BAJKA

ZLATORUNI OVAN













Zlatoruni ovan
Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, izie predanj ovan sa zlatnom vunom.
Lovac kad ga opazi potegne iz puke da ga ubije, a ovan se zatri te njega pre rogovima ubije.
Lovac padne na mesto mrtav, i drutvo njegovo kad ga posle nae, ne znajui ko ga je ubio,
odnese ga kui i ukopa. Posle toga ena ovoga lovca obesi njegovu puku o klin. Kad joj se sin
opae snagom, on zaite od matere onu puku da ide s njom u lov, a mati mu je ne htedne dati
govorei: "Ni po to, sinko! otac je tvoj poginuo s tom pukom pa hoe i tebi glave da doe?"
Jednom on ukrade puku i otide u lov. Kad doe u umu, onaj ovan sa zlatnom vunom izie i
predanj, pa mu ree: "Tvoga sam oca ubio, pa u i tebe." A on se uplai pa rekne: "Pomozi
Boe!" i nategne puku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, to ga u
carstvu nema, pa zdere kou s njega i odnese kui. Malo po malo prouje se to do cara, i car
zapovedi da mu se donese ta koa da vidi kakvih jo zverova ima u njegovu carstvu. Kad onaj
momak odnese kou i caru pokae, car mu ree: "Iti ta hoe da ti dam za tu kou." A on mu
odgovori: "Ne u je prodati ni po to." U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa
svome sinovcu nije bio prijatelj, ve zlotvor. On ree caru: "Kad on ne e tu kou tebi da da,
gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da uini to ne moe biti." I tako naui cara te dozove
mome i ree mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Mome kad
to uje, stane plakati i moliti se da on to ne moe uiniti, niti to moe biti; a car mu opet ree: "Ako
za sedam dana to ne uradi, nije na tebi glave." On onda plaui otide kui i kae materi ta je i
kako je, a mati kad uje, odgovori mu: "Jesam li ti kazala, sinko, da e tebi ona puka doi glave
kao i ocu tvome." Plaui tako mome i mislei ta e raditi i kuda e, da bi ga nestalo, izie iza
sela i podobro se od njega udalji. Kad na jedan put jedno devoje izie predanj, i zapita ga: "Za
to, brate, plae?" A on joj srdito odgovori: "Idi s Bogom, kad mi pomoi ne moe", i poe dalje,
a devoje pristane za njim i stane ga moliti da joj kae, "moe biti" veli "da u ti pomoi". Onda on
stane pa joj ree: "Kazau ti, ali sam Bog da mi pomogne, drugi mi niko ne moe pomoi", i
pripovedi joj sve ta ga je snalo i ta mu je car zapovedio. Ona kad ga saslua, ree mu: "Ne boj
se, brate, nego idi i iti u cara na kom e mestu da bude vinograd, pa neka ti ipartaju, a ti uzmi
torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imae groa
zrela." On se na to vrati kui i kae materi kao od muke kako se s devojetom naao i ta mu je
kazalo. A mati kad uje, ree mu: "Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao." Onda on otide k caru i
zaite mesto za vinograd i da mu se iparta gde e biti brazde. Car mu da sve i uini kako je
iskao; a on uzme torbu o rame i u nju struk bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru
ustane, a to vinograd posaen; drugo jutro listao, do sedam dana bilo ve groe zrelo u
njemu, a to je bilo vreme kad nigde nema groa. On nabere groa, izmulja i odnese caru slatka
vina i u marami groa. Kad car to vidi vrlo se zaudi i svi u dvoru. Onda stric onoga momka ree
caru: "Sad emo mu zapovediti drugo to zaista ne e moi uiniti." Pa naui cara te dozove ono
mome i ree mu: "Od viljevskih zuba da mi naini dvor." On kad to uje, otide kui plaui i
pripovedi materi ta mu je sad car zapovedio, i ree joj: "Ovo, majko, niti moe biti, niti ja mogu
svriti." A mati mu odgovori: "Idi, sinko, opet: iza sela, ne bi li te Bog namerio na onu devojicu."
On izie iza sela, i kad doe na ono isto mesto gde je pre onu devojku naao, ona izie opet
predanj pa mu ree: "Opet si, brate, neveseo i plaan." A on joj se stane tuiti ta mu je sad
zapoveeno. Ona kad ga saslua, ree mu: "Lako e biti i to; nego idi k caru i iti lau i u njoj
trista akova, vina i trista akova rakije, i uz to jo dvadeset dunera, pa kad doe na lai tu i tu
izmeu dve planine, zagradi vodu to je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju. Viljevi e onamo
doi da piju vodu, pa e se opiti i popadati, a duneri onda neka im sve zube izreu pa ih nosi na
ono mesto gde car hoe da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana bie grad
gotov." Onda se on vrati kui i pripovedi materi kako je bio opet s devojkom i ta mu je ona
kazala. A mati mu opet ree: "Idi, sinko, ne bi li Bog dao da ti opet pomogne." On otide k caru i
izite sve, pa onda otide i svri kako mu je devojka kazala: viljevi dou te se opiju i popadaju, a
duneri im iseku zube i donesu na ono mesto gde e se grad zidati; on u vee metne u torbu
struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude grad gotov. Kad car vidi
