SPINA BIFIDA

ДЕФИНИЦИЈА
Spina bifida означава аномалију на
кичменом стубу у виду отвора , најчешће
у постериорном делу. Она је последица
непотпуног развијања са обе стране
пршљена, тако да не долази до
формирања затвореног коштаног канала.
Дефект може да захвати један или више
пршљенова.
 ЛОКАЛИЗАЦИЈА
Може се јавити у цервикалном,
торакалном, лумбалном и сакралном
делу. Најчешће је у лумбосакралном
нивоу (L5-S1).
Дефект коштаног ткива често је праћен
и дефектима кожног, мишићног,
васкуларног и нервног ткива.
 ЕТИОЛОГИЈА
Узрок је још увек непознат
 ПАТОАНАТОМИЈА
Разликују се две велике групе:
SPINA BIFIDA OCCULTA
SPINA BIFIDA MANIFESTA
 SPINA BIFIDA OCCULTA
Карактерише је велики коштани дефект који је
прекривен кожом и не може се препознати на
рођењу. У највећем броју случајева не прави
клиничке сметње и може се дијагностиковати
само RTG налазом. Ретко је удружен са
дефектом нервног ткива. Клиничке сметње се
јављају касније, између 4-12 –те године.
Најчешћи симптоми су Eneuresis nocturna и
абнормалности у ходу због неуролошких
промена на доњим екстремитетима.
SPINA BIFIDA OCCULTA
SPINA BIFIDA OCCULTA
SPINA BIFIDA MANIFESTA
Коштани дефект је удружен са дефектом
нервног ткива (кичмене мождине, менингее
или нервних коренова) који се може
препознати на рођењу. Спољни видљиви знаци
могу различито да изгледају, као мања или
већа туморозна творевина у виду цисте или
задебљања. Као најтежи степен се сматра
аномалија која није прекривена кожом, те су
видљиви медуларни елементи.
SPINA BIFIDA MANIFESTA
SPINA BIFIDA MANIFESTA
SPINA BIFIDA MANIFESTA
Зависно од удруженог дефекта нервног ткива Spina
bifida manifesta се може манифестовати кроз два типа:
SPINA BIFIDA MENINGOCELA – кад meningee
пролабирају кроз коштани отвор у виду цисте која је
испуњена ликвором
SPINA BIFIDA MENINGOMIELOCELA – када
пролабирају и meningee и нервни елементи

Раније је децу са Spinom bifidom manifestom

карактерисао висок степен морталитета. Данас због
развоја неурохирургије и фармакотерапије смањен је
морталитет.
 КЛИНИЧКА СЛИКА
Деца са Spinom bifidom manifestom
постају доживотни инвалиди са
комплексним психо – физичко –
социјалним проблемима.У клиничкој
слици разликујемо две велике групе
симптома:
ПРИМАРНИ ДЕФИЦИТ
СЕКУНДАРНИ ДЕФИЦИТ
 ПРИМАРНИ ДЕФИЦИТ
У зависности од нивоа и пространства малформације
на кичменој мождини, присутни су различити степени
оштећења функција.
ДИСФУНКЦИЈА ЛОКОМОТОРНОГ СИСТЕМА –
манифестује се од најмање парезе до најтежег облика
плегије, у зависности од висине оштећења кичмене
мождине
ДИСФУНКЦИЈА УРИНАРНОГ СИСТЕМА –
манифестује се кроз уринарну инконтиненцију, која је
скоро увек присутна и представља најтеже оштећење
ове деце
 ПРИМАРНИ ДЕФИЦИТ
ДИСФУНКЦИЈА ПРАЖЊЕЊА ЦРЕВА –
манифестује се кроз инконтиненцију или
опстипацију
ОШТЕЋЕЊЕ СЕНЗИБИЛИТЕТА – у
паралисаним деловима тела смањен је или
изгубљен осећај за додир, бол и температуру
ОШТЕЋЕЊЕ ВАЗОМОТОРА – температура
коже је снижена, одузети делови су хладни, а
боја коже је ливидна
СЕКУНДАРНИ ДЕФИЦИТ
Ови симптоми се надовезују на примарне
дефиците различитим компликацијама и
погоршавају тоталне функције детета.
компликације на УРИНАРНОМ СИСТЕМУ:
- инфекције (због резидуалног урина)
- везико – уретрални рефлукс (враћање урина)
- оштећење бубрега
СЕКУНДАРНИ ДЕФИЦИТ
на ЛОКОМОТОРНОМ СИСТЕМУ
Због дисбаланса мишићне снаге и раста детета
долази до компликација у виду статичко –
динамичких деформација, остеопороза,
фрактура
Деформације се јављају на:
- кичменом стубу (кифоза, лордоза, сколлиоза)
- на куковима (флексионе контрактуре)
- на коленима (екстензионе контрактуре)
- на стопалима ( pes calcaneus)
СЕКУНДАРНИ ДЕФИЦИТ
појава ДЕКУБИТУСА
прогресивни HYDROCEPHALUS –
доводи до оштећења психичких
функција (нарочито перцепције)
 ХАБИЛИТАЦИЈА
ЦИЉ:
Спречавање секундарних дефицита
Развијање преосталих могућности
ТЕРАПИЈСКИ ПОСТУПЦИ
ХИРУРШКА ТЕРАПИЈА
НЕГА
ФИЗИКАЛНА ТЕРАПИЈА
КИНЕЗИТЕРАПИЈА
ОРТОТИСАЊЕ
РАДНА ТЕРАПИЈА
СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА
 ХИРУРШКА ТЕРАПИЈА
Одмах по рођењу пластичном
хирургијом се отклања псеудотуморско
испупчење. Ако је потребно врши се и
ортопедски стабилизација кичменог
стуба.
 НЕГА
Неопходна је специјална нега деце и
обучавање мајки да ту негу спроводе
правилно, нарочита пажња се посвећује
превенцији контратура и декубитуса.
Касније се и само дете обучава да
самостално спроводи негу.
 ФИЗИКАЛНА ТЕРАПИЈА
ФОТОТЕРАПИЈА
– IR – може да се користи за локално
загревање ткива као увод у КТХ због
парализа
- UV- за подизање опште отпорности
организма (опште зрачење у
суберитемним дозама)
 ТЕРМОТЕРАПИЈА
парафин – газама на места где су
контрактуре као увод у КТХ
 ЕЛЕКТРОТЕРАПИЈА
Галванизација
лонгитудинална са разведеним катодама (+ на
лумбаносакралну кичму; две катоде на
стопала) са циљем поправљања циркулације
електрофореза лекова ( вазодилататори- за
бољу циркулацију и фибринолитици – код
кокнтрактура)
електростимулација експоненцијалним
струјама код паретичне мускулатуре (ако је
оштећење периферног моторног неурона)
 КИНЕЗИТЕРАПИЈА
ФУНКЦИОНАЛНИ СТАТУС(код оштећења
периферног моторног неурона):
1.мерење обима покрета ( утврђивање евентуалних
контрактура)
2.мануелни мишићни тест
3.мерење обима екстремитета ( због изражене
атрофије)
4.процена очуваних активности функционалним
тестовима (могућност промене положаја, могућност
савлађивања одређених активности вазано за ниво
оштећења и психомоторне зрелости)
 КИНЕЗИТЕРАПИЈА
ФУНКЦИОНАЛНИ СТАТУС(код
оштећења централног моторног
неурона):
1. процена мишићног тонуса
2. процена покретљивости (уочавање
контрактура)
3. процена очуваних активности
функционалним тестовима
 КИНЕЗИТЕРАПИЈА
ПЛАН КИНЕЗИТЕРАПИЈЕ
1.вежбе дисања
2.јачање горњих екстремитета (хипертрофија)
3.нормализација тонуса
4.спречавање контрактура
5.јачање очуваних мишићних група (посебно
антигравитационих мишића)
6.вертикализација
 ОРТОТИКА
Подразумева апликовање апарата
(потколених, натколених и натколених
са мидером) и ортопедске обуће (због
спречавања деформитета стопала)
ОРТОТИКА
ОРТОТИКА
 РАДНА ТЕРАПИЈА
Спроводи се кроз функционалну
терапију као обука за активности
свакодневног живота АСЖ и кроз
увежбавање перцепције.
 СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА
Побољшава се мишићна снага,
координација, издржљивост кроз
спортске активности у колицима
( кошарка, стони тенис, пикадо и сл.)
Тиме се утиче на психичку стабилност
личности и на социјализацију.
СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА