KREBSOV CIKLUS

CIKLUS LIMUNSKE KISELINE

TCA – CIKLUS TRIKARBOKSILNIH

KISELINA
CIKLUS TRIKARBOKSILNIH KISELINA
(Krebs-ov ciklus)

• reakcije ciklusa trikarboksilnih kiselina

• supstrati i enzimi ciklusa trikarboksilnih
kiselina
• regulacija ciklusa trikarboksilnih kiselina
• intermedijeri ciklusa trikarboksilnih
kiselina i njihovo učešće u biosintetskim
procesima
 Ciklus trikarboksilnih kiselina
se označava kao Krebs-ov ciklus

• Sir Hans Krebs prvi

formulisao reakcije u krug

• poznat kao ciklus limunske

kiseline jer su citrati među
prvim jedinjenjima koja su
otkrivena u ciklusu

• Najčešći naziv - ciklus

trikarboksilnih kiselina
(TCA ciklus)
• Ciklus trikarbokslniih kiselina ima
značajnu ulogu u metabolizmu
• Predstavlja fazu metabolizma gde
se produkti aerobne razgradnje
ugljenih hidrata, aminokiselina i
lipida dalje razgrađuju do CO2 i H2O
• Ove oksidacije obezbeđuju E za
stvaranje većeg dela ATP–a kako u
animalnim tako i u ljudskim ćelijama
• Ciklus se u potpunosti odvija U
MITOHONDRIJAMA i blisko je
povezan sa enzimima respiratornog
lanca, koji oksiduju koenzime
redukovane u TCA ciklusu
• Zato je ciklus trikarboksilnih
kiselina aerobni put, jer je kiseonik
neophodan kao poslednji akceptor
elektrona
 Ciklus trikarboksilnih kiselina

• Ciklus trikarboksilnih kiselina ima značajnu ulogu i u

nekim reakcijama sinteze:
• Formiranje glukoze iz ugljeničnih lanaca nekih
aminokiselina kao i u sintezi nekih amino kiselina i
HEM-a
• Intermedijeri ciklusa trikarboksilnih kiselina mogu
biti sintetisani u procesu katabolizma aminokiselina –
ciklus nije zatvoren krug…
• Glavni putevi aerobnog metabolizma generišu acetil-
CoA koji je supstrat za ciklus trikarboksilnih kiselina
 1. Sinteza citrata iz acetil-CoA i
oksalacetata
Reakciju kondezacije acetil-CoA
i oksalacetata katalizuje enzim
CITRAT–SINTAZA
• Enzim alosterijski aktiviraju
Ca2+ i ADP
• inhibiraju ga ATP, NADH,
sukcinil-CoA
• Primarni regulatori su svakako
supstrati - acetil-CoA i
oksalacetat
 2. Izomerizacija citrata

Enzim AKONITAZA prevodi citrat u izocitrat, u

reakciji se prvo oduzima molekul vode kada
nastaje cis-akonitska kiselina a potom se dodaje
molekul vode kada nastaje izocitrat
Enzim akonitazu inhibira fluoroacetat, što rezultuje
nakupljanjem citrata
 3. Oksidacija i dekarboksilacija
izocitraта
• IZOCITRAT-DEHIDROGENAZA katalizuje
ireverzibilnu dekarboksilaciju izocitrata
• pri čemu se izdvaja PRVI od ukupno tri NADH
uz oslobađanje CO2

• Reakcija je RATE-LIMITING
• alosterijski je aktivira ADP i Ca2+
• inhibiraju je ATP i NADH
• Nastaje α-ketoglutarna kiselina
 4. Oksidativna dekarboksilacija α-
ketoglutarаta

• Enzimski kompleks α-KETOGLUTARAT DEHIDROGENAZE

katalizuje prevođenje α- ketoglutarata u sukcinil-CoA
• U reakciji se oslobađa još jedan CO2 i NADH (II po redu NADH)
• U reakciji učestvuju i koenzimi: TPP, liponska kiselina, FAD,
NAD+ i CoA
• Enzimski kompleks α-ketoglutarat dehidrogenaze inhibiraju ATP,
GTP, sukcinil-CoA i NADH a aktiviraju joni Ca2+
5. Hidroliza i fosforilisanje

• Visoko energetsku
tioestarsku vezu sukcinil-CoA
kida enzim SUKCINIL-CoA-
TIOKINAZA
• pri čemu nastaju CoA-SH i
sukcinat
• Reakcija je kuplovana sa
fosforilacijom GDP u GTP –
FOSFORILACIJA NA
NIVOU SUPSTRATA
 5. Hidroliza i fosforilisanje

• Moguća je interkonverzija GTP u ATP dejstvom enzima

nukleozid-difosfat kinaze: GTP + ADP ‹—› GDP + ATP

• Sukcinil-CoA može da se koristi i za sintezu HEM-a

 6.Oksidacija sukcinata

• Sukcinat se oksidiše u fumarat dejstvom enzima

SUKCINAT DEHIDROGENAZE, pri čemu nastaje
redukovani FADH2
• Sukcinat dehidrogenazu inhibira oksalacetat
 7. Hidratаcija fumarаta

• Fumarat pod dejstvom enzima

FUMARAZE uz učešće molekula vode
daje malat
 8.Oksidacija malata

• Malat se dejstvom MALAT

DEHIDROGENAZE oksiduje u
oksalacetat koji može da uđe u
naredni krug ciklusa

• NAD+ se redukuje u NADH+H+

(III mesto redukcije NAD+
koenzima u TCA ciklusu)
 REGULACIJA CIKLUSA
TRIKARBOKSILNIH KISELINA
1. Regulacija aktivacijom i inhibicijom enzimske
aktivnosti

• Ciklus trikarboksilnih kiselina je kontrolisan

aktivnošću nekoliko regulatornih enzima:

• citrat-sintaze
• IZOCITRAT-DEHIDROGENAZE – RATE
LIMITING enzim
• α-ketoglutarat dehidrogenaze
 1. Regulacija aktivacijom i inhibicijom
enzimske aktivnosti
• Citrat-sintaza
– alosterijski aktivatori su: Ca2+ i ADP,
– inhibitori su: ATP, NADH , sukcinil-CoA
• Primarni regulatori aktivnosti citrat sintaze su supstrati -
acetilCoA i oksalacetat

• IZOCITRAT-DEHIDROGENAZA - reakcija je RATE-

LIMITING, alosterijski je aktivira ADP i Ca2+, a inhibiraju je
ATP i NADH

• α-ketoglutarat dehidrogenaza - enzimski kompleks α-

ketoglutarat dehidrogenazu inhibiraju ATP, GTP, sukcinil-CoA i
NADH, a aktiviraju joni Ca2+

• Moguća je regulacija preko koncentracije ADP

 ENERGETSKI BILANS CIKLUSA
TRIKARBOKSILNIH KISELINA
• Četiri para elektrona se prenose
tokom jednog TCA ciklusa: tri para
elektrona redukuju NAD+ u
NADH+H+, i jedan par elektrona za
redukciju FAD u FADH2

• Oksidacijom jednog NADH+H+

u respiratornom lancu nastaju
2,5 mol ATP-a
• Oksidacijom FADH2 nastaje
1,5 mol ATP-a
 U TCA ciklusu se oslobođa ukupno 12 ATP-a!
po "starom“računu (koji je dat u knjizi i koji NE VAŽI!)

PO "NOVOM“ RAČUNU !!!

Jedan NADH+H+ na respiratornom lancu daje
2,5 ATR-a;
3 NADH+H+ dobijena u TCA ciklusu daju:
3 x 2,5 ATP-a = 7,5 ATP-a
Jedan FADH2 na respiratornom lancu daje 1,5

ATR-a; 1 FADH2 se dobije u TCA ciklusu:

1 x 1,5 ATP-a
1 GTP se dobije fosforilacijom na nivou
supstrata: GTP + ADP ‹—› GDP + ATP

UKUPNO 10 ATP-a !!!

 PO "NOVOM“ RAČUNU !!!
• Jedan NADH+H+ na respiratornom lancu daje
2,5 ATR-a;
• Tri NADH+H+ dobijena u Krebsovom ciklusu
daju:
• 3 x 2,5 ATP-a = 7,5 ATP-a
• Jedan FADH2 na respiratornom lancu daje 1,5
ATR-a; jedan FADH2 se dobije u Krebsovom
ciklusu: 1 x 1,5 ATP-a
• Jedan GTP se dobije fosforilacijom na nivou
supstrata: GTP + ADP ‹—› GDP + ATP

• UKUPNO 10 ATP-a !!!

 INTERMEDIJERI CIKLUSA TRIKARBOKSILNIIH
KISELINA I NJIHOVO UČEŠĆE U BIOSINTETSKIM
PROCESIMA

Intermedijeri Krebsovog ciklusa

kiselina mogu nastati i iz aminokiselina.
To su glukogenične aminokiseline.
Piruvat može nastati iz: alanina,
cisteina, glicina, serina, treonina i
triptofana. Acetil koenzim A može
nastati iz : izoleucina, leucina i
triptofana a leucin, fenilalanin, triptofan
i tirozin mogu dati acetil koenzim A i to
preko acetoacetil koenzima A. Arginin,
glutamat, glutamin, histidin i prolin se
uključuju u ciklus preko α -
ketoglutarata, a izoleucin, metionin,
treonin i valin preko sukcinil koenzima
A. Aspartat , fenilalanin i tirozin se u
ciklus uključuju i preko fumarata dok
oksalacetat može nastati i iz aspartata i
asparagina.
 Ciklus trikarboksilnih kiselina je amfiboličan proces

• Pored uloge u oksidativnom katabolizmu aminokiselina, masti i ugljenih

hidrata ciklus obezbeđuje prekursore za mnoge biosintetičke puteve

• Ketoglutarat i oksalacetat mogu da posluže kao prekursori za aspartat

i glutamat i to reakcijom transaminacije a kroz ova jedinjenja
ketoglutarat i oksalacetat učestvuju u izgradnji drugih aminokiselina
kao i u izgradnji purinskih i pirimidinskih nukleotida

• Oksalacetat može da se konvertuje u glukozu u procesu

glukoneogeneze

• Sukcinil-CoA može da se uključi u proces sinteze porfirinskog prstena

HEM-a

• Fumarat je deo ciklusa ureje, učestvuje u sintezi purina dok citrati

mogu da posluže kao izvor acetil-CoA za sintezu masnih kiselina u
citozolu