gotov grad, vrlo se udivi pa ree stricu onoga deteta, svome doglavniku: "E sad ta da mu radim?
Ovo nije ovek, Bog zna ta je." A on mu odgovori: "Jo jedno da mu zapovedi, pa ako i to svri,
zaista je neto vie od oveka;" i tako opet nagovori cara, te dozove mome i ree mu: "Sad jo
da mi dovede carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovede,
na tebi nema glave." Mome kad to uje, otide materi svojoj i kae joj ta je car zapovedio; a ona
mu ree: "Idi, sinko, trai opet onu devojku, ne bi li Bog dao da te opet izbavi." On otide iza sela i
nae onu devojku, pa joj pripovedi ta mu je opet zapoveeno. Devojka kad ga saslua, ree mu:
"Idi iti u cara galiju, i u njoj da se naini dvadeset duana, i u svakome duanu da bude trg od
druge ruke, sve bolji od boljega; i iti da se izberu najlepi momci, pa neka ih lepo obuku i
nameste za kalfe, u svaki duan po jedan. Pa e onda ti poi na toj galiji i sree prvo i prvo
oveka a on nosi ivu orluinu, pa ga pitaj hoe li je prodati, on e kazati da hoe, a ti mu podaj
togod zaite. Posle e sresti drugoga gde nosi arana u unu, sve su mu zlatne kraljuti, i toga
arana kupi po to po to. Treega e sresti a on nosi iva goluba, i za goluba podaj togod
zaite. Od orla e iz repa iupati jedno pero, od arana kraljut, a od goluba iz levoga krila
jedno pero, pa e ih pustiti sve. Kad otide u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve duane
i naredi neka svaki momak pred svojim duanom stoji. Onda e doi svi graani i gledae trg i
divie se, a devojke koje dou po vodu, govorie po gradu: Govore ljudi: od kako je ovoga grada,
jo ovake galije nije bilo ni ovaka trga. To e zauti i careva devojka, pa e se iskati u oca da je
pusti da i ona vidi. Kad ona doe sa svojim drugaricama u galiju, ti je vodi sve iz duana u duan,
i iznosi trg svakojaki preda nju sve lepi i lepi, i sve je zabavljaj dok se malo posumrai, pa kad
se posumrai, a ti kreni galiju, u taj e mah pasti tama da se nita ne vidi. U devojke e biti tica
na ramenu to je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da laa ide, ona e pustiti onu ticu s ramena
svoga da obznani u dvoru ta je i kako je. A ti onda zapali perce od orla, te e ti orao odmah doi,
a ti mu kai neka uhvati ticu, i orao e je uhvatiti. Posle e devojka baciti jedan kamiak u vodu, te
e galija odmah stati, a ti onda uzmi kraljut od arana i zapali je, i aran e ti odmah doi, a ti mu
kai da nae i proguta onaj kamiak, aran e ga nai i progutati, a galija e odmah poi. Posle
ete dugo putovati na miru, pa ete najposle doi izmeu dve planine, onde e se galija okameniti
i veliki ete strah pretrpeti, i devojka e te terati da joj donese ive vode, a ti onda od goluba
perce zapali, i golub e ti odmah doi, a ti mu podaj staklence i on e ti doneti ive vode; po tom
e se odmah galija krenuti i doi e sretno kui s carskom devojkom." Poto mome saslua
devojku, otide kui i kae materi sve, pa onda otide k caru i zaite sve to mu je trebalo; car mu
nije mogao odrei, nego mu da, i tako se on krene s galijom. Putujui tako svri na putu sve kao
to mu je reeno, i doe pod onaj grad u drugome carstvu, i kao to mu je devojka kazala, on
uini sve, doepa se carske keri i sretno s njome doe natrag. U gradu car i njegov doglavnik s
carevih pendera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak ree doglavnik caru: "Sad ga pogubi kako
izie iz galije, drukije mu ne moe dosaditi." Kad galija ve stane u kraj, onda stanu izlaziti na
breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama pa onda momci a najposle on, a car
namesti delata te kako se pomoli iz galije, odsee mu glavu. Car je mislio onu carsku ker za
sebe uzeti, te kako ona izie iz galije, on priskoi k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od
njega pa ree: "Kamo onaj to se trudio za mene?" A kad vidi da mu je glava odseena, odmah
uzme ivu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet oivi kao i bio. Kad car i njegov doglavnik
opaze da je on oiveo, ree doglavnik caru: "Taj e sad jo vie znati nego to je znao, jer je bio i
mrtav pa opet oiveo." Car zaeli doznati da li se zaista vie zna kad se nanovo proivi, pa
zapovedi da i njemu odseku glavu, i da ga devojka ivom vodom proivi. Poto caru
odseku glavu, carska ki ne htedne ni da zna za njega, nego odmah napie ocu knjigu
i kae sve kako je bilo i da ona hoe da poe za ono mome, a otac njezin otpie da
narod primi ono mome za cara, ako li ne e da e on dignuti krajinu na njih. Narod
odmah prizna da je pravo da on uzme carevu ker i da caruje. I tako ono mome oeni
se carevom devojkom i postane car, a ostali momci to su s njim ili iene se onim
devojkama to su bile pored carske keri i postanu velika gospoda..















