz upoznavanja okoline
1. Opti elementi
Vaspitna grupa: mlaa
Tema: Prijateljstvo
Aspekt razvoja linosti: socio-emocionalni
Cilj:Podsticanje prijateljskih odnosa u vaspitnoj grupi
Vaspitni zadaci:
Podsticanje ispoljavanja prijateljstva medju decom u vaspitnoj grupi stvaranjem
situacija koje omoguavaju negovanje lepog izraavanja u medjusobnoj
komunikaciji,
negovanje saradnje- medjusobno pomaganje u reavanju zadataka( kroz rad u
paru),
podsticanje ispoljavanja pozitivnih oseanja prema drugoj deci.
Obrazovni zadaci:
prepoznavanja situacija koje izraavaju prijateljsto i onih koje to nisu
otkrivanje znaenja izraza prijateljstvo( zajednika igra, pomo u nekoj
aktivnosti, deljenje slatkia, upuivanje lepih rei...)

2. Metodika artikulacija
I Deo-Psiholoka priprema :
Hteo bih da pitam
Hteo bih da pitam:
Da li je bolje da se igram s drugom
Ili da se igram sam?
Opet bih da pitam: Da li je bolje da sendvi podelim s drugom
Ili da ga pojedem sam?
to pitam kad znam,
U ivotu nije lepo kad si sam.
Milo Stefanovi
Vaspita recituje gornje stihove animirajui rukom ginjol lutku koja predsatvlja deaka.
Zatim podstie decu na razgovor:
Zato nije lepo da budemo sami?
ta pita deak iz ove pesme?
Kako znamo da je to deak, a ne devojica?
Vaspita predlae deci da govore danas o prijateljstvu.
10.Usmerena aktivnost iz Upoznavanja okoline
1.Opti elementi
Vaspitna grupa: mladja
Tema : ta radi pekar
Aspekt razvoja linosti : kognitivni
Cilj: Informisanje o zanimanju pekar
Obrazovni zadaci:
informisanje o poslovima koje obavlja pekar; o njegovom radnom mestu,
materijalu i priboru koji koristi u radu
otkrivanje znaaja ovog zanimanja.
Vaspitni zadaci:
podsticanje interesovanja dece za otkrivanje detalja o zanimanju pekar
podsticanje ispoljavanja potovanja prema ljudima koji se bave ovim zanimanjem.

Doprinos razvoju drugih aspekata linosti:

Fiziki razvoj:
podsticanje razvoja manuelne spretnosti (oblikovanjem peciva od ponudjenog
testa)
usvajanje senzornih etalona u oblasti oblika i dodira.
2.Metodika artikulacija
I deo: Psiholoka priprema
Otkrivaka aktivnost- iz kutije deca uzimaju po jedan predmet, kau ta je to, a zatim taj
predmet odlau na sto: oklagija, brano, kvasac, testo, pekarska kapa, kecelja; zatim se
podstiu deca da otkriju ko koristi ove predmete. Ukoliko ne otkriju, vaspita e im
olakati nalaenje odgovora recitovanjem sledeih stihova:
Ko svu no pecivo pravi,
da ga za sve ljude
ujutro dovoljno bude?
Istovremeno pokazuje deci korpicu sa raznim sveim pecivom (na kraju aktivnosti deca
e se posluiti ovim pecivom).
Aktivnost se nastavlja upoznavanjem ovog zanimanja.

LITERATURA:
1. Doen Dobud,A. (2oo5.): Malo djete veliki istraiva.Zagreb: Alinea.
2. Grupa autora (2OO8.):Upoznavanje prirodne i drutvene sredine: radni listovi za
pripremnu predkolsku grupu. Zemun: Publik Praktikum.
3. Kamenov,E.(2oo7):Opte osnove predkolskog programa. Novi Sad:Dragon.
7. Stojanovi,B., Trajkovi,P.(2008): ivi svet oko nas. Novi Sad: Tampograf.
8. Stojanovi,B.(2o10):Istraivai dejih dua(trei deo-razvijanje
drutvenosti).Novi Sad: Dragon.
6. Rajovi, R.(2010): NTC sistem uenja:metodiki prirunik za vaspitae. Vrac:
Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaaMihailo Palov.
4. Randjelovi, J.(1996): Uvodni deo nastavnog asa-prirunik za nastavnike.
Beograd: Nova Prosveta.
5. Radojkoci,D., Cibula Balog, K., Pani, M.(2oo9): Upoznavanje okoline,zbirka
aktivnosti za rad u pripremnoj grupi. Novi Sad: Stylos.
9. Trebjeanin,b., Gaanovi, B., Novkovi,Lj.(2006.): Svet oko nas-radna sveska.
Beograd: Zavod za udbenike.
10. evo, A., Kamenov, E. (1998) Zagogogonetke. Novi Sad: Dragon.