Srpski 4 121-140 Pripreme

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 121
Предмет: Српски језик Школа и разред:

Учитељица/учитељ
Датум одржавања:
:
Наставна Књижевност
тема/област:
Наставна јединица: Весна Алексић: „Детективско срце”
Тип часа: Обрада градива
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање
приповетке. Развијање код ученика интересовања за ауторску
прозну књижевност. Подстицање и неговање ученичких
Циљ часа:
способности изражајног и интерпретативног читања, опажања,
усменог изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и
доказивања. Богаћење речника ученика.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
• чита приче са разумевањем;
• опише свој доживљај прочитаног текста;
• изнесе своје мишљење о причи;
• одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
причи;
• именује главне и споредне ликове и разликује њихове
Очекивани исходи позитивне и негативне особине;
на крају часа: • представи главне особине јунака;
• разликује опис од приповедања у књижевном делу;
• покаже примере дијалога у причи;
• разуме идеје у књижевном делу;
• чита текст поштујући интонацију реченице;
• учествује у разговору поштујући уобичајена правила
комуникације и пажљиво слуша саговорника;
• споји више реченица у краћу и дужу целину.
Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода, метода
Наставне методе:
запажања и показивања
Читанка Бескрајне речи, стр. 193–198, дигитални уџбеник,
Наставна средства:
наставни лист
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење, комуникација,
компетенције: решавање проблема, дигитална компетенција
Међупредметно
Ликовна култура
повезивање:
Кључни појмови: Приповетка, приповедање, опис, дијалог, књижевни лик, идеје
1
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
2
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране

учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном једницом ‒ слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног ‒ чита;
дела, води разговор са ученицима, објашњава им мање познате ‒ пише;
речи, одговара на питања ученика, мотивише их за рад и прати ‒ учествује у
њихов рад на часу. разговору;
Учитељ/учитељица започиње час са ученицима разговором о ‒ одговара;
томе колико често праве несташлуке, на који начин родитељи ‒ анализира
најчешће сазнају за њих и како тада реагују. утиске;
• Најава наставне јединице ‒ износи резултате
Данас ћемо читати приповетку „Детективско срце” и свог рада;
упознати једну баку златног срца које уме да прашта. ‒ сарађује.
Учитељ/учитељица записује наслов књижевног дела на табли и

име аутора.
Главни део часа (30 минута)

• Учитељ/учитељица изражајно и интерпретативно чита ‒ прати упутства
приповетку Детективско срце учитеља/учитељи
це;
Звучни запис – Детективско срце. ‒ чита;
‒ одговара на
• Након читања приче, учитељ/учитељица заједно са питања;
ученицима објашњава непознате речи у тексту. ‒ слуша одговоре
• Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици других ученика;
исказали своје утиске и доживљаје приликом ‒ износи своја
интерпретације. запажања;
‒ анализира и
закључује
Разговор о непосредном доживљају приповетке самостално (или
Детективско срце уз помоћ
учитеља/учитељи
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке це);
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима ‒ анализира и
побудио овај књижевни текст и да покажу како су га упоређује своје
доживели. одговоре са
одговорима
1. Шта је у причи „Детективско срце” Весне Алексић
других ученика;
оставило најјачи утисак на вас?
‒ повезује градиво;
2. Како сте замислили јунаке ове приче? ‒ записује у свеску
3. Ко вам се од њих највише допао и због чега? најважније
делове обрађеног
Разговор о разумевању приповетке Детективско срце садржаја.
1. Ко је главни јунак приче „Детективско срце”?
2. Ко од јунака приповеда о баба Гини и догађајима из
приче?
3. У ком лицу је прича исприповедана?
3
4. Због чега Јелена сматра да је баба Гина у сродству са
Агатом Кристи, писцем детективских романа?
5. Који баба Гинини поступци откривају да она заиста има
„једно велико, златно срце”?
6. Који догађај је посебно наљутио баба Гину?
7. Да ли је њена љутња оправдана или не?
8. На који начин је баба Гина измамила признање од
Ђолета и Јелене?
9. Шта је Јелена Шуман схватила на крају приче?
10. Шта нам ова прича поручује о љубави и праштању?
Ученици ће уочити да је главни јунак приче „Детективско срце”

Весне Алексић баба Гина, Ђолетова комшиница која чува
Ђолета док је његова мама на послу. О баба Гини и свим
догађајима у причи приповеда Јелена Шуман, Ђолетова
другарица, која је и сама учесница свих догађања. Зато је прича
исприповедана у првом лицу. Јелена сматра да је баба Гина
сигурно у неком ближем сродству са Агатом Кристи, зато што
се од ње не може сакрити ниједан њен и Ђолетов несташлук. Но
баба Гинино срце, иако је детективско, оно је и препуно љубави
према Ђолету и Јелени. Њена љубав се огледа у њеним
поступцима. Она пази о Ђолету када му је мама на послу,
недељом слуша радио-драму за децу како би је препричала
Ђолету, док се он за то време игра са Јеленом. Оставља кости за
Блекија и, што је најглавније, иако је упозната са свим
несташлуцима Ђолета и Јелене, она их не тужака код родитеља,
већ им непрестано прашта. Но један догађај је умало довео у
искушење баба Гинино стрпљење. Био је то осветнички поход
на госпођа Жанин опрани веш. Како нису могли да схвате како
то баба Гина увек сазна за све њихове несташлуке, они су
посумњали да то баба Гини одаје госпођа Жана, баба Гинина
комшиница. Зато су смишљали како да јој се освете. Прилика
им се указала једног дана када је госпођа Жана распрострела
постељину на тераси да се суши. Јелена и Ђоле су направили
мале бомбице и пројектиле од блата заостлог у барицама после
скорашње кише и њима гађали прострету постељину. Када су се
вратили у баба Гинин стан, дочекало их је озбиљно баба Гинино
лице. Одмах им је проверила руке, али су оне наравно биле
чисте. Но то није нимало поколебало баба Гину. Она је просто
знала да су то њих двоје урадили. Прекорила их је, рекла да ће
овога пута све испричати њиховим родитељима и села у тишини
да хекла. Та тишина је управо и сломила Ђолетово и Јеленино
порицање. Уместо да и даље одричу да су они то учинили,
најпре су почели да се правдају, а онда и да грле баба Гину и
моле је да им опрости само још овај пут. Када је баба Гина на
крају рекла да ће све рећи што је открила, једном, макар кад
буде кретао у војску, Јелена је схватила да баба Гина има „једно
велико, златно срце” и да их нико није тужакао ни откуцавао,
већ да је њено срце стално бдило над њима. Баба Гинина
огромна љубав била је тај тајанствени радар који је пратио
сваки Ђолетов корак и предвиђао све његове несташлуке. Ова
прелепа прича о једној дивној старици поручује нам да љубав
све види, али и све прашта. „Љубав дуго трпи”, каже апостол
Павле у својој Химни љубави, „све сноси, све верује, свему се
4
нада”.
• Потом учитељ/учитељица подстиче ученике да ураде задатке
који се налазе у прилогу припреме (Прилог 1) и у
дигиталном уџбенику:
Задатак – Ликови;
Задатак – Редослед дешавања;
Задатак – Означи тачне тврдње;
Задаци – Облици приповедања.
Завршни део часа (5 минута)

• Ученици читају одломак из књиге Како да стекнеш ‒ слуша;
самопоуздање на 198. стр. читанке Бескрајне речи. ‒ чита;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ пише;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје ‒ повезује;
довољно јасне и информативне повратне информације, ‒ поставља
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне питања.
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне
потешкоће у савладавању градива.
Домаћи задатак: Нацртајте најупечатљивији догађај из ове

приче у свесци.
Напомена:
Поделити ученицима истраживачке задатке (Прилог 2) које је
потребно урадити за 139. час. (Погледати 139. припрему)
Изглед табле
Весна Алексић: „Детективско срце”

Књижевна врста: приповетка.
Главни јунак: баба Гина.
Приповедач: Јелена Шуман.
Лик баба Гине: проницљива, добродушна, сажаљива, спремна да помогне.
Порука приче: Љубав све види, али и све прашта.
5
− повезивање са претходним градивом (приповедање,
дијалог, ликови);
Начини провере − успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
анализа, одговарање на постављена питања,
заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
• Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
• Да ли сам
планирао/планирала
адекватне активности
ученика?
• Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
• Шта бих
променио/променила?
6
ПРИЛОГ 1
Прочитај одломак из приповетке „Детективско срце”, а затим одговори на задата

питања.
– Ћут! – командовала је баба Гина: – Сад сте стварно превршили сваку меру! И
рећи ћу вас обоје: тебе, Јелена, оцу, а тебе мајци, чим дође у два. Магарећа шала, ето
шта је то! Знате ли ви колико кошта прашак за веш, а? Не знате?! За све ћу вас сад
тужити: и за оно пентрање на кров гараже, и за хушкање близанаца да се туку… све
знам о вама, све!
А онда је одједном ућутала, узела свој хеклерај и села на столичицу, а да нас
више није ни погледала. Ставила је наочаре на нос и почела да хекла.
а) Подвуци плавом бојицом (или оловком) дијалог у одломку.
б) Подвуци црвеном бојицом (или оловком) приповедање у одломку.
в) Заокружи реч која нам открива да је у питању приповедање у првом лицу.
г) Шта значи израз „магарећа шала”, који је употребила баба Гина?
смешна шала груба шала духовита шала
(Подвуци тачан одговор.)
д) Допиши на линији реч која има слично значење као реч „хушкање”:
хушкање = ___________________.
7
Решења:
а) – Ћут! – командовала је баба Гина: – Сад сте стварно превршили сваку меру!
И рећи ћу вас обоје: тебе, Јелена, оцу, а тебе мајци, чим дође у два. Магарећа шала, ето
б) – Ћут! – командовала је баба Гина: – Сад сте стварно превршили сваку меру!
И рећи ћу вас обоје: тебе, Јелена, оцу, а тебе мајци, чим дође у два. Магарећа шала, ето
А онда је одједном ућутала, узела свој хеклерај и села на столичицу, а да нас
више није ни погледала. Ставила је наочаре на нос и почела да хекла.
в) А онда је одједном ућутала, узела свој хеклерај и села на столичицу, а да нас
више није ни погледала.
г) груба шала,
д) подстрекивање, наговарање, подстицање.
8
ПРИЛОГ 2
ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ ЗА ДОМАЋУ ЛЕКТИРУ „ПЕПЕЉУГА“ А.

ПОПОВИЋА
1. Опиши како си замислио/замислила ликове из драме за децу Пепељуга
Александра Поповића.
2. Шта ти је у драмском тексту Пепељуга било смешно?
3. Где се догађа радња у драми? Опиши места догађања.
4. Који су ликови у драми?
5. Који је фантастични моменат у драми?
6. Који је централни догађај у драми?
7. У ком се времену дешава радња драме?
8. Упореди како се Пепељугин отац опходи према Пепини и Рози, а како према
ћерки Пепељуги. Шта запажаш?
9. Које особине красе Пепељугу?
10. Наведи примере из драмског текста који показују како се Пепељуга осећа у
кући.
11. Када је Пепељугин отац увидео да је неправедан према ћерки?
12. Запази маћехино понашање и уочи њене особине.
13. Наведи особине које испољава Пепина.
14. Запази сличности и разлике између Розе и Пепељуге.
15. Наведи особине које су својствене принцу.
16. Које особине испољавају ађутант и генерал?
17. Које особине су својствене цару?
18. Шта си научио/научила читајући драму за децу Пепељуга?
19. Упореди народну бајку Пепељуга са истоименим драмским текстом. Саопшти
своја запажања.
Задужења за добровољце:
‒ Направи скицу Пепељугине породичне куће.

‒ Направи скицу или нацртај царев дворац.
‒ Нацртај Пепељугин портрет.
‒ Нацртај Пепинин портрет.
‒ Нацртај портрет принца.
‒ Нацртај карикатуру ађутанта.
‒ Нацртај карикатуру генерала.
9

Учитељица/учитељ: Датум одржавања:
Наставна Језичка култура (усмено изражавање)
Наставна јединица: Говорна вежба: Моја породица
Тип часа: Утврђивање градива
Оспособљавање ученика за самостално, целовито и садржајно
описивање на задату тему. Оспособљавање ученика да пажљиво
посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују; да уоче,
издвоје и заокруже битна својства/особине уочених појава.
Развијање смисла и способности за правилно, течно, економично
и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника,
Циљ часа: језичког и стилског израза. Оспособљавање за успешно служење
књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и
писмене употребе и у различитим комуникационим
ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца).
Неговање културе слушања саговорника. Богаћење речника,
језичког и стилског израза. Неговање љубави према матерњем
језику и важност правилне језичке (усмене и писане) културе.
• говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму;
• употребљава различите облике усменог изражавања: причање
(о догађајима и доживљајима) и описивање;
Очекивани исходи • споји више реченица у краћу и дужу целину;
на крају часа: • препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин;
• извештава о догађајима водећи рачуна о прецизности,
тачности, објективности и сажетости;
• варира језички израз;
комуникације и пажљиво слуша саговорника.
Дијалошка метода, монолошка метода, илустративно-
Наставне методе: демонстративна метода, текстовна метода, аналитичко-
синтетичка метода, игровна активност
Наставна средства: Табла, маркер/креда, свеска
Међупредметне
Компетенција за учење, комуникација, решавање проблема
компетенције:
Ликовна култура, Грађанско васпитање
Кључни појмови: Описивање личности, портрет, приповедање, говорна вежба
10
ТОК ЧАСА

ученика:
Води дискусију, подстиче ученике на разговор и позива их да се ‒ слуша
припреме за говорну вежбу, мотивише их за активност. учитељицу/
учитеља;
‒ учествује у
• Мотивациона игра: Погоди шта описујем!
активности и
Погодите шта описују следећи придеви: припрема се за
‒ дрхтаве, нежне, старачке, благе, вредне, мишићаве (руке) рад.
‒ тужне, крупне, сјајне, плачне, насмејане, плаве (очи)
‒ дуга, коврџава, равна, сјајна, густа (коса)
‒ висока, ниска, крупна, витка, стасита, мршава (жена)
‒ тужно, весело, забринуто, наборано, смежурано (лице)
‒ благ, сетан, занесен, оштар, уплакан, забринут (поглед)
• Најава наставне јединице: Данас ћемо причати о особама

које чине нашу породицу. Овом говорном вежбом се
припремамо да напишемо састав о некој особи. После
састава, радићемо Други школски писмени задатак.
• Записивање наслова наставне јединице на табли и у свеске.

Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, ‒ прати упутства
одговара на питања ученика и прати њихово излагање, мотивише учитељице/учит
их за рад, прати га и процењује, похваљује излагања ученика и еља;
даје потребне савете. ‒ пише;
‒ слуша излагање
• Час наставити дискусијом на питање: Шта је то портрет? других ученика;
Портрет је опис физичког изгледа (лице, тело, држање, ‒ износи своје
покрети, ход) и карактерних особина, осећања и запажање;
расположења (радост, туга, љубав, стрепња). ‒ анализира и
закључује;
• Да бисмо некога детаљно описали, треба да будемо добри и ‒ анализира и
пажљиви посматрачи. Требало би да уочимо детаље и разне упоређује са
појединости о тој особи. Опис треба да садржи: излагањем
1) Спољашњи/физички изглед – висина, стас, боја коже, израз других ученика;
лица, мимика лица, начин говора, гестикулација, ход, ‒ повезује
држање, очи, уста, нос, коса, младежи, пеге, одећа, стил градиво.
облачења....
2) Карактерне црте/особине/карактер – приказати кроз
поступке и однос према другима: доброта, искреност,
осећајност, уредност, дружељубивост, марљивост, хумор...
3) Понашање – опис поступка који је оставио јак утисак на
тебе.
4) Интересовања, хоби и навике – чиме се бави у слободно
време, шта воли да ради.
11
5) Заједничко време – шта радите заједно, како бринете једно
о другом, како се осећате када сте заједно, шта вам је
заједничко.
• Учитељ/учитељица фронталним путем прво наводи ученике

да се сете и наброје које услове треба испунити да би
излагање било интересантно и правилно, објашњава важност
лепог изражавања и описивања. Ученике подсећа да је
најважнији пажљив одабир особе о којој ће причати. Треба
користити јасне и кратке реченице, тако да казивање буде
природно, треба правилно изговарати гласове, трудити се да
приповедање има занимљив почетак и крај, да у току причања
разликују битне од мање битних дешавања, обавезно изнети
лична осећања и размишљања. Ученици наводе делове
писаног састава и њихове одлике.
• Осмишљавање плана за причање, фронталним радом.
• План за говорну вежбу / писани састав, који се пише на табли
и у свескама, како би ученици могли да га користе за писање
писменог задатак:
o Увод:
О којој особи је реч, шта вам је она, како се зове.
o Разрада:
Опис особе: физички изглед, занимање, карактерне
особине, понашање, хоби, интересовања, заједничко
време.
o Закључак:
Твоја осећања и размишљања о особи, зашто ти је баш та
особа нарочито драга и посебна.
• Ученици самостално говоре на задату тему.
• Учитељица/учитељ пажљиво слуша појединачна излагања и
бележи сугестије. Требало би да наведе ученике да сами уоче
важност лепог излагања. Може их наводити питањима:
Зашто вам се допало излагање овог ученика? Јесте ли
уживали док сте га слушали?
• После сваког описа врши се вредновање и самовредновање,
водећи рачуна о постављеним захтевима с почетка часа.
Ученици коментаришу излагања својих вршњака и износе
утиске о изреченом, једни другима дају сугестије о томе шта
би могли да побољшају и промене да би приповедање било
успешније.
Учитељица/учитељ резимира излагање ученика, издваја ‒ слуша;
најважније утиске у вези са причањем, помаже ученицима да ‒ активно
повезују градиво, задаје им домаћи задатак. учествује у
дискусији;
• Евалуација рада на часу: Да ли вам је овај час био
‒ бележи шта има
занимљив? Шта вам се посебно допало? Волите ли да
за домаћи
12
слушате своје вршњаке? Чије вам се излагање посебно задатак.
допало? Зашто? Која вам се описaна особа највише
допала? Зашто? Да ли бисте желели да је она са вама у
роду?
Говорна вежба
Моја породица
Један члан моје породице
• План за говорну вежбу/писани састав:
o Увод:
О којој особи је реч, шта вам је она, како се зове.
o Разрада:
Опис особе: физички изглед, занимање, карактерне особине, понашање, хоби,
интересовања, заједничко време.
o Закључак:
Твоја осећања и размишљања о особи, зашто ти је баш та особа нарочито драга
и посебна.
• посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,

