Фотосинзеза

УВОД
Готово свим живим бићима на овој планети су за живот
неопходне две ствари – молекуларни кисеоник и храна.
Били ми тога свесни или не, оба ова производа се
добијају помоћу једног кључног процеса – фотосинтезе

Осим свакодневног пружања сировина за живот,

фотосинзета је процес који је довео и до стварања
озонског омотача, још једног чинилаца без којег живот
не би био могућ

Фотосинтеза је анаболитички процес најчешће

присутан код биљака, али се појављује и код протиста
(зелена еуглена) и монера (цијанобактерија)
Основан приказ ланца исхране --->

Одакле долази/чиме се храни биљка?

Фотосинтеза као процес користи три састојка:
- Молекуларна вода
- Угљендиоксид
- Зраци сунчеве светлости (светлосна енергија)

Циљ процеса фотосинтезе је стварање глукозе –

шећера који биљке користе у исхрани

Глукозу не користе само биљке

Фотосинтеза је процес који се наравно одвија на
нивоу биљне ћелије, тачније унутар органеле под
називом хлоропласт

Унутар хлоропласта се налазе молекули способни за

упијање светлости – пигменти

Хлорофил је кључан пигмент у процесу фотосинтезе

Хлоропласт у својој унутрашњој грађи се састоји из
тилакоида и строме

Строма представља течност унутар мембране

хлоропласта, у којој плутају тилакоиде, творевине у
којима се заправо налази хлорофил
Хлорофил
Оно што ми видимо као боју, заправо предстваља само
одређену видиљиву таласну дужину светлости
(призма)

Пигменти – способни да упијају различите таласне

дужине светлости

Хлорофил упија црвену и плаву боју, док одбија

зелену, због чега га ми видимо зелене боје

Остали пигменти
Остали пигменти
Као што смо већ рекли, постоје и други пигменти
поред хлорофила, који се често називају помоћни
пигменти

Деле се на каротеноиде и фикобилине

У каротеноиде спадају: каротин и ксантофил

У фикобилине спадају: фикоеритрин и
фикоцијанин

Појава различитих пигмената види се у различитој

боји делова биљака или током године
Да бисмо разумели грађу хлоропласта, требамо знати
да се фотосинтеза дели на два главна дела реакција

Светла фаза (Реакције зависне од светлости)

Тамна фаза (Реакције независне од светлости/

Калвинов циклус)
Светла фаза
Светла фаза се одвија у тилакоидама, тачније у
мембрани тилакоида

Циљ светле фазе јесте синтетисање молекула ATP и

NADPH, молекул кисеоника се такође добија као
<<нуспроизвод>>
Светлосну енергију упија фотосистем 2 у којем се
налази пар електрона, који су потом енергизовани,
напуштају фотосистем два и одлазе у фотосистем 1

Проузроковано одласком електрона, долази до цепања

молекула воде (електрони од водоника замењују старе
електроне)
Отпуштени електрони настављају свој пут кроз кроз
транспортни ланац електрона до фотосистема два
помоћу енергије

Протеини у транспортном ланцу електрона доводе до

стварања градијента јона водоника – водоници из
строме улазе у унутрашњост тилакоиде (накупља се
енергија)

Јони водоника даље пролазе кроз ATP синтазу, где

ослобађају енергију и заједно са молекулом ADP
синтетишу молекул ATP
Електрони који су напустили фотосистем 2, завршили
су у фотосистему 1

Фотосистем један упија светлосну енергију и

електрони опет бивају енергенизовани, напуштају
фотосистем два и заједно са катјоном водоника и
молекулом NADP+ синтетишу NADPH
 светло светло
светло

ФС 2 ФС 1

цитохром
(преносилац електрона)

светло
Тамна фаза (Калвинов циклус)
Тамна фаза је други део фотосинтезе

Одвија се у течности око тилакоида званој строма

Користећи молекуле ATP и NADPH из светле фазе,

има за циљ да молекуле угљендиоксида претвори у
глукозу

Име <<тамна фаза>> може бити обмањујуће, јер се

овај процес одвија одмах након светле фазе, не у тами
Тамна фаза може се поделити на 3 дела

-Фиксација (исправљање) угљендиоксида

-Редукција угљендиоксида

-Обнављање RuBP
Фиксација угљендиоксида
Током фиксације, молекули CO2 из атмосфере улазе
кроз строме
Угљендиоксид је неоргански молекул, те да би се
могао користити у стварању органског једињења мора
се <<поправити>> у органске делове
Помоћу ензима званог рибулоза-бисфосфат
карбоксилаза (рубиско), CO2 се везује за
RuBP(рибулоза-1,5-бисфосфат), исход чега су два
органска молекула 3-фосфоглицерата(3PG)
Редукција угљендиоксида
Током редукције, Калвинов циклус користи
производе из светле фазе како би редуковао 3PG

Енергија се узима од дела молекула ATP, док се

редукциона моћ узима са електрона NADPH

На крају редукције добијамо карбохидрат G3P

Редукција угљендиоксида
Након редукције, истрошени молекули ATP и NADPH
постају ADP и NADP+, враћају се назад у светлу фазу
реакције, где поново са електронима и катјонима
водоника граде ATP и NADPH
Обнављање RuBP
Један молекул G3P улази у састав глукозе, док други
одлазе даље у обнављање RuBP где заједно са
преосталим молекулима ATP граде нови молекук
RuBP, који ће потом са новим молекулом CO2 ући у
процес фиксације

Након што се одигра шест калвинових циклуса из

којих се од сваког добије један милекул G3P, добија се
један молекул глукозе (C6H12O6)