ANALIZA BAJKE : Zlatoruni ovan

Nepoznate rijei :
Duner radnik koji ne radi dobro svoj posao
Galija-brod
Viljevi

-Kao i sve narodne bajke ova bajka nema vremensku dimenziju ,s tim to se u nekim bajkama
upotrebljavaju izrazi poput nekada davno ,jednom davno .
Nema ni dimenziju mjesta ,znamo da se radnja deava u nekoj kraljevini ,ali i da se neke
radnje deavaju i na drugim mjestima ,ne znamo tano gdje.
Nemaju ni konkretnih i detaljnih opisa, negdje se opie neto ali ukratko i bez detalja.( Npr
lijepi momci ,lijepe djevojke ,lijepe arije ,lijepa kraljeva ki).
Ova bajka je,kao i sve druge bajke ,moralna. To znaci da na kraju pobjeuje dobro a loe i loi
budu kanjeni.
Radnja ove bajke se odvija u okviru brojeva 3 i 7.
Morao je da izvri 3 zadatka ,3 puta je sreo djevojku koja mu je pomogla ,sreo je 3 ovjeka
koji su mu prodali 3 ivotinje (orao ,aran i golub ).
A za 7 dana je morao da zasadi gore ,da ono rodi i da mu donese vino ,za 7 dana je morao
da sagradi grad o vilinjih zuba.
Takoer se spominje i broj 300 , 300 akova vina i rakije.

Motivi koji se javljaju u ovoj bajci :
Ne pojavljuju se svi motivi koji se obino nalaze u bajkama ,neki od njih.
Veinom se spominju realni likovi ( kralj ,pomonici ,djevojke ,mladii ,duneri,majka ) neki
od njih su zli ,neki dobri. Dok se od irealnih likova spominju samo viljevi.
Spominju se i ivotinje koje pomau junaku ove bajke , to su orao ,aran ,golub. Kao i
udotvorna voda ,kao udotvorni napitak i bosiljak ,kao udotvorna biljka,trava.
Nema nadprirodnih neprijatelja ,ali ima zlih roaka ,to je njegov stric.
A od dobrih likova spominju se ,njegova majka i djevojka (prijateljica) koja mu pomae.
Ljubavni odnosi :on eni kraljevu ker ,koju je osvojio svojom hrabrou ,mudrou. Nakon
to ga ubije car ona ga oivljava udotvornom vodom.
Realni motivi :mudrost ,snalaljivost ,upornost ,izdrljivost (uz pomo djevojke ).
I on svoj cilj postie uz pomo djevojke koja mu daje upute i savjete,pored nje ,takoer, mu
pomau i neke ivotinje (kao to sam ranije spominjala: orao ,aran,golub), zatim duneri
,momci ,djevojke..
Ova bajka poinje oduzimanjem neeg /nekog dragocjenog, momak kojem je otac ubijen
polazi u potragu za istinom ,i tada polazi radnja. Zatim odlazak od kue i borba sa
preprekama.
Sretni kraj se i u ovoj bajci odlae,jer car zadaje nekoliko zadataka mladiu s kojima se on
mui. Ali ,ipak,na kraju pobjeuje dobro.


Pitanja:
-ta je to bajka, od koje rijei je nastala ?
-Gdje su nastale bajke?
-4 teorije o nastanku ?
-Simbolika brojeva 3 i 7?
-Razlika izmeu narodnih i umjetnikih bajki ?
-Ko su viljevi ? ta znai ?