ZEKA

Radmila Mišev

Ušuškavajući svog dečačića pred san, mama je rekla da je napolju toliko hladno da će
noćas u šumi zec tražiti majku.
Hteo je da pita da li je to onaj zeka iz pesmice, što mu se "sakrio potočić i pokrio ga sneg",
ali je pospana glavica utonula u jastučić a pitanje o zeki je ostalo za sutra.
Kad se probudio, mama je već bila otišla na posao. Pokušavao je da kroz prozor vidi gde
je zeka i da li je našao svoju majku, ali se ništa nije videlo. Okna su bila prekrivena i
išarana neprozirnim ledom. Mraz je ostavio svoj trag.
Rešio je da bi ipak trebalo da sazna šta se dogodilo sa zekom. Obukao se, navukao kapu,
šal i rukavice i izašao na ulicu.
Napolju, u snegu, bilo je bezbroj tragova. Pokušavao je da hoda nečijim velikim stopama,
njegova tri koraka su bila kao taj jedan. Skrenuo je sa staze i gazio sneg u kome su
ostajali tragovi malih čizama.
Gde da traži zeku nije znao, nigde nikakve oznake, ni puteljka. Sećao se raznih priča, koje
su mu čitali i pričali i zaključio da zeku uopšte ne treba tražiti, zato što je on sigurno sa
svojima. Mama zečica ne ide na posao, što znači da je uvek kod kuće. Nešto sa tom
pričom nije u redu. Zašto bi zeka tražio majku, kad je ona tu i sprema doručak. U zekinoj
kući sigurno mirišu palačinke.
A on je sam i gladan, strašno gladan. Požurio je kući. Jutros je samo na brzinu popio
mleko, doručak koji je mama ostavila nije ni okusio, ni kiflicu nije stavio u džep, sad bi mu
baš dobro došla.
Pratio je tragove svojih mali čizama i stigao kući.
Patuljak i zeka

Evo nama prvog snega

veje na brežuljak
šaren zeka tuda bega
juri ga patuljak
A za njima trag vijuga
u mekanom snegu
kao neka čudna pruga
na bleštavom bregu
Šta li hoće taj patuljak
zašto juri zeku
je l' smislio čovečuljak
vragoliju neku
Spustiše se do livade
umor ih je stig'o
mali zeka tada stade
uši je podig'o
Da što bolje može čuti
šta patuljak kaže
uplašeno srce sluti
da će da ga smaže
A ovaj se tad od njega
odmače u stranu
kaza da je sad zbog snega
teško naći hranu 
Video je da se prep'o
po drhtavom repu
pa mu posve nežno lepo
dade šargarepu
Mali zeka raznobojni
i patuljak stari
postadoše nerazdvojni
i dobri drugari

МОЈА МАМА

Волим, мазим све по реду

Моју лутку, мога меду.
Ал' од свију кажем вама
Најдража је моја мама.
Волим своју лопту лаку
И играчку волим сваку
Ал' од свију, кажем вама,
Најдража је моја мама.