PROTEINI ILI BELANEVINE

Osnovni elijski sastojci svih ivih organizama

Funkcije proteina su brojne:
Izgradnja elijskih struktura (keratin, elastin, kolagen)
Kataliza (enzimi) i regulacija metabolizma
Transport materije (hemoglobin, albumin)
Zatitna uloga (trombin, fibrinogen i antitela)
Hormoni
Proteini su makromolekuli izgraeni od velikog broja
aminokiselina
Vrsta i broj aminokiselina, kao i njihov redosled
(aminokiselinska sekvenca) utiu na strukturu i osobine proteina
kao i njihovu bioloku funkciju
 AMINOKISELINE
Proteini su izgraeni od oko 20 aminokiselina (proteinogene
aminokiseline)
Sve proteinogene aminokiseline su -aminokiseline, a to znai da su
COOH i NH2 grupa vezane za isti C-atom
Apsolutna konfiguracija svih proteinogenih aminokiselina je L- (-L-
aminokiseline)
Osobine -L-aminokiselina:optiki aktivne (osim glicina), bele,
kristalne supstance,dobro se rastvaraju u vodi (izuzetak su ak sa
alifatinim bonim nizom)
Nomenklatura-koriste se trivijalni nazivi ili skraenice izvedene iz
prva tri slova trivijalnog naziva (npr. alanin-Ala)
Esencijalne ak: (arginin), valin, leucin, izoleucin, lizin, metionin,
treonin, triptofan, histidin,fenilalanin
 Podela aminokiselina prema prirodi
bonog niza
Opta formula -L-aminokiselina
Aminokiseline sa nepolarnim, hidrofobnim
bonim nizom (alifatinim bonim nizom)
Aminokiseline sa aromatinim bonim
nizom
Aminokiseline sa karboksilnom i
amidnom grupom u bonom nizu
Aminokiseline sa baznim bonim nizom
Aminokiseline sa sumporom u bonom nizu
i sa hidroksilnom grupom u bonom nizu

Serin Treonin
Cikline aminokiseline

Prolin
 OSOBINE AMINOKISELINA
Optika aktivnost-izuzev glicina
Kiselo-bazne osobine-a.k. se u rastvorima nikada ne nalaze u
neutralnom, nego u zavisnosti od pH vrednosti rastvora, u
jonizovanom obliku
CVITER JON-struktura kod koje su obe karakteristine
funkcionalne grupe jonizovane, odnosno a.k. se nalazi u obliku
dipolarne strukture
 Dodatkom kiseline rastvoru a.k. dolazi do protonovanja
karboksilne grupe (-COO-) i a.k. postaje pozitivno naelektrisana
Dodatkom baze rastvoru a.k. dolazi do deprotonovanja amino
grupe (-NH3+) i a.k. postaje negativno naelektrisana
IZOELEKTRINO pH ili IZOELEKTRINA TAKA-pH vrednost
pri kojoj je a.k. nalazi u obliku dipolarnog-cviter jona (pI)
pI monoamino-monokarboksilnih a.k.je u blizini pH 7
pI a.k.sa kiselim ili baznim grupama u bonom nizu nalazi se u
kiseloj ili baznoj sredini, pa treba sniziti ili poveati pH
vrednost rastvora kako bi se ovi molekuli preveli u dipolarni oblik
npr. pI asparaginske kiseline je pri pH7 kisela sredina, a lizina
je pri pH7 bazna sredina
 ZADATAK
Gde e se nalaziti izoelektrina taka pI sledeih
aminokiselina: leucina, glutaminske kiseline, histidina itd.?
 PEPTIDNA VEZA
Peptidi i proteini su polimeri a.k. u kojima su one meusobno
povezane peptidnim vezama--karboksilna grupa jedne a.k. se
vezuje sa -amino grupom druge a.k. amidnom-peptidnom
vezom
Sekvenca se pie s leva na desno, poev od a.k. koja ima
slobodnu -amino grupu (N-terminalni kraj) a zavrava se a.k.
ostatkom koji sadri slobodnu -karboksilnu grupu (C-terminalni
kraj)
Nomenklatura peptida: H2N-valilfenilalaniltreonin-COOH (H2N-
Val-Phe-Thr-COOH)
H2N-metioniltirozilcistein-COOH
 Klasifikacija peptida
Na osnovu broja a.k. ostataka u peptidnom lancu:
OLIGOPEPTIDI-(2-10 A.K. OSTATAKA)
POLIPEPTIDI-(10-50 A.K. OSTATAKA)
PROTEINI-(PREKO 5O, 100, ILI AK PREKO 1000 A.K.
OSTATAKA)
 Podela proteina
Podela je izvrena prema: sastavu, rastvorljivosti, funkciji ili
obliku
Podela prema sastavu: jednostavni ili prosti (izgraeni samo iz
a.k.) i sloeni ili konjugovani (osim a.k. sadre i neko organsko
jedinjenja ili jone metala)
Jednostavni proteini se dalje dele prema njihovoj rastvorljivosti
na albumine i globuline (osnovni proteini krvne plazme) od kojih
su albumini rastvorljivi u vodi.
U biljkama-prolamini i glutelini
Protamini i histoni-nalaze se vezani za nukleinske kiseline,
rastvorni u vodi
Skleroproteini (kolageni, elastini, keratini)-nerastvorni
 Sloeni proteini-proteidi dele se prema prirodi neproteinske
komponente- prostetina grupa
Neki od predstavnika su: nukleoproteini (ribozomi, hromozomi) ija
je prostetina grupa RNA, DNA; hromoproteini-hemoproteini
(hemoglobin) prostetina grupa je hem (feroprotoporfirin)..
Podela prema biolokoj funkciji:
1) Enzimi-bioloki katalizatori
2) Skladini (rezervni proteini)-depoi a.k.-ovoalbumin, kazein
3) Transportni-hemoglobin, albumin
4) Kontraktilni-el.kontra. sistema skeletnih miia-aktin,miozin
5) Zatitni-trombin, fibrinogen, antitela
6) Hormoni-reguliu metabolizam-proteohormoni (insulin)..
7) Toksini-Clostridium botulinum toksin, zmijski otrov
8) Strukturni--keratin, elastin, kolagen
 Podela prema obliku: fibrilarni (kolagen, -keratin, elastin)-
nerastvorni u vodi i globularni (enzimi, antitela, brojni hormoni,
transportni proteini-albumin, hemoglobin)- rastvorni u vodi
 TRODIMENZIONALNA STRUKTURA
PROTEINA
KONFORMACIJA- prostorna organizacija supstituentnih grupa
koje mogu da zauzmu vie razliitih poloaja, bez raskidanja
veza, rotacijom oko proste-jednostruke veze
NATIVNA KONFORMACIJA- konformacija proteina u normalnim
biolokim uslovima u kojoj je on bioloki aktivan i dovoljno
stabilan da se moe izolovati
Proteini se sastoje od 1-monomerni ili vie-oligomerni
polipeptidnih lanaca (pp) od kojih svaki ima svoju sloenu 3D
strukturu
 NIVOI STRUKTURE PROTEINA
1 struktura proteina (primarna)-specifian redosled (sekvencu)
a.k. u pp lancu
Stabilizovana je kovalentnim-peptidnim vezama
Odreena je genetski
Promene u primarnoj strukturi vode do konformacionih promena
odnosno deliminog ili potpunog gubitka bioloke aktivnosti
Primer-Srpasta anemija gde dolazi do zamene glutaminske a.k.
valinom u -lancu hemoglobina-eritrociti imaju izgled srpa
 2 struktura proteina (sekundarna)- prostorni raspored pp kime,
ne uzima u obzir konformacije bonih a.k.ostataka
Stabilizovanaje vodoninim vezama izmeu N-H i C=O grupa iz
peptidnih veza
Najvanije su: -heliks (kod keratina, kolagena) i -nabrana
struktura (fibroin svile)
-heliks-najstabilnija
 3 struktura proteina (tercijarna)-oznaava nain na koji se pp
lanac presavija i uklupava kako bi se stvorila vrsto upletena,
kompaktna struktura globularnih proteina
Ovo je kompletna 3D struktura pp lanca, ukljuujui i
konformacije bonih a.k. ostataka
Stabilizovana je pored vodoninih veza nekovalentnim
intramolekulskim interakcijama izmeu funkcionalnih grupa bonih
a.k.ostataka
Mioglobin (Mb)-prvi protein kojem je odreena 3 struktura
Mioglobin uestvuje u transportu kiseonika u miiima
Sadri 1 pp lanac, a 75% pp lanca je u obliku -heliksa i ima
hem-prostetinu grupu
 4 struktura proteina (kvaternerna)-zastupljena kod proteina
sastavljenih iz 2 ili vie pp lanaca, a podrazumeva broj i
prostorni aranman podjedinica (pojedinani pp lanci) u 3D
strukturama proteina
Stabilizovana je nekovalentnim intermolekulskim interakcijama
podjedinica pri emu svaka od njih ima karakteristinu
tercijarnu strukturu
Primer je Hemoglobin (Hb)-sastoji se iz 2 i 2 podjedinice, a
za svaku podjedinicu je vezan molekul hem-a
Oko 70% strukture je -heliks
Hb apsorbuje O2 u pluima, a otputa ga u tkivima
 OSOBINE PROTEINA
Kiselo-bazne osobine proteina- -amino i -karboksilna grupa a.k.
uestvuju u graenju peptidne veze pp lanaca proteina, a funkcionalne
grupe prisutne u bonim nizovima ostaju slobodne i podleu
protolitikim reakcijama u rastvorima
Molekuli proteina se u vod.rastvorima nalaze kao joni sa velikim
brojem pozitivnog i negativnog naelektrisanja-polivalentni joni
Kakvo e i koliko ukupno naelektrisanje proteina biti zavisi od
a.k.sastava i pH vrednosti rastvora
IZOELEKTRINO pH ILI IZOELEKTRINA TAKA PROTEINA
(IET)- pH vrednost pri kojoj je molekul proteina u celini
nenaelektrisan, odnosno pri kome je zbir pozitivnog i negativnog
naelektrisanja isti
 Na IET rastvorljivost proteina je najmanja jer ne postoje odbojne sile
izmeu neutralnih molekula, pa prilikom njihovog sudara u vod.rastvoru
dolazi do agregacije i taloenja (znaajno za izolovanje proteina)
Pri pH vrednostima iznad i ispod IET molekuli proteina imaju istu vrstu
naelektrisanja, pa se meusobno odbijaju-nalaze se rastvoreni u vod.rastv.
 Metode za izolovanje, razdvajanje i
taloenje proteina
Izoelektrino fokusiranje (taloenje)- metoda taloenja proteina
zasnovana na injenici da e molekuli proteina na IET imati
istoimeno naelektrisanje i da e se usled sudara taloiti
Elektroforeza- je metoda za razdvajanje, preiavanje i
izolovanje proteina iz smee; zasniva se na pojavi da e na pH
iznad ili ispod IET proteinski molekul biti naelektrisan te da e
se kretati u polju jednosmerne struje prema suprotno
naelektrisanoj elektrodi
Isoljavanje- je metoda taloenja proteina iz rastvora rastvorima
neutralnih soli, zasnovana na tenji jona soli da oduzmu molekule
vode vezane za molekule proteina, to dovodi do taloenje
proteina (soli vee C dovode do taloenja proteina)
 Bioloka aktivnost proteina mogua je samo u uskim intervalima t
i pH
DENATURACIJA- promena u strukturi i biolokoj aktivnosti
proteina pri ekstremnim vrednostima t i pH (t iznad 40-50C ili
ispod 10-15C, jako kisela/bazna sredina)
Denaturaciju jo mogu izazvati: UV-zraenje, mahaniki faktori,
soli tekih metala, jake kiseline i baze itd.
Usled denaturacije dolazi do naruavanja karakteristine 3D
strukture proteina i razvijanja gusto uvijenog pp lanca (raskidaju
se sekundarne nekovalentne interakcije--heliks)
Posledica denaturacije je gubitak rastvorljivosti proteina i
taloenje-ova pojava se zove KOAGULACIJA
Primer za koagulaciju je albumin belanceta