1

MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS

UDK: 63 Godina II Januar 2013. Broj 2 Specijalno izdanje Besplatan primerak ISSN 23346094
www.agrovizija.rs
3
Magazin za savremenu poljoprivredu
i agrobiznis
Osnivac i izdavac: EUPOMEDlA PLAN
DOO, Fruskogorska 48/ll-5, 22000
Sremska Mitrovica
Direktor i gIavni i odgovorni
urednik: Dragan Cosic
Uredivacki saveti: Poljoprivredni fakultet
Novi Sad, Poljoprivredni fakultet u
Zemunu, lnstitut za ratarstvo i povrtarstvo
Novi Sad, lnstitut za kukuruz "Zemun
Polje", Prognozno-izvestajna sluzba zastite
bilja AP vojvodine, Produktna berza Novi
Sad, i dr.
Strucni saradnici i konsuItanti: Prof. dr
Padovan Pejanovic, Prof. dr Miroslav
Malesevic, Prof. dr Miladin Brkic, Prof. dr
Zoran Keserovic, Prof. dr Zarko llin, Prof. dr
Anka Popovic vranjes, Prof. dr. vera
Paicevic, dr Andelko Miskovic, dr orde
Jockovic, dr Dragica Jankovic, Zarko
Galetin, dipl. inz., Stevan Bosnjak, dipl. inz.
sci., Puzica Mikic, dipl. inz., Zivan
Jovanovic, dipl. inz. spec., i dr.
Redakcija: Tel/fax: 022/618-793;
E-mail: euromedia.agrogmail.com
Adresa redakcije: Fruskogorska 48/ll-5,
22000 Sremska Mitrovica
Marketing: 064/1629-737
Priprema za stampu: EUPOMEDlA
PLAN DOO
Stampa: DOO "Magyar Szo kft", OJ Stam-
parija "Forum", vojvode Misica 1, Novi Sad
Tekuci racun: 220-67372-27 kod
ProCredit banke
PlB: 104812990
Maticni broj: 20242531
Sifra deIatnosti: 5813
Pukopisi i fotografije se ne vracaju -
Fotografije i tekstovi su zasticeni autorskim
pravom, te se bez znanja glavnog urednika
i odobrenja autora ne mogu prestampavati
i publikovati - Za sadrzaj oglasa redakcija
ne preuzima odgovornost - Sva prava
stampanja i umnozavanja izdanja zadrzava
osnivac.
lzlazi cetiri puta godisnje.
C!P - Ka1aoin:ann|a y nyonxann|n
Lnono1exa Ma1nne cncxe, Honn Ca
63
AGRO\!Z!1A : magazin za savicmcnu pol|opiivicdu i
agiobiznis / glavni uicdnik Diagan Cosic. - God. 1, bi. 1
(2O12)- . - Sicmska Mitiovica : Iuiomcdia plan, 2O12-. -
!lusti. ; 3O cm
Cctiii puta godisn|c.
!SSN 2334-6O94
COB!SS.SR-!D 274O38791
Rec urednika
3
Potovani itaoci,
Pred Vama je drugi broj magazina AGROVIZIJA.
S obzirom da je naa osnovna zamisao da Vas struno i na vreme infor-
miemo o tome kako na savremen nain da se pripremite za predstojei ciklus
u poljoprivrednoj proizvodnji, u januarskom izdanju magazina AGROVIZI-
JA objavljujemo neophodne savete strunjaka o priprema za prihranjivanje
2013. godine, koji su namenjeni proizvoaima strnih ita.
Takoe, objavljujemo tekst o novom nainu zatite biljaka - clean light
tehnologiji u zatienom prostoru. Od tekstova iz oblasti zatite bilja moete
proitati i sve o nainu praenja i merama borbe protiv skoibuba - iara, kao
i o efkasnim i ekonominim merama za suzbijanje korova u kukuruzu. Imate
i interesantan tekst o iskustvima u proizvodnji jagoda u Japanu, a tu je i ana-
litiki tekst arka Galetina koji govori o hrani kao stratekom oruju. Iz nae
rubrike o obnovljivim izvorima energije moete saznati sve o izgradnji pogona
za proizvodnju energetskih peleta od biomase. U poglavlju novih tehnologija
za ovaj broj smo Vam pripremili tekst o tome sa kojom savremenom mehani-
zacijom i kako moete sauvati kvalitet stone hrane.
MI PROMOVIEMO SAVREMENU
POLJOPRIVREDU, NAPREDNE FARMERE,
TOP AGRO BRENDOVE I LIDERSKE
KOMPANIJE U AGROBIZNISU, JER SLEDIMO
VIZIJU POLJOPRIVREDNE BUDUNOSTI!
Dragan osi,
Glavni i odgovorni urednik
S A D R A J
Agrotehnika / Saveti strunjaka: Prof. dr Miroslav Maleevi,
Dipl. in. master Vladimir Ain, Dr Goran Jaimovi:
Preporuke proizvoaima strnih ita -
Priprema za prihranjivanje 2013. godine .................................................. 4
Zatita bilja (Galenika - Fitofarmacija):
Efkasno i ekonomino suzbijanje korova u kukuruzu ............................. 8
Zatita bilja / Dipl. in. Milena Petrov:
Nain praenja i mere borbe protiv skoibuba - iara ........................... 10
Savremeno povrtarstvo / Dr Anelko Mikovi:
Nov nain zatite biljaka - Clean light tehnologija ................................. 14
Savremeno voarstvo / Dr Anamarija Petrovi:
Iskustva iz Japana / Ichigo - Kraljica u zemlji treanja .......................... 18
Trite hrane / arko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad:
Hrana kao strateko oruje ...................................................................... 22
Obnovljivi izvori energije - biogoriva / Dr Miladin Brki, prof.:
Izgradnja pogona za proizvodnju energetskih peleta od biomase........... 26
Nove tehnologije / savremena mehanizacija (Goweil maine):
Kako sauvati kvalitet stone hrane ........................................................ 28
Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede ................................................ 32
1
MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS
UDK: 63 Godina II Januar 2013. Broj 2 Specijalno izdanje Besplatan primerak ISSN 23346094
www.agrovizija.rs
5 4
PRIPREMA ZA PRIHRANJIVANJE 2013. GODINE
PREPORUKE PROIZVOAIMA STRNIH ITA
PRIPREMA ZA PRIHRANJIVANJE 2013. GODINE
Prof. dr Miroslav Maleevi, Dipl. in. master Vladimir Ain Institut za ratarstvo
i povrtarstvo, Novi Sad; Dr Goran Jaimovi Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Zbog prevelikog sklopa ove godine prihranjivanje e biti delikatnije. Zato posebno apelujemo
na potrebu analize zemljita, a postupak izraunavanja doze azota mora uzeti u obzir razvijenost useva
S
trna ita su ula u zimski period u veoma dobrom stanju. Gotovo
80 odsto useva je u razliitim fazama bokorenja (1-4 bona izdan-
ka), oko 10 odsto je u fazi pojave treeg lista, dok je preostalih 10
odsto u fazama jedan-dva lista. Davno itna polja nisu izgledala kao u
jesen 2012. Tek na ponekoj njivi biljke su pokazivale simptome uenja
ili gubitka intenzivno zelene boje. tete od sitnih glodara ili od divljai
su zanemarljive. Ali, poto je zima tek poela i teko se moe predvideti
kakav e biti njen tok, bie jo iskuenja za sva strna ita. Tek poetkom
aprila 2013. e biti mogue oceniti pravi potencijal ita jer je to period
kada zapoinje porast u stablo (vlatanje) i kada e biti jasno koliko e
se klasova formirati, koliko e biti klasia u klasu, koliko e biti efikasno
prihranjivanje i mere zatite.
Vremenski uslovi - Tokom jeseni omoguili su kvalitetniju setvu,
dobro nicanje i relativno brz prolazak poetnih faza porasta. Bokorenje
je rano zapoelo tako da danas imamo na terenu i veoma guste useve
kojima e biti potrebna dodatna zatita sredstvima za regulaciju rasta.
Toplo zemljite i prve kie u drugoj dekadi oktobra obnovile su i ak-
tivnost mikroorganizama u zemljitu. Jer, tokom letnje sue vlanost
zemljita je pala ispod take venjenja biljaka ime je i rad mikroorga-
nizama bio veoma ogranien. Sa aspekta priprema za prihranjivanje to
je znailo da e u zoni korena ita biti manje lakopristupanog azota.
To bi dalje znailo da e biti potrebno vie azota iz vree u periodu pri-
hranjivanja. S poveanjem vlanosti zemljita dolo je do brze aktivaci-
je mikroorganizama koji obavljaju nitrifikaciju, odnosno mobilizaciju
