Metodika predskolskog obrazovanja I vaspitanja

1.PREDSKOLSKE USTANOVE
Istitucionalno predskolsko vaspitanje I obrazovanje realizuje se u predskolskim ustanovama koje pos vom
organizacionom obliku mogu biti deciji vrtici ili klubovi za decu. Moguca je registracija predskolskih ustanova u
okviru javnog I privatnog sektora. Jedinice loklane samouprave isnovale su postojece predskolske ustanove u
javnom sektoru, dok su osnivaci privatnih predskolskih ustanova verske zajednice I fizicka lica.

2.PRINCIPI SISTEMA PREDSKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

Принцип аутономности-Подразумијева повећање аутономије дјечијег вртића у одлучивању, стилу
руковођења заснованом на принципима демократског друштва, планирању ресурсима и њиховом
кориштењу, партнерству са окружењем, и преношење и преузимање одговорности за квалитет сопственог
рада.
Принцип свеобухватности-омогућује јединство и међузависност наслијеђеног и стеченог, тјелесног и
духовног, социјалног и емоционалног, индивидуалног и друштвеног, духовног и материјалног.
Принцип јединства и усклађености општих и посебних циљева-предшколско васпитање и образовање
мора бити усмјерено ка фундаменталним циљевима, развоју најважнијих способности и особина личности.
процесни циљеви, као што су постизање самосталности, емоционалне стабилности и самоконтроле,
доживљај одговорности, позитивне слике о себи, адекватан доживљај социјалне улоге, радозналост,
иницијативност и креативне црте личности.
Принцип активности и индивидуализације-Снажно је засновано на осјећањима, пријатном напору да се
учећа препрека савлада и доживљају успјеха. Ослања се на унутарње мотиве за учење, и уважава
индивидуалне потенцијале у свим аспектима развоја. Кроз сопствену активност, уз особе које га воде у зони
наредног развитка (одрасле и / или искусније вршњаке) открива себе и своју околину, интернализује њене
утицаје који доприносе квалитативним промјенама у њој / њему, само ствара своја знања и искуства
интегришући их у већ постојеће знање, формулише и преформулише разумијевања свијета у коме живи на
сопствени начин.
Принцип доминације игре-дјечија игра и развој међусобно условљени, и да животне активности дијете
претвара у игру. У програмима раног учења, игра је незамјењиво средство и као таква захтијева далеко веће
поштовање, познавање њених својстава од стране васпитача и родитеља, како би остварила своје
плодотворне утицаје на дијете које је укључено у игровне, учеће активности.
Принцип социјалне интеграције-учење и развој одвија у сасвим конкретном социјалном контексту, у
интеракцији са вршњацима и одраслима. Социјална искуства дјетету дају охрабрујуће и драгоцјене сигнале
за сопствена истраживања, изградњу својих статусних позиција, тумачења свијета око себе и стицање
сигурности.
Принцип континуираног праћења и храбрења дјетета-заснивања учења на успјеху, како би се постигло
максимално могуће убрзавање развоја и константно усмјеравање ка зони ближег развоја. Основни смисао
ефикасног предшколског учења је пажљиво праћење сигнала развоја и утемељење наредног учења на
релативно сигурној процјени да ли је дијете дорасло некој активности. Храбрење подразумијева постепено
и поступно дјечије освајање аутономије, одговорности и самоконтроле као најкрупнијих домета развоја и
учења.
3.УЛОГА ВАСПИТАЧА У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ
Од највећег значаја је квалитет емоционалне везе са дјецом, И најбоље одабрана средства и материјали
не могу замијенити улогу васпитача; његова личност је КЉУЧ УСПЈЕХА Од личности највише зависи
спонтаност и опуштеност, доживљај наклоњености средине према потребама дјетета. Дужности васптача-
Стварање и подешавање срединских услова за продуктивну активност и учење. Брижљиво посматрање
свих околности током рада и пружање помоћи дјеци да своје активности остваре. Константан дијалог са
дјецом који прати могућности и интересовања дјетета. Васпитач је партнер дјетету у учењу. Да прати и
вреднује ефекте, адекватно и на вријеме реагује на иницијативу дјеце. Да охрабрује дјецу и обезбјеђује
одговарајућу повратну информацију о успјесима, понашању.

4.ВРСТЕ АУТОРИТЕТА (СТИЛОВИ РАДА) ВАСПИТАЧА

АУТОРИТАРАН ВАСПИТАЧ-Господар ситуације”; све се подређује његовим циљевима, он је главни и у
“средишту збивања”, његова је прва и последња. Увијек је најгласнији. Заробљен је у тачно поштовање
“режима дана” и повреду режима доживљава као дисциплински прекршај.
АНАРХИЧАН ВАСПИТАЧ-Потпуна супротност ауторитарном; све је “дозвољено”, све је препуштено “случају”
и импровизовано. Нема граница нити сигурних правила за дјецу у развоју понашања. Играчке; средства и
материјали најчешће су разбацани, нити имају своје стално мјесто.
ДЕМОКРАТИЧАН ВАСПИТАЧ-Срдачан сарадник дјеце који ствара добру климу, организује све функције али
их не намеће дјеци. Прихвата разлике међу дјецом као њихове личне особине и вриједности. У остварењу
програма полази од дјеце и поштује њихове иницијативе, Увијек је спреман да помогне дјеци.

5.КОМПЕТЕНЦИЈЕ ВАСПИТАЧА
1. СТРУЧНЕ-Добро познавање карактеристика развоја дјеце.Добро разумијевање и познавање доктрине
Програма. Систем квалитетних вјештина „управљања процесом. Квалитетне вјештине коришћења
„срединских потенцајала“ за учење . Продуковање нових идеја. Оспособљеност за вредновање исхода.
2.СОЦИЈАЛНО-КОМУНИКАЦИЈСКЕ-Самоконтрола. Емпатијске способности, алтруизам и општа
хуманистичка оријентација. Способност слушања и разумијевања других. Савјесност и самоиницијативност
у преузимању одговорности за грешке и „лична остварења. Коперативност. Поштовање и уважавање
различитости. Ненасилно комуницирање. Сензибилитет за потребе других, одговорност за групни успјех и
подршка иницијативама дјеце и родитеља.
3. РАДНО-АКЦИОНЕ И КРЕАТИВНЕ-. Добро познавање Програма и струке. Самопоуздање и јасан осјећај
„властите моћи“ и „ограничења“.Адаптабилност и флексибилност на промјене. Општа информатичка
писменост. Опредијељеност и константна тежња остваривању квалитета исхода. Кретиван однос према
свим обавезама.

6.ОБЛИЦИ РАДА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

Фронтални-рад са цијелом групом или са мањим групама у којима се директно обраћа васпитач ради неког
поучавања.
Рад у паровима; (рад у тандему)- рад двоје дјеце који су релативно независни, на једној или више учећих
активности.
Групни рад-већа или мала група која у већем дијелу функционише самостално) основни је услов за
интеракцијско учење.
Индивидуални рад-рад у коме је се ангажује само појединац.

7.ОПШТЕ МЕТОДЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА

1. Дјечија игра, као реално најбогатији и најповољнији природни оквир за учеће активности, јер је познато
да дјеца у правилу теже да сваку животну активност најрадије претворе у игровну;
2. Посматрање и демонстрирање садржаја којима се утиче на све врсте чулног опажања, стицања и
богаћења чулних искустава која омогућавају упознавање предмета и појава у окружењу;
3. Метода говора, заснована на живој ријечи васпитача, приповиједању, причању, објашњавању,
упућивању, подстицању интересовања и заснивања учења на осјећањима..;
4. Метода рада са дјечијом књигом и текстовним материјалима, већ у раној фази са различитим
циљевима, од култивисања и буђења првих интересовања до продубљивања сазнања и усмјеравања
сазнајних активности ка зони наредног развоја;
5. Практичан рад и вјежбање је незаобилазна метода због емпиријске природе учења у овој доби, а осим
тога омогућава задовољавање различитих интересовања и постизање оптималног трајања активности;
6. Метода стимулисања и храбрења на активност, што подразумијева низ поступака награђивања и
позитивних (охрабрујућих) исхода учењ,избјегавање академског поучавања.

8.МЕТОДЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЧЕЊА

1.Метода дечије игре-Метода која је доминантна у пракси, мада се у њој сасвим добро користе и скоро све
традиционалне методе( метода говора са свим њеним модалитетима као што је разговор у облику
константног и усмеравајућег дијалога, рад са дечијом кгњигом и текстовним материјалима, посматрање и
демонстрирање, методу практичних радова)
2.Метда деловања специфично уређеном средином- која представља у великој мери историјско искуство
претходне епохе, нарочито у монтесори методи и валдорфској педагогији.
3. Проблемска метода- Представља најквалитетнији одговор на жеђ за сазнањем, иако је и она неодвојива
од игре и игровног карактера активности предшколске деце.Она може имати две варијанте:
1.Истраживачко-развојну; 2.Откривалчку;

9.ДЕЧИЈА ИГРА И АСПЕКТИ ИГРЕ

Према Хојзингу игра је добровољна радња или делатност која се одвија унутар неких утврђених временских
или просторних граница према добровољно прихваценим или обавезним правилима.
Два аспекра игре:
1.Когнитивни-игра као специфична сазнајна делатност у функцији развоја интелектуалних способности.
2.Развојни-развој интелектуалних функција
10.СВОЈСТВА ИГРЕ
Игра је добровољна, играч у њу ступа искључиво својом вољом; Слободна је; Издвојена, ограничена
просторно и временски; Неизвесна, по току и исходу, јер може да истражује, замењује, обрађује и
проналази многе могућности; Непродуктивна је, с обзиром да је процес важнији од продукта, ослобођена
је да ствара добра и богатства као рад и уметност; Прописана је, подвргнута правилима које укидају обичне
законе и постојећу рутину, Фиктивна је, у односу на стварни живот.

11.ВРСТЕ ДЕЧИЈЕ ИГРЕ

Покретне-разноврсне игре које се користе у деловању на способности кретања.
Игре маште или игре улога-опонашање поступака(уместо бебе љуља се комад дрвета);Симболичка
имитација(Дете се игра одласка у кревет); Симболичка игра улога(Драматизација приче)
Са готовим правилима-Кроз перцептивно-моторичке активнсти, низање пертли, вежбе чула, здравствено-
хигијенске, друштвене, афективне, еколошке, логичко-математичке, домине, лто, игре речима.
Конструкторске игре-Кроз обликовање, ређање материјала, графичко предстаљање, грађење готовим
материјалима. Конструкторска игра даје могућност детету да током игре врши класификацију, мерење,
редање, да броји, да упоређује разлике..
12. ВРСТЕ ДЕЧИЈИХ ИГРАЧАКА

13.НИВОИ КОНСТРУКЦИЈЕ У ИГРИ СА КОНСТРУКТОРСКИМ МАТЕРИЈАЛОМ

14.КОРАЦИ ВАСПИТАЧА У УЧЕЋОЈ АКТИВНОСТИ У КОЈОЈ СЕ КОРИСТИ ЛЕГО МАТЕРИЈАЛ

15.ОКВИРНИ РАСПОРЕД АКТИВНОСТИ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

1. фаза-пријем и јутарње активности
-Доручак
2. фаза – Учеће активности
-Ручак
3. Фаза – активан одмор или сан
-Ужина
4. Фаза –Игровне активности у центрима за учење или излазак на отворено

16.РАЗВОЈ НЕУРОНСКИХ ВЕЗА И ВРЕМЕ ЈАВЉАЊА СИНАПТОГЕНЕЗЕ

17.УЛАГАЊЕ У ОБРАЗОВАЊЕ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ

Нiјеdnа zеmlја u Еvrоpi nеmа izdvајаnjа vеćа оd 1% оd ukupnоg brutо društvеnоg prоizvоdа (BDP) svоје držаvе.
Zеmlја kоја nајvišе izdvаја zа оblаst prеdškоlskоg vаspitаnjа i оbrаzоvаnjа u Еvrоpi је Dаnskа, sа 1% оd svоg
ukupnоg BDP-а. U Rеpublici Srpskој prоcеnаt izdvајаnjа zа prеdškоlstvо оd ukupnоg BDP-а iznоsi 0,3%. За
sеgmеnt prеdškоlskоg vаspitаnjа i оbrаzоvаnjа iz budžеtа lоkаlnih zајеdnicа u Rеpublici Srpskој, iz kоgа sе
nајvеćim diјеlоm finаnsirа rаd i funkciоnisаnjе prеdškоlskih ustаnоvа u јаvnоm sеktоru, tај prоcеnаt sе krеćе оd
7,54% u Lаktаšimа, 7,41% u Bаnjој Luci, dо nајnižih 1,82% u Lоpаrаmа оd ukupnоg budžеtа pојеdinе lоkаlnе
zајеdnicе.

18.ЕВАЛУАЦИЈА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ ПРОГРАМА

Евалуација на нивоу рада вртића је дугорочна, и изводи се једном до два пута годишње и на основу ње се
праве акциони планови за вртић. Она је обавеза тима, који укључује све актере у вртићу (родитеље, дјецу,
васпитаче, стручну службу, управу). Евалуација на нивоу вртића је услов и основа развоја квалитета
васпитања и образовања у вртићу, као и основа за управљање и стратешко планирање у вртићу. То је
континуирано, систематско, планирано унапређивање квалитета кроз праћење и процјену процеса и
резултата. Евалуацијом се утврђује да ли окружење вртића и програм који се у њему спроводи задовољава
потребе сваког дјетета у вртићу.

19.ПЕДАГОШКА ДОКУМЕНТАЦИЈА У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА

У установи се води сљедећа документација: 1) Матична књига дјеце (у даљем тексту: матична књига), 2)
Радна књига за установе, 3) Радна књига за рад са дјецом пред полазак у школу, 4) Љетопис установе и 5)
Књига за праћење развоја и учења дјетета. (2) У установама које организују продужени боравак води се
дневник рада за продужени боравак.

20.ПАРТНЕРСТВО СА ПОРОДИЦОМ, ЗАДАЦИ ТИМА

Родитељи су заинтересовани за благостање и добробит своје дјеце, посебно у условима када се други
брину за њих; • Они су истовремено заинтересовани и мотивисани да квалитетно подижу своје дијете; •
Спремни су да уче о подизању и васпитању дјеце, а мотивација је управо на природној упућености дјетета
на одрасле.Задаци тима- Да његује професионализам у раду са родитељима и уважавање родитеља као
равноправног партнера у развоју и учењу дјеце предшколског узраста • Да његује дијалог са родитељима у
вези са дјечијим развојем и учењем у вртићу и код куће • Да заједно са родитељима обезбиједи најбољи
могући начин усклађивања различитих окружења у којима дијете борави: породица, вртић, школа, дјечији
клубови, вјерске институције и сл., у циљу укључивања дјетета у вртић и групу • Да обезбјеђује услове за
квалитетно партнерство (повјерење, добродошлица, пријатна атмосфера, кутак за родитеље, пано за
родитеље, размјена информација у индивидуалним и групним разговорима, заједничке активности на
планирању, реализацији и евалуацији васпитнообразовног рада).