Фотосинтеза и Хемосинтеза

Слађана Арсенић
• Сваки екосистем садржава бројне
организме, које можемо подијелити у три
групе према
прехрани: произвођаче(аутотрофи) , потро
шаче и разлагаче(хетеротрофи).
• Храњиве материје се у већем дијелу
производе процесом фотосинтезе те у
мањем дијелу процесом хемосинтезе.
Фотосинтеза
 Гдје се одвија фотосинтеза...
Фотосинтеза се одвија у неким бактеријама,
једноћелијским еукариотима и биљкама и
упркос великим разликама тих организама,
механизам фотосинтезе у свима је врло
сличан.
Фотосинтеза се највећим дијелом одвија
у листовима биљака, а веома мало или
никако у другим дијеловима биљке (стаблу,
корјену и др.).
• Хлоропласти су  ћелијске органеле,
обавијени двојном мембраном,
спољашњом и унутрашњом, између
којих се налази међупростор.
• У унутрашњости тих мембрана се
налази још један
мембрански систем, тилакодне
мембране.
• У том се систему одвија дио
фотосинетских реакција овисних о
свјетлости.
• Тилакоидне мембране граде
пљоснате облике који су наслагани
један на други и називају се гранум,
док се појединачне плочице
називају тилакоиде.
• Простор унутар тилакоидне
мембране се назива лумен, а
простор изван тилакоида, али
унутар двоструке мембране се
назива строма. У строми се одвијају
реакције фотосинтезе које су
независне о свјетлости, тј. Калвинов
циклус.
 Пигменти
• На тилакоидима се налазе пигменти и ензими који учествују у
свијетлој фази фотосинтезе. За фотосинтезу су одговорни
биљни пигменти лоцирани у хлоропластима који су поредани
уз ћелијски зид како би апсорбовали што више
свјетлости.Пигменти значајни за фотосинтезу су
• Хлорофили –најзначајнији хлорофил а и б
• Ксантофили и каротени
• Хлорофили врше селективну апсорпцију свјетлости. Њихови
максимуми апсорпције налазе се у плавом и црвеном дијелу
спектра гдје је и најинтензивнији процес фотосинтезе. Каротени
способност апсорпције задржавају само у плавом дијелу
спектра, а при пријеносу упијене енергије на хлорофил губе и
до 60% упијене енергије.
 Фазе фотосинтезе
• Интензитет фотосинтезе и њена
продуктивност зависе од великог броја
унуташњих (концентрације пигмената,
површине и трајности листа, оријентације
листа, здравственог стања биљке) и
вањских фактора (свјетлости, угљен-
диоксида, воде и температуре).
• Процес фотосинтезе традиционално се
дијели на двије фазе: свијетлу и тамну
 Свијетла фаза
• Свијетла фаза одвија се у фотосинтетским мембранама
хлоропласта (тилакоидном систему), уз учешће пигмената и
састоји се од фотофизичких и фотохемијских реакција
• Фотофизичке реакције обухватају:
• * апсорпцију свјетлосне енергије
* ексцитацију и деексцитацију хлорофила
* пријенос енергије до реакцијског центра.
•
Фотохемијске реакције подразумијевају:
* транспорт електрона
* фотолизу (фотооксидацију) воде
* конзервацију енергије формирањем примарних продуката
свијетле фазе (АТP и NADPH) који су потребни за одвијање
тамне фазе, тј. редукцију CО₂ до угљених хидрата
• Фотосистеми 1 и 2 --комплекси бјеланчевина,пигмената и
ензима, апсорбују фотоне
• Процес започиње у ФС2.
• Апсорбовање свјетлосне енергије преко антенске молекуле и
пренос се до молекуле хлорофила а која се налази у
реакцијском центру.
• Побуђивање молекуле, „ ексцитира“ тј. електрон прелази у
орбиталу више енергије (тај је електрон слабије везан) и
предаје се примарном акцептору електрона.
• У овом процесу учесвује више акцептора (лат. аcceptare -
примати) а међу њима су најпознатији фередоксин (Фд),
цитохром б6 (Цит б6), цитохром ф (Цит ф), пластохинон (ПQ),
пластоцијанин (ПЦ).
• Ослобођени електрон прихватају преносиоци (транспортни
ланац електрона), који су поређани тако да електрон са вишег
прелази на нижи енергетски ниво.
• Тако изгубљени електрони из фотосистема II се надокнађују
фотолизом воде.
• Сљедећи комплекс бјеланчевина је цитохром бф у
којем електрони прелазе у ниже енергетско стање.
То резултује пријеносом протона из строме у лумен
чиме се ствара протонски градијент (за тај процес је
потребна енергија јер је тилакоидна мембрана
непропусна за протоне). Енергију тог градијента
користи још један комплекс бјеланчевина, АТP-
синтаза, за фосфорилацију АDP-а у АТP
• Из цитохрома се, помоћу пластоцијанина, обавља
транспорт електрона у фотосистема I. Ту се поново
апсорбује свјетлост, и та енергија ствара
високоенергетске електроне који се фередоксином
преносе до сљедећег комплекса бјеланчевина
NADP-редуктазе која, пак, те електроне преноси на
NADP+ у строми те их редукује у NADPH.
 Тамна фаза
• Шећери - крајњи продукти фотосинтезе
настају у строми хлоропласта и реакције које
воде синтези шећера не зависе о свјетлости,
мада се никад не одвијају по ноћи
• Калвинов циклус је циклус реакција у којем се
користи свеукупно 18 молекула АТP-а и 12
молекула NADPH за стварање једне молекуле
глукозе Калвинов циклус ради у три корака
:фиксације угљеника, редукција и
регенерација
• У првој фази, фази фиксације угљеника, 6 молекула
угљен- диоксида се додаје на рибулозу -1,5- бифосфат из
чега настане 12 молекула 3-фосфоглицерата.
• У другој се фази, фази редукције, у два корака уз помоћ
АТP-а и NADPH, 3-фосфоглицерат претвара у
глицералдехид-3-фосфат (G3P) чије су двије молекуле
потребне за синтезу једне молекуле глукозе. Осталих 10
молекула G3P-а улазе у трећу фазу циклуса, фазу
регенерације рибулозе, како би циклус могао кренути
испочетка. Од тих 10 молекула G3P-а настаће 6 молекула
рибулозе-5-фосфата, док ће из њих уз утрошак од 6 АТP-а
настати 6 молекула рибулозе-1,5-бифосфата којима је
циклус и почео.
• У четвртој фази продукције молекуле такође могу
кренути у друге реакције, вођене различитим ензимима,
могу постати масне киселине, алкохоли, аминокиселина,
естери и други органски спојеви који биљкама дају боју,
мирис, хранљиву вриједност, отровност или љековитост.
 ХЕМОСИНТЕЗА

• Хемосинтеза је процес стварања органских

једињења из анорганских, коришћењем
енергије настале из хемијских реакција
умјесто оне добијене путем сунца.
• Попут фотосинтезе, и хемосинтеза има
добро дефинисане фазе: оксидативну и
биосинтетску
 Оксидативна фаза
• Током ове прве фазе, овисно о типу организма,
оксидирају се различите врсте редукованих
анорганских спојева попут амонијака, сумпора и
његових деривата, гвожђа, неких деривата азота,
водоника итд.
• У овој фази оксидацијом ових спојева ослобађа се
енергија која се користи за фосфорилацију АDP,
формирајући АТP, једну од главних енергетских
валута живих бића, а уз то се смањује снага која се
ствара у облику молекула NADH.
• Посебност процеса xемосинтезе повезана је с
чињеницом да се дио генерисаног АТP користи за
подстицање обрнутог транспорта електронског
ланца, како би се добила већа количина
редукцијских средстава у облику NADH.
 Биосинтетска фаза
• Биосинтеза органске материје (угљеничних
једињења) настаје захваљујући употреби енергије
садржане у високоенергетским везама АТP-а и
редукујуће снаге ускладиштене у молекулама
NADH-а.
• Ова друга фаза хемосинтезе је "хомологна" оној
која се дешава током фотосинтезе, јер долази до
фиксације атома угљеника у органским
молекулама. У њему је угљен-диоксид (CО₂)
фиксиран у облику органског угљеника, док се АТP
претвара у АDP и аноргански фосфат.
 Ко врши хемосинтезу
•Неки аутори сматрају да се хемосинтетски организми могу
подијелити на хемо-органоаутотрофе и хемо-литоаутотрофе,
према врсти споја из којег црпе енергију, која може бити органска,
односно неорганска
•Њихова класификација односи се на једињења која су способни
користити као донаторе електрона: нитрификационе,
сумпорне,гвожђевите,водоничне и метанске бактерије.
• 1)НИТРИФИКАЦИОНЕ- АЗОТНЕ:
•Ово су аеробни организми који амонијак преводе у азотова
једињења уз ослобађање енергије, вршећи тако нитрификацију
земљишта. Прва фаза је превођење амонијака до нитрита, а друга
од нитрита до нитрата.
•2)СУМПОРНЕ :
•Ови организми могу користити сумпорна једињења која су врло
токсична за већину организама. Оксидишу водоник-сулфид и
сумпор ди сумпорне киселине уз ослобађање енергије која се
даље корисити у синтези органске материје.
• 3)ГВОЖЂЕВИТЕ :
• воде богате феро-једињењима (Fe₂+) , која
оксидацијом преводе у фери-једињења (Fe³+),
уз продукцију енергије
• 4)ВОДОНИЧНЕ:
• Микроорганизми који су способни да га
користе као донатор електрона то чине
захваљујући присуству ензима хидрогеназе
повезаном са њиховим мембранама, као и
присуству кисеоника као електронског
примаоца.
• 5) МЕТАНСКЕ:
• Врше оксидацију метана у метанол и имају
есенцијалну улогу у његовом уклањању из
атмосфере.
Хвала на пажњи