KATABOLIZAM MASNIH KISELINA

Hidrolizom triglicerida, fosfolipida i esterifikovanog holesterola, dobija se smeša masnih kiselina.

Vezane za albumine , one se transportuju do mesta gde su neophodne za sintezu ili se odigrava
njihov katabolizam. Takođe i masne kiseline koje se nalaze u sklopu lipida transportovanih
lipoproteinima koriste ćelije za razne sinteze ili ih katabolišu.

Katabolizam masnih kiselina se odigrava u mitohondrijama jednim nizom hemijskih reakcija koje se
ciklično ponavljaju. Ovaj niz reakcija se naziva ciklus masnih kiselina ili β – oksidacija masnih
kiselina.

Pošto su masne kiseline neaktivna jedinjenja, one se pre uključivanja u ciklus moraju aktivirati.
Aktivacija se vrši vezivanjem masnih kiselina za koenzim A ( CoA ) u reakciji koju katalizuju specifični
enzimi i uz učešće ATP –a :

Masna kiselina + CoA + ATP → acil – CoA + AMP + Pi

Prilikom aktivacije masnih kiselina ATP se razgrađuje do AMP-a pri čemu se oslobađa veća količina
energije što odgovara trošenju 2 molekula ATP-a. Aktivacija masnih kiselina se odvija u citosolu ćelija.

Acil – CoA predstavlja tkz. koenzim masne kiseline tj. to je ’’aktivirana’’ masna kiselina. Nastali acil –
CoA ulazi u mitohondrije i započinje ciklus masnih kiselina koji obuhvata 4 hemijske reakcije koje se
uzastopno ponavljaju. To su reakcije oksidacije, hidratacije, još jedne oksidacije i raskidanje
molekula masne kiseline.

U poslednjoj reakciji dolazi do raskidanja masne kiseline za dva ugljenikova atoma. Od ta dva
ugljenikova atoma nastaje acetil – CoA , pa tako, kao produkt poslednje reakcije nastaju acetil – CoA i
koenzim masne kiseline ’’skraćen’’ za dva ugljenikova atoma.

Ovako ’’skraćena ’’ masna kiselina se ponovo vraća u ciklus masnih kiselina , podleže istim
hemijskim reakcijama, a ugljovodonični niz se skraćuje uvek za dva ugljenikova atoma dok se potpuno
ne razgradi do acetil – CoA. U toku jednog ciklusa masnih kiselina, dolazi do izdvajanja po jednog
molekula acetil – CoA, 1 molekula FADH2 i 1 molekula NADH + H+ ( FADH2 i NADH + H+ se izdvajaju u
reakcijama oksidacije ).

Tako npr. palmitinska kiselina ( masna kiselina sa 16 ugljenikovih atoma u molekulu ), može β-
oksidacijom u ponavljanim ciklusima da se razgradi na osam molekula acetil- CoA, a pošto će se ciklus
za ovu kiselinu ponavljati sedam puta, tako nastaju 7 molekula FADH 2 i 7 molekula NADH + H+ .

Redukovani oblici koenzima FADH2 i NADH + H+ se uključuju u respiratorni lanac , a acetil – CoA u
Krebsov ciklus ( šta se dalje dešava, objašnjeno je u lekciji Krebsov ciklus ). Tako se katabolizmom
jedne palmitinske kiseline oslobađaju 131 molekul ATP-a, ali kako su za aktivaciju utrošena 2 ATP-a,
ostaje neto od 129 ATP-a. Ovo nam ukazuje da su masne kiseline mnogo veći izvor energije od
glukoze od koje se dobijaju 38 ATP-a.
 Katabolizmom masnih kiselina, kao i katabolizmom glukoze i aminokiselina nastaje acetil – CoA.
Molekule acetil- CoA koje ne budu iskorišćene za proizvodnju energije ili za sinteze, služe za sintezu
masnih kiselina. Iz ovih masnih kiselina se sintetišu trigliceridi, najpogodniji oblik za ’’deponovanje’’
lipida u masno tkivo.