Начини провере
• уочавање богатства речи којима ученик описује своје
остварености исхода:
доживљаје;
• проверавање граматичке исправности реченица
којима ученик износи своја виђења.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
13

Наставна Језичка култура (писмено изражавање)
Наставна јединица: Други школски писмени задатак
писање на задату тему. Писање на основу искуства. Неговање
самосталности и истрајности у писменом изражавању, описивању
личности. Развијање смисла и способности за правилно, течно,
економично и уверљиво усмено и писмено изражавање,
Циљ часа: богаћење речника, језичког и стилског израза. Развијање логике,
моћи запажања, упоређивања, закључивања, повезивања.
Подстицање ученика на рад. Развијање стваралачких
способности ученика. Развијање љубави према лепом говору и
култури писаног изражавања. Неговање љубави према матерњем
језику и важност правилне језичке културе.
• пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре;
• споји више реченица у краћу и дужу целину;
• издваја наслов, углавном се држи теме;
• пише јасно, поштујући стандарднојезичку норму;
Очекивани исходи • употребљава различите облике писменог изражавања:
на крају часа: причање (о догађајима и доживљајима) и описивање;
• препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин;
• прилагођава језичко-стилски израз типу текста.
синтетичка метода
Наставна средства: Вежбанке за писмене задатке
Писмени задатак, описивање, приповедање, препричавање,
Кључни појмови:
дијалог
14
ТОК ЧАСА

ученика:
Подсећа ученике на начин израде писменог задатка, објашњава, ‒ слуша
одговара на питања, мотивише ученике и прати њихов рад, дели учитељицу/учит
вежбанке. еља;
• Најава наставне јединице: Учитељица/учитељ најављује ‒ припрема се за
ученицима да ће на овом часу писати други писмени задатак. рад.
Подсећа их на начин израде и реализације првог писменог
задатка.
• Учитељица/учитељ дели вежбанке и понавља ученицима да је

правилно да пишу само на левој страни. Ако испишу целу
страну, окрећу лист и пишу на следећој левој страни. У
простору за маргине не пишу, јер ту учитељица/учитељ
указују на грешке.
• Учитељица/учитељ пише на табли, а ученици у својим

вежбанкама, у заглављу пишу: Други школски писмени
задатак. У левом горњем углу пишу датум.
• Пре него што ученицима каже теме за писање,

учитељица/учитељ фронталним путем понавља шта је све
неопходно да би састав био квалитетан.
1) Писати лепим и читким рукописом, користећи пенкало.
Водити рачуна о уредности и прегледности, јер они
доприносе вредности састава. Правилно обликовати слова, не
прецртавати и шкрабати, пазити на мрље од мастила.
2) Најважније је добро размислити при одабиру теме. Сетити се
да ли се о теми зна довољно да би се о њој писало. Пажљиво
изабрати тему.
3) Састав писати у целинама/одељцима/пасусима.

4) Издвојити важне појединости од неважних.
5) Не понављати речи, реченице, нити мисли.
6) Реченице треба да буду јасне, прецизне и садржајне. Трудити
се да речник буде богат.
7) Састав треба да буде занимљив. Треба користити што више
придева, поређења, пренесена значења. На крају обавезно
истаћи зашто сте одабрали да пишете баш о томе.
8) Писати водећи рачуна о правопису и граматичким правилима,
као и знаковима интерпункције.
9) У току писања повремено читати записано. По завршетку
обавезно проверити састав, да бисте отклонили грешке
15
уколико их има.
10) За време израде писменог задатка не сме бити разговора ни
договарања. Када заврше, још једном треба да прочитају
састав и исправе грешке, па тек онда предају вежбанку.

Објашњава, пише на табли, одговара на питања ученика, ‒ прати упутства
мотивише их и прати њихов рад. учитељице/учите
• Учитељица/учитељ нуди три теме за писање састава, од ља;
којих ученици, након што добро размисле, бирају једну, коју ‒ самостално
бележе у вежбанке. Тему пишу на средини стране, два реда пише писмени
испод заглавља. задатак;
‒ проверава
• Предложене теме:
написано.
Портет драге особе
Особа којој се дивим
Мој тата (моја мама/бака/сестра...)
(описивање)
• Ученици самостално пишу саставе.
• Уколико неки ученик/ученица раније заврши писање
састава, упућује се да у свеску нацрта портрет особе о којој
је писао/писала.
Прикупља вежбанке, сумира урађено, анализира час и ‒ предаје
коментарише га са ученицима. вежбанку;
‒ слуша;
• Учитељ/учитељица опомиње ученике да полако приводе
крају израду писменог задатка, да имају још пет минута. ‒ коментарише
Такође им понавља да је неопходно да још једном прочитају час.
састав и исправе грешке, па тек онда предају вежбанку.
• Следи дискусија о урађеном и анализа самосталног рада.
Датум Други школски писмени задатак
Портрет драге особе

Особа којој се дивим
Мој тата (моја мама/бака/сестра...)
(описивање)
16
Начини провере • успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: • оцењивање писменог задатка.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
17

:
Наставна јединица: Милован Данојлић „Песме” (избор), домаћа лектира
Читање описних песама побудиће код ученика љубав према
ауторској поезији. Развијање моћи запажања, повезивања,
Циљ часа: анализе и синтезе. Богаћење речника ученика. Подстицање
стваралачких способности ученика. Развијање љубави према
природи.
• успешно чита и разуме лирске описне песме;
• описује свој доживљај прочитаних песама;
• износи своје мишљење о песмама;
Очекивани исходи
на крају часа: • уочи основне одлике лирске песме (стих, строфа и рима);
• уочи поређење и персонификацију у песмама;
• чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, стр. 29–31, дигитални уџбеник
Природа и друштво, Ликовна култура
Лирска песма, описна песма, рима, стих, персонификација,
поређење, песнички језик, сликовитост, песничка слика
18
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном јединицом ‒ слуша;
која ће се обрађивати на часу, води разговор, објашњава, ‒ припрема се за
одговара на питања, мотивише ученике и прати њихов рад на рад;
часу. ‒ одговара на
питања
• Припремни разговор учитеља/ученика
.
Неколико ученика је задужено да на час донесе свежањ ротквица
или једну дуњу, или неко друго сезонско воће/поврће.
Учитељ/учитељица их поставља на видно место и упућује
ученике да пажљиво осмотре постављено воће/поврће, а потом
да се потруде да их усмено опишу. Учитељ/учитељица потом
каже ученицима да и песници често своју инспирацију проналазе
19
у природи и описују је.
• Најава наставне јединице
Један од песника који је инспирацију често налазио у природи

јесте и Милован Данојлић, чије сте песме читали за домаћу
лектиру.
Учитељ/учитељица бележи назив наставне јединице на табли и
позива ученике да отворе читанку Бескрајне речи на страни 29.
Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања), ‒ прати упутства
објашњава, пише на табли, одговара на питања ученика, помаже учитеља/учитељ
ученицима да повезују градиво, проверава тачност урађених ице;
задатака, мотивише ученике за рад и прати њихов рад. ‒ чита и пише;
• Изражајно и интерпретативно читање одабраних песама
Милована Данојлића из читанке Бескрајне речи. питања;
‒ самостално (или
• Након читања песме, учитељ/учитељица подстиче уз помоћ
ученике да саопште речи које су им непознате. учитеља/учитељ
• Учитељ/учитељица објашњава мање познате речи ице) решава
ученицима. задатке;
‒ слуша одговоре
• Разговор о непосредном доживљају и разумевању ‒ износи своја
песме Трешња у цвету запажања;
1. Која осећања у вама буди слика процвале трешње? ‒ анализира и
2. Како сте је замислили? закључује;
‒ чита своје
3. Шта све можемо да видимо, а шта да чујемо у тој одговоре;
слици? ‒ анализира и
упоређује их са
4. Из колико се песничких слика састоји песма „Трешња одговорима
у цвету”? других ученика;
‒ повезује
5. Која је то песничка слика?
градиво.
6. Уз помоћ којих речи је песник имитирао звуке из
природе?
7. Којим речима можемо да их заменимо?
8. Шта би песма изгубила да је песник употребио те
друге речи?
9. Шта мислите, колико је за песму важно како реч
звучи? Објасните своје мишљење.
10. Које још речи у песми слично звуче?
Ученици ће истаћи да се песма „Трешња у цвету” састоји из
једне песничке слике. То је слика процветале трешње у чијем
„цветном грмљу” зуји безброј пчела. То зујање пчела песник је
дочарао речима „зузорити” и „мрмљати”. Ове речи можемо
заменити другим речима сличнога значења, попут зујати и
шапутати, али би песма у том случају изгубила своју риму. За
песму је веома важно које су речи употребљене у њој. Осим
значења, битно је и како те речи звуче. Због тога кажемо да се
20
свака песма налази на средини између мелодије (звучања) и
смисла (значења). Песник често бира речи сличног звучења и на
тај начин стихове повезује у веће целине (строфе) уз помоћ риме.
Речи које у овој песми слично звуче и које се римују су: бела –
пчела, живо – штиво, грмља – мрмља.
• Учитељ/учитељица бележи најважније податке на табли.
• Разговор о непосредном доживљају и разумевању

песме Дуња
1. Са чиме је песник упоредио дуњу?
2. Коју је стилску фигуру том приликом употребио?
3. Шта то у изгледу дуње подсећа на светиљку „која тиња
и куња”?
4. Осим њеног сјаја шта песник још описује?
5. На шта треба да нас подсети сјај и мирис дуње?
6. Прочитајте речи које се римују у песми.
Ученици ће уочити да је песник дуњу у истоименој песми

упоредио са светиљком „која тиња и куња” употребивши
поређење. Жутило дуње песника подсећа на притајену светлост
лампе. Но осим њеним изгледом, песник је очаран и мирисом
дуње. Тај сјај и мирис песника опомиње на мирис раја, тј. „да
негде – ван земље – постоји срећа, / и да смо, пре но што смо на
земљу пали, / све већ видели и све већ знали.”
Ученици откривају да се у песми „Дуња” римују речи: куња –
дуња, слише – више, сећа – срећа и пали – знали.

песме Ротквице
1. Како је песник описао ротквице?
2. На шта га оне подсећају?
3. Којом стилском фигуром их је оживео?
4. Прочитајте речи које се римују у песми.
Ученици ће уочити да је песник описао ротквице као жива бића

чији образи „рујем горе” док „у гомилицама нешто ћућоре”.
Њихове главице су погнуте и црвено-сјајне. Оне подсећају на
групу другарица које збијене међусобно деле своје тајне.
Користећи персонификацију у опису ротквица, песник је успео
да оживи читав један баштенски свет.
Ученици откривају да се у песми „Ротквице” римују речи: горе –
ћућоре, сјајне – тајне и чучећи – већи.

песме Шта сунце вечера
1. Како је Милован Данојлић описао залазак сунца у песми
„Шта сунце вечера”?
21
2. Шта је необично у опису сунца?
3. Како је оно представљено?
4. Којом је стилском фигуром песник оживео сунце?
5. Зашто се баш у сумрак стари људи сећају ратова и
буна?
6. Шта их то у изгледу залазећег сунца подсећа на ратове?
7. Како, по песнику, настаје руменило вечерњег неба?
8. Шта је још, осим сунца, у песми оживљено?
9. Са чиме је на крају песме песник упоредио сунце?
10. Коју стилску фигуру је употребио?
11. Објасните сличност између залазећег сунца и лампе.
Ученици ће уочити да Милован Данојлић описује залазак сунца
као сунчеву вечеру поморанџи и лимунова. Седећи у рачви
храста, сунце љушти поморанџе и лимунове, а њихове коруге
разбацује око себе. Од руменила наранџиних кора долази и
руменило неба. Сунце је на тај начин представљено као живо
биће. Песник га је оживео користећи персонификацију (сунце
„љушти / џакове поморанџи и лимуна”, потом „седне у рачваст
храст” и „поједе све то, у сласт”, на крају сунце „разбацује
коруге од лимуна”). Пурпурна боја неба при заласку сунца људе
подсећа на крв, па се зато они сећају ратова и буна. Но, по
песнику, то руменило вечерњег неба заправо настаје тако што
сунце, након вечере, „разбацује коруге од лимуна”. Осим сунца,
у песми је још оживљена и железничка рампа. Описујући град у
тренутку заласка сунца, песник каже да „подбочена о лактове,
спава железничка рампа”. На крају песме, сунце песнику заличи
на лампу која се гаси. То је заправо онај тренутак када сунце
потпуно нестане с видика и падне ноћ. То „гашење” сунца
песник је сликовито упоредио са гашењем гасне лампе
употребивши поређење.

песме Путеви
1. На шта песника подсећају путеви?
2. Објасните по чему су они слични дрвећу и птицама.
3. Којом стилском фигуром је песник сликовито описао
путеве?
Ученици ће уочити да песника путеви подсећају на гране дрвета

и птице. Укрштање путева подсећа на разгранавање дрвета, али
и на јато птица које у моменту „прхну на све стране”. Овај
сликовит опис путева песник је постигао користећи поређење.
22
песме Предвечерје.
1. Уз помоћ којих мотива је песник описао предвечерје?
2. На који начин је песник дочарао таласање воде при
додиру ножица вилиног коњица?
3. Којом стилском фигуром је оживео воду?
4. У чему је сличност између дана на смирају и пламена
свеће?
Ученици ће уочити да је песник описао предвечерје користећи

мотиве вилиног коњица, воде, ветра и свеће. Летећи тик изнад
површине реке или језера, вилин коњиц ножицама додирује воду
остављајући на њој малене наборе. Песник објашњава да се то
вода јежи јер је голица додир ножица вилиног коњица.
Употребивши персонификацију, песник је оживео овај чаробан
тренутак када вилин коњиц нежно дотакне глатку површину
воде. Слика постаје још чаробнија помоћу поређења које је
песник употребио како би сликовито дочарао смирај једног
ветровитог дана. И као што пламен свеће титра пре него што
згасне, тако и ветровити дан бива „угашен” у једном тренутку,
да би се већ у следећем вече почело да се разлива и шири.
• Ученици читају/гледају додатни садржај у дигиталном
уџбенику о вилином коњицу:
Додатни садржај – Вилин коњиц.

• Потом ученици одређују којој врсти лирских песама
припадају песме Милована Данојлића о којима су
разговарали на овом часу.
Ученици уочавају да су у питању описне пеме. То су песме у
којима се описује природа (њена лепота, звуци, боје, биљни и
животињски свет који је настањује).
• Затим учитељ/учитељица упознаје ученике са појмовима
песничког језика, сликовитости и песничке слике и указује
им на разлику између стиха и прозе.
Песнички језик се разликује од обичног, свакодневног језика.
Распоред речи у стиху није исти као у реченици. Променом
редоследа речи у односу на уобичајени говор песник наглашава
оно што му је важно.
Нпр. Стих: Пут се може срести свуда, / то је право што кривуда.
Проза: Путева има свуда, некада су прави, а некада кривудају.
Сликовитост је једна од главних особина песничког језика.
Свака песма се обично састоји из више песничких слика којима
песник дочарава своја осећања или на необичан начин
представља појаве у природи. Тако у песми Шта сунце вечера
Милован Данојлић румену боју вечерњег неба дочарава уз помоћ
песничке слике на којој сунце љушти џакове поморанџи и
лимунова. Песничка слика се може сместити у само један стих,
али се исто тако може протегнути на читаву строфу, а понекад
чак и на целу песму, као што смо видели да је случај у песми
Трешња у цвету.
23
• У завршном делу часа ученици цртају једну песничку слику ‒ слуша;
из прочитаних песама која им се највише допала. ‒ чита;
‒ пише;
Домаћи задатак: Урадите следеће задатке у дигиталном ‒ повезује;
уџбенику: ‒ износи утиске о
часу;
Задатак – Песме Милована Данојлића; ‒ поставља
питања;
Задатак – Шта сунце вечера; за домаћи
задатак.
Задатак – Поређење.
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје
довољно јасне и информативне повратне информације,
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне
Милован Данојлић „Песме” (избор)
Песме: „Трешња у цвету”, „Дуња”, „Ротквице”, „Шта сунце вечера”, „Путеви”,

„Предвечерје”.
Књижевна врста: описне лирске песме.
Стилске фигуре: поређење, персонификација.
Песнички језик – разликује се од обичног, свакодневног језика. Распоред речи у
стиху није исти као у реченици.
Нпр. Стих: Пут се може срести свуда, / то је право што кривуда.
Проза: Путева има свуда, некада су прави, а некада кривудају.
Сликовитост је једна од главних особина песничког језика. Свака песма се обично
састоји из више песничких слика којима песник дочарава своја осећања или на
необичан начин представља појаве у природи.
24
− успешност у решавању задатака током часа;
Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
остварености исхода: анализа, одговарање на постављена питања,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
25

:
Наставна јединица: Милован Данојлић: „Песме” (избор), домаћа лектира
Читање описних песама побудиће код ученика љубав према
ауторској поезији. Развијање моћи запажања, повезивања,
Циљ часа: анализе и синтезе. Богаћење речника ученика. Подстицање
стваралачких способности ученика. Развијање љубави према
природи.
• успешно чита и разуме лирске описне песме;
• описује свој доживљај прочитаних песама;
• износи своје мишљење о песмама;
• уочи поређење и персонификацију у песмама;
Наставна средства: Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 96–100
Лирска песма, описна песма, рима, стих, персонификација,
поређење, песнички језик, сликовитост, песничка слика
26
ТОК ЧАСА
ученика:
проверава како су ученици урадили домаћи задатак, одговара на рад;
питања, мотивише ученике и прати њихов рад на часу. ‒ одговара на
• Ученици понављају појмове песничког језика, сликовитости питања
учитеља/учитељ
и песничке слике, које су обрадили на претходном часу.
ице.
• Учитељ/учитељица прегледа цртеже које су ученици цртали
у завршном делу претходног часа и бира најуспелије и
најзанимљивије радове за пано. Такође проверава како су
ученици урадили задате задатке у дигиталном уџбенику.
• Потом следи најава наставне јединце.
Данас ћемо у Радној свесци читати још неке песме Милована
Данојлића и одговарати на питања. Отворите стр. 96.
Учитељ/учитељица бележи назив наставне јединице на табли.

