Energija miine kontarkcije i kiseoniki dug

Sadraj
Uvod

Energetika miine kontrakcije

Glavna uloga miia je da obezbedi pokretljivost, to se postie njihovom kontrakcijom i
oputanjem. Za ovaj proces i za njegovo odvijanje je potrebna odgovarajua koliina
energije. Neposredni davalac energije za miini rad je ATP. Vei deo energije potreban je za
mehanizam uporednog hoda, mali deo je potreban za:
1.Pumpanje Ca++ jona iz sarkoplazme u sarkoplazmin retikulum nakon zavretka
kontrakcije;
2. Pumpanje Na+ i K+ jona kroz membranu miinog vlakna da se odri odgovarajuca
jonska sredina da bi se irio akcioni potencijal kroz miino vlakno;
U miinim elijama postoji ograniena koliina ATP-a koja se brzo troi i mora se
nadoknaditi iz drugih izvora da bi se odrala miina aktivnost. Postoje 3 metabolika
sistema koji miiima daju energiju:
fosfageni izvor
sistem glikogen-mlena kiselina
aerobni sistem
1.KREATIN FOSFAT
Fosfageni sistem ine ATP i kreatinfosfat. Oba molekula poseduju energijom bogate fosfatne
veze ijom se hidrolizom oslobaa energija. U svakoj fosfatnoj vezi ATP-a je pohranjeno oko
30,5 kJ energije po molu, a u kreatinfosfatu 43 kJ po molu. Veina elija sadri 10 puta vie
kreatinfosfata nego ATP-a. Koliina ATP-a u miinoj eliji dobro treniranih sportista je
dovoljna za odravanje maksimalne snage miia za oko 3 sekunde( ako se ne regenerie).
Fosfageni sistem je odgovoran za maksimalni, ali kratkotrajni rad u toku 8-15 sekundi ( ako
se ne regenerie). U sluaju deficita ATP-a fosfatna grupa iz kreatin fosfata se prenosi na
ADP i sintetie ATP.Ako su rezerve ATP-a u miiu male,potrebna energija dobija se
refosforilacijom ADP-a iz kreatin fosfata. Kreatin koji se sintetie u pankreasu,bubrezima i
jetri putem krvi dospeva u mii. U elijama se kreatin fosforilie u kreatin fosfat u trenutku
kada postoji viak ATP-a. Kada doe do nedostatka ATP-a , fosfatna grupa iz kreatin fosfata
se prenosi na ADP i dobija se ATP i kreatin koji se u miiima ne katabolie. Ukupna koliina
kreatin fosfata u miiima je jako mala i dovoljna je zakontrakciju miia koja traje 5 do 8
sekundi.

2. GLIKOLIZA
Glikogen koji je uskladiten u miiima moe se razgraditi procesom glikoogenolize dajui
molekule glukoze. Poetna faza razgradnje glukoze, glikoliza se odvija bez prisustva
kiseonika. Glukoza se pri tome razlae na 2 molekule pirogroane kiseline, a energija
osoboena iz svakog molekula glukoze daje 4 molekula ATP-a, od kojih se samo dva koriste
za miini rad. Kad nema dovoljno kiseonika veina pirogroane kiseline se pretvara u
mlenu kiselinu. Sistem glikogen-mlena kiselina stvara energiju 2 puta sporije nego
fosfageni mehanizam. Osigurava dodatnih 1-1,5 minuta maksimalnog miinog rada.

Glikoliza predstavlja univerzalni metaboliku put razlaganja glukoze, koja seodvija u svim
elijama organizma za dobijanje ATP-a. Ovim metabolikim putem se jedan molekul glukoze
razlae na dva molekula pirogroane kiseline.
Proces glikolize ne zavisi od kiseonika, odnosno odvija se u prisustvukiseonika i bez
prisustva kiseonika !
Krajnji produkt glikolize je piruvat,koji se pretvara u laktat ukoliko nema dovoljno kiseonika.
Ukoliko ima dovoljno kiseonika piruvat se dekarboksilie i prelazi u Acetil KoA koji se
ukljucuje u Krebsov ciklus. Energija koja se dobije Krebsovim ciklusom iznosi 32 ATP-a.
ATP koji se stvori procesom glikolize se u miiu koristi :
1.Direktno u miinoj kontrakciji
2. Za obnavljanje skladita kreatin fosfata
Kada se u miiu deavaju napori koji su maksimalnog ili submaksimalnog intenziteta,
potroe se sve rezerve kiseonika iz mioglobina. U tom sluaju seodigrava anaerobna glikoliza
iji je krajni produkt mlena kiselina (laktat),to nagomilavanje laktata daje za posledicu
zamor miia. Za radove manjeg intenziteta,energija se uglavnom dobija aerobnom
glikolizom.- U anaerobnim uslovima procesom glikolize dobija se 2 ATP-a po
molekuluglukoze-U aerobnim uslovima procesom glikolize dobija se 7 ATP-a po
molekuluglukoze

3. OKSIDATIVNI METABOLIZAM
Pirogroana kiselina meutim obino ulazi u mitohondrije miinih elije, i u prisustvu
kiseonika, aerobnom glikolizom nastaje 38 mola ATP-a. Aerobni sistem podrazumijeva
oksidaciju hranljivih materija u mitohondrijama radi stvaranja energije. Glukoza, masne
kiseline i aminokiseline iz hrane uz utroak kiseonika oslobaaju energiju za sintezu ATP-a.
Aerobni sistem je odgovoran za dugotrajni napor.

Metaboliki procesi koji se deavaju u organizmu uz prisustvu kiseonika,stvaraju energiju za

normalno funkcionisanje. To podrazumevaoksidativno razlaganje masti,ugljenih hidrata i
proteina tj vezivanje kiseonika sa zavrnim proizvodom glukoze i sa drugim hranljivim
materijama,prilikom egase oslobaa ATP.
Ovakav izvor energije stvara 95% energije koja je potrebna organizmu. Prilikom
metabolizma masti dobija se najvie energije i takav proces se zove Beta oksidacija. Beta
oksidacijom se skracuju lanci masne kiseline za po 2 ugljena atoma,samim tim jedinjenja
ulaze vie puta u proces. Takva je na primer Palmitinska kiselina, koja se ukljuuje u ciklus 7
puta,a na kraju se dobija 8 molekula Acetil KoA. Acetil KoA zatim ulazi u ciklus
trikarbonskih kiselina i razlae se do ugljen dioksida i vode!
Na kraju ove reakcije dobija se 106 ATP-a,sto predstavlja najvecu dobijenu energiju!
Ukoliko se u miiu deavaju maksimalni i submaksimalni nadraaji, mii e onda koristiti
ugljene hidrate, a u radovima umerenog intenziteta mii koristi masti i tada se ne ukljuuje
korienje ugljenih hidrata.
ENERGETSKI BILANS METABOLIZMA:1. Ugljenih hidrata : Glikoza+O2= 32
ATP+CO2+H2O2.Masti: Masna kiselina+O2=106ATP+CO2+H2O3.Proteina:
Aminokiseline+O2=12ATP+CO2+H2O.
Zamor miia
Zamorom se naziva privremeno slabljenje funkcionalne radne sposobnosti organa, tkiva ili
celog organizma, koji nastupa kao posledica dueg ili kraeg trajanja rada, dok isto stanje
iezava posle dueg ili kraeg trajanja odmora.Pri refleksnoj radnji miia, umor se javlja
istovremeno u samom miinom tkivu, u ivanim centrima, kao i u zavretcima motornih
ivaca u miiu. To stanje zamora kod miia manifestuje se postepenim smanjenjem veliine
kontrakcije. Moe doi do potpunog izostajanja kontrakcije miia, tj. da mii neodgovara
na primljene nadraaje. Brzina razvoja zamora kod oveka pri radu zavisi od tempa rada i od
koliine optereenja.Veliko optereenje ili suvie brz ritam dovodi do brzog nastajanja
zamora, usled ega je i rad minimalan. Rad se odvija najbolje pri nekom
srednjem,optimalnom ritmu i optereenju, koji je razliit ne samo za razliite ljude nego iza
jednog istog oveka u razliitim uslovima . Pojava zamora objanjava se hemijskim i
fiziolokim teorijama zamora. Hemijska teorija objanjava nastajanje zamora kao posledicu
smanjivanja energetskih rezervi u miinom tkivu i kao pojavu obilnog nakupljanja
produkata metabolizma miia u radu, koji gue normalan metabolizam, usled ega se javlja
zamor . Fizioloka teorija miinog zamora polazi od toga da on nastupa zbog promene
fiziolokih svojstava zamorenog miia i fizioloke labilnosti. Jedna i drugateorija se ne
iskljuuju ve se dopunjuju.

Podela skeletnih miia na osnovu brzine i rezistencije na zamor

U zavisnosti od brzine kontrakcije i zamora sve motorne jedinice moemo da

podelimo u 3 grupe:
1.Spore miine jedinice- sastavljene su od crvenih miinih elija. Osnovna
karakteristike su aerobni metabolizam i spora ali jaka kontrakcija koja je
otporna na zamor.
2.Intermedijarne miine jedinice
3.Brze miine jedinice- sastavljene su od belih miinih elija,Osnovan
karakteristike su anaerobni metabolizam i brza ali
Kiseoniki dug
Generalno gledano energija koja se potroi tokom kontrakcije miia prevazilazi energiju
koja se dobije procesom oksidativne fosoforilacije.

Korijev ciklus u toku vezbanja

Tokom prvih minuta fizike aktivnosti dolazi do prelaza glikogena u laktat(mlenu
kiselinu)kojom se obezbedjuje potrebe za ATP-om. Ova organska kiselina dovodi do
sniavanja intracelularne pH u miiima.Bol koji se moe javiti u miiima je posledica
sputanja pH na 6,4. Laktat koji se stvara u miiima putem krvnih sudova stie do jetre gde
se oko 80% transformie u glikogen kojim se nastavlja snabdevanje miia, dok se ostali deo
oksidie.

Literatura