ПРОГРАМ ЗА ОСМИ МАРТ

ДОБРОДОШЛИЦА

ДЕТЕ 1:Ко зна где расте најлепши цвет?

ДЕЦА:Тамо где цвета сунцокрет!
ДЕТЕ 2:А где за игру наћи чудне ствари?
ДЕЦА:На таванима и подрумима старим!
ДЕТЕ 3:А где нам ничу најлепше бајке?
ДЕЦА:У насмејаним очима наше мајке!
ПЕСМА:

______________________
Од тол’ко лепих, најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
ни једна није толико лепа,
толико нежна, као реч мајка.
_________________________
Њене ме руке најлепше грле
и брижне надамном увек стрепе,
зовнем ли само, мени хрле,
мамине руке, меке и лепе.
___________________________
Мамине руке косу ми сплићу,
њена ме љубав на пут спрема.
кад порастем, као мама бићу,
нико као она лепе руке нема.
___________________________
Мамине очи увек ме прате,
те очи добре, нада мном бдију,
кад оду, једва чекам да се врате,
оне за мене, увек осмех крију.
____________________________
Као у бајци која се воли,
снег се детињства меко сребри.
кад мене боли и њу заболи
и зато хвала, мајко теби.
______________________________
Зато од тол’ко најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
једна је од свих за мене лепша,
једна је од њих само реч мајка.
___________________________________
Само један цвет
може да замени цео свет.
Тај један цвет леп као бајка
моја је мила мајка.
Живите маме хиљаду лета,
живите срећне, лепоте пуне.
живите маме целога света,
живите животе, најлепше струне!
Очи су њене нежности пуне,
усне су топле, срећа с њих сја,
руке трепере ко нежне струне,
мамина срећа, то сам, ја.

_______________________________
Волим је што је највише моја,
а и ја што сам највише њен.
Волим је што ми у свему годи
и што је рођена мене да роди.
______________________________
Волим је што је најдража моја,
а и ја што сам најдраже њено,
Волим је што је најбуднија стража
и што је рођена да буде најдража.
__________

Волим је што сам велико дете

а она тепа, малено моје.
Волим је што је најлепша бајка
и што је рођена да буде мајка.
СВИ:
Осмога марта Сунце се смеши,
Осмога марта цвеће се шета,
Срећан вам празник све мајке света.
ПОКЛОН ЗА 8. МАРТ (Бане и Исидора)

БРАТ: Ево, мами је прекосутра празник, 8. Март је, а ми још не знамо какав ћемо поклон
да јој купимо. Тата ми дао новац и рекао да изаберемо нешто лепо...
СЕСТРА: Требало је прво да смислимо код куће шта ћемо да купимо, па тек онда да
кренемо у куповину!
БРАТ: Требало је! Знам да је требало! Па кад је требало, јеси ли нешто смислила?!
СЕСТРА: Нисам, не знам... Шта мислиш, како би било да јој купимо букет цвећа? То је
леп поклон!
БРАТ: Наравно да је леп, само што се букет цвећа осуши и мама ће га после бацити.
СЕСТРА: Добро, немој одмнах да се љутиш...Ја сам само рекла... Да јој купимо нешто
друго, да изаберемо...
БРАТ: Шта мислиш да јој купимо једну лепу мараму?
СЕСТРА: Марама? Не вреди. Мараму ће јој сигурно купити бака!
БРАТ: Знам! Знам шта би мама највише волела! Када би смо јој купили неку књигу о
кувању. Јуче се нервирала, јер јој није успео ручак. Само... ти су кувари много скупи,
немамо толико новца....
СЕСТРА: Е, онда не вреди ни то!
БРАТ: Па, да... Секо, а шта мислиш да јој купимо велику чоколаду?!
СЕСТРА: Молим?!
БРАТ: Слушај секо, и чоколада је леп поклон!
СЕСТРА: Наравно, зашто не би била!
БРАТ:Брине ме само једна ствар...
СЕСТРА: ШТА то?
БРАТ: Чоколада је велика... хоће ли моћи мама сама да је поједе?
СЕСТРА: Не верујем.
БРАТ: И шта ћемо сада?
СЕСТРА: Да је купимо!
БРАТ: Али...
СЕСТРА: А пошто наша мама не може сама да поједе толику чоколаду, она ће да је
подели са нама! И још нешто... пошто мама није велики љубитељ слаткиша, она ће да узме
најмање парче!
БРАТ: А шта ће се десити са остатком чоколаде, бојим се да не пропадне...
СЕСТРА: Е, тај остатак морамо да поједемо нас двоје! Шта мислиш?
БРАТ: Мислим да си се добро сетила! Да јој купимо чоколаду! Ипак је то најприкладнији
поклон за нашу маму!
СЕСТРА: Хајдемо!
КАКО СЕ МОЖЕ ШТЕДЕТИ МАМА (Тијана)

Кад играш се,играш

Па сам играчке спремиш
Ти своју маму заправо штедиш.
Кад ципеле и панталоне
Чуваш од блата
Ти мами уштедиш добра два сата.
Кад се сама очешљаш
И сама умијеш лице
Ти штедиш мамине јутарње живце.
Једино за маму
Љубав не штеди
Јер љубав давати
једино вреди.

MOJA MAMA (Анка)

Moja mama izmislila je prve moje riječi

Da kažem - Dobar dan i da kažem ko sam
Izmislila je polјubac koji sve liječi
Izmislila je i moje spavanje u osam

Mama je izmislila sve one priče

Mama je izmislila štrudlu sa makom
Izmislila je da ne bije kad vice
Izmislila je moje šetnje sa tatom

Mama je izmislila da sam pile malo

I da imam bistre oči kao kapi rose
Ali ne znam šta joj je trebalo
Da izmisli kupanje sa pranjem kose
Ma kakva divota (Коста)
Majka me stalno kupa.
I stalno ista šteta.
Malo manje me kupa,
a više izlupeta.
Prstom proveri vodu.
Za sekundu me svuče.
Zgužva me kao krpu,
pa štipa, grebe, tuče.
Sapun po meni leti
ko na Olimpijadi,
a svuda me stamota –
i spreda i pozadi.
Ruke joj kao mikser.
Od mene pravi penu.
Zar tata nije mogao
da nađe nežniju ženu?
Baca na mene peškir
kao na palog boksera,
pa briše, cedi, steže
bez pravila i smera.
Evo me, letim u krevet!
Otkud mi ove gaće?
Zar me je već obukla;
obukla, nego šta će...
GDE JE CICA (Милица Г. И Тијана)

Jutros rano kad je topli dan osvano

I sunce leno pošlo prema krovu neba,

Rekla mama Cici: "Idi polagano

Kod Mite pekara, kupi nam hleba..."

Bliži se ručak

Odmako daleko dan,

Cvrči cvrčak,

Sunce korača kroz stan,

Svaki čas se mršti mamino lice:

– Nema ni hleba ni Cice...

Ne može mama više mirno da posluje po kući.

Ostavila je pokvašen veš, pa potočić vode po podu

krivuda,

Mršti se i krši ruke, uzdišući,

I pogleda kroz prozor, neznano kuda ...

Nema hleba, nema Cice,

Pa kako da čovek ne izgubi živce!

A lepo joj je rekla: "Požuri, nije daleko;

Pazi na tramvaj, okreni se na sve strane,

Danas nemoj kupovati mleko, –

Imamo previše hrane".

I dok joj je nameštala na haljinici broš

Dodala je još:
"Čika Miti prvo kaži: Dobar dan.

Sačekaj u redu, nemoj se provlačiti između žena,

Kad dođeš pred tezgu, kaži: Molim hleb pečen i slan,

A kad ti ga da, ti kaži: Doviđenja".

Sve joj je objasnila, po redu.

Dobro pamti svoje reči jutros izgovorene.

Ne stoji valjda još u redu?

– Sve pekare su odavno zatvorene...

A eto, ni od korova nema Cice,

Pa kako da čovek ne izgubi živce!

Možda se okliznula, pa pala ...

Možda je zaboravila da Miti kaže: "Hvala".

... Možda ta ni hleba kupiti nije znala!

A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?!

U neko crno doba, na kraju ulice

Planu boja poznate haljinice:

– Evo Cice!

I mama, koja je četiri sata očajavala, dok je i znoj

ne probi,

Stalno izmišljajući nepoznate krivce,

Brzo se razmaha po spavaćoj sobi

I pokupi sve izgubljene živce ...

"Zaboga, Cico, gde si dosad bila?

Nisi se valjda u crnoj zemlji krila!

Brže bi došla iz Tridesetogodišnjeg rata ...

– Četiri sata. Molim te, četiri sata!"

Cica trepće, u čudu se čudi.

Trepće i njena haljinica, plava pa bela;

Što su ti čudne mame, i ljudi:

– Ovaj prekor ona nije predvidela.

Četiri sata? Kakva četiri sata!

Ono jeste, stajala je jedno vreme pored puta,

– Gledala je dečake-rvače kako se hvataju oko vrata,

I to je trajalo – pa ... jedno četiri minuta.

МОДА Лука и Милица Б.

МУЖ:Шта то радиш Маро,зар те није срам
Да те нокте чистиш по читави дан?
МАРА:А шта би ти хтео ја друго да радим,
Нећу ваљда ићи кромпире да садим?
МУЖ:Нисам ја реко кромпире да садиш
Ваљда имаш нешто по кући да радиш?
МАРА:Ух ала си простак,то у моди није
Да отмена дама кува,пере,шије.
МУЖ:А шта је у моди
То бих хтео знати?
МАРА:У моди је данас што лепше се обући,
У разним друштвима представница бити
На друштвеним мрежама стално висити
И још много што-шта данас је у моди
Што отменој дами врло,врло годи
МУЖ:Боље ти је Маро моде се окани
И на посо крени
Јер ти знаш добро
Ако ми прекипи
Од тебе ће жено триста чуда бити!
МАРА:Ух,па зар жена може бити права дама

Поред оваквог мужа грубијана!