• Ученици читају песме Мајка, Баба, Деда и Први пролећни ‒ одговара на
дан Милована Данојлића из Радне свеске и решавају задатке. питања;
• Ученицима ће се допасти топли ликови мајке, баке и деке уз помоћ
описани у овим песмама, као и опис првог пролећног дана. У учитеља/учитељ
разговору са учитељем/учитељицом тумачиће поменуте ице) решава
песме и истицати њихове доминантне књижевноуметничке задатке;
карактеристике. ‒ слуша одговоре
• Учитељ упућује ученике да када самостално одговоре на других ученика;
питања, наглас читају своје одговоре и дискутују о њима. ‒ износи своја
• Ако остане времена, ученици наглас читају песме Милована запажања;
Данојлића по свом избору (које се не налазе у Читанци и ‒ анализира и
Радној свесци) и образлажу шта им се у изабраним песмама закључује;
посебно допало. ‒ чита своје
одговоре;
Учитељ/учитељица проверава исправност урађених задатака. ‒ анализира и
градиво.

У завршном делу часа ученици лепе на пано изабране ‒ слуша;
27
илустрације (испод сваке илустрације поред имена и презимена ‒ пише;
ученика треба да стоји и назив песме Милована Данојлића из ‒ повезује;
које је илустрована песничка слика) и записују дефиницију ‒ износи утиске о
песничке слике. часу;
‒ поставља
Домаћи задатак: Урадите 1, 2, 3, 5, 6, 7. и 8. задатак у Радној питања;
свесци на стр. 101 и 102. ‒ бележи шта има
за домаћи
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује задатак.
Милован Данојлић „Песме” (избор)
Књижевна врста: описне лирске песме.

Песме: „Мајка”, „Баба”, „Деда”, „Први пролећни дан” и друге песме по избору
ученика.

Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
28

:
Наставна јединица: Бранко Миљковић „Песма о цвету”
Ученици усвајају основне одлике лирске песме и разликују стих,
строфу и риму. Ученици увиђају како да препознају
персонификацију у опису цвета. Читање песме и разговор о њој
Циљ часа:
побудиће код ученика љубав према природи и потребу да се она
негује и чува. Развијање код ученика интересовања за поезију за
децу.
• чита са разумевањем лирску песму;
• опише свој доживљај прочитане песме;
• изнесе своје мишљење о песми;
песми;
• уочи персонификацију;
• разуме идеје књижевног дела;
Читанка Бескрајне речи, стр. 28, Радна свеска за 4. разред
основне школе, стр. 95, дигитални уџбеник
Кључни појмови: Лирска песма, стих, строфа, рима, персонификација, апостроф
29
ТОК ЧАСА

ученика:
• Учитељ/учитељица подстиче ученике на рад следећим ‒ слуша;
питањима: ‒ припрема се за
1. Који вам је омиљени цвет? рад;
2. Када би он могао да говори, шта мислите о чему би вам ‒ одговара на
причао? питања
• Ученици потом гледају/читају додатни садржај о цвећу у учитеља/учитељ
дигиталном уџбенику: ице.
Додатни садржај – О цвећу.

Данас ћемо читати једну лепу песму о цвету који је тек
процветао, а коју је написао песник Бранко Миљковић када му се
родио сестрић.
Учитељ/учитељица записује наслов песме и име и презиме

аутора на табли.
• Изражајно и интерпретативно читање „Песма о цвету”
(читанка Бескрајне речи, стр. 28) ‒ прати упутства
учитељице/учите
Звучни запис – Песма о цвету. ља;
‒ чита и пише;
• Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици ‒ одговара на
исказали своје утиске и доживљаје приликом интерпретације. питања;
30
Разговор о непосредном доживљају песме уз помоћ
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише
ђаке да разговарају о утисцима и осећањима које је у њима ице) решава
побудила ова песма Бранка Миљковића. задатке;
1. Како вам се допала ова песма? других ученика;
2. Опишите како сте замислили цвет из ове Миљковићеве ‒ износи своја
песме. запажања;
3. Шта вас је у опису цвета изненадило и зачудило? закључује;
• Након разговора о утисцима, учитељ/учитељица подстиче ‒ чита своје
ученике да прочитају песму у себи још једном. одговоре;
‒ анализира их и
упоређује са
Разговор о разумевању песме
• Учитељ/учитељица поставља питања којима подстиче других ученика;
ученике да тумаче Песму о цвету. ‒ повезује
1. Са киме је песник упоредио тек рођени цвет? градиво.
2. У чему је сличност између цвета и детета?
3. Шта је све умео малени цвет?
4. Како се зове стилска фигура којом је песник оживео
цвет?
5. Шта нам песник поручује овом песмом?
6. Из колико строфа се састоји „Песма о цвету”?
7. Колико у свакој строфи има стихова?
8. Римују ли се сви стихови у песми?
9. Подвуците истом бојом речи које се римују.
10. Шта је песник постигао употребом риме?
Ученици ће запазити да је песник упоредио тек рођени цвет са

дететом. Сличност између детета и цвета огледа се у томе да ни
један ни други, будући тек рођени, не знају многе вештине
којима владају одрасли (говор, ходање, читање, писање), али (за
разлику од одраслих) њима је знана тајна живота. Он већ зна све
о Сунцу и земљи, зна да се сам храни „светлошћу, ваздухом и
водом”, он зна шта је живот и шта је свет (тј. познаје суштину
живота и света, а то је лепота постојања, бивствовања) и зато је
срећан: „и мирише, мирише”. Посредством персонификације
песник је оживео цвет, али и спојио дете и цвет у њиховом
инстиктивном уживању у једноставности и лепоти живота као
таквог. На тај начин песник нам поручује овом песмом да на свет
погледамо очима деце и цвећа и да уживамо у самом постојању,
у магичној лепоти постојања на овом свету. Ова лирска песма је
кратка и састоји се од три строфе од по четири стиха. У прве две
строфе римују се само други и четврти стих (није – крије у првој
строфи и проходʼо – водом у другој), док се у последњој строфи
сви стихови римују, тј. први и трећи (цвет – свет) и други и
четврти (пише – мирише). Оваква рима, осим што доприноси
мелодичности песме, као да посредно слика оно што цвет/дете
не уме (стиховима који се не римују) и оно што уме (стиховима
који се римују).
• Након анализе песме ученици се упознају са појмом
31
апострофа.
1. Пронађите у песми речи које нису правилно написане, тј.
недостаје им по једно слово.
Ученици уочавају да у речима „проходʼо” и „алʼ” недостају
по једно слово (у првој речи А, а у другој И).
Учитељ/учитељица објашњава да песници често због дужине
стиха или риме скрате реч тако што јој избаце једно слово.
На место тог слова ставе један знак сличан наводнику, како
би обележили да недостаје једно слово. Тај знак се овако
обележава ʼ и зове се апостроф.
• Потом ученици решавају интерактивне задатке у дигиталном
уџбенику:
Задаци – Песма о цвету;
Задаци – Рима/ стих/ строфа;
Задатак – Врсте речи.

• Ученици добијају задатак да замисле да су они илустратори и ‒ слуша;
да покушају да својим цртежом што боље прикажу суштину ‒ пише;
„Песме о цвету”. ‒ црта;
• Ученици показују своје илустрације. ‒ повезује;
‒ износи утиске о
часу;
ученицима на квалитет њихових постигнућа тако што им даје
питања;
за домаћи
задатак.
Домаћи задатак: Уради задатке у Радној свесци на стр. 95. и

научите једну песму напамет коју смо обрадили у 2.
полугодишту. Припремите се да је интерпретативно рецитујете и
да објасните зашто сте изабрали баш њу.
32
Бранко Миљковић „Песма о цвету”

Књижевна врста: лирска песма.
Песник је персонификацијом оживео цвет.
Цвет не зна: да говори, хода, чита и пише.
Цвет зна: све о Сунцу и земљи, да се сам храни „светлошћу, ваздухом и водом”, шта је
живот и шта је свет (тј. познаје суштину живота и света, а то је лепота постојања).
Песма се састоји од три строфе од по четири стиха.
Не римују се сви стихови у песми.
Апостроф: знак за обележавање изостављања слова из речи ʼ.
Нпр: алʼ = али; проходʼо = проходао.
− повезивање са претходним градивом (стих, строфа,

рима, персонификација);
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
33

Наставна јединица: Усмена исправка другог школског писменог задатка
самосталности и истрајности у писменом изражавању,
препричавању доживљаја. Развијање смисла и способности за
правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено
Циљ часа: изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза.
Развијање логике, моћи запажања, упоређивања, закључивања,
повезивања. Развијање љубави према лепом говору и култури
писаног изражавања. Подстицање ученика на рад. Развијање
стваралачких способности ученика. Неговање љубави према
матерњем језику и важност правилне језичке културе.
синтетичка метода, кооперативна метода
Наставна средства: Вежбанке за писмене задатке
Грађанско васпитање, Ликовна култура,
дијалог
34
ТОК ЧАСА

ученика:
Упознаје ученике са наставном јединицом, води разговор, ‒ слуша
објашњава, мотивише ученике на дискусију, наводи на закључке, учитељицу/учит
прати активност и рад ученика. еља;
‒ коментарише и
• Најава наставне јединице: Учитељица/учитељ најављује час припрема се за
исправке писменог задатка. Подсећа их да је циљ таквог часа рад.
увиђање и корекција грешака, као и покушај проналажења
бољих језичких решења.
• Разговор о утисцима ученика што се тиче тема писменог и
садржаја састава. Навођење ученика на самоевалуацију и
давање прогноза могућих оцена.

Води дискусију, објашњава, чита саставе, пише на табли, наводи ‒ прати упутства
ученике на могућа језичка решења, подстиче ученике за активно учитељице/учите
учешће у раду. ља;
• Коментарисање и анализа свих задатака, уопштено. ‒ чита састав;
Учитељица/учитељ би требало да саопшти анализу ‒ одговара на
успешности израде писмених задатака и да изнесе општу питања;
оцену задатака. Анализира и у којој мери су ученици ‒ слуша саставе
испунили захтеве који су пред њих постављени и сл. Она/он других ученика;
укратко наводи најчешће грешке, како у изразима и ‒ износи своје
конструкцији реченице, тако и грешке у правилној примени коментаре;
правописних правила. ‒ анализира и
закључује;
• Ученике подсетити на значење симбола који су коришћени за градиво.
исправљање грешака. Неки од њих су:
1) Недостаје слово/слова, једна или више речи
2) Нови ред
3) Непотребна реч или део реченице (прецртати или ставити
у заграду)
4) Напиши састављено
5) Напиши растављено
6) Ред речи у реченици (сваку реч обележити бројем 1, 2, 3.)
7) Правописна грешка (подвучено)
8) Непотребни знаци (интерпункција)
• Читање и анализа састава, разноврсних по успешности.
Ученици треба да чују разлику у квалитету састава и повежу
је са датим различитим оценама. Пожељно је да сви ђаци који
желе да читају састав, то и учине. Пожељно је и да
35
учитељица/учитељ прочита макар један ученички састав,
само да би указала/указао на значај изражајног читања за
доживљај текста.
• Након сваког читања следи усмена анализа успешности

састава на основу компонената које садржи. Сваки састав
треба појединачно коментарисати и истаћи његове добре и
лоше стране. Ученике треба наводити да сами пронађу
решење за исправку својих грешака. Остали их слушају и
износе своја запажања, дају предлоге и сугестије.
Анализирати типичне правописне, граматичке и стилске
грешке, које треба записати на табли и у свеске. Грешке
анализирати по групама:
‒ естетски изглед задатка, уредност и читак рукопис;
‒ графичко обликовање слова (погрешно повезивање
слова М, Л, Љ);
‒ неправилан редослед речи у реченици;
‒ грешке у интерпункцији;
‒ граматичке грешке;
‒ неправилно написане речи (слово Ј између О и И);
‒ писање речцa ЛИ и НЕ;
‒ погрешна употреба дијалекатских и некњижевних
израза;
‒ недостатак пасуса (увод, главни део, закључак);
‒ садржајност реченица;
‒ богатство речника.
• Важно је издвојити и записати и лепе примере, садржајне

реченице, квалитетне описе, као и нове речи и изразе.
• После сваког прочитаног састава рећи оцену и образложити
је.
Закључује дискусију, сумира урађено, анализира час и ‒ слуша закључна
коментарише га са ученицима. разматрања;
‒ износи
• Учитељица/учитељ наводи ученике на закључна разматрања
тока часа и евалуацију истог. закључке;
‒ црта и оцењује
• Ликовни рад: цртање портрета особе о којој су писали. рад на часу.
Исправка другог писменог задатка Датум
Коментари писмених задатака

Најчешће грешке и исправке које су откривене
Примери најлепших реченица из састава
36
• успешност у решавању задатака током часа;
• оцењивање писменог задатка.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
37

Наставна Језичка култура (усмено и писмено изражавање)
Наставна јединица: Писана исправка другог школског писменог задатка
самосталности и истрајности у писменом изражавању,
препричавању доживљаја. Развијање смисла и способности за
правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено
Циљ часа: изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза.
повезивања. Развијање љубави према лепом говору и култури
писаног изражавања. Подстицање ученика на рад. Развијање
стваралачких способности ученика. Неговање љубави према
матерњем језику и важност правилне језичке културе.
синтетичка метода, кооперативна метода
Наставна средства: Вежбанке за писмени задатак
Музичка култура
дијалог
38
ТОК ЧАСА

ученика:
Упознаје ученике са наставном једницом која ће се обрађивати ‒ слуша
на часу, води разговор, дели вежбанке, објашњава, одговара на учитељицу/учит
питања, мотивише ученике, прати активност и рад ученика. еља;
• Најава наставне јединице: Учитељица/учитељ најављује час ‒ дискутује;
исправке писменог задатка, писаним путем. Подсећа да ће на ‒ припрема се за
тај начин написати састав без грешака, који ће бити бољи, рад и пише.
како би научили правилно писано да се изражавају.
• Подела свезака ученицима и подсећање да исправку пишу на
десној страни, наспрам задатка који су написали, пенкалом.
Ако испишу целу страну, окрећу лист и поново пишу на
десној страни. У простору за маргине не пишу, јер ту
учитељица/учитељ указују на грешке.
• Записивање на табли и у вежбанкама, у заглављу: Исправка
другог школског писменог задатка. У десном горњем углу
пише се датум.

Води разговор, објашњава, пише на табли, одговара на питања ‒ памти упутства
ученика, наводи ученике на могућа решења приликом учитеља/учитељ
исправљања грешака, мотивише ученике и прати њихов рад. ице;
‒ исправља
• Пре него што ученици самостално почну да пишу исправку,
грешке у
учитељица/учитељ фронталним путем понавља шта је све
саставу;
неопходно да исправе. Исправку пишу водећи рачуна о ‒ самостално (или
грешкама и исправкама које су унете. Ученици који су уз помоћ друга
добили петице и немају грешака, не пишу исправку. или
Ученици који су добили јединице пишу потпуно нов састав, учитеља/учитељ
уз помоћ учитеља/учитељице или ученика који су ице) пише;
ослобођени писања исправке. Уколико је потребно, ‒ смишља нова
ученицима се дају и додатна објашњења. језичка решења;
• Ученике подсетити на значење симбола који су коришћени ‒ повезује
за исправљање грешака, а о којима је било речи на градиво.
претходном часу.
• Неке од краћих напомена су: писати лепим и читким
рукописом; водити рачуна о уредности и прегледности;
правилно обликовати слова; не прецртавати и шкрабати;
пазити на мрље од мастила; допунити придевима;
променити реченице или делове састава који нису
квалитетни, како би састав био богатији и садржајнији.
• Самосталан рад ученика и писање исправке у свескама за
писмене задатке. Док ученици пишу, могу да слушају
музичке композиције предвиђене за слушање у 4. разреду у
оквиру предмета Музичке култура.
• Учитељица/учитељ опомиње ученике да када заврше писање
39
још једном прочитају састав, па тек онда да предају
вежбанку.
Прикупља вежбанке, изражајно чита, прегледа исправке, сумира ‒ предаје
урађено, анализира час и коментарише га са ученицима. вежбанку;
‒ слуша;
• Уколико остане довољно времена, пожељно је прочитати
макар један исправљени рад који је имао много грешака, уз ‒ чита;
коментарисање промењених делова. ‒ коментарише
час.
• Учитељ/учитељица обавезно прегледа и појединачне
исправке писмених задатака, како би утврдио/утврдила
степен способности ученика за самосталну исправку и
писање састава.
Исправка другог школског писменог задатка Датум
Тема

Начини провере • посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
40

:
Наставна јединица: Изражајно читање и рецитовање обрађених лирских песама
Изражајно читање и казивање напамет научене лирске песме по
избору ученика. Развијање и неговање код ученика естетског
Циљ часа:
доживљаја, племенитих осећања и љубави према поезији.
Оспособљавање ученика за правилан изговор речи у песми.
Очекивани исходи • изражајно рецитује песму;
на крају часа: • варира језички израз;
Наставне методе: Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода
Читанка Бескрајне речи, стр. 28, 29, 30, 182, 183, 184, 185, 186,
Наставна средства: 188; Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 96, 97, 98, 100,
162, 163, 164; диктафон
Кључни појмови: Лирска песма
41
ТОК ЧАСА
ученика:
• Учитељ/учитељица најављује наставну јединицу и позива ‒ слуша;
ученике да се добровољно јаве да рецитују. ‒ сарађује.
Припремите се да рецитујете лирску песму по избору која је
оставила најснажнији утисак на вас.
• Записивање теме часа на табли.
• Ученици изражајно и интерпретативно читају или рецитују ‒ изражајно и
научене песме по избору. Образлажу зашто су одабрали интерпретативно
одређену песму, којој врсти лирских песама припада и чита или
изражавају своје утиске о њој. рецитује песму
по избору;
• Док један ученик рецитује, други ученици га слушају,
‒ прати упутства
коментаришу успешност изражајног рецитовања и упућују
учитељице/учит
похвале једни другима.
еља;
• Процењивање изражајности и усвојености рецитације. ‒ одговара на
питања;
• Ученици илуструју омиљене стихове. ‒ слуша
рецитовање
‒ износи своја
запажања;
‒ анализира своје
рецитовање и
упоређује га са
рецитовањем
других ученика.
• Цртежи ученика се стављају на пано у учионици. ‒ слуша;
часу;
‒ дискутује.
42
Изражајно читање и рецитовање обрађених лирских песама
Лирске песме: „Кад мати меси медењаке”, „Кад мати сања”, „Успаванка за мајку”,
„Кад мати пева”, „Останеш сам”, „Кад мати плете”, „Кад мати игра”, „Кад мати чека”,
„Молитва за маму”, „Космонаутска песма”, „Трешња у цвету”, „Дуња”, „Ротквице”,
„Шта сунце вечера”, „Путеви”, „Предвечерје”, „Мајка”, „Баба”, „Деда”, „Први
пролећни дан”, „Песма о цвету”.
− успешност у изражајном и интерпретативном

Начини провере рецитовању напамет научених стихова;
остварености исхода: − процењивање ученичког учешћа на часу (креативност,
заинтересованост, изражајност).
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
43

Наставна јединица: Устаљени језички изрази
Усвајање знања из области језичке културе (устаљени језички
изрази). Уочавање, разликовање и манипулисање устаљеним
језичким изразима. Богаћење језичког и стилског израза.
Овладавање стилским могућностима српског језика. Развијање и
богаћење речника. Развијање логике, моћи запажања,
упоређивања, закључивања, повезивања. Подстицање ученика на
Циљ часа:
рад. Развијање стваралачких способности, критичког мишљења,
мотивације за учење (за стицање нових знања, вештина и
позитивних навика). Примена наученог, односно овладавање
основним законитостима српског књижевног језика ради
правилног усменог и писаног изражавања и неговање свести о
значају улоге језика у очувању националног идентитета.
• споји више реченица у краћу или дужу целину;
• употребљава речи истог или сличног значења;
• користи речи супротног значења;
• употребљава речи у основном и пренесеном значењу;
• служи се речима истог облика, а различитог значења;
• поштује и примењује основна правописна правила.;
на крају часа:
• користи богат фонд речи у односу на узраст.
• познаје значења речи и фразеологизама који се
употребљавају у свакодневној комуникацији (у кући, школи
и сл.).
демонстративна метода, текстовна метода
Граматика Дар речи 4, стр. 129–131, Радна свеска за 4. разред
Наставна средства: основне школе, стр. 73, дигитални уџбеник, табла, маркер/креда,
свеска
Природа и друштво
Кључни појмови: Устаљени језички изрази
44
ТОК ЧАСА

ученика:
Упознаје ученике са наставном јединицом која ће се обрађивати ‒ слуша
на часу, води разговор, објашњава, одговара на питања, учитељицу/учит
мотивише ученике, прати рад ученика. еља;
‒ тумачи
• Мотивациона активност: Народне пословице пословице;
Пословице су написане на табли, па учитељица/учитељ издаје ‒ пише и
налог да их ученици читају редом и објашњавају значење сваке. припрема се за
Учитељица/учитељ децу наводи да уоче речи које имају рад.
супротно значење, па их подвлачи црвеном бојом.
Чувај беле новце за црне дане.
Боље је своје јаје него туђа кокош.
Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
45
Кад највише грми, најмање кише пада.
Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
Учини добро – не кај се; учини зло – надај се.
• Учитељ/учитељица пита ђаке да ли мисле да су они сада

„млатили празну сламу”? Шта значи тај израз?
• Најава наставне јединице: Народне пословице обогаћују наш
језик. У нашем језику постоје и народни изрази који су
јединствени и не користе их други народи. Данас ћемо
учити о њима.
• Записивање наслова на таблу и у свеске.

одговара на питања ученика, мотивише ученике за рад и прати учитељице/учите
њихов рад. ља;
• За уводну мотивацију ће послужити духовит текст из ‒ пише;
Граматике на стр.129. Ученици га читају фронталним путем. ‒ одговара на
Следи кратак разговор о прочитаном. питања;
Ученици могу користити и интерактивне садржаје. ‒ самостално (или
уз помоћ
Додатни садржај – Увећан приказ Урошевог састава учитеља/учитељ
ице) решава
• Уочавање устаљених језичких израза у тексту и задатке;
објашњавање значења сваког појединачно. Извлачење ‒ слуша одговоре
закључка. других ученика;
• Записивање најважнијег у свеске. Учитељ/учитељица даје ‒ износи своје
налог да ученици смисле и запишу по један устаљени запажање;
језички израз који су негде чули или прочитали. Неки од ‒ анализира и
њих могу рећи: закључује;
Заледио се од страха. (Јако се уплашио.) ‒ чита своје
Играју се мачке и миша. (Надмудрују се.) одговоре;
И вук сит и овце на броју. (Сви су задовољни.) ‒ анализира и
упоређује са
• Решавање преосталих задатака из Граматике на стр. 130 и одговорима
131, уз коментарисање сваког. других ученика;
Ученици раде интерактивне задатке. градиво.
Задатак – Допуни реченице тако да добијеш устаљене

изразе
Задатак – Повежи речи тако да добијеш устаљене изразе
Задатак – Шта значе устаљени изрази?

Издваја најважније појмове у вези са новим градивом, помаже ‒ слуша;
ученицима да повезују градиво, задаје им домаћи задатак. ‒ чита;
‒ пише;
• Усмено тумачење још устаљених израза: ‒ одговара на
Обрали смо бостан. (Настрадали смо.) питања;
46
Он њу диже у облаке. (Претерано је хвали.) ‒ поставља
Од комарца прави слона (Нешто преувеличава.) питања;
Гледа као теле у шарена врата (Ништа му није јасно.) ‒ бележи шта има
за домаћи
• Стваралачки задатак: Решавање ребуса у Граматици на стр. задатак.
131. Ученик који први реши објашњава осталима начин
доласка до решења.
Додатни садржај – Реши ребусе

• Учитељ/учитељица даје домаћи задатак.
• Домаћи задатак: Решити задатке у Радној свесци на стр. 73.
Устаљени језички изрази
Чувај беле новце за црне дане.

Боље је своје јаје него туђа кокош.
Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
Кад највише грми, најмање кише пада.
Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
Учини добро – не кај се; учини зло – надај се.
Заледио се од страха. (Јако се уплашио.)

Играју се мачке и миша. (Надмудрују се.)
И вук сит и овце на броју. (Сви су задовољни.)
У српском језику постоји много устаљених језичких израза, које користимо

у свакодневном говору. Они обогаћују наш језик и јединствени су.
47
заинтересованост);
• уочавање богатства речи којима се ученик служи;
• проверавање граматичке исправности реченица
којима ученик износи своје закључке.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
48

Наставна јединица: Научили смо до сада
Обнављање знања из области језичке културе (речи истог
облика, а различитог значења, речи истог значења, а различитог
облика; устаљени језички изрази). Подстицање ученика на рад.
повезивања. Развијање стваралачких способности, критичког
мишљења, мотивације за учење (за стицање нових знања,
Циљ часа: вештина и позитивних навика). Развијање и богаћење речника.
Развијање и неговање љубави према српском језику, развијање и
схватање важности правописне културе (усменог изражавања).
Примена наученог, односно овладавање основним
законитостима српског књижевног језика ради правилног
усменог и писаног изражавања и неговање свести о значају улоге
језика у очувању националног идентитета.
• да споји више реченица у краћу или дужу целину;
• употребљава речи истог облика, а различитог значења;
Очекивани исходи • користи речи истог значења, а различитог облика;
на крају часа: • тумачи устаљене језичке изразе;
• поштује и примењује основна правописна правила.;
Наставне методе: демонстративна метода, текстовна метода, игровна активност,
хеуристичка метода
Граматика Дар речи 4, стр. 139–141, Радна свеска за 4. разред
Наставна средства: основне школе, стр. 81 и 82, дигитални уџбеник, табла,
маркер/креда, свеска
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, сарадња, решавање
компетенције: проблема
Речи истог облика, а различитог значења, речи истог значења, а
различитог облика; устаљени језички изрази.
49
ТОК ЧАСА

ученика:
Организује игру, подстиче ученике на учешће у игри, води ‒ слуша
разговор, објашњава, одговара на питања, прати рад ученика, учитељицу/учит
упознаје ученике са наставним садржајима које ће обнављати на еља;
часу. ‒ учествује у игри
• Мотивација кроз игровну активност: У арени! и припрема се за
Учитељ/учитељица чита реченицу по реченицу, а ученици дижу рад.
палац руке на горе – када сматрају да је исказ тачан или палац
окрећу на доле – када сматрају да исказ није тачан.
Тврдње, на пример, могу бити:

1. Реч САРА је властита именица. Т
2. Реч ГЛЕДАТИ је придев. Н
50
3. Реч ПЕРНИЦА је средњег рода. Н
4. Реч НОКТИ је у множини. Т
5. Реч СУНЧАН је именица. Н
6. Правилно је рећи: ШЕС. Н
7. Реч СУТРА је прилошка одредба за време. Т
8. Субјекат и предикат су врсте речи. Н
9. СМРКАВА СЕ је глагол који означава збивање. Т
10. Глагол СПАВАМ означава садашње време. Н
11. Реч МЛАДИЋ је умањена именица. Н
12. Реч ЛЕП је присвојни придев. Н
и сл.
• Учитељ/учитељица најављује да ће на данашњем часу

поновити и применити знања из области језичке културе.
Он/она објашњава ученицима да ће самостално решавати
задатке Провери своје знање из Граматике на стр. 139, 140 и
141, за одређено време. Тако ће се припремити за проверу
знања која следи. Када време за решавање истекне,
учитељ/учитељица ће дати знак и сви истовремено ће
проверавати задатке које су решили. Потребно је да након
исправке сваког задатка заокруже бодове крај њега, које ће на
крају сабрати. На тај начин ће сами измерити и проценити
своје знање.

одговара на питања ученика, усмерава активност ученика, учитељице/учите
мотивише ученике и прати њихов рад, истиче кључне појмове. ља;
‒ пише;
Напомена: Учитељ/учитељица треба да процени који је облик ‒ одговара на
рада најефикаснији за ученике одељења. Могуће је задатке питања;
решавати на више начина: индивидуално решавају, а фронтално ‒ самостално (или
проверавају; фронтално и решавају и проверавају; ученицима уз помоћ
дати одређено време за решавање сваке стране, а затим учитеља/учитељ
проверити тачност фронталним путем, и сл. ице) решава
задатке;
• Овај час треба искористити да се додатно и по потреби ‒ слуша одговоре
објасне обрађене језичке појаве, које ученици нису у других ученика;
потпуности усвојили или имају недоумица око њих. ‒ износи своје
запажање;
• Учитељица/учитељ задаје задатак ученицима да самостално ‒ анализира и
решавају задатке из Граматике. закључује;
одговоре;
• Уколико је потребно, ученици ће се обратити ‒ анализира и
учитељу/учитељици да им разјасни недоумице, али их увек упоређује са
треба упућивати да прво потраже помоћ својих вршњака. одговорима
• Када буду решени сви задаци, у фронталном раду, ‒ повезује
проверавају се решења. Могуће је и да се индивидуално градиво.
провере решења користећи се Решењима, али будући да има
много задатака, било би брже и лакше да задатке
51
проверавају сви заједно. На крају се пребројавају звездице и
читају Поруке за тебе са бодовном скалом.
• Анализа урађених задатака у Граматици и коментарисање

одговора. Разговор о потешкоћама на које су наилазили при
раду и нејасноћама које су имали, у вези са језичким
садржајима.
• Изношење резултата рада. Уочавање и исправљање могућих

грешака. Сагледавање резултата рада целог одељења.
Ученици могу утврдити градиво играјући едукативне игрице.
Едукативна игрица – Ухвати авион (Речи истог облика, а

различитог значења; Речи истог значења, а различитог облика)
Едукативна игрица – Пронађи скривене предмете

(Устаљени језички изрази)
• Истицање утисака везаних за самоконтролу задатака. Да ли
сте задовољни постигнутим? Где сте најчешће грешили?
Да ли сте губили време размишљајући о задацима које
нисте знали да урадите или сте их прескакали? Да ли сте
на крају проверили урађено? Јесте ли том приликом
пронашли неку грешку и исправили је?
Издваја најважније појмове у вези са обрађеним градивом, ‒ слуша;
помаже ученицима да повезују градиво, задаје домаћи задатак. ‒ црта;
питања;
• Проучавање мапе Сада знаш – Језичка култура у Граматици
на стр.147. питања;
• Стваралачки ликовни задатак: Цртање функционалне ‒ бележи шта има
илустрације језичке културе. У облику табеле, графикона, за домаћи
мапе, стрипа и слично. задатак.
• Учитељ/учитељица даје домаћи задатак.

Домаћи задатак: Решити задатке у Радној свесци на стр. 81 и
82.
52
Научили смо до сада

ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
53

:
Светлана Велмар Јанковић „Гуја под Деспотовом кулом”
Наставна јединица: (одломак)

Подсећање ученика на значај деспота Стефана Лазаревића у
културној историји српског народа. Препознавање и проучавање
тематике, главног мотива, композиције приповетке Гуја под
Деспотовом кулом. Подстицање читалачке радозналости и
маштовитости; побуђивање критичког и истраживачког духа
ученика. Подстицање и неговање ученичких способности
Циљ часа: изражајног и интерпретативног читања, опажања, усменог
изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и доказивања.
Богаћење речника ученика. Развијање код ученика осећања за
естетске вредности ауторске приповетке. Oспособљавање
ученика за уочавање и процену осећања и поступака ликова.
Поступно и систематично оспособљавање ученика да тумаче
идеје у приповеци и аргументују их.
• чита са разумевањем ауторску приповетку;
причи;
позитивне и негативне особине;
Очекивани исходи • представи главне особине јунака; изнесе своје мишљење о
на крају часа: поступању ликова;
• разликује опис од приповедања у приповеци;
• тумачи идеје у приповеци;
Природа и друштво, Верска настава, Ликовна култура
Ауторска приповетка, приповедање, опис, дијалог, књижевни
лик, идеје
54
55
ТОК ЧАСА

ученика:
• Припремни разговор ‒ одговара;
Учитељ/учитељица подсећа ученике на обрађену причу ‒ анализира
утиске;
Стефаново дрво Светлане Велмар Јанковић, у којој је описан
‒ износи резултате
деспот Стефан као дечак. свог рада;
1. У којој причи Светлане Велмар Јанковић смо упознали ‒ сарађује.
деспота Стефана Лазаревића као дечака?
2. Како је он изгледао као дечак?
3. На који начин је успео да превазиђе своју физичку немоћ
и стрепњу изазвану њоме?
• Најава наставне јединице.

Данас ћемо прочитати још једну причу Светлане Велмар
Јанковић у којој је главни јунак деспот Стефан Лазаревић, али
сада ко одрасла особа.
Учитељ/учитељица саопштава наставну јединицу и записује

наслов књижевног дела на табли.
• Изражајно и интерпретативно читање одломка из ауторске ‒ одговара на
приче Гуја под Деспотовом кулом (читанка Бескрајне речи, питања;
стр. 143–148). ‒ слуша одговоре
• Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици
исказали своје утиске и доживљаје приликом
запажања;
интерпретације.
Разговор о непосредном доживљају и разумевању приче закључује
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке самостално (или
да изразе утиске које је на њих оставила ова прича и саопште уз помоћ
како су је разумели. учитеља/учитељи
це);
1. Шта вам се посебно свидело у прочитаном одломку? ‒ анализира своје
2. Чиме је прича обогатила ваше сазнање? одговоре и
• Након изношења утисака приступа се објашњавању мање других ученика.
познатих речи у тексту. Приликом објашњења, предност
имају ученици, а учитељ/учитељица помаже тек ако нико од
ученика не зна значење неке речи.
• Разговор о ауторској причи Гуја под Деспотовом кулом
56
1. Шта је тема приче „Гуја под Деспотовом кулом”?
2. Када и где се дешава радња ове приче?
3. Како је описан средњовековни Београд?
4. Ко су њени јунаци?
5. У каквој ситуацији затичемо деспота Стефана?
6. На који начин је он дошао до воде коју је тражила
његова сестра Оливера?
7. Ко му је све у томе помогао?
8. Које значење има вода коју су пронашли?
9. Где се она налазила?
10. Која значења имају имена јунака (видар Богдан, дечак
Витко, змија Бојана)?
11. Које особине красе дечака Витка?
12. А деспота Стефана Лазаревића?
Ученици ће уочити да је тема приче „Гуја под Деспотовом
кулом” проналазак лековитог извора воде у порти цркве Свете
Петке на Калемегдану. Радња ове приче дешава се једног раног
августовског јутра у средњевековном Београду. Београд је
описан као град препун трговаца и занатлија који се на далеко
прочуо „по реду који је у њему владао, по слободној трговини и
помалим порезима. И по љубазности становника. И по
богатству”. У њега су пристизали са разних страна света
путници намерници и трговци. Пристизали су лађама, ако би
долазили са севера, или на камилама, у караванима, ако су
долазили са југа. Град је нарочито био жив пијачним даном. У
такво једно пијачно јутро и почиње радња ове приче. Њени
јунаци су: дечак Витко, видар, деспот Стефан Лазаревић и
његова сестра Оливера. Деспот Стефан је веома забринут јер је
његова сестра Оливера болесна. У грозници је и непрестано
тражи некакву воду која је близу и која би је излечила. Деспот је
у недоумици да ли је то само обично болесничко бунцање или
њене речи треба озбиљно да схвати. У том тренутку дешава се
нешто необично. Змија Бојана, одвија се са деспотове руке и
креће низ степенице. Тада се Витко присећа да ју је ноћас сањао
и да му је у сну наредила да је прати. Дечак креће за змијом, а са
њим и видар и деспот. Змија их доводи до места на Калемегдану
где су мајстори почели да зидају нову цркву која ће бити
посвећена Св. Петки, чије мошти ту треба да буду пребачене
кад црква буде била завршена. Ту се зауставља и обавија се око
једног повећег белог облутка. Дечак Витко схвата да Бојана
жели да се тај камен подигне. Снажни деспот уз велики напор
успева да подигне камен, испод којег у млазу шикне вода. То се
све дешава у моменту када почиње богослужење у цркви. Вода
је лековита. Умивши се њоме, видар осеће као да га је у трену
подмладила. Такође, чим је попила чашу те воде, болесна
Оливера се осмехнула, рекавши да осећа да ће оздравити. Прича
нам говори о чудноватом начину проналаска извора лековите
воде Св. Петке. Имена јунака приче су симболична. Видарево
име је Богдан, што значи Богом дан, и симболише да је свако
57
оздрављење дар од Бога. Дечаково име је Витко, што
симболише младост и живот (на италијанском језику ово име би
значило „живот”). Симболично је и име гује Бојане. Оно
симболише борбу (бој), у овом случају, борбу за живот: сам
деспот каже да му је гуја некада давно спасила живот, а сада и
његовој сестри Оливери. Сви јунаци ове приче су племенити.
Дечака Витка, красе особине брижности, одговорности и
љубави према ближњима. Он је веома хитар, како у физичком
смислу, тако и у размишљању (схвата да треба да прати гују,
разуме да треба да се подигне камен). Његов однос према
господару је пун љубави и оданости. Деспот Стефан Лазаревић
је у овој причи Светлане Велмар Јанковић приказан као
господар Београда. Веома је осећајан и брижан, што показује
његова забринутост за сестрино здравље и спремност да јој
помогне. Иако деспот, он такође трчи дуж читавог града за
гујом Бојаном и сам покушава да подигне тешки камен. То
открива његову пожртвованост и спремност да помогне. Он има
и два необична пратиоца: гују Бојану, која попут наруквице
обавија његову руку, и сокола који му седи на рамену. То
пријатељство са животињама, осим његове племенитости,
открива нам и помалу митску димензију његовог лика.
уџбенику:
Задатак – Ликови;
Задаци – Особине ликова;
Задаци – Персонификација / поређење;
Задатак – Непознате речи;
Задатак – Укрштеница.

У завршном делу часа ученици читају занимљивости о деспоту ‒ слуша;
Стефану Лазаревићу и Београду на 148. стр. читанке Бескрајне ‒ чита;
речи и гледају видео-запис у дигиталном уџбенику: ‒ пише;
‒ повезује;
Видео-запис – Шетња кроз средњовековни Београд. ‒ износи утиске о
прочитаном;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ самостално (или
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје уз помоћ
довољно јасне и информативне повратне информације, учитеља/учитељи
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне це) решава
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да задатак;
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне ‒ поставља
потешкоће у савладавању градива. питања.
58
Светлана Велмар Јанковић „Гуја под Деспотовом кулом”

Тема: Проналазак лековитог извора воде у порти цркве Свете Петке на Калемегдану.
Време и место радње: рано августовско јутро у средњевековном Београду.
Јунаци: дечак Витко, видар Богдан, деспот Стефан Лазаревић и његова сестра.
Оливера.
Лик дечака Витка: племенит, брижан, одговоран, воли своје ближње, хитар,
брзомислен, одан.
Лик деспота Стефана Лазаревића: племенит, осећајан, брижан, пожртвован, спреман
да помогне.
− повезивање са претходним градивом (упоређивање са

начином на који је приказан Стефан Лазаревић у
причи „Стефаново дрво”, тема, лик, приповетка);
− посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
59

:
Наставна књижевност
Наставна јединица: Светлана Велмар Јанковић: „Књига за Марка” (избор)
Подсећање ученика на значај кнеза Лазара у културној историји
српског народа. Препознавање и проучавање тематике, главног
мотива, композиције приповетке Змијска кошуљица. Подстицање
читалачке радозналости и маштовитости; побуђивање критичког
и истраживачког духа ученика. Подстицање и неговање
ученичких способности изражајног и интерпретативног читања,
Циљ часа:
опажања, усменог изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и
доказивања. Богаћење речника ученика. Развијање код ученика
осећања за естетске вредности ауторске приповетке.
Oспособљавање ученика за уочавање и процену осећања и
поступака ликова. Поступно и систематично оспособљавање
ученика да тумаче идеје у приповеци и аргументују их.
• чита са разумевањем ауторску приповетку;
причи;
на крају часа: • представи главне особине јунака; изнесе своје мишљење о
поступању ликова;
• тумачи идеје у приповеци;
Наставна средства: Књига за Марка, С. В. Јанковић
Међупредметно Природа и друштво, Верска настава, Ликовна култура, Музичка
повезивање: култура
Ауторска приповетка, приповедање, опис, дијалог, књижевни
лик, идеје
60
ТОК ЧАСА
ученика:
Учитељ/учитељица на почетку часа пушта ученицима спот ‒ анализира
утиске;
песме Христе Боже, или само песму, ако не постоји у учионици
компјутер, тв или пројектор свог рада;
(https://www.youtube.com/watch?v=uAiBaMm8hOk1), а потом ‒ сарађује.
води кратак разговор о споту/песми са ученицима.
4. Какав утисак је оставила песма „Христе Боже” на вас?
5. О ком историјском догађају она пева?
6. Шта знате о Косовском боју?
7. А о кнезу Лазару?
• Најава наставне јединице.

Данас ћемо прочитати још једну причу Светлане Велмар
Јанковић у којој је главни јунак кнез Лазар, али као дечак.
Учитељ/учитељица саопштава наставну јединицу и записује

наслов књижевног дела на табли.
• Изражајно и интерпретативно читање ауторске приче ‒ одговара на
Змијска кошуљица (Књига за Марка, стр. 85–99). питања;
Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици ‒ слуша одговоре
•
исказали своје утиске и доживљаје приликом
интерпретације.
запажања;
Разговор о непосредном доживљају и разумевању приче ‒ анализира и
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке закључује
да изразе утиске које је на њих оставила ова прича и саопште самостално (или
како су је разумели. уз помоћ
1. Шта вам се посебно свидело у причи Змијска кошуљица? це);
2. Чиме је прича обогатила ваше сазнање? ‒ анализира своје
одговоре и
• Након изношења утисака приступа се објашњавању мање
познатих речи у тексту. Приликом објашњења, предност
других ученика.
имају ученици, а учитељ/учитељица помаже тек ако нико од
1
Молимо поштоване колеге да пре приказивања видео и аудио записа провере доступност и садржај
материјала. ИК Нови Логос не гарантује да ће садржај увек бити доступан на адреси интернет странице
коју препоручује.
61
ученика не зна значење неке речи.
• Разговор о ауторској причи Змијска кошуљица

13. Шта је тема приче „Змијска кошуљица”?
14. Ко је главни јунак ове приче?
15. А ко су споредни јунаци?
16. Како је представљен кнез Лазар као дечак?
17. Које посебне способности он има?
18. Које особине красе дечака Лазара?
19. Протумачите наслов приче.
20. Када је змијска кошуљица спала са Лазаревих груди?
21. Шта се тиме наговештава у причи?
Ученици ће уочити да је тема приче „Змијска кошуљица”: Змије
спасавају дечака Лазара од непријатеља. Главни јунак приче је
кнез Лазар као дечак. У причи се јављају и споредни јунаци:
Лазарева мајка, домоуправитељ Радан, рањени непријатељ и
његов друг. Лазар је у причи представљен као дечак који воли
да дане проводи у природи, у свом скровишту, где је ловио
рачиће, пецао, вежбао се у гађању каменчићима. Лазар одлично
познаје природу и њене становнике. Толико добро да су му и
змије пријатељи, поготову једна шарка коју је назвао Краљица,
која склупчана спава поред њега у скровишту и допушта му да
је мази по глави. Он разуме змије и оне њега, а то разумевање
потиче из његове огромне љубави према природи и сваком
њеном створу. То пријатељство и разумевање са змијама
најбоље је описано у делу приче када Лазар открива повређеног
човека у близини свог скровишта окруженог змијама. Од змија
сазнаје да му је он непријатељ и да је имао намеру да повреди
Лазара, али су га змије у томе спречиле. Упркос том сазнању он
одлучује да помогне повређеном човеку неопрезно му дајући
реч да неће ником рећи за њега. То нам открива његово
милосрђе, али и непромишљеност. Лазар је храбар и
частољубив дечак који држи задату реч по цену живота. Није се
уплашио ни када се нашао заиста у смртној опасности пред
подигнутим ножем нападача. И тада су га змије спасле напавши
човека који је хтео да науди Лазару. Једна од змија, Краљица,
оставила му је у скровишту и своју кошуљицу (змијски свлак).
Лазар ју је пронашао и прислонио на груди, где је она готово
била срасла са његовом кожом. Веровало се да човеку који има
уз себе змијску кошуљицу ниједно оружје не може наудити.
Зато је она остала на Лазаревим грудима све до Косовског боја.
Ујутру, 15. јуна 1389. године, када се кнез Лазар умивао, та
кошуљица је спала са његових груди и распрхнула се у прах.
Лазару је било јасно шта то значи. „Дуго си ме и чувала,
Краљице, – прошапутао је. – Хвала ти на свему, заувек”. Након
тих речи, кнез Лазар одлази на причешће и у бој, свестан да се
из њега неће вратити, показавши још једном, последњи пут,
своју храброст, родољубље и неустрашивост.
62
У завршном делу часа ученици илуструју део из приче који им ‒ слуша;
се највише допао. ‒ чита;
‒ пише;
Домаћи задатак: Издвојте најзначајније догађаје у причи ‒ повезује;
„Змијска кошуљица” и тако саставите план приче. ‒ износи утиске о
прочитаном;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ самостално или
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје уз помоћ
довољно јасне и информативне повратне информације, учитеља/учитељи
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне це решава
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да задатак;
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне ‒ поставља
потешкоће у савладавању градива. питања.
Светлана Велмар Јанковић „Змијска кошуљица”

Тема: Змије спасавају дечака Лазара од непријатеља.
Главни јунак: кнез Лазар као дечак.
Споредни јунаци: Лазарева мајка, домоуправитељ Радан, рањени непријатељ и његов
друг.
Лазарев лик: храбар, милостив, частољубив, држи задату реч, разуме језик змија,
неустрашив.
− повезивање са претходним градивом (тема,

лик, приповетка);
Начини провере остварености − успешност у решавању задатака током часа;
исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу
(закључивање, анализа, одговарање на
постављена питања, заинтересованост).
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
• Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
• Да ли сам планирао/планирала
адекватне активности ученика?
• Шта бих променио/променила?
63

Наставна јединица: Језичка култура – провера знања
Утврђивање знања из области језичке културе (речи истог
облика, а различитог значења, речи истог значења, а различитог
облика; устаљени језички изрази). Развијање логике, моћи
запажања, упоређивања, закључивања, повезивања. Подстицање
ученика на рад. Развијање стваралачких способности, критичког
мишљења, мотивације за учење (за стицање нових знања,
Циљ часа: вештина и позитивних навика). Развијање и богаћење речника.
Развијање и неговање љубави према српском језику, развијање и
схватање важности правописне културе (усменог изражавања).
Примена наученог, односно овладавање основним
законитостима српског књижевног језика ради правилног
усменог и писаног изражавања и неговање свести о значају улоге
језика у очувању националног идентитета.
• споји више реченица у краћу или дужу целину;
на крају часа: • учествује у разговору поштујући уобичајена правила
Наставне методе: Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода
Наставна средства: Наставни лист

Међупредметне Компетенција за учење, рад са подацима и информацијама,
компетенције: решавање проблема
Речи истог облика, а различитог значења, речи истог значења, а
различитог облика; устаљени језички изрази
64
ТОК ЧАСА

ученика:
Дели наставне листове, објашњава ученицима начин рада, ‒ слуша
саветује их како да раде, прати рад ученика. учитељицу/учит
• Најава наставне јединице. еља;
‒ припрема се за
• Учитељ/учитељица најављује да ће се овог часа проверавати
рад.
знање из језичке културе. Дели ученике у две групе. Затим
ученицима дели писмену проверу знања, која је претходно
припремљена на наставним листићима.
• Учитељ/учитељица дели ученицима наставне листове
(Српски језик: Тестови за 4. разред – Тест 5, Језичка
култура).
• Предлог бодовне скале у Прилогу 1.
• Скреће пажњу ученицима да прво прочитају задатке и да
питају уколико им нешто није јасно. Напомиње да се ова
провера знања ради цео час, и да полако читају и решавају
задатке, јер имају довољно времена. Такође им говори да је
неопходно да када заврше, још једном прочитају све задатке
и провере решења, па тек онда да предају наставни листић.
Води разговор, објашњава, одговара на питања ученика, ‒ прати упутства
мотивише ученике за рад и прати њихов рад. учитељице/учите
• Учитељица/учитељ задаје налог да ученици самостално раде ља;
проверу знања. ‒ пише;
• Уколико неко од ученика заврши раније, предаће рад, а ‒ решава задатке;
учитељ/учитељица даје том ученику задатак да се сети ‒ повезује
неколико нових речи и у свесци их напише у реченици. градиво.
Непознате речи могу потражити и у Читанци. Такође им
може дати и занимљиве текстове да прочитају/прелистају
(дечији часописи, мозгалице, занимљивости и сл.).
• Учитељ/учитељица опомиње ученике да полако приводе ‒ проверава
крају израду контролне вежбе, да имају још пет минута. тачност решених
задатака.
• Ученици читају реченице у којима су употребили нове
речи.
Напомена: Уколико у одељењу има мање ученика или је
учионица таква да сваки ученик седи сам у клупи, онда је
довољно да сви раде једну контролну вежбу, непотребно је
делити ученике у две групе. Друга група задатака може
послужити као припрема за проверу знања на неком од
претходних часова.
65
Провера знања – језичка култура

остварености исхода: • оцењивање контролне вежбе.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
ПРИЛОГ 1
Напомена: Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог

бодовне скале, а Ви је можете прилагодити према сопственој процени.
Остварени Број поена 22–29 18–17 14–11 10–7 6–1

резултат:
_____ / 22 Оцена 5 4 3 2 1
66

:
Наставна јединица: Гроздана Олујић „Стакларева љубав”
књижевног текста. Развијање код ученика интересовања за
ауторску бајку. Подстицање и неговање ученичких способности
Циљ часа:
изражајног и интерпретативног читања, опажања, усменог
Богаћење речника ученика.
• чита са разумевањем ауторску бајку;
причи;
Ауторска бајка, приповедање, опис, дијалог, књижевни лик,
идеје
67
68
ТОК ЧАСА
ученика:
Учитељ/учитељица започиње час са ученицима разговором о ‒ одговара;
бајкама и њиховим особинама. ‒ анализира
• Најава наставне јединице утиске;
Данас ћемо читати бајку „Стакларева љубав”, коју је ‒ износи резултате
написала Гроздана Олујић, и разговарати о њеним јунацима. свог рада;
‒ сарађује.
Учитељ/учитељица записује наслов књижевног дела на табли.

бајку Стакларева љубав. учитеља/учитељи
• Након читања бајке, учитељ/учитељица подстиче це;
ученике да саопште речи које су им непознате. ‒ чита;
• Учитељ/учитељица објашњава мање познате речи
питања;
ученицима.
• Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици других ученика;
исказали своје утиске и доживљаје приликом ‒ износи своја
интерпретације. запажања;
Разговор о непосредном доживљају и разумевању ауторске закључује
бајке Стакларева љубав самостално (или
уз помоћ
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке
це);
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима
побудио овај књижевни текст и да покажу како су га
упоређује своје
доживели.
одговоре са
1. Испричајте како вам се допала ауторска бајка „Стакларева одговорима
љубав”. других ученика;
2. Шта је на вас оставило најснажнији утисак? ‒ повезује градиво;
3. Опишите како замишљате Светлооку. ‒ записује у свеску
најважније
Тумачење бајке Стакларева љубав делове обрађеног
садржаја.
1. Шта је тема бајке „Стакларева љубав” Гроздане
Олујић?
2. Ко су јунаци ове бајке?
3. Како је дечак заволео стакларски занат?
4. Зашто га је отац одвраћао од бављења стакларским
занатом?
5. Шта је све потхрањивало дечакову истрајност и
69
упорност у покушајима да постане стакларски
занатлија?
6. Како је описана ноћ у којој је дечак остварио свој сан?
7. Шта је прво направио када је постао стаклар?
8. На који начин је Светлоока променила дечаков живот?
9. Шта је све дечак научио од ње?
10. Како је дечак повредио Светлооку?
11. Шта нам тај догађај и Светлоокино упозорење од
раније открива о љубави?
12. Како се завршава ова бајка?
Ученици ће уочити да је тема бајке „Стакларева љубав”

Гроздане Олујић исткнута већ у наслову. То је љубав дечака
према стакларском занату, а потом и према Светлоокој. Главни
јунак бајке је дечак који жели да овлада стакларским занатом,
али је превише слабашан да би се тиме бавио. У томе ће му
помоћи његова упорност, али и Светлоока, стаклена девојчица у
коју ће се дечак заљубити колико и у стакларски занат. Поред
њих, у причи се као јунаци јављају још дечаков отац, такође
стаклар, и дечакова мајка. Дечак је заволео стакларски занат
посматрајући свог оца како безобличну ужарену масу претвара
у стаклене зделе. Но отац није био одушевљен дечаковом
идејом да постане стаклар. За стаклара су била потребна јака
плућа, а дечак је био веома нежан, једва је успевао да угаси
рођенданску свећицу. Но дечак је био опчињен стакларским
занатом. „Сјај и прозирност стакла привлачили су га више од
било чега на свету. У блеску росе видео га је, у бојама дуге, у
сну. Чак му је и поток личио на неко течно стакло које скакуће
преко камења и које се негде у даљини претвара у стаклено
језеро насељено прозрачним језерским вилама.” Упркос тој
својој опчињености и љубави према занату, дечак није успевао
да од стаклене масе направи било шта. Његову упорност је
потхрањивала с једне стране његова тврдоглавост, а с друге,
приче старих стаклара „да у руди живи чаробњак који се
појављује једном у сто година” и да ће ономе ко га угледа
подарити „способност да од стакла начини све што жели: од
стакленог цвета до птице”. Ноћ у којој је дечак остварио свој
сан описана је као ноћ у којој почиње да „провејава крупан и
влажан снег и затрпава крошње дрвећа и плочнике”. Ту хладну
зимску ноћ дечак је целу провео покрај ужарене стакларске
пећи дувајући у цев на чијем је врху било житко стакло. „Већ су
га груди болеле од напрезања, а грудва никако да се почне
ширити. Тек пред зору он виде како се стаклена маса увија и
преображава у стаклени цвет какав никада нико није видео”.
Следећа фигура коју је направио била је фигура птице „дугог
репа у коме су се преливале најнежније и најблиставије дугине
боје”. Желећи да направи још једну птицу, дечак је поново
дунуо у цев, но уместо птице, он виде како се „тмаста и
безоблична грудва преображава у девојчицу тако прозрачну и
блиставу да су га од сјаја њеног лица очи болеле”. Била је то
Светлоока, која је пред зачуђеним дечаком израсла до његове
величине и оживела. Светлоока, невидљива за све друге осим за
дечака, кренула је његовој кући. Од тог дана дечак се много
променио. Од смркнутог, слабачког дечачића почео је да
70
израста у насмејаног, ведрог младића који је од стакла могао да
начини шта год пожели. Дечак је од Светлооке научио тајне
стакларског заната, али, што је још важније, и тајну љубави.
Временом је постао славан стаклар, чувен по својим
невероватним радовима. Но једне ноћи, док је безуспешно
покушавао да од стакла направи паучину са капима росе,
младић је љут због неуспеха и Светлоокине шале, гурнуо
Светлооку. Истог часа зачуо се „неки рески звук као да се
стакло ломи и он, сав очајан, виде како се девојка претвара у
гомилицу стакленог праха и у струји ваздуха излеће кроз
прозор”. Тај догађај нам открива да је љубав нежна и да не трпи
никакве грубости. На то је дечака упозорила и Светлоока да ће
поред њега остати док је не удари или не гурне. „Љубав је
крхкија од стакла”, рекла му је тада. Но дечак је те речи
заборавио. Иако је одмах чим је видео шта се десило дечак
завапио да му опрости, Светлоока је нестала заувек из његовог
живота. Дани су пролазили и младић је полако почео да
заборавља своју стаклену љубав, оженио се и добио децу. Већ је
био почео да седи када је једне ноћи опазио како се његов
најмлађи син искрада и одлази у стаклару. Када је угледао
његов стаклени цвет, сав радостан је схватио „да прича не
престаје да се понавља”.
Ученици се подсећају одлика бајки читајући о томе на 156.

страни читанке Бескрајне речи.
Учитељ/учитељица подсећа ученике да се имена ликова из
књижевних дела пишу великим почетним словом (нпр.
Светлоока, Пипи Дуга Чарапа, Бела Грива итд.).
уџбенику:
Задаци – Стакларева љубав 1;
Задаци – Стакларева љубав 2;
Задаци – Поређење;
Задаци – Облици казивања.
Учитељица/учитељ води разговор (поставља питања),

објашњава, пише на табли, мотивише ученике и прати њихов
рад.

• Ученици решавају 1, 2, 3. и 4. задатак на 156. страни читанке ‒ слуша;
Бескрајне речи. ‒ чита;
‒ пише;
Домаћи задатак: Нацртајте најупечатљивији догађај из ове ‒ повезује;
приче у свесци. ‒ поставља
питања.
71
Гроздана Олујић „Стакларева љубав”
Књижевна врста: ауторска бајка.

Тема дела: дечакова љубав према стакларском занату и Светлооки.
Јунаци: дечак који жели да овлада стакларским занатом, стаклена девојчица
Светлоока, дечаков отац и дечакова мајка.
Идеја: Љубав је нежна и не трпи никакве грубости.
Лична имена ликова из књижевних дела пишу се великим почетним словом:
Светлоока, Пипи Дуга Чарапа, Бела Грива.

ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
72

:
Наставна јединица: Гроздана Олујић „Стакларева љубав”
књижевног текста. Развијање код ученика интересовања за
ауторску бајку. Подстицање и неговање ученичких способности
Циљ часа:
изражајног и интерпретативног читања, опажања, усменог
Богаћење речника ученика.
• чита са разумевањем ауторску бајку;
причи;
Читанка Бескрајне речи, стр. 152–156, Радна свеска за 4. разред
основне школе, стр. 153 и 154, ученички цртежи, пано
Ауторска бајка, приповедање, опис, дијалог, књижевни лик,
идеје
73
ТОК ЧАСА
ученика:
одговара на питања, мотивише ученике и прати њихов рад на рад;
часу. ‒ одговара на
• Учитељ/учитељица прегледа цртеже које су ученици имали питања
за домаћи задатак и бира најуспелије и најзанимљивије за
ице.
пано.
• Потом следи најава наставне јединце.
Данас ћемо у Радној свесци одговарати на питања у вези са
ауторском бајком „Стакларева љубав”, коју смо јуче читали и
анализирали. Отворите стр. 153.
Учитељ/учитељица бележи назив наставне јединице на табли.

• Ученици решавају задатке из Радне свеске на стр. 153 и ‒ одговара на
154. питања;
• Када ураде све задатке, ученици наглас читају одговоре и уз помоћ
коментаришу их. учитеља/учитељ
• Учитељица/учитељ проверава исправност урађених ице) решава
задатака. задатке;
запажања;
закључује;
одговоре;
градиво.

У завршном делу часа ученици на примеру бајке Стакларева ‒ слуша;
љубав уочавају особине ауторске бајке, а потом од изабраних ‒ пише;
радова праве пано. ‒ повезује;
74
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује часу;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје ‒ поставља
довољно јасне и информативне повратне информације, питања;
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне ‒ бележи шта има
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да за домаћи
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне задатак.
Гроздана Олујић „Стакларева љубав”
Одлике ауторске бајке: познат аутор, приповетка фантастичне садржине,

психолошко представљање јунака (његова осећања, мисли, доживљај света),
јунак се мења и развија, детаљан и развијен опис, разноврсни облици
изражавања (опис, дијалог, унутрашњи монолог, приповедање у 1. и 3.
лицу).

ОКВИР ЗА
ученика?a
• Шта бих
75

:
Наставна јединица: Народна бајка „Пепељуга”
народне бајке. Развијање код ученика интересовања за усмену
Циљ часа:
• чита са разумевањем народну бајку;
• изнесе своје мишљење о бајци;
народној бајци;
на крају часа:
• представи главне особине јунака;
Кључни појмови: Народна бајка, приповедање, опис, књижевни лик, идеје
76
77
ТОК ЧАСА

ученика:
1. Која бајка вам је омиљена? Објасните зашто. ‒ анализира
2. Јесте ли читали Пероову или Гримову бајку Пепељуга? утиске;
3. О чему се ради у тим бајкама? ‒ износи резултате
свог рада;
• Најава наставне јединице ‒ сарађује.
Данас ћемо читати варијанту ове бајке из наше народне
књижевности.
Учитељ/учитељица записује наслов књижевног дела на табли.

народну бајку Пепељуга учитеља/учитељи
це;
Звучни запис – Пепељуга. ‒ чита;
• Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици питања;
исказали своје утиске и доживљаје приликом ‒ слуша одговоре
интерпретације. других ученика;
• Разговор о непосредном доживљају народне бајке
запажања;
Пепељуга
1. Шта вам је било необично у овој верзији бајке закључује
„Пепељуга”? самостално (или
2. Који догађај је оставио посебно снажан утисак на вас? уз помоћ
Објасните зашто. учитеља/учитељи
це);
• Потом учитељ/учитељица подстиче ученике да саопште ‒ анализира своје
речи које су им непознате. одговоре и
• Учитељ/учитељица објашњава мање познате речи упоређује их са
ученицима. одговорима
Разговор разумевању народне бајке Пепељуга ‒ повезује градиво;
‒ записује у свеску
најважније
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке
делове обрађеног
да разговарају о размишљањима које је у њима побудио овај
садржаја.
књижевни текст и да покажу како су га разумели.
1. Ко је главни јунак ове бајке?
2. Како је описана девојка Мара?
3. Како почиње ова бајка?
4. Шта се догодило Мариној мајци?
78
5. Зашто је маћеха мрзела Мару?
6. Како се она опходи према Мари?
7. Које је све задатке маћеха давала Мари?
8. Ко је помогао Мари да преброди бројне препреке?
9. Шта је све измишљено/фантастично, а шта
могуће/реално у овој бајци?
10. Како се бајка завршава?
11. Објасните зашто се бајка зове „Пепељуга”?
12. Шта нам све поручује ова бајка?
Ученици ће истаћи да је главни јунак бајке „Пепељуга” девојка

Мара. Описана је као веома лепа девојка, најлепша од свих
својих другарица. Бајка почиње тако што девојке, међу којима је
и Мара, чувајући говеда, седе око једне дубоке јаме и преду.
Тада се појављује „некакав старац бијеле браде до појаса” и
упозорава их да се одмакну од јаме, јер ако би којој девојци
упало вретено у њу, одмах би јој се мајка претворила у краву.
Но девојке, а и Мара са њима, уместо да послушају старца, због
радозналости се још више приближавају јами, све док најлепшој
међу њима, Мари, вретено не упадне у јаму. Вративши се кући,
Мара затиче мајку претворену у краву како стоји пред кућом.
Но то није био крај мајчиним невољама. Касније када се Марин
отац оженио и када је маћеха открила на који начин мајка
претворена у краву помаже Мари, издејствовала је код мужа да
се крава закоље. Сазнавши за ово, мајка није очајавала, већ је
рекла кћерки да не једе од њеног меса кад је буду заклали и да
покупи све кости и закопа их, а да ће на том гробу увек наћи
помоћ када јој буде била потребна. Маћеха, будући удовица, са
собом је довела и једну кћер. Пошто је Мара била много лепша
од маћехине кћери, маћеха ју је замрзела и почела кињити.
Забрањивала јој је да се умива, чешља и преоблачи, и
непрестано је тражила узроке да је грди и мучи. Измишљала је
дужности које је било готово немогуће извршити и задавала их
Мари, претећи јој да ће је убити ако то не уради у задатом року.
Први нереалан задатак био је да пуну торбу кудеље испреде за
један дан, што је било немогуће да она то сама изведе. Овај
задатак маћеха је поновила неколико пута дајући јој сваки пут
више кудеље, а у његовом извршењу помогла јој је мајка,
претворена у краву, тако што је жвакала кудељу, а Мара је нити
извлачила из њеног уха и намотавала их. Следећи задатак био је
да Мара недељом, док су маћеха и њена кћерка на служби у
цркви, скува ручак и покупи велику количину проса који је
маћеха намерно просула по кући. Ручак није био проблем
скувати, али је проса било толико да је било немогуће покупити
га за неколико сати. Зато Мара одлази на мајчин гроб сетивши
се да јој је мајка рекла да ће ту увек наћи помоћ ако јој затреба.
Пепељуга одлази на мајчин гроб и тамо налази ковчег пун
скупоцених хаљина и два голуба која јој говоре да се лепо обуче
и оде у цркву, а да ће они уместо ње извршити маћехину
наредбу. Голубови јој помажу још два пута да изврши сличну
наредбу, а Пепељуга одлази прелепо обучена у цркву, где се у
њу заљубљује царев син. Као и у другим бајкама, и у овој бајци
се јављају фантастични/измишљени догађаји. Овде је то
претварање мајке у краву, начин на који мајка/крава помаже
79
Мари да испреде кудељу и голубови који говоре и помажу
Мари. Остале ситуације у бајци су могуће/реалне и осликавају
свакодневни живот обичних људи у давним временима: чување
стоке, предење вуне, обављање кућних послова, одлазак
недељом на богослужење у цркву. И ова, као и све народне
бајке, има срећан крај. Принц уз помоћ папуче коју је Мара у
журби изгубила бежећи од њега успева да пронађе Мару и жени
се њоме. Бајка се зове Пепељуга по надимку који су маћеха и
њена кћерка наденуле Мари, која је, бавећи се бројним кућним
пословима, највише времена проводила поред огњишта (на коме
има пепела). Ова бајка, као и све бајке, најпре нам поручује да
добро на крају увек побеђује зло и бива достојно награђено.
Осим ове универзалне поруке, ова бајка нам поручује и да у
тешким околностима не треба очајавати, већ се борити и
трудити. Такође нас учи да зло не треба узвраћати, јер би се оно
тако само увећало. Добро у нама јаче је од сваког зла.
• Учитељ/учитељица подсећа ученике на основне одлике

народне бајке (радња није везана за одређено време и
простор, борба између добра и зла, чудесна бића и срећан
крај), а они их проналазе у бајци „Пепељуга”.
• Ученици потом решавају интерактивне задатке у
дигиталном уџбенику:
Задаци – Пепељуга 1;
Задаци – Пепељуга 2.

• Учитељ/учитељица задаје ученицима да издвоје најважније ‒ слуша;
догађаје и тако сачине план бајке. ‒ чита;
‒ пише;
Домаћи задатак: Опиши лик из народне бајке „Пепељуга” који ‒ повезује;
је оставио највећи утисак на тебе у Радној свесци на стр. 156. ‒ поставља
питања.
80
Народна бајка „Пепељута”
Књижевна врста: народна бајка,
Главни јунак: девојка Мара.
Измишљени/фантастични догађаји/ликови у бајци: претварање мајке у краву, начин на

који мајка/крава помаже Мари да испреде кудељу и голубови који говоре и помажу
Мари.
Могући/реални догађаји у бајци: чување стоке, предење вуне, обављање кућних

послова, одлазак недељом на богослужење у цркву.
Поруке бајке: Добро на крају увек побеђује зло и бива достојно награђено. У тешким
околностима не треба очајавати, већ се треба трудити и борити. Узвраћањем, зло се
увећава. Добро у нама јаче је од сваког зла.
Одлике народне бајке: радња није везана за одређено време и простор, борба између
добра и зла, чудесна бића и срећан крај.
• повезивање са претходним градивом (бајка,

приповедање, ликови, идеје);
остварености исхода: • посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
81

:
Наставна јединица: Народна бајка „Пепељуга”
народне бајке. Развијање код ученика интересовања за усмену
Циљ часа:
• представи главне особине јунака;
Очекивани исходи • користи различите облике усменог и писменог изражавања,
на крају часа: препричавање, причање, описивање;
• правилно састави дужу и потпуну реченицу и споји више
реченица у краћу целину;
• учествује у разговору и пажљиво слуша саговорника;
• говори јасно поштујући књижевнојезичку норму.
Читанка Бескрајне речи, стр. 157–161, Радна свеска за 4. разред
основне школе, стр. 156, дигитални уџбеник, наставни лист
компетенције: решавање проблема
Кључни појмови: Народна бајка, приповедање, опис, књижевни лик
82
83
ТОК ЧАСА

ученика:
дела, води разговор са ученицима, одговара на питања ученика, ‒ пише;
мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. ‒ учествује у
• Учитељ/учитељица проверава како су ученици урадили разговору;
домаћи задатак у Радној свесци на стр. 156. ‒ одговара;
‒ анализира
утиске;
Данас ћемо препричати народну бајку „Пепељуга” на
основу плана бајке који сте саставили на прошлом часу и
свог рада;
детаљно анализирати ликове Маре и њене маћехе. ‒ сарађује.
Учитељица/учитељ записује наслов књижевног дела на табли.

• Учитељ/учитељица саопштава да је најважније да се разуме ‒ прати упутства
текст који треба да се преприча и да се направи селекција учитеља/учитељи
података који су битни за препричавање. Том приликом це;
ученици користе одговарајуће форме приповедања (опис, ‒ чита, препричава,
дијалог, приповедање, портрет, монолог). одговара на
• Ученици су на прошлом часу направили план бајке који ће питања;
им сада послужити као подсетник при препричавању. Он би ‒ слуша одговоре
требало да садржи почетак радње, најважније делове радње других ученика;
који чине неки догађај и завршетак радње. ‒ износи своја
• Ученици препричавају усмено народну бајку „Пепељуга” запажања;
наводећи главне и споредне догађаје и воде рачуна о ‒ анализира и
редоследу догађаја. Усмено излагање подразумева јасан и закључује
гласан говор, у којем се поштује књижевнојезичка норма. самостално (или
• Потом следи анализа ликова уз помоћ
1. Како сте замислили Мару/Пепељугу? учитеља/учитељи
2. Шта у народној бајци сазнајемо о њеном изгледу? це);
3. Које особине је Мара испољила у причи и у којим ‒ анализира своје
ситуацијама? одговоре и
4. Како сте замислили Марину маћеху? упоређује их са
5. Шта у причи сазнајемо о њој? одговорима
6. Које особине је маћеха испољила у причи и у којим других ученика;
ситуацијама? ‒ повезује градиво;
Ученици најпре причају како су замислили Мару. У народној ‒ записује у свеску
бајци о њој сазнајемо да је веома лепа, најлепша међу својим најважније
другарицама и да је због те њене лепоте и маћеха била делове обрађеног
љубоморна на њу. Након женидбе оца са маћехом, Мара изгледа садржаја.
прљаво и запуштено. Маћеха јој не дозвољава да се умива и
пресвлачи, због чега и добија надимак Пепељуга (највише
борави поред огњишта бавећи се кућним пословима). На
почетку приче Мара је приказана као непослушна јер није
послушала старца да се одмакне од јаме, због чега у њеном
животу и настају бројни проблеми (мајка се претвара у краву,
отац се жени злом женом која је непрестано грди и кињи, мајка
84
умире, добија нерешиве задатке под претњом смрћу, не сме да
се умива и да се пресвлачи). Но ова непослушност са почетка
приче касније бива превазиђена. Мара слуша своју мајку
претворену у краву и све њене савете. Такође ће касније
послушати и голубове које буде нашла на мајчином гробу и та
послушност спасиће је од многих потешкоћа и на крају довести
до тога да се уда за царевог сина. Такође, одмах на почетку
приче истиче се да је Мара веома вредна девојка. Она чува
говеда и преде. Касније кроз причу ова особина још више
долази до изражаја. Мара обавља све кућевне послове и сама
истичући да јој припремање ручка као задатак није проблем
(али јесте купљење проса зато што га има много). Осим што је
лепа и вредна, Мара је и веома скромна девојка. Када на
мајчином гробу затекне отворени ковчег пун скупоцених
хаљина и голубови јој кажу да узме једну, обуче је и оде у
цркву, она их не разгледа и не бира, већ узима прву хаљину с
врха ковчега. Мара је и добродушна и трпељива. Иако је маћеха
кињи, она јој ни на који начин не узвраћа злом нити о томе
говори ишта оцу. Та њена доброта успеће да победи зло оличено
у лику Марине маћехе. Сушта супротност Мари је њена маћеха.
У причи сазнајемо да је она удовица и да има једну кћер коју
доводи са собом када се уда за Мариног оца. Одмах на почетку
приче описана је као љубоморна и завидљива, јер покушава на
све могуће начине да умањи Марину лепоту (забраном да се
умива и преоблачи). Она даје Мари немогућу задатке под
претњом смрћу ако их не изврши, што нам открива да је веома
сурова и зла. Њена суровост долази посебно до изражаја када
грди и кињи Мару без икаквог разлога и када захтева од мужа
да закољу Марину мајку претворену у краву јер је открила да јој
она помаже да реши немогуће задатке. Том приликом испољава
и упорност. У почетку се муж одупирао том њеном захтеву, али
је она истрајала у својој намери да се реши краве. Према Мари
је неправедна и на све могуће начине покушава да је сакрије од
света. Не дозвољава јој да недељом одлази на литургију у цркву,
већ јој тада задаје претешке задатке. Такође покушава да
лажима осујети њену удају за принца. Када је принц дошао и у
њихову кућу да помоћу изгубљене папуче пронађе девојку из
цркве, она је Мару сакрила испод корита и слагала да у кући
постоји само једна девојка – њена кћер. Но њено зло на крају
ипак бива побеђено добрим и Мара добија заслужену награду за
све своје муке – удаје се за царевог сина.
уџбенику:
Задатак – Особине ликова;
Задаци – Бајка / Облик приповедања.

• У завршном делу часа ученици решавају задатке са ‒ слуша;
наставног листића (Прилог 1). ‒ чита;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ пише;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје ‒ повезује;
85
довољно јасне и информативне повратне информације, ‒ поставља
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне питања.
Народна бајка „Пепељуга”
Препричавање
План бајке:
‒ Мара са девојкама преде око јаме и испушта вретено.
‒ Марина мајка се претвара у краву.
‒ Марин отац се жени злом удовицом која доводи своју кћер.
‒ Маћеха грди Мару и кињи је.
‒ Даје јој задатак да опреде велику количину куђеље, око чега јој помаже мајка
претворена у краву.
‒ На наговор маћехе, отац коље краву, а Мара сахрањује њене кости.
‒ Маћеха даје задатак Мари да спреми ручак и покупи просут просо, а она са
ћерком одлази у цркву.
‒ Мара на мајчином гробу затиче отворени ковчег пун скупоцених хаљина и два
голуба која јој кажу да обуче једну хаљину и оде у цркву, а они ће испунити
задатак.
‒ Царев син види Мару у цркви и заљубљује се у њу.
‒ Бежећи из цркве, Мара губи папучу, а царев син је проналази.
‒ Царев син трага за Маром.
‒ Маћеха скрива Мару испод корита када царев син дође, али петао открива где
је Мара.
‒ Мара се удаје за царевог сина.
Ликови
Лик Маре: лепа, непослушна, вредна, трпељива, добродушна, скромна.
Лик маћехе: љубоморна, завидљива, сурова, зла, упорна, лажљива.
86
− повезивање са претходним градивом (бајка
приповедање, ликови, опис);
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
87
ПРИЛОГ 1
1. Повежи особине са ликом који их испољава.
Мара упорност
маћеха завист
Марина мајка трпељивост
царев син скромност
добродушност
2. Поређај догађаје по редоследу њиховог збивања у причи.
а) Петао открива да је Мара испод корита.

б) Мара испушта вретено у јаму.
в) Марина мајка се претвара у краву.
г) Царев син налази папучу коју је Мара у журби изгубила.
д) Мајка претворена у краву помаже Мари да испреде кудељу.
ђ) Мара на мајчином гробу проналази отворен ковчег пун хаљина и два голуба.
е) Мара се удаје за царевог сина.
3. Спој облик приповедања са одломком у којем се налази.
а) „Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда, чудећи се његовијем речима, прикуче се
јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се једној, која је била
најљепша између њих, измакне вретено из руке и падне у јаму.”
ОПИСИВАЊЕ ПРИПОВЕДАЊЕ ДИЈАЛОГ МОНОЛОГ
б) „Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: ʼЗа ручак
ме није брига, ласно ћу га зготовити, али ко ће толики просо покупити!ʼ”
4. Прочитај одломак и одговори на питања.
„Ђевојка, сирота, идући за говедима, прела је колико је могла, а кад на подне говеда
полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане
плакати.”
а) Девојка из овог одломка је МАРА / МАЋЕХА / МАЋЕХИНА КЋИ.

б) Девојка је у овом одломку НЕПОСЛУШНА / ВРЕДНА / ОЧАЈНА / СРЕЋНА.
в) Ситуација описана у овом одломку је РЕАЛНА / ФАНТАСТИЧНА.
(Подвуци тачне одговоре.)
88
Решења:
1. Мара – трпељивост, скромност и добродушност, маћеха – упорност и завист, Марина
мајка – добродушност, царев син – упорност; 2. б), в), д), ђ), г), а) и е); 3. а)
приповедање, б) монолог; 4. а) Мара, б) вредна и очајна, в) реална.
89

:
Наставна јединица: Александар Поповић „Пепељуга”, домаћа лектира
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање драме
за децу. Развијање код ученика интересовања за драму и
позориште. Подстицање и неговање ученичких способности
Циљ часа:
доказивања. Богаћење речника ученика. Неговање радозналости,
маштовитости и стваралаштва код деце.
− чита са разумевањем драму за децу;
− опише свој доживљај драмског текста;
− изнесе своје мишљење о драмским лицима;
− одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
Очекивани исходи драми;
на крају часа: − именује главне и споредне ликове и разликује њихове
− уочи хумор у књижевном делу;
− разуме идеје драмског текста;
− чита драмски текст поштујући интонацију реченице;
− учествује у разговору поштујући уобичајена правила
Читанка Бескрајне речи, стр. 162–166, драма за децу „Пепељуга”
Александра Поповића, наставни лист, дигитални уџбеник
Природа и друштво, Музичка култура, Ликовна култура
Кључни појмови: Драма за децу, драмско лице, дијалог, монолог, сукоб ликова
90
91
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица осмишљава час, започиње и води разговор, − слуша;
мотивише ученике за рад, упознаје ученике са наставном − чита;
једницом која ће се обрађивати на часу, пише на табли. − пише;
− учествује у
У уводном делу часа учитељ/учитељица разговара са ученицима разговору;
о жанру драме и њеним саставним елементима: драмским − одговара;
лицима, дијалогу и монологу, сукобу ликова. − анализира
Драмска лица су ликови у драми која своје мисли, ставове и утиске;
осећања исказују у дијалогу (разговору с другим ликовима) и − износи резултате
монологу (лик наглас износи своја размишљања и разговара сам свог рада;
са собом или са публиком). Сукоб ликова покреће драмску − сарађује.
радњу и развија драмску напетост.
• Потом следи најава наставне јединице:
Данас ћемо говорити о једној драми која је инспирисана вама
добро познатом бајком – „Пепељугом”.
• Учитељ/учитељица записује на табли име аутора и наслов

романа која ће се обрађивати.

Разговор о непосредном доживљају књижевног дела.
1. Шта је у драми „Пепељуга” оставило најјачи утисак на − прати упутства
вас? учитеља/учитељ
2. Шта вас је у овој драми насмејало? ице;
− одговара на
• Следи разговор о непознатим речима и њихово тумачење. питања;
При тумачењу, предност се даје учениима, а тек када нико у − слуша одговоре
одељењу не зна значење неке речи, објашњава је других ученика;
учитељ/учитељица. − износи своја
запажања;
Анализа драме Пепељуга: − анализира и
(Ученици су двадесетак дана раније добили истраживачке закључује;
задатке како би се припремили за анализу дела на овом часу, а − анализира
који се налазе у Прилогу 1). одговоре и
1. Шта је тема драме „Пепељуга”?
2. Где се све одвија радња у драми? других ученика.
3. Ко су јунаци у драми?
4. У каквом су односу они међу собом?
5. Из колико чинова се састоји ова драма?
7. Зашто је радња драме приближена савременом добу
и на основу чега то видимо?
Ученици ће уочити да је тема ове драме истрајност и трпељивост
92
младе девојке која бива награђена за своју постојаност у
доброти.
Место радње у драми „Пепељуга” није јединствено. Радња се
одвија у породичној кући и на двору. У породичној кући
приказана је кухиња и трпезарија, место на којем Пепељуга
проводи највише времена и где спава. У средишту сцене налази
се портрет маркизе Лизе, који представља Пепељугину
најдрагоценију својину. Друго место радње је двор. Замак је
приказан неуредно, расклимано. Цела дворана се љуља и све је у
закрпама. Такав изглед дворца представља одсуство женске руке
која би све то могла да доведе у ред, али и лукавство краља и
принца који би уз помоћ таквог изгледа дворца могли да пронађу
девојку којој није важно богатство и сјај него љубав. (Ученици
добровољци који су правили скице Пепељугине породичне куће
и царевог дворца лепе своје цртеже на таблу када крене разговор
о месту радње.)
Затим ученици набрајају ликове у драми, то су: Пепељуга, отац,
маћеха, Пепина, Роза, ађутант, цар, принц, генерал, маркиза
Лиза, хор и друга лица на балу. Ученици би требало да направе
разлику између главних и епизодних лица у драми. Главна лица
су она која покрећу радњу и која се често појављују, док су
епизодна лица она која се појављују ретко, у једној или неколико
сцена.
У односу између ликова фокус се ставља на односе јунака према
Пепељуги. Отац је према Пепељуги немаран. Он сва своја
осећања усмерава према својој новој супрузи, маћехи, и њеним
кћеркама. Маћеха и отац су највише наклоњени Пепини, којој
предвиђају светлу будућност да се уда за принца, док Розу, као и
Пепељугу, омаловажавају. Маћеха се према Пепељуги понаша
сурово, а према мужу прорачунато и са лажном љубазношћу,
желећи да искористи његово богатство, што ће и довести до тога
да се његов однос према маћехи промени. Однос принца и цара
пун је љубави, бриге и поштовања. Принц поштује очеву вољу
да пронађе невесту, а његов отац се труди да сину удовољи у
избору невесте.
Драма „Пепељуга” састоји се из три чина. То су: 1. чин:
Припрема за бал, 2. чин: Догађаји на балу у дворцу и 3. чин:
Потрага за девојком која је изгубила ципелицу.
Централни догађај у овој драми јесте бал на двору. Радња драме
састоји се од припрема за бал (на почетку), дешавања на балу и
потраге за несталом девојком (као последица дешавања на балу).
Радња драме је приближена савременом добу да бисмо увидели
универзалност догађаја описаних у драми и поуке коју можемо
да добијемо читајући ово дело. Тековине савременог доба
видљиве су када ликови набрајају марке аутомобила уместо
кочија, у кроју хаљина које облаче поједина лица, у њиховим
интересовањима (Пепина похађа магнетофонске часове
француског) и начину говора.
• Потом учитељ/учитељица упознаје ученике са појмом драме
за децу.
Као што постоје песме и романи за децу, тако постоје и драме за
93
децу. „Пепељуга” Александра Поповића је драма за децу.
• Затим ученици уочавају у чему је разлика између драме за
децу „Пепељуга” и истоимене народне бајке.
Ученици би требало да уоче (поред разлика у догађајима) да у
драми има много мање фантастике и да се више пажње поклања
особинама ликова и њиховом међусобном односу него што је то
случај у бајци.
• Потом ученици решавају интерактивне задатаке из
дигиталног уџбеника:
Задатак – Дидаскалије;
Задатак – Облик казивања;
Задатак – Назив предмета.

• У завршном делу часа ученици решавају задатке који се − чита;
налазе у прилогу припреме (Прилог 2). − пише;
− повезује;
Домаћи задатак: Издвој позитивне и негативне особине јунака − износи утиске о
ове драме. (Учитељ/учитељица дели ученицима наставне часу;
листове који се налазе у Прилогу 3 и који ће им послужити као − поставља
одличан подсетник за анализу ликова на следећем часу.) питања.
Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја. кључне појмове
обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано и
на примерен начин указује ученику на квалитет његовог
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне
повратне информације, подстицајне за даље напредовање
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
94
Александар Поповић „Пепељуга”
Тема књижевног дела: истрајност и трпељивост младе девојке која бива награђена за
своју постојаност у доброти.
Место радње: породична кућа и двор.
Ликови: Пепељуга, отац, маћеха, пепина, роза, ађутант, цар, принц, генерал, маркиза
Лиза, хор и друга лица на балу.
‒ Драма се састоји из три чина:
1. чин: Припрема за бал.
2. чин: Догађаји на балу у дворцу.
3. чин: Потрага за девојком која је изгубила ципелицу.
Централни догађај у драми: Бал.
Разлике између драме и бајке: У драми има мање фантастичних догађаја. Ликови су
сложенији. Догађаји у драми су прилагођени за извођење на сцени.
Књижевна врста: драма за децу.
− повезивање са претходно обрађеним градивом

(поређење драме и бајке);
остварености исхода: − вредновање стваралаштва ученика и њиховог
вербалног учешћа на часу (закључивање, анализа,
одговарање на постављена питања, заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
95
ПРИЛОГ 1
ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ ЗА ДОМАЋУ ЛЕКТИРУ „ПЕПЕЉУГА“ А. ПОПОВИЋА

1. Опиши како си замислио/замислила ликове из драме за децу Пепељуга Александра Поповића.
2. Шта ти је у драмском тексту Пепељуга било смешно?
3. Где се догађа радња у драми? Опиши места догађања.
4. Који су ликови у драми?
5. Који је фантастични моменат у драми?
7. У ком се времену дешава радња драме?
8. Упореди како се Пепељугин отац опходи према Пепини и Рози, а како према ћерки
Пепељуги. Шта запажаш?
9. Које особине красе Пепељугу?
10. Наведи примере из драмског текста који показују како се Пепељуга осећа у кући.
11. Када је Пепељугин отац увидео да је неправедан према ћерки?
12. Запази маћехино понашање и уочи њене особине.
13. Наведи особине које испољава Пепина.
14. Запази сличности и разлике између Розе и Пепељуге.
15. Наведи особине које су својствене принцу.
16. Које особине испољавају ађутант и генерал?
17. Које особине су својствене цару?
18. Шта си научио/научила читајући драму за децу Пепељуга?
19. Упореди народну бајку Пепељуга са истоименим драмским текстом. Саопшти своја запажања.
Задужења за добровољце:
‒ Направи скицу Пепељугине породичне куће.
‒ Направи скицу или нацртај царев дворац.
‒ Нацртај Пепељугин портрет.
‒ Нацртај Пепинин портрет.
‒ Нацртај портрет принца.
‒ Нацртај карикатуру ађутанта.
‒ Нацртај карикатуру генерала.
96
ПРИЛОГ 2
1. Које особине и осећања испољавају укућани према Пепељуги? Подвуци тачне

одговоре.
НЕОДГОВОРНОСТ, ПОЖРТВОВАНОСТ, ПОСВЕЋЕНОСТ, НЕБРИГА,

РАВНОДУШНОСТ, НЕЖНОСТ, БЕЗОСЕЋАЈНОСТ, ЉУБАВ
2. Како се осећа Пепељуга због таквог њиховог понашања? Подвуци тачне одговоре.
ПОНОСНО, ТУЖНО, РАДОСНО, НЕСРЕЋНО,

УСХИЋЕНО, УСАМЉЕНО, ВОЉЕНО, ЗАНЕМАРЕНО
3. Каква осећања гаји Пепељуга према оцу? Подвуци тачне одговоре.
РАВНОДУШНОСТ, БРИЖНОСТ, ЉУБАВ, МРЖЊУ, ОБЗИРНОСТ, ЉУБОМОРУ
4. Подвуци дидаскалије у наведеном одломку.
ОТАЦ (Ухвати Пепину.): Враћај ту ципелицу, чупава Пепино!...

ПЕПИНА (Запрепашћено и уплашено.): Татице… тата...
ОТАЦ (Истргне јој из руке ципелицу.): Да, тата – јесам, али не само теби и Рози, као
што сам до сада био!... И Пепељуга је моја кћи!... Ја се стидим што према њој нисам
био добар као тата.... (Прилази цару са ципелицом.) Ваше величанство, ја се стидим што
сам допустио да Пепељуга иде у поцепаној хаљини!... Не може ниједан добар тата
двема ћеркама да купи сто хаљина, а трећој ниједну...
5. Напиши облик казивања (форму приповедања) коју откриваш у наведеном одломку.
ОТАЦ (Брзо се сагне и обује Пепељуги ципелицу.): А ципелица, Ваше величанство,

погледајте!... Стоји као да је никла на Пепељугиној нози!
ПРИНЦ: Краљице моја!
ПЕПЕЉУГА: Принче мој!
ПРИНЦ: Освитку мојих снова, незаборавку моје младости, кладенцу маштања... О,
дивна!... О, лепа!... О, чаробна Пепељуго!...
ПЕПЕЉУГА: О, љубичасти венчићу мога чекања, звездана крунице мојих нада,
јутарња росо моје радости... О, часни!... О, храбри!... О, неустрашиви принче мој!...
Облик казивања (форма приповедања): ____________________________________.
97
РЕШЕЊА:
1. НЕОДГОВОРНОСТ, НЕБРИГА, РАВНОДУШНОСТ, БЕЗОСЕЋАЈНОСТ.

2. ТУЖНО, НЕСРЕЋНО, УСАМЉЕНО, ЗАНЕМАРЕНО.
3. БРИЖНОСТ, ЉУБАВ, ОБЗИРНОСТ.
4. ОТАЦ (Ухвати Пепину.): Враћај ту ципелицу, чупава Пепино!...
ПЕПИНА (Запрепашћено и уплашено.): Татице… тата...
ОТАЦ (Истргне јој из руке ципелицу.): Да, тата – јесам, али не само теби и Рози, као
што сам до сада био!... И Пепељуга је моја кћи!... Ја се стидим што према њој нисам
био добар као тата.... (Прилази цару са ципелицом.) Ваше величанство, ја се стидим што
сам допустио да Пепељуга иде у поцепаној хаљини!... Не може ниједан добар тата
двема ћеркама да купи сто хаљина, а трећој ниједну...
5. дијалог.
98
ПРИЛОГ 3
Напиши најзначајније позитивне и негативне особине својствене сваком од наведених

драмских лица.
ПЕПЕЉУГА МАРКИЗА ЛИЗА
_________________________________ _________________________________
_________________________________ _________________________________
_________________________________ __________________________________
_________________________________ __________________________________
МАЋЕХА ПЕПИНА РОЗА

____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
ГРОФИЦА ВИКОНТЕСА
КРОФНИЦА ТЕСА
_________________________________ _________________________________
_________________________________ _________________________________
__________ ______________________ __________________________________
_________________________________ __________________________________
99
ПРИНЦ ОТАЦ ЦАР
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
АЂУТАНТ ГЕНЕРАЛ КИЦОШ
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
____________________ ______________________ ______________________
100

:
Наставна јединица: Александар Поповић „Пепељуга”, домаћа лектира
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање драме
за децу. Развијање код ученика интересовања за драму и
позориште. Подстицање и неговање ученичких способности
Циљ часа:
доказивања. Богаћење речника ученика. Неговање радозналости,
маштовитости и стваралаштва код деце.
− чита са разумевањем драму за децу;
− опише свој доживљај драмског текста;
− изнесе своје мишљење о драмским лицима;
− именује главне и споредне ликове и разликује њихове
на крају часа: − представи главне особине јунака;
− уочи хумор у књижевном делу;
− разуме идеје драмског текста;
− чита драмски текст поштујући интонацију реченице;
− учествује у разговору поштујући уобичајена правила
Читанка Бескрајне речи, стр. 162–166, драма за децу „Пепељуга”
Александра Поповића, наставни лист, дигитални уџбеник
Кључни појмови: Драма за децу, драмско лице, дијалог, монолог, сукоб ликова
101
102
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица осмишљава час, започиње и води разговор, − слуша;
мотивише ученике за рад, пише на табли. − чита;
− пише;
• Кратко подсећање на закључке до којих се дошло на − учествује у
претходном часу: разговору;
1. Којој књижевној врсти припада драма „Пепељуга” − одговара;
Александра Поповића? − анализира
2. Шта је тема овог дела? утиске;
− износи резултате
3. Где се дешава радња у драми?
свог рада;
4. Из колико чинова се састоји ова драма? − сарађује.
5. Шта је централни догађај у драми „Пепељуга”?
6. Ко су ликови у овој драми?
У главном делу часа износе своја запажања о ликовима драме − прати упутства
поредећи их са портретима које су нацртали поједини ученици. учитеља/учитељ
Анализа ликова: ице;
− излаже свој рад;
‒ Како замишљате Пепељугу? − одговара на
‒ Које особине бисте издвојили као кључне за Пепељугин питања;
лик? − слуша одговоре
‒ Како се остали јунаци опходе према Пепељуги? других ученика;
− износи своја
Ученици би требало да виде Пепељугу као младу и веома запажања;
лепу девојку која је, међутим, обучена у изношену одећу која − анализира и
је упрљана због кућних послова које она обавља. закључује;
Од особина које оличавају Пепељугин карактер ученици би − анализира
требало да препознају њену вредноћу (због кућних послова одговоре и
које обавља), скромност (што се види из тога што она нема упоређује их са
никаквих захтева према оцу или из разговора са принцем одговорима
када Пепељуга даје предност љубави и породичној срећи над других ученика.
новцем и престижом), затим трпељивост (она се не буни и не
замера када је запостављају у припремама за бал или када су
груби према њој), али и маштовитост (ову Пепељугину
особину уочавамо у почетној сцени када она замишља да је
на балу).
Према Пепељуги се опходе немарно и грубо. Маћеха је не
доживљава као своје дете, већ као послугу. Пепина, под
утицајем своје мајке, такође је доживљава као мање вредну
особу која не заслужује да буде третирана као равноправни
члан породице. Роза Пепељугу доживљава као себи
равноправно биће и труди се да буде блиска с њом (то се
види у сцени када заједно седну на под да играју домине).
Отац се према Пепељуги опходи немарно. Пошто је под
утицајем маћехе, он ће такође сву своју пажњу поклањати
Пепини и Рози, а запостављати Пепељугу. Када се Пепељуга
103
појави на двору, дотерана и елегантна, изазваће дивљење
принца, који ће се у њу и заљубити. Највећу подршку и
љубав према Пепељуги гаји маркиза Лиза.
‒ Како доживљавате лик оца?
‒ Упореди како се Пепељугин отац опходи према Пепини и
Рози, а како према ћерки Пепељуги?
‒ Када се мења однос оца према Пепељуги?
Ученици ће истаћи поводљивост као најдоминантнију
особину овог лика. Он је под сталним утицајем маћехе, која
га искоришћава.
Пепељугин отац, желећи да удовољи маћехи, сву своју
пажњу поклања њеним кћеркама, нарочито Пепини. Он
нештедимице троши на њихову гардеробу и удобност, док
Пепељугу оставља у ритама.
Његов однос према Пепељуги се мења када чује разговор
између маћехе и ађутанта. Тада схвата да је маћеха
искоришћавала његово богатство и да она не гаји љубав
према њему. У тренутку када то увиђа, отац се ослобађа
маћехиног утицаја и схвата колико је био немаран и
неправедан према сопственој кћерки.
‒ Како видите ликове Пепине и Розе?
‒ Издвојите доминантне Пепинине особине?
‒ Које су Розине доминантне особине?
‒ У чему је разлика између Пепининог и Розиног лика?
Претпоставља се да ће ученици Пепину и Розу доживети као
младе и размажене девојке.
Пепина је уображена и површна. Она увек жели да буде у
центру пажње, због чега често и измишља приче о
младићима који јој се удварају. Истиче да њена лепота нема
премца и да је због тога она најбоља прилика за принца.
Пепинину површност уочавамо у томе што покушава да
говори француски само ради престижа и доказивања у
друштву, без истинске жеље и труда да научи тај језик. Њена
намера да се уда за Принца није мотивисана љубављу, већ
жељом да се придобије материјално богатство и одговарајући
статус у друштву.
Роза није уображена и површна. Она је, попут Пепељуге,
скромна и трезвена особа. Њој представљају терет маћехина
очекивања како би требало да се понаша. Роза се налази у
сенци Пепине, чије понашање маћеха и отац доживљавају као
узорно. Међутим, Роза неће бити трпељива и понизна као
Пепељуга. Она ће се на балу побунити против таквог
опхођења, ућуткивања и омаловажавања, што ће изазвати
скандал, али ће тиме и задобити наклоност генерала.
Највећа разлика између Пепине и Розе је та што Роза одбија
да се понаша претворно у друштву. Она, за разлику од
Пепине, која своје понашање подређује прорачунатом
стицању положаја и богатства, жели да се понаша природно,
104
односно, „да буде оно што јесте”.
‒ Како доживљавате ликове маћехе, ађутанта и генерала?
Маћехина главна особина јесте користољубивост. Она
злоупотребљава љубав и наклоност свог мужа да би трошила
његово богатство на куповину гардеробе и луксузан живот.
Њена амбиција према кћеркама, Пепини и Рози, и њиховим
удајама такође је мотивисана жељом да се дође до високог
друштвеног положаја и богатства.
Ађутант је подмитљив и халапљив. Најчешће говори о храни,
према којој је слаб и коју често прихвата као мито да би
извршио утицај на краља.
Генерал је срдачан и отресит карактер. Његово понашање је
условљено војничким позивом (што се може уочити у
сталним фразама које генерал изговара).
‒ Какав је утисак на вас оставио принц?
‒ Због чега је принцу тешко да пронађе љубав?
Ученици ће уочити да је принц млад, меланхоличан и леп
младић. Он се осећа усамљено, као што је то чест случај са
владарима и људима на високим положајима. Међутим, принц
нема намеру да безбрижно ужива у богатству и сјају, већ придаје
значај свом образовању и духовном развоју.
Принцу је тешко да пронађе љубав због страха да га неће волети
због тога какав је он, већ због његовог богатства и статуса.
уџбенику:
Задаци – Пепељуга;
Задатак – Чије су речи?

У завршном делу часа ученици износе поуке ове драме. − чита;
− пише;
‒ Свако на крају добије оно што је заслужио. − повезује;
‒ Љубав је највеће богатство. − износи утиске о
‒ Похлепа и користољубље јесу одлика површности. часу;
− поставља
• Потом ученици решавају задатке који се налазе у прилогу питања.
припреме (Прилог 1).
• Домаћи задатак: Припремите се да на следећем часу

драматизујете одломке из драме за децу „Пепељуга” Александра
Поповића. Осмислите изглед позоришне сцене, костиме и
припремите се за драмско извођење овог текста у учионици.
(Учитељ/учитељица дели ученике у три групе. Свака група треба
да се припреми да из по једног чина издвоји кључну сцену и
одглуми је. Издвајање сцена се врши на овом часу, уз помоћ
учитеља/учитељице. Прва група издваја сцену из првог чина,
друга из другог, а трећа из трећег чина. Ако постоји велика
105
заинтересованост ученика за драмско извођење текста,
учитељ/учитељица може образовати више група, али онда треба
водити рачуна да делови текста које ученици изводе не буду
предугачки, како би све групе стигле да изведу свој део у оквиру
једног школског часа.)
Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја кључне појмове

обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано и
на примерен начин указује ученику на квалитет његовог
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне
повратне информације, подстицајне за даље напредовање
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
Александар Поповић „Пепељуга”
Особине ликова:
‒ Пепељуга: доброта, скромност, вредноћа, трпљивост и маштовитост.
‒ Отац: поводљивост.
‒ Пепина: уображеност и површност.
‒ Роза: скромност, трезвеност, природност.
‒ Маћеха: користољубивост.
‒ Ађутант: подмитљивост и халапљивост.
‒ Генерал: срдачност.
‒ Принц: меланхоличност, усамљеност и продуховљеност.
Поуке:
‒ Свако на крају добије оно што је заслужио.
‒ Љубав је највеће богатство.
‒ Похлепа и користољубље јесу одлика површности.
106
− повезивање са претходно обрађеним
градивом (поређење драме и бајке);
Начини провере остварености − вредновање стваралаштва ученика и њиховог
исхода: вербалног учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
• Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
• Да ли сам планирао/планирала
адекватне активности ученика?
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
• Шта бих променио/променила?
107
ПРИЛОГ 1
Напиши ко изговара наведене реченице у драми за децу Пепељуга Александра

Поповића.
1. Не може ниједан добар тата двема ћеркама да купи сто хаљина, а трећој ниједну...
___________________________________________
2. Хоћу само љубав праву... чисту и чедну... као што је мала беба у пеленама...
__________________________________________
3. Отећу од принца престо и оженићу се његовом принцезом, прелепом Пепином!...

_________________________________________
4. Ја ћу већ сутра издати наређење да се у целој нашој земљи не сме правити разлика
међу децом ни у чему!...
________________________________________
5. Ништа не брините: њега и његову мусаву Пепељугу одбацићемо као стару згужвану
новину!...
______________________________________
6. Зар дроњава Пепељуга да постане принцеза? Па ја бих пукла од муке!

_______________________________________
7. И бићемо најсрећнији пар људи на свету, лепа краљице.

_______________________________________
8. Не треба, Ваше величанство, никога ценити по оделу!...

______________________________________
9. Ја ципелицу нисам изгубила и нећу да падам у несвест од бола само бадава, квит!...
_______________________________________
10. Дајем ти, али да се вратиш тачно у поноћ да нико не би открио тајну моје слике!...
______________________________________
11. Извините, Ваше величанство, али мене мучи тај проблем... лепог одевања...
______________________________________
108
12. Где ли је сад онај ћутљиви тата? Једва чекам да га се отарасим. И њега, и те његове
мусаве Пепељуге! Тата!
_____________________________________
13. Ваше величанство, моја се Пепина онесвестила од разочарања... горког разочарања!

Ципелица је Пепини по мери, само је Пепина мало порасла од јуче. Јао, да знате што
она брзо расте!
__________________________________________
14. Сакриј, татице, Пепељугу под корито да се принц не би разочарао у нашу кућу кад
угледа њене дроњке.
__________________________________________
15. Дворски кувар, али опет не зна... Колицни му је овај шампонез!... А да је постепено
додавао беланце шлаг-обрсту, имао би много више обрста, укус би остао исти... Треба
то знати!
_________________________________________
16. Е, па ако ће већ неко да декламује, да ја извадим нотес и црвени плајваз.
________________________________________
109
РЕШЕЊА:
1. ОТАЦ. 2. ПЕПЕЉУГА. 3. АЂУТАНТ. 4. ЦАР. 5. МАЋЕХА. 6. ПЕПИНА. 7. ПРИНЦ.
8. ГЕНЕРАЛ. 9. РОЗА. 10. МАРКИЗА ЛИЗА. 11. КИЦОШ. 12. ПЕПИНА. 13.
МАЋЕХА. 14. РОЗА. 15. ГРОФИЦА КРОФНИЦА. 16. ВИКОНТЕСА ТЕСА.
110

Srpski 4 121-140 Pripreme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 4 121-140 Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 121

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

Учитељ/учитељица записује наслов књижевног дела на табли и

Главни део часа (30 минута)

Ученици ће уочити да је главни јунак приче „Детективско срце”

Задатак – Редослед дешавања;

Задатак – Означи тачне тврдње;

Задаци – Облици приповедања.

Завршни део часа (5 минута)

Домаћи задатак: Нацртајте најупечатљивији догађај из ове

Весна Алексић: „Детективско срце”

Прочитај одломак из приповетке „Детективско срце”, а затим одговори на задата

а) Подвуци плавом бојицом (или оловком) дијалог у одломку.

б) Подвуци црвеном бојицом (или оловком) приповедање у одломку.

в) Заокружи реч која нам открива да је у питању приповедање у првом лицу.

г) Шта значи израз „магарећа шала”, који је употребила баба Гина?

смешна шала груба шала духовита шала

(Подвуци тачан одговор.)

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ ЗА ДОМАЋУ ЛЕКТИРУ „ПЕПЕЉУГА“ А.

‒ Направи скицу Пепељугине породичне куће.

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

• Најава наставне јединице: Данас ћемо причати о особама

• Записивање наслова наставне јединице на табли и у свеске.

Главни део часа (35 минута)

• Учитељ/учитељица фронталним путем прво наводи ученике

• посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

• Учитељица/учитељ дели вежбанке и понавља ученицима да је

• Учитељица/учитељ пише на табли, а ученици у својим

• Пре него што ученицима каже теме за писање,

3) Састав писати у целинама/одељцима/пасусима.

Главни део часа (35 минута)

Датум Други школски писмени задатак

Портрет драге особе

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

Један од песника који је инспирацију често налазио у природи

• Разговор о непосредном доживљају и разумевању

Ученици ће уочити да је песник дуњу у истоименој песми

• Разговор о непосредном доживљају и разумевању

Ученици ће уочити да је песник описао ротквице као жива бића

• Разговор о непосредном доживљају и разумевању

• Разговор о непосредном доживљају и разумевању

Ученици ће уочити да песника путеви подсећају на гране дрвета

Ученици ће уочити да је песник описао предвечерје користећи

Додатни садржај – Вилин коњиц.

Милован Данојлић „Песме” (избор)

Песме: „Трешња у цвету”, „Дуња”, „Ротквице”, „Шта сунце вечера”, „Путеви”,

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Милован Данојлић „Песме” (избор)

Књижевна врста: описне лирске песме.

− успешност у решавању задатака током часа;

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

Додатни садржај – О цвећу.

Учитељ/учитељица записује наслов песме и име и презиме

Ученици ће запазити да је песник упоредио тек рођени цвет са

Задаци – Песма о цвету;