KATABOLIZAM GLUKOZE

Katabolizam glukoze predstavlja proces razgradnje glukoze , gde se glukoza potpuno

razgrađuje do CO2 , H2O i 38 ili 36 molekula ATP-a. ATP je adenozin- trifosfat – visokoenergetsko
jedinjenje koga svi organizmi koriste kao energiju.

Proces razgradnje glukoze teče u dva puta :

• Anaerobni put – GLIKOLIZA

Anaerobni put se dešava bez prisustva kiseonika u citosolu ćelija. Citosol je

koloidni rastvor ćelija bez ćelijskih organela. Uvek prvo počinje anaerobni put.

• Aerobni put – u prisustvu kiseonika i dešava se u mitohondrijama.

Anaerobni put- GLIKOLIZA :

Kada glukoza uđe u ćelije, u citosolu ćelija glukoza prolazi kroz 10 hemijskih reakcija . Tih 10
hemijskih reakcija predstavlja proces glikolize gde se jedan molekul glukoze razgrađuje na :

• 2 molekula piruvata
(pirogrožđana kiselina )

• 2 molekula NADH + 2H+ (

pogledati lekciju koenzimi ) i

• 2 molekula ATP-a

Nastala 2 molekula ATP-a nisu dovoljna količina energije da se zadovolje potrebe ćelija, tako da
nastali piruvat ulazi u mitohondrije i započinje aerobni put.

Glukoneogeneza tj. proces stvaranja glukoze iz laktata,glicerola i glukogenih aminokiselina

predstavlja povratne reakcije glikolize. Drugim rečima 10 hemijsih reakcija glikolize ( razgradnje
glukoze ) u suprotnim smeru će dovesti do glukoneogeneze tj. svaranja glukoze. Jedino tri
hemijske reakcije ( od ovih 10 ) ne koriste iste enzime. To su 1. 3. i 10. reakcija ( pogledaj sliku
dobijanja energije od glukoze , aminokiselina i masnih kiselina u nastavku teksta ).

Piruvat koji je nastao u procesu glikolize ima dve sudbine. Ili će ući u proces aerobnog puta
razgradnje ( u većini slučajeva ) ili će završiti anaerobni put što se dešava u dve vrste ćelija.

Samo će u dve vrste ćelija piruvat završiti anaerobni put i to na sledeći način :

Piruvat + NADH + H+ ↔ laktat + NAD+

Ovu reakciju katalizuje enzim laktat dehidrogenaza ( LDH )

Ovaj završetak anaerobnog puta naziva se mlečno-kiselinsko vrenje i dešava se u :

• Eritrocitima – eritrociti nemaju mitohondrije, pa aerobni put ne može da se

odigra i

• Ćelijama skeletnih mišića samo za vreme intezivnog mišićnog rada – jer

tada priliv kiseonika nije dovoljan za aerobne potrebe .

Laktat ( so mlečne kiseline ) koji je nastao u anaerobnom putu, uklanja se iz ćelija tako što
putem krvi stiže u jetru i tamo služi za sintezu glukoze u procesu glukoneogeneze. Nastala
glukoza izlazi iz hepatocita i putem krvi stiže ponovo u skeletne mišiće i u ćelijama skeletnih
mišića ulazi u rezerve glikogena tj. služi za glikogenezu. Ovaj ciklus laktata naziva se Korijev
ciklus.

U svim ostalim ćelijama ( i u ćelijama skeletnih mišića u stanju mirovanja ), nastali piruvat
ulazi u mitohondrije i započinje aerobni put.
 Aerobni put razgradnje glukoze

Kada piruvat uđe u mitohondrije, podleže reakciji oksidativne dekarboksilacije :

Piruvat + koenzim A ( CoA ) + NAD+ → acetil-CoA + CO2 + NADH + H+

Ovu reakciju katalizuje komleks enzima piruvat dehidrogenaze ( PDH ) i reakcija teče samo u
jednom smeru tj. u smeru nastanka acetil -CoA. Iz tog razloga jedinjenja koja se razgrađuju do
acetil -CoA ( ketogene aminokiseline , masne kiseline ) ne mogu da posluže za stvaranje glukoze
tj. glukoneogenezu.

Nastali acetil-CoA ( acetil – koenzim A ) ulazi u KREBSOV CIKLUS.

Krebsov ciklus ( ciklus limunske kiseline ili ciklus trikarbonskih

kiselina )
Krebsov ciklus se dešava u mitohondrijama, pod dejstvom 8 enzima u 8 hemijskih reakcija.
Počinje tako što oksalacetat reaguje sa acetil – CoA pri čemu nastaje citrat ( so limunske kiseline
). Citrat u nizu od sada već 7 hemijskih reakcija , postaje ponovo oksalacetat, koji reaguje sa
sledećim acetil-CoA i tako se ciklus vrti.

Reakcije Krebsovog ciklusa :

U toku jednog Krebsovog ciklusa , kroz osam hemijskih reakcija, oslobađaju se :

• 3 molekula NADH + 3H+

• 1 molekul FADH2
 • 2 molekula CO2 i

• 1 molekula GTP –a – on je energetski ekvivalent ATP-u

Nastali redukovani oblici koenzima ( NADH + H+ i FADH2 ) , predaju svoje elektrone ( elektrone
vodonika ) respiratornom lancu i tako se reoksiduju ( NAD+ i FAD ). Respiratorni lanac je složeni
sistem koji se sastoji od više komponenti, a nalazi se na unutrašnjoj membrani mitohondrija.
Respiratorni lanac čine četiri kompleksa ( I,II,III,IV), koenzim Q i citohrom c ( videti sliku).

Respiratorni lanac transportuje elektrone sa NADH + H+ i FADH2 do molekularnog kiseonika ( O2

) , pri čemu nastaje voda. Kako se vrši transport elektrona preko komponenti respiratornog
lanca, tako se oslobađa energija koja služi za sintezu ATP-a u procesu OKSIDATIVNE
FOSFORILACIJE. Drugim rečima, oksidativna fosforilacija je proces sinteze ATP-a pomoću
energije koja se oslobađa prilikom transporta elektrona duž respiratitrnog lanca.

Tako, prilikom transporta elektrona sa jednog molekula NADH + H+ , oslobađa se energija

neophodna za sintezu 3 ATP-a, a sa jednog molekula FADH2 za sintezu 2 ATP-a.
 Povezanost metabolizma ugljenih hidrata, proteina i lipida

Aerobnom putu ne podleže samo glukoza već i drugi molekuli ( masne kiseline, aminokiseline,
ketonska tela). Krebsov ciklus, respiratorni lanac i oksidativna fosforilacija predstavljaju način
dobijanja enegrije od svih molekula od kojih može da se dobije energija ( glukoza, masne
kiseline, aminokiseline, ketonska tela ). Različit je samo put kojim ovi molekuli stižu do
Krebsovog ciklusa.
Ovde je objašnjen put glukloze kako stiže do Krebsovog ciklusa ( u gliklolizi glukoza se
razgrađuje do dva piruvata, piruvat ulazi u mitohondrije i podleže reakciji oksidativne
dekarbokslilacije gde se pretvara u acetil CoA koji ulazi u Krebsov ciklus).

Aminokiseline će se uključiti u Krebsov ciklus preko svojih ketokiselina koje su intermedijeri

krebsovog ciklusa ( oksalacetat, fumarat, acetil-CoA, alfa-ketoglutarat...). Videti lekciju
katabolizam aminokiselina.

Masne kiseline se uključuju u Krebsov ciklus tako što se razgrađuju do acetil CoA. O ovome će
biti više reči kod oblasti lipida.
 Dodatak:

Najveću količinu energije tj. ATP-a ćelije dobijaju aerobnim metabolizmom preko Krebsovog
ciklusa, respiratornog lanca i oksidativne fosforilacije. Međutim postoji i drugi način dobijanja
manje količine ATP-a procesom fosforilacije na nivou supstrata. Jedan od načina fosforilacije na
nivou supstrata opisan je kroz reakciju kreatin kinaze ( videti dalji tekst ).

Mišićne ćelije kao dodatni izvor energije poseduju kreatin-fosfat :

Kreatin – fosfat + ADP ↔ kreatin +ATP

Reakciju katalizuje enzim kreatin kinaza ( CK ).

Tokom svake mišićne kontrakcije reakcija se pomera u smeru trošenja kreatin – fosfata i
stvaranja ATP-a kao izvora energije za kontrakciju ( u desno).

Pri mirovanju mišića glukoza se potpuno razgrađuje aerobnim putem, pri čemu se stvara veća
količina ATP-a. Tada se reakcija pomera u suprotnom smeru ( u levo ) tj. u smeru stvaranja,
regeneracije kreatin – fosfata koji se čuva kao donor fosfatne grupe za naredne mišićne
kontrakcije.

Najveći deo kreatina služi za regeneraciju kreatin fosfata, međutim mali deo se spontano
ciklizuje i pretvara u kreatinin.

Nastali kreatinin se izbacuje iz organizma urinom i zajedno sa ureom se dokazuje u serumu za

praćenje glomerularne funkcije bubrega. Visoke vrednosti uree i kreatinina u serumu mogu
ukazati na lošu filtraciju krvi u glomerulima bubrega.

Acetil CoA
Acetil- CoA predstavlja zajednički intermedijer za metabolizam ugljenih hidrata, lipidai
proteina.

Acetil –CoA možemo dobiti na više načina tj. kroz više metboličkih procesa:

• Katabolizmom ketogenih aminokiselina

• Katabolizmom masnih kiselina

• Oksidativnom dekarboksilacijoim piruvata ( a piruvat smo dobili katabolizmom

glukoze i glukogenih aminokiselina)
Nastali acetil –CoA može da se uključi u različite metaboličke puteve, a u koji proces će
se uključiti zavisi od potreba ćelije. Metabolički putevi u koje se uključuje acetil –CoA:

• Ciklus limunske kiseline ( Krebsov ciklus da bi dobili energiju ( ATP))

• Sinteza masnih kiselina

• Sinteza holesterola

• Sinteza ketonskih tela

Tako npr. ukoliko previše unosimo ugljene hidrate ( glukozu ) , ona će se razgraditi do
piruvata, piruvat oksidativnom dekarboksilacijom do acetil-CoA. Taj acetil -CoA će ući u
Krebsov ciklus ako je ćelijama potrebna energija ( ako smo aktivni ), ali ako ćelijama ne
treba energija ( neaktivni smo ) onda će acetil -CoA poslužiti za stvaranje masnih kiselina
koje će sa glicerolom izgraditi trigliceride, a nastali trigliceridi će se deponovati u ćelije
masnog tkiva ( adipocite ) i tu će se čuvati kao rezerva energije.Adipociti imaju
mogućnost da prime velike količine triglicerida i na taj način postaju sve veće tj. tako se
gojimo od preteranog unosa ugljenih hidrata koje nismo iskoristili za energetske
potrebe. Gojaznost ne predstavlja jedini problem, već može doći do povećanog rizika od
kardiovaskularnih oboljenja zbog visokih vrednosti triglicerida i holesterola u krvi. Zbog
toga se osobama koje imaju visoke vrednosti ovih lipida u krvi preporučuje da smanje
unos ugljenih hidrata.

Drugi primer, kod gladovanja ili neunošenja ugljenih hidrata ( keto dijete ) ,pošto nema
glukoze kao glavnog izvora energije dolazi do ubrzane razgradnje triglicerida iz adipocita.
Trigliceridi se razgrađuju do masnih kiselina koje sada predstavljaju glavni izvor energije i
tako se troše rezerve iz adipocita ( tj. slabimo ). Masne kiseline se ubrzano razgrađuju do
acetil -CoA koji će ući u Krebsov cilkus za stvaranje energije. Međutim, razgradnjim
masnih kiselina nastaje velika količina acetil-CoA tako da ne može sav da se uključi u
Krebsov ciklus, već se jedan deo acetil-CoA koristi za stvaranje ketonskih tela. Stvaranje
ketonskih tela je bitno u ovom trenutku jer služe kao dodatni izvor energije mišićnim
ćelijama , srčanom mišiću, a naročito su bitne za nerve ćelije. Nervne ćelije ne mogu da
koriste masne kiseline kao izvor energije jer one ne prolaze krvno-moždanu barijeru,
tako da u nedostatku glukoze ketonska tela su glavni izvor energije nervnim ćelijama.
Međutim ketonska tela su po pripodi uglavnom kiseline ( aceton, acetosirćetna kiselina,
beta hidroksibuterna kiselina ) tako da ako dođe do njihovog preteranog nagomilavanja
može doći do poremećaja acido-bazne ravnoteže što može biti veoma opasno. Prisustvo
ketonskih tela u urinu ( ketonurija ) može se javiti kod gladovanja, trudnoće i dijabetesa.
O ketonskim telima će biti reči i kod dijabetesa.

Brzina svih ovih procesa koji su opisani ( glikoliza, glukoneogeneza, Krebsov ciklus,
katabolizam aminokiselina, katabolizam masnih kiselina... ) zavisi od aktivacije i
inaktivacije glavnih regulatornih enzima koji učestvuju u tim procesima. A te glavne
enzime tj. njihovu aktivaciju i inktivaciju regulišu odgovarajući hormoni. U lekciji Insulin,
objašnjeni su mehanizmi na koji način insulin reguliše neke od ovih procesa.