Развој пажње

Прва појава пажње

• Пажња има средишњу улогу у томе које ће податке наш
ум добити, а које неће. На тај начин пажња одређује
начин на који дете опажа свет
• Већ новорођенчад обраћају пажњу на лагане звуке и
умерено јаке светлосне дражи – престају са
дотадашњим активностима, тело се умири, а откуцаји
срца се успоре.
• Ако су промене у околини јаке или нагле, догађа се
супротно – новорођенче се узнемири, затвори очи,
откуцаји срца се убрзавају. То су најранији облици
дететове позитивне и негативне пажње.
 Пажња у раном детињству
• Од око 3. месеца па до око годину дана старости,
пажњу деце привлаче ствари које су нове и
изненађујуће.
• Након тога пажњу детета привлаче догађаји који их
подстичу на стварање претпоставки о свету који их
окружује. На пример, ако мајка има повез на лицу,
то ће привући пажњу и дете ће да покуша да
процени шта се догодило.
• Пажња детета се може продужити изговарањем
нових гласова или играњем дететовим рукама
 Аспекти развоја пажње
• Контрола пажње – повећава се трајање, а смањује лакоћа
одвраћања пажње. На пример, догађаји у кући све мање одвраћају
пажњу код гледања телевизије.
• Прилагодљивост – могућност да се игноришу други садржаји, нпр
млађа деца се усредсређују на више неважних аспеката у оквиру
задатка који треба решити
• Планирање пажње: ако дете које је млађе треба да упореди две
слике, посматраће их без плана – старије дете ће упоређивати
једну по једну појединост на слици.
• Стратегије пажње се мењају и постају ефикасније, зависно од
задатка - млађи читачи имају исту брзину читања без обзира на
тежину текста, а увежбани читачи мењају брзину читања према
тежини текста.
 ДЕЛА

СВЕПРИСУТНОСТ
ПАЖЊЕ

МИСЛИ РЕЧИ
 Усмеравање пажње
• Кроз усмеравања одраслих дете учи да контролише
своју пажњу, касније то самостално чини
• Когнитивне и моторне активности у једном задатку
збуњују млађе дете, нпр да рецитује и пуцкета прстима
(обе активности се прекидају)
• Ако читамо детету књигу са илустрацијама, боље је
прво гледати само илустрације, а затим само читати –
тешко је да прати истовремено
• Опсег (колико ствари можемо захватити пажњом) и
задржавање пажње (колико дуго се може бити
концентрисан на неки садржај) се повећавају са
узрастом. Тек са 9 -10 година деца могу намерно да
усмеравају пажњу и планирају трајање акција
 Задатак
Потребна су два добровољца за следећу вежбу

• У року од 1 минута истовремено треба да цртате

користећи обе руке:
-левом руком кругове,
- десном руком троуглове.
• Броји се колико има нацртаних кругова и троуглова.
Не узимају се о обзир троуглови са ’’заобљеним’’
угловима, као и кружнице које имају ’’углове’’
 Трајање пажње
• Способност задржавања пажње на неком циљу
делом је урођена, а делом на њен развој може да
се утиче. Нека деца се морају стално напрезати да
би остала концентрсана, другој је то значајно
лакше.
• Са узрастом се развија способност дужине
фокусирања. Истраживања показују да већина
деце може да се фокусира за број минута који је
једнак броју њихових година плус 2 (Јенсен, 1995)
 Услови за развој пажње
• Утицај околине: концентрацију уништавају бука, гласна
музика или бука телевизора у позадини, али и лоши односи у
породици, свађе и лош емоционални однос према детету
• На концентрацију повољно утичу породица пуна љубави са
сигурном везом између детета и родитеља. Нека деца већ са
годину дана могу да се посвете 10 минута само једној ствари,
док другој то успева тек са 4 или 5 година.
• Улога одраслих у развоју пажње – упућују дете у оно што је
битно и јачају дете одобравањем и радошћу кад нешто успе.
• Развој намерне пажње млађих ученика директно је повезан
са развојем одговорног става према учењу. Ученици без
осећаја одговорности су пажљиви само са занимљивим
материјалом
 Утицај игре на развој пажње

• Велика је важност игре – кроз њу дете учи поштовање

правила. Родитељи би требало да на сваки начин подстичу
концентрисану игру – ако је могуће, пустити дете да се
игра до краја када је задубљено у игру.
• Деца воле предвидиву околину, а то значи да сутра не би
смела да важе друга правила него што су то данас!
Информације и подстицаји које родитељи дају деци,
требало би да буду у што већој мери јасни и једнозначни.
 Књига – телевизија - интернет
• У старијим генерацијама деца су значајан део времена
проводила у читању, а то је активност у којој се захтева
интензивна и постојана пажња, машта и памћење.
• Ту пажњу прекинула је телевизија која је понудила
визуелну стимулацију, а заузврат тражила расцепкану
пажњу и готово да није била потребна машта.
• Интернет генерација се нашла пред новим изазовима.
Потпуно нова виртуелна околина је деци понудила свет у
коме је одвлачење пажње на све стране готово норма.
Постојана пажња је немогућа, машта је потпуно
непотребна, а памћење само ограничено.
 Истраживања
• Студије су потврдиле да читање непрекинутог, уједначеног
текста резултира бржим завршавањем и бољим
разумевањем, бољим сећањем и учењем, у поређењу са
читањем текста који је прошаран хиперлинковима,
огласима и другим украсима којих има у текстовима на
интернету
• За презентације важи исти принцип: оне које су биле чист
текст (без видеа, фотографија и илустрација) корисници су
се процењивали као информативније, трајније су деловале
• Још једна студија показала је да су деца која су током
наставе имала приступ интернету заборавила о чему је
била тема предавања и слабије су решили тестове од
вршњака који током наставе нису имали приступ интернету
 Утицај виртуелних игара
• Деца раног узраста су склона да једну активност понављају
више пута, а електронске играчке одговарају тој потреби.
Дете стално игра исту игрицу, а сваки пут када победи,
дигитална играчка трепће, светли, емитује звуке, што
окупира сва дечја чула. Навикнути на динамичну смену
стимулуса и сталне ’’награде’’ коју добијају по успешно
окончаним игрицама, многи малишани се тешко
прилагођавају школским захтевима
• Часови имају потпуно другачију динамику – дуже трају, деца
не слушају увек оно што их занима, а награду добијају тек
када задатак ураде како треба, или када дође време за
оцењивање
 Технологија изазива промене
• Изложеност технологији није у потпуности лоша.
• Истраживања показују да неке видео-игрице и други садржаји
побољшавају визуелно-спацијалне способности, време реакције
на надражаје и способност да се уочи детаљ и издвоји оно што
је важно.
• Захваљујући технологији, деца постају другачија. На пример:
деца која много претражују интернет слабије памте
информације до којих су дошли, они памте локације на којима
ће доћи до жељених информација. Важније је да знају где нешто
могу пронаћи, него да памте конкретне податке. Данашња деца
сматрају да не морају да памте све те информације, уколико их
имају записане нпр у телефону од кога се не одвајају.
 Пажња адолесцената
• На узрасту од 10-12 година долази до значајног раста
менталних функција: развој апстрактног мишљења,
дедуктивног закључивања, што утиче на повећање
капацитета пажње, концентрације и трајања пажње
• У литератури постоји тврдња да адолесценти – са 14 и 15
година пролазе кроз талас дистракције. Ипак, не може се
прихватити да је пажња адолесцената лошија него у
претходним годинама.
• Уколико успете да привучете пажњу адолесцента
занимљивим материјалом и добрим радним окружењем,
његова пажња ће бити ефикаснија од пажње детета млађег
школског узраста
Пажња као фактор школског успеха адолесцената

• Истраживање у Србији 2001.

• Школски успех је повезан са компонентама
пажње: селективност, флексибилност, отпорност
на дистракције и концентрација
• Боља постигнућа на свим компонентама пажње
имају ученици са бољим школским успехом
• Око 50% адолесцената не досеже просечне
вредности перформансе за свој узраст, већ су
њихови резултати ближи млађем узрасту
ХВАЛА НА ПАЖЊИ !