Хеуристичка игра: шта је то и од чега се састоји

https://www.recursosdeautoayuda.com/sr/juego-heuristico/

Када говоримо о хеуристичкој игри, мислимо на подстицање дечјег откривања и

експериментисања кроз игру. Овакве игре се играју током раног детињства.
Неопходно је знати од чега се састоји ова врста игре, тако да ако имате децу или
радите са малом децом, можете је побољшати.
Кроз ову врсту игре, мала деца комуницирају са предметима, откривајући
облике и материјале. Додир је неопходан у овој врсти игре, јер деца су сензорна,
могу открити текстуре, величине, употребу итд. Да бисте ову игру играли са децом,
идеално је да имате „сандук са благом или корпу“, тако да деца могу слободно да
експериментишу са предметима.
Ова врста игре идеална је за децу од једне до две године која су у потпуно
функционалној игри и експерименти су неопходни за њихов развој. И родитељи и
наставници већ дуго стварају своје материјале са свакодневним текстурама,
иако је све више компанија посвећено изради материјала за хеуристичку игру у
развоју деце, попут дрвених материјала.
Индекс
1 Самоучења
2 предности
3 Фазе
3.1 Припремна фаза
3.2 Фаза истраживања
3.3 Фаза сакупљања

Самоучења
У хеуристичкој игри деца истражују, истражују и откривају материјале, па је важно
да пружени материјали одговарају њиховом узрасту и да нису опасни. Добра је
идеја дозволити детету слободу да у миру истражује све предмете које му
пружате.
Дете мора бити главни јунак сопственог учења како би на природан начин открило
шта је пред њим и да га нико не води. Иако одрасла особа даје материјале и испрва
их показује, у овој игри је важно да малишан сам води своја открића материјала.
Учење мора бити откривањем, учење знања уз директан контакт. Ово ће помоћи
малишану да побољша самопоштовање, да ужива у осећају задовољства приликом
откривања нових ствари, а осетиће и како други поштују његов темпо учења и његове
потребе.
 Они су чула, поред додира, оне које помажу маломе да чулима открије
карактеристике предмета да имате пред собом да манипулишете, на тај начин ћете
се осећати довољно способним да бисте могли да учите кроз своја чула.

Предности
Ова врста игре има велике користи, па је добро узети их у обзир како би се ова
игра промовисала код деце између једне и две године. Најзначајније предности које
има су:
• Развој когнитивних способности
• Потакните машту и креативност
• Појачава перцептивне способности
• Повећајте самопоштовање
• Појачава осећај постигнућа и задовољства
• Развој грубе и фине моторике
• Постаните свесни гравитације или равнотеже
• Побољшајте математичко размишљање
• Побољшати разумевање речника

Поред тога, Деца ће такође побољшати друштвене вредности јер могу почети
да деле. Идеално је да су предмети природног типа (папир, метал, картон, плута,
итд.) Који су одговарајуће величине како би се избегао ризик од гушења (јер деца
стављају ствари у уста да их истражују) и у контејнеру такође природном као дрвена
или плетена корпа, којом малишан може да превози, класификује итд. Материјали у
вашој сесији игре. Важно је покушати што више избегавати материјале попут
пластике или унапред дизајнираних играчака.

Фазе

Хеуристичка игра састоји се од неколико фаза, а неопходно је да не траје дуже од

45 минута или сата и да су подељене у три дела. Мала деца од једне и две године
имају кратак распон пажње и задржавање, Поред тога, воле стимулацију и
прелазе са једне активности на другу, па је добра идеја да делови трају мање-више
по 15 или 20 минута.

Припремна фаза
Прва фаза била би припремна фаза у којој одрасла особа припрема материјал у
празном простору за игру, као што је тепих или на чистом столу. Не би требало да
постоје други елементи којима се малишан може забављати. Одрасли бира три или
четири различите врсте сензорних материјала и бира посуде (по један контејнер
за сваки изабрани материјал).
Деца могу пронаћи материјале изван корпи, а затим их ставити унутра, или је
одрасла особа та која први пут указује на врсту материјала и ставља их у контејнере.

Фаза истраживања
У овој фази мала деца почињу да истражују материјале које су претходно
одабрала. Унутра се питају чему служе и шта могу с њима. Вероватно ће их
преместити из једног контејнера у други или бацити на под да виде шта се дешава, а
затим их подићи да наставе са играњем.
Такође почињу да покривају, откривају, отварају, затварају, пуне, ваде, окрећу,
постављају, групишу итд. То је тренутак када малишани директно комуницирају са
материјалима. Док се забављају уче!

Фаза сакупљања
У фази сакупљања деца морају сакупљати, класификовати и организовати
материјале да би их ставила на одговарајуће место. Можда им је у овој фази
потребна помоћ одрасле особе како би сав материјал чували тамо где му је место. Уз
вођство одрасле особе то ће бити довољно.
Улога одрасле особе је истовремено активна и пасивна. Јер прво припрема
материјале тако да дете може да се игра, затим има пасивну улогу када дозвољава
детету да се слободно игра и коначно, има донекле активну улогу да помогне детету
у прикупљању материјала.
Као што смо раније коментарисали, трајање сесије мора бити приближно 45
минута и завршити пре него што деца више не буду заинтересована или не буди
радозналији. У том смислу, неопходно је спречити апатију или досаду код деце од те
активности. Деца која играју не би требало да буду дужа од укупно 25 минута,
зависно од њиховог интересовања за активност.

Heuristika
heuristički • pridev Pronalazan, pronalazački, otkrivački.
Heuristika je pojam grčkog porekla, nastao od grčke reči evriskin, što u prevodu znači:
naći, otkriti, pronaći. Ovaj pojam se retko koristi u kolokvijalnom govoru, a predstavlja
nauku o metodama i principima pronalaženja nečeg novog.
Heuristika kao nauka koristi informacije koje su lako dostupne, čija primena nije strogo
određena za rešavanje problema, koje je bazirano na društvu. Ova nauka koristi metode
koje ubrzavaju proces pronalaženja rešenja u određenim situacijama, a najviše u onim
situacijama u kojima nije izvodljivo sprovođenje detaljnog istraživanja.
Pomoću heuristike može se doći do rešenja na osnovu korišćenja nagađanja, pokušaja,
greški i slično.
Heurističke metode se koriste da ubrzaju proces pronalaženja dovoljno dobrog rešenja u
situacijama kada sprovođenje detaljnog istraživanja nije praktično. Primeri toga obuhvataju
korištenje raznih uopštenih pravila, informisanog nagađanja, intuicije i zdravog razuma.
Preciznije se heuristika može definisati kao korištenje lako dostupnih informacija, čija
primena nije strogo određena, za kontrolu rešavanja problema od strane ljudi i mašina.