Област: Вештина читања и разумевања прочитаног

Наставна јединица:Наставно проучавање приповетке „Шала“ Антона Павловича

Чехова
Врста часа: обрада градива
Облик рада: фронтални, рад у пару
Наставне методе: комбинована (дијалошка, монолошка и текст метода),
демонстративна
Наставна средства: табла, креда, Радна свеска, стр. 58–64

Циљ часа:

Образовни циљеви: упознавање ученика са новелом као књижевно-теоријски појмом;

пратити композицију приче и уочавати њене драмске елементе; тумачити наслов приче;
сагледати функционалност зимског и пролећног пејзажа; посматрати ситуацију из
позиције дечака (приповедача) и из Нађине перспективе; пратити промену Нађиног
понашања и изгледа; поента новеле.
Васпитни циљеви: подстицање мотивације за учење и интелектуални рад, развијање
способности дијалога, формирање ставова, уверења и система вредности, развијање
стваралаштва; развијати код ученика љубав према књижевности; кроз анализу јунака
неговати осећања искрености, топлине, љубави, поверења.
Функционални циљеви: довести у везу емпиријски доживљај ученика са искуствима
и осећањима ликова, подстицати слободно изношење ставова у вези са прочитаним
делом; кроз сагледавање јунака са различитих аспеката истаћи значај свестраног
погледа на свет.
Образовни стандарди: СЈ.1.1.4; СЈ.1.1.5; СЈ.1.1.7; СЈ.2.1.7; СЈ.2.4.6; СЈ.2.4.7; СЈ.3.2.1;
СЈ.3.4.5; СЈ.3.4.6; СЈ.3.4.7

ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ
1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ
1. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска 5 уз
уџбенички комплет српског језика и књижевности за пети разред основне школе,
Нови Логос, Београд, 2012.

ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ ЧАСА:

Од ученика се очекује да:
 разликују аутора дела од приповедача у делу;
 одређују функцију стилских фигура у тексту;
 повезују дело са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир
приповедања;
 одређују мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке,
етичке) и њихову међусобну повезаност;
 разликују облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање,
 описивање, монолог, унутрашњи монолог, дијалог.

Ток часа

Уводни део часа (10 минута)

• Упознајем ученике са темом данашњег часа исписујући назив наставне јединице

на табли.
• Износим најважније податке из биографије аутора и културолошке податке о
позадини новеле. Делим ученицима копиран текст са сликом и биографијом
аутора да залепе у свеску, како би се подробније упознали са стваралаштвом
овог знаменитог писца.
• Наратолошка и жанровска структура књижевног текста (тема, сиже, књижевни
род и књижевна врста).Објашњавам новелу као прозно дело краће од приповетке
(радња је драматична, уочљиве су етапе драмске радње, завршава се нагло,
најчешће једном реченицом).
• Уводна мотивација за улазак у свет новеле. На табли исписати реч шала и
захтевати од ученика да коришћењем досадашњих сазнања и искуства
асоцијативно наводе и излистају све синониме ове речи , а затим открију која све
значења у свакодневном животу шала може да има. Усмерити ученике на
размишљање о значењу речи шала у овом тексту. Могући и очекивани одговори-
шала у данашњем времену и код Чехова.
Истраживачки задаци:
 Пре почетка читања дајем ученицима инструкције ради подизања нивоа
концентрације: лепим цртеж на таблу „ санкање“ и напомињем ученицима да се
удобно сместе, да погледају цртеж и да замисле атмосферу санкања( остављам им
могућност и да затворе очи) како би се пренели целим бићем у доживљавање
текста користећи сва чула. Наглашавам им да обрате пажњу на опис природе,
карактеристике лика (психолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност,
мотиве и идеје у књижевном тексту.
Следи изражајно читање са елементима драматизације .Након тога, разговарам са
ученицима о утисцима које је новела изазвала. Ученици изражавају свој став о
конкретном делу и аргументовано га образлажу.

Главни део часа (30 минута)

Овај део часа почињемо сачињавањем плана текста. Ученици казују шта сазнају из
уводног дела, шта представља врхунац радње и како се новела завршава (поента).
Питања: О каквој је шали реч? Због чега се дечак (приповедач) поиграва са Нађом? Како
речи које он изговара делују на њу? Уочавајте промене на њеном лицу и у њеном
понашању.Ученици ће приметити да је овде реч о једној шали карактеристичној за однос
између дечака и девојчица. Наиме, могли бисмо је назвати љубавном шалом. Нађенка се
плаши санкања, тј. спуштања са високог брега, што овај дечак користи. Он је на известан
начин провоцира речима да је такво понашање израз малодушности и кукавичлука. Ипак,
она седа са њим у санке и он, у тренутку када се санке најбрже спуштају и када ветар
хуче, изговара речи: „Ја вас волим, Нађењка!“ Будући да она није сигурна ко изговара ове
речи: дечак или ветар, на њеном лицу се примећује збуњеност, загледа му се у лице.
Запажајте у којој је мери дечак свестан шале, тј. са колико проницљивости он посматра
своју другарицу.Дечак веома добро влада ситуацијом. Он запажа сваку промену на њој:
ритам дисања, бледило на лицу, он тумачи њен поглед ка њему уперен итд. И баш када
јој се цела та игра допала, он предлаже да је прекину.

Запажајте околности у којима се радња одиграва. Покушајте да укључите сва чула у

оживљавању овог зимског поподнева. Каква је функција оваквог описа?У питању је
ведро, зимско поподне, јак мраз стеже, а док се санке спуштају низ брег, ваздух шиба и
штипа по лицу. Нађењка се, бледа од страха, стапа са оваквом природом (белина снега и
бледило на њеном лицу – паралелизам). Која је симболика ветра у новели? Шта он
представља? Да ли је то трећи лик? Која је његова улога? (застрашујућа сила
природе,небеска сила свевидећег, скривена приповедачева савест, приповедачев
помагач, недокучиви шапат... ). Обратите пажњу на глаголе којима се дочарава звук
ветра и саоница. Ученици ће приметити да се глаголима: хукће, звижди, штипа, зврје
оживљавају оштрина ваздуха, бол у образима услед хладноће и лет санки низ брдо.
Употреба звучних гласова ствара утисак раздрагане, веселе атмосфере на брду, те
звонкости која је дечаку добро дошла да изговори своје речи. Значење ових глагола
упућује и на дечаково понашање. Како се Нађењка осећа у дечаковом присуству? Шта
она осећа према њему? На који начин она даје виши смисао овој дечаковој шали? Самим
тим што одлучује да седне са њим на санке, што сав свој страх препушта њему,
закључујемо да она ипак осећа симпатије или љубав. Чим нам приповедач каже: Ја је
смештам бледу, уздрхталу у санке..., уочавамо да му се она у тим тренуцима, с пуно
поверења, предаје. Сви они њени загонетни, испитивачки погледи усмерени ка њему
говоре да га она доживљава присно. Сцена у којој приповедач описује Нађењку како се
сама спушта низ брег и након тога остаје малаксала и немоћна, управо сведочи о њеној
везаности за дечака – свој страх она је савладала уз његово присуство. Иако је можда
дечаков крајњи циљ била само ова груба шала, Нађењка јој је својим ставом дала виши
смисао. Ова обична фраза изговорена неколико пута изазива у девојчици бурне реакције
које празнини ових речи дају дубину. Како тумачите високу ограду са гвозденим
шиљцима којом су раздвојена дворишта јунака ове приче? Овако описана ограда указује
на раздвојеност јунака, на немогућност да они буду заједно. Она симболизује два света,
две природе, два поимања љубави. Иако је на крају наговештено пролеће, што се опет у
мирису ваздуха осећа, нема пролећа у њиховој љубави. Последња реченица приче
(поента) доноси нам мисао сада већ старијег човека: „И мени сад, кад сам постао старији,
није више јасно што сам изговарао оне речи, зашто сам се шалио...“ Кријемо ли наше
праве емоције некада иза шаљивих речи?

Завршни део часа (5 минута)

Захтевати од ученика да дају други наслов новели на основу личног утиска након
анализе текста. Могући одговори: Озбиљна шала
Животна шала
Моја шала
Шала која ми је променила живот
Истаћи мисли и идеје текста кроз разговор са ученицима.

Не гази по туђој души као по стаклу јер ћеш се и ти посећи.

Са озбиљним стварима немој се шалити.

Буди отворен у животу да ти не би измакла из руку срећа.

Евалуација: Поделићу сваком ученику по две цедуље на којима ће написати: који део
текста им је био најзанимљивији и како су се осећали на часу.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