nitratnog azota. Padavina meutim nije bilo dovoljno da se nadoknadi
ogromni deficit vlage u slojevima zemljita od 0 do 150 centimetara.
Stanje vlage i status nitratnog azota - Redovno se prati u In-
stitutu za ratarstvo i povrtarstvo, kao i u veini poljoprivrednih stanica
na teritoriji AP Vojvodine.
Podaci iz tabele ukazuju da je mobilizacija nitratnog azota ipak
bila dobra. To potvruju i podaci iz poljoprivrednih stanica Sombor i
Kikinda. Konana analiza, koja e biti osnova za prihranjivanje, bie
gotova poetkom februara. Iz podataka se takoe vidi da su najraz-
vijeniji usevi iz ranih rokova setve ve usvojili 40-60 kilograma azota
(razlika u sumi izmeu 1. i 5. roka setve). O ovoj injenici se mora voditi
rauna prilikom izraunavanja doze azota za prihranjivanje.
Rezerve vlage - Padavine od oktobra do kraja decembra prokvasile
su sloj zemljita od 50 do 70 centimetara dubine. Jasno se vidi iz tabele
da su dublji slojevi jo uvek suvi. Potrebno je jo 150-200 litara po
kvadratnom metru padavina kako bi se navlaio sloj od 60 do 150 cen-
timetara dubine. Tek to bi bila garancija da su zalihe vlage dobre i da se
zasnivanje jarih useva moe kreirati bez veih ogranienja (u nadi da e
temperature tokom leta biti normalnije u odnosu na 2012).
Oekivanja - Proleni deo vegetacije se oekuje s mnogo vie op-
timizma nego ranijih godina. Da i rod 2013. bude izvesniji, potrebno je
jo puno uloiti u proizvodnju.
Prvo je na redu prihranjivanje koje e biti delikatnije zbog prev-
elikog sklopa. Zato posebno apelujemo na potrebu analize zemljita,
a postupak izraunavanja doze azota mora uzeti u obzir razvijenost
useva.
Treba se pripremiti i na intervencije s regulatorima rasta kako bi
izbegli opasnost od poleganja.
Zatita useva - Morala bi biti kompletna i strunija jer e bujni
usevi donositi specifine probleme. Problematiku zatite uveava i
koliina nedeklarisanog semena koja je jesenas upotrebljena.
Sve druge mere nege e biti blagovremeno sugerisane kako bi rod
2013. bio to bolji, kvalitetniji i profitabilniji.
STANJE VLAGE I SADRAJ NO
3
-N 4.XII 2012. GODINE (RIMSKI ANEVI)
Predusev soja Slojevi (st) Vlage (%) Koliina NO
3
-N (kg/ha) Suma nitratnog N (kg/ha)
Penica zasejana
5. X 2012.
0-30 19,13 20,79
78,87
30-60 14,13 25,40
60-90 11,06 21,92
90-120 12,33 10,76
Penica zasejana
1. X 2012. (1. rok)
0-30 18,51 19,30
93,48
30-60 14,89 25,63
60-90 14,23 32,99
90-120 15,13 15,56
Penica zasejana
20. X 2012. (3. rok)
0-30 18,09 53,97
132,80
30-60 14,03 31,44
60-90 13,58 37,84
90-120 14,36 9,55
Penica zasejana
10. XI 2012. (5. rok)
0-30 18,18 52,70
155,52
30-60 14,84 56,27
60-90 13,38 34,85
90-120 14,00 11,70
AGROTEHNIKA - SAVETI STRUNJAKA
Kalimnos
Kvalitet koji dolazi
FAO 470
Krabas
Raniji od KWS 3381
KWS 3381
Rani hibrid za rekorde
Krebs
Za etvu u septembru
Karmas
Izuzetno brz porast
Kitty
Za kombajniranje, uspeh 100%
Kerbanis
Vrhunski novi hibrid
FAO 300
FAO 350
FAO 390
FAO 450
FAO 490
FAO 540
Luce
Pouzdan u svakoj godini
Korimbos
Veliki prinosi zrna i silae
Mikado
ampion silae
Kermess
Zakon
Konsens
I zrno i klip
Grecale
Kvalitetno zrno
Klimt
Savremen i prinosan
FAO 550
FAO 550
FAO 600
FAO 600
FAO 600
FAO 600
FAO 700
PALETA KWS HIBRIDA
KWS Seme Yu d.o.o.
Milutina Milankovia 136 a/1
11070 Novi Beograd
Tel: 011 301 69 65, 011 301 69 66, Fax: 011 711 08 80
www.kws.rs
Stabilno i provereno!
- Kompanija KWS je osnovana davne 1856. godine u Nemakoj. Danas je KWS prisutan u 70 zemalja irom sveta. irok
asortiman proizvoda, vrsta, sorti i hibrida je prilagoen lokalnim uslovima proizvodnje. Uspeh kompanije KWS je zasnovan
kako na vie od 150 godina proverenog i u proizvodnji dokazanog jubileja, tako i na ukazanom poverenju proizvoaa i
drughih poslovnih partnera.
- Pored ovog impoznatnog jubileja na evropskom nivou, ove godine se KWS moe pohvaliti injenicom da u Srbiji
obeleava 10 godina postojanja. Na grakonu moete videti , kako se kretao razvoj kompanije u Srbiji i koja su sve
priznanja i nagrade ostvarili KWS hibridi, a neki od njih su ponovili svoj uspeh vie puta, kao to je hibrid KERMESS
sa Velikom zlatnom medaljom iz 2008 i 2011. godine, ali i suncokret BAROLO koji je na isti nain ponovio uspeh. Kao
jedina nezavisna semenska kua, dala je svoj doprinos i podrku proizvoaima , uvodei savremene i adaptirane
selekcije poljoprivrednih useva kao to su kukuruz, suncokret, uljana repica, ali od ove prodajne sezone i sirak, koji
zbog velike biomase, upotrebljivosti kao silae i sirovine u energetici e sigurno nai svoje mesto na tritu.
- Za narednu sezonu kompanija KWS je obogatila svoju paletu, sa novim hibridima kukuruza u fao grupi 400 i 500.
KREBS i KALIMNOS iz Fao 400 grupe; hibrid KERBANIS iz Fao grupe 500.
KWS se ovde nee zaustaviti. Ogroman istraivaki rad i oslukivanje potreba proizvoaa e i dalje biti osnove naih
aktivnosti.
KREBS / ZA ETVU U SEPTEMBRU
FAO 450
Ima odlian potencijal za prinos zrna
Izuzetno brz porast i na niim prolenim temperaturama omoguava ranije
cvetanje a time ima i poveanu tolerantnost na suu
Ranije sazrevanje i otvaranje komuine, manja vlaga u berbi
Nisko postavljen klip - vea ekasnost u etvi
Kompletno zavren klip u tipu, 16 - 18 redova zrna
Tolerantan na suu (stabilan u razliitim agroekolokim uslovima)
FAO 470
KALIMNOS / IZUZETNO KVALITETAN HIBRID
Stabilan u razliitim agroekolokim uslovima
Izraena osobina stay green to je jo jedan od pokazatelja
tolerantnosti na sune uslove
Odlino se uva u ardacima, nema pojave bolesti posle
berbe u periodu skladitenja
U ardacima bre gubi vlagu od ostalih hibrida
KERBANIS / REKORDER U FAO 500
FAO 540
Odlian potencijal za prinos zrna i silae
Stay green - dua zioloka zrelost biljke omoguava due i
ravnomernije nakupljanje asimilata u zrnu i sigurniji prinos
Rekorder u razliitim agroekolokim uslovima
Rekorder u FAO grupi 500
Visoka biljka sa srednje-visoko postavljenim klipom
Veliki klip sa 18 - 22 reda srednje do krupnih zrna
Stablo je srednje-visoko i elastino, bujnih listova
BAROLO
2003
2004 2006 2008 2010 2012
2007 2009 2013 2011
Registrovani
Mikado,
Kermess, Kitty
2005
Triangle - uveden
kao standard
za priznavanje
hibrida uljane
repice
Velika zlatna medalja Kermess,
Barolo, Mikado KWS 3381,
srebrna za Kitty, registrovani
Krebs i Korimbos, registrovan
Tuareg
Registrovan
Karmas
Sirak - nova
kultura u portfoliu
Registrovan
KWS 3381 i
Grecale
Registrovan
Klimt
Barolo RM - uveden
kao standard za
priznavanje hibrida
suncokreta,
registrovan Barolo RO
Velika zlatna medalja
za uljanu repicu, zlatna
medalja Kermess, Barolo
RO, Barolo RM, srebrna
medalja Luce
Agrobiznis lider - nagrada
za unapreenje i inovacije
u semenskoj proizvodnji
od strane kluba privrednih
novinara; registrovan Krabas,
registrovani Turan i Traviata
Registrovan Konsens,
Kalimnos, Kolumbaris,
Kerbanis, Kopias
Talisman je herbicid koji se prvenstveno upotrebljava za suzbijanje uskolisnih
korova. Ovaj preparat je u prethodnim sezonama u potpunosti dokazao svoju
POUZDANOST, SNAGU, BRZINU i EKONOMINOST u suzbijanju sirka iz rizoma.
Pored sirka iz rizoma, Talisman efkasno oslobaa njivu i od travnih semenskih
korova (proso korovsko, muhari, sirak iz semena). Prednost ovog preparata je to
pored uskolisnih suzbija i neke irokolisne korove u poetnim fazama razvoja. Pri-
menjuje se u koliini od 1,25 l/ha, kada je kukuruz u fazi 2-6 listova, jednogodinji
korovi u fazi 2-6 listova, a divlji sirak iz rizoma visine 15- 20 cm.
Formulisan kao koncentrovana uljna suspenzija omoguava dobro vezivanje
preparata za korove kao i bezbednost pri upotrebi.
Preparat Talisman se radi proirenja spektra delovanja na irokolisne kor-
ove moe kombinovati sa preparatima: Avalon, Plamen, Moto ekstra 850,
Monosan herbi 500 i Tangenta.
Avalon je preparat koji sadri dve aktivne materije, bentazon koja se odlikuje
brzim i kontaktnim delovanjem i dikamba koja je translokacioni herbicid, sprea-
va deobu elija dovodei do prestanka rasta korovskih biljaka. Ovaj herbicid se
primenjuje posle nicanja useva i korova. Ima izuzetno irok spektar delovanja na
veliki broj jednogodinjih i viegodinjih irokolisnih korova (ambrozija, pepel-
juga, tir, boca, poponac, abutilon, divlja konoplja). Najbolju efkasnost preparat
Avalon ispoljava kada se irokolisni korovi nalaze u fazi 2- 4 lista. Primenjuje se u
koliini od 2 l/ha, kada kukuruz ima razvijena 3-4 lista.
Plamen je herbicid koji se upotrebljava za suzbijanje najotpornijih viegodin-
jih korova u kukuruzu. Tretiranje sa ovim preparatom se vri kada je kukuruz u
fazi 2- 5 listova, a kada su korovi u poetnoj fazi porasta od 2 do 6 listova, pri
koliini primene od 0,5 do 0,7 l/ha. Treba naglasiti odlino delovanje preparata
Plamen na palamidu, poponac, lipicu teofrastovu (abutilon), divlju konoplju i
bocu obinu. Ovi korovi se sve vie ire na povrinama pod kukuruzom i oteava-
ju kvalitetnu proizvodnju.
Monosan herbi 500 je jedan od najpoznatijih herbicida u Srbiji, koji efkasno
suzbija jednogodinje i viegodinje irokolisne korove u kukuruzu. Primenjuje se
u dozi od 1,5- 2,5 l/ha, kada kukuruz razvije 3- 5 listova. Potpun efekat delovanja
dolazi do izraaja kada su korovi u fazi od kotiledona pa do 6 listova. Efkasno
suzbija tireve, pepeljuge, tatulu, palamidu, poponac, divlju nanu i druge korove.
Moto ekstra 850 ili Esteron je herbicid namenjen za primenu posle nicanja
useva i korova. Njegov spektar delovanja obuhvata i jednogodinje i viegodin-
je irokolisne korove. Najefkasnija primena je kada se kukuruz nalazi u fazi do 4.
lista, a kada su korovi u poetnom intenzivnom porastu. Odlino suzbija lipicu
teofrastovu (abutilon), tir, pepeljugu, palamidu, poponac, bocu obinu. Moto
ekstra 850 (0,8 l/ha) se posebno dobro kombinuje sa preparatom Rezon (1 l/
ha) kada je kukuruz u fazi do 3. lista. Na parcelama koje obiluju sa palamidom i
poponcem, Moto ekstra 850 se primenjuje u dozi od 0,8 l/ha.
Tangenta je preparat na bazi aktivne materije sulkotrion koja je potpuno bez-
bedna za biljku kukuruza. Visoka selektivnost ovog preparata omoguava njeg-
ovu primenu u irokom vremenskom intervalu od posle setve do 10 listova kuku-
ruza. Optimalno vreme primene je kada su korovi u fazi 2- 6 listova. Primenjuje
se u koliini od 1- 1,5 l/ha. Efkasno suzbija pepeljugu, tatulu, dvornike, goruicu,
pomonicu i druge korove.
EFIKASNO I EKONOMINO
SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU
PRIMENA PRE NICANJA
PRIMENA POSLE NICANJA
Korovska fora koja se pojavljuje u kukuruzu u manjoj ili veoj meri je slina sa korovskom forom ostalih okopavina. Najzastupljeniji su
jednogodinji uskolisni i irokolisni korovi. Viegodinji uskolisni i irokolisni korovi su manje zastupljeni, ali oni svojom agresivnou
i tetnou mogu predstavljati i najveu konkurenciju gajenom usevu. Samo pravilnom i pravovremenom primenom agrotehnikih i
hemijskih mera mogue je obezbediti sigurnu proizvodnju uz postizanje planiranih prinosa.
Kompanija Galenika-Fitofarmacija iz svog proizvodnog programa za suzbijanje korova u usevu kukuruza, preporuuje sledee herbi-
cide koji suzbijaju najzastupljenije korove na naim oranicama.
Herbicidi koji se primenjuju posle setve, a pre nicanja kukuruza omoguavaju usevu nesmetan rast i razvoj, dug period zatite i unitavaju
irok spektar jednogodinjih uskolisnih i irokolisnih korova (divlji sirak iz semena, proso korovsko, muhari, ambrozija pelenasta, pepelju-
ga obina, tir, pomonica obina, lipica teofrastova (abutilon), divlja konoplja i dr.
Galenika-Fitofarmacija, u ovom periodu predlae upotrebu preparata Acetogal Plus u koliini primene od 2 l/ha. Ovaj preparat obez-
beuje ist usev od korova u poetnim fazama razvoja. Zbog proirenja spektra delovanja na irokolisne korove dodaje se herbicid Rezon
u dozi od 2 l/ha, posle setve do treeg lista kukuruza.
Ufazi do est listova kukuruza, neophodno je izvriti dopunsko suzbijanje korova. Najefkasnije i najekonominije je izvesti kombinovano
suzbijanje irokolisnih i uskolisnih korova. U ovom periodu dolazi do naknadnog nicanja semenskih i poetnog nicanja rizomskih korova,
posebno problematinog sirka iz rizoma. Vano je napomenuti da herbicidi primenjeni u ovom periodu svoje herbicidno delovanje na-
jbolje ispoljavaju kada su korovske biljke u poetnoj fazi porasta, od dva do est listova, a sirak iz rizoma visine 15-20 cm.
Za uspeno suzbijanje korova u ovoj feno-fazi kukuruza, Galenika-Fitofarmacija, predlae sledee preparate i njihove kombinacije:
Talisman, Plamen, Monosan herbi 500, Esteron, Moto ekstra 850, Avalon, Tangenta i Talisman extra.
Moto ekstra 850 Esteron
11 10
Agriotes sputator
Slika 6. Agriotes ustulatus
Razvoj iara traje od 2-5 godina zavisno
od vrste i uslova, a Agriotes sordidusa razvoj
traje od 1-2 godine
Za vreme viegodinjeg razvoja larve mi-
griraju vertikalno i horizontalno. Vertikalna mi-
gracija nastaje kad larve bee pred hladnoom
(pred zimu) i pred jakim isuivanjem povrine
zemlje (leti) u dublje slojeve zemlje, iz kojih
se im nestanu uslovi zbog kojih su se povlai-
li u dubine, opet vraaju u povrinske slojeve,
gde ima najvie korenja. Kad se zemlja zagreje
iznad 4,5C vraaju se prema povrini.
Horizontalna migracija je izazvana potra-
gom za hranom. Larve privlai korenje koje
izluuje CO
2
, pri emu oseaju i veoma niske
koncentracije u tlu. Dnevno mogu da preu de-
setak centimetara. Teko je nai larve iara na
potpuno golom delu parcele, gde su biljke ve
unitene. tetnost poveava i njihova potreba za
vodom. Traei vodu u biljci za sunog vremena
naprave mnogo vee tete, nego kad ima dosta
vlage.
PRAENJE PRISUSTVA I
UTVRIVANJE PRAGOVA TETNOSTI
Praenje dinamike pojave larvi skoibuba u
Vojvodini sistematski se prati od 1961. godine
do danas.
Vea populacija iara moe da se oekuje
na povrinama koje nisu dugo obraivane (liva-
de, travnjaci, lucerita), ali takoe i na strnim
itima i zakorovljenim parcelama.
Za privlaenje i registrovanje brojnosti
odraslih insekata skoibuba upotrebljavaju se fe-
romonske klopke koje su postavljene na parceli
od aprila do sredine jula i za svaku vrstu kori-
ste se pojedinani feromoni. Feromonska klopka
privlai jedinke sa udaljenosti od 1,5 km.
Slika 8. Ciklus iara vrste sa duim ivotnim ciklusom
Slika 7. Agriotes obscurus
NAIN PRAENJA I MERE BORBE
PROTIV SKOIBUBA - IARA
NAIN PRAENJA I MERE BORBE
PROTIV SKOIBUBA - IARA
Skoibube su polifagni insekti koji se hra-
ne podzemnim organima svih gajenih biljaka.
Odrasli insekti hrane se vegetativnim i genera-
tivnim organima, ali tete nisu znaajne. tetne
su larve (iari) koje najvee tete priinjavaju
okopavinama, a posebno na povru gde u pro-
lee napadaju bostan, a kasnije u drugom delu
vegetacije krompir i mrkvu. One se ubuuju u
nabubrelo seme koje ne nie, napadaju koren
mladih biljaka i ubuuju se u korenov vrat stari-
jih biljaka. Tipina slika napada iara u polju je
proreen sklop i ogoljena mesta zbog izostanka
nicanja ili propadanja mladih biljaka, kao i za-
ostajanja u porastu kasnije napadnutih biljaka.
iari su larve insekata iz reda tvrdokrilaca
(Coleoptera) familija Elateridae. Odrasli insekti
iz ove familije zovu se skoibube, jer imaju spo-
sobnost da kad padnu na lea, skoe i doekaju
se na noge i tada se uje zvuk poput pucketanja.
Telo im je usko, duine 7-15 mm, smee i crne
boje (zavisi od vrste).
Slika 1. Agriotes lineatus, Agriotes ustulatus
Larve imaju duguljasto vrsto telo duine
do 35 mm.U poetku svog razvoja su beliaste,
prozirne i meke, ali razvojem dobijaju sve ta-
mniju utu boju i ovrsnu, pa izgledaju kao par-
e bakarne ice po emu su i dobili naziv.
Slika 2. Larve iara
Najvanije tetne skoibube kod nas u Srbi-
ji su iz roda Agriotes.
Agriotes lineatus
Agriotes sordidus
Dipl. in. Milena Petrov
ZATITA BILJA ZATITA BILJA ZATITA BILJA
13 12
Rezultati broja ulovljenih imaga u poslednje tri godine na podruju AP Vojvodine
svojstva zemljita. Primena preparata po celoj
povrini polja predstavlja najskuplji nain treti-
ranja, koji u najveoj meri redukuje korisnu fau-
nu zemljita i najvie kontaminira ivotnu sredi-
nu. Ovaj metod je nepovoljan s ekolokog i eko-
nomskog stanovita i treba ga primeniti samo u
onim sluajevima kada je populacija larvi iara
izuzetno visoka. Treba koristiti redukovanu pri-
menu insekticida u trake ili u zone redova i tre-
tirano seme.
Napomena: u proizvodnji mladog krompi-
ra i mladog luka zemljini insekticidi za suzbi-
janje iara ne smeju da se primenjuju.
Kod nas je registrovan mali broj insekticida
za suzbijanje iara u povru zato je neophod-
no da se maksimalno koriste agrotehnike mere
borbe i bioloke (truljci, ptice) kako bi u bu-
dunosti postojala bolja zatita od iara, iako
se njihova brojnost u poslednje tri godine znatno
poveala.
PSS Poljoprivredna stanica Novi Sad
dipl.in. Ivana ibul, ZZ Gospoinci
Tabela 1. Pregled registrovanih insekticida za suzbijanje iara u povru
Vrsta povra Aktivna materija Preparat Doza primene i nain primene Karenca
Krompir
Hlorpirifos
Foksim
Tefutrin
Fenitrotion + malation
Pyrinex 10 G
Pyrinex 48 EC
Foksim G-5
Force 0,5 G
Galation G-5
10-12 kg/ha u redove
6-8 l/ha u redove
20-30 kg/ha u redove
12-15 kg/ha u redove
20-25 kg/ha u redove
70 dana
70 dana
70 dana
90 dana
45 dana
Paradajz
Fenitrotion + malation
Foksim
Tefutrin
Galation G-5
Foksim G-5
Force 0,5 G
20-25 kg/ha u redove
20-25 kg/ha u redove
12-15 kg/ha u redove
45 dana
OVP *
OVP *
Mrkva Tefutrin Force 0,5 G 12-15 kg/ha u redove OVP *
Kupus Tefutrin Force 0,5 G 20-25 kg/ha u redove OVP *
Luk Tefutrin Force 0,5 G 12-15 kg/ha u redove OVP *
*karenca je obezbeena vremenom primene preparata
P
r
e
u
z
e
t
o

i
z

a
s
o
p
i
s
a

S
a
v
r
e
m
e
n
i

p
o
v
r
t
a
r

(
Z
b
o
r
n
i
k

r
a
d
o
v
a

X
I
I
I

S
a
v
e
t
o
v
a
n
j
e

S
a
v
r
e
m
e
n
a

p
r
o
i
z
v
o
d
n
j
a

p
o
v
r

)


Slika 10. Feromonska klopka
Praenje brojnosti larvi iara utvruje
se korienjem biljnih mamaka i iskopavanjem
uzoraka zemljita. Za biljne mamke moe da se
koristi seme kukuruza i penice ili svei delovi
(krtole), koji se postavljaju u povrinskom delu
parcele (dubina 5-10cm), pre sadnje 3-4 sedmi-
ce. Pred sadnju rupe se otkopavaju i pregleda se
mamak vrste i prisustvo tetnih organizama. U
praksi se najvie koristi pregled zemljita, kopa-
njem zemljinih proba veliine 50x50 u septem-
bru i oktobru.
SUZBIJANJE SKOIBUBA
Osnovne mere borbe protiv ovih tetoina
su agrotehnike: pravilan plodored, izbor pre-
duseva, kvalitetna obrada zemljita, unitavanje
korova, upotreba mineralnih ubriva, odnoenje
sa polja etvenih ostataka.
Nain suzbijanja zavisi od brojnosti iara
koji su ustanovljeni kopanjem zemljinih proba
u jesenjem periodu ili biljnih mamaka postavlje-
nih u prolee. Kritina brojnost iara za povre
u Vojvodini je od 0,5-1,0 jedinke na m. Ako je
prag tetnosti vei treba pristupiti hemijskom
suzbijanju, jer kad se pojave tete nemogue je
obaviti suzbijanje. Zato je nuno suzbijanje oba-
viti pre ili za vreme setve ili sadnje.
Za hemijsko suzbijanje larvi iara koriste
se zemljini insekticidi koji moraju da se unesu
u zemljite. Na efkasnost primenjenih insekti-
cida utiu brojni inioci, meu kojima znaajno
mesto pripada temperaturi i vlanosti oraninog
sloja. Takoe, vano je prisustvo padavina pre i
posle primene insekticida. Granulirani insekti-
cidi su efkasniji u uslovima vlanog prolea, a
teni kada je vreme suvlje.
Primena insekticida moe biti po celoj po-
vrini ili lokalna primena: tretiranjem traka, tre-
tiranjem setvenih redova uz seme u brazde (de-
pozitorom granula ili pneumatskom pumpom) i
tretiranjem semena, koje je ekoloki najpovolj-
nije, ali samo na onim parcelama gde je slabiji
napad.
Doze preparata po hektaru zavise od broj-
nosti larvi iara po m, uzrastu larvi, od vrste
insekticida, tehnike aplikacije preparata, od
Slika 9. Ciklus Agriotes sordidus - krai ivotni ciklus
ZATITA BILJA ZATITA BILJA
15 14
Nezavisna istraivanja na nekoliko lokacija
su potvrdila da je doza svetlosti od 2 mJ/cm
2
dovolj-
na za zatitu i jaanje biljaka. Za kvalitetnu zatitu
je potrebno uskladiti intenzitet zatite i brzinu kre-
tanja svetlosti kroz usev. To zavisi i od vrste useva,
njegove razvijenosti i naina proizvodnje. Ovom
tehnologijom su propisani svi navedeni uslovi ba-
zirani na praktinim ispitivanjima kod pojedinih
kultura i u razliitim uslovima proizvodnje.
Prirodna UV svetlost, koja potie od Sunca,
sastoji se iz tri vrste svetlosti i to: UV-A koja je za
ljude najopasnija i koja moe da prouzrokuje kancer
koe. Druga je UV B koja je korisna i kojoj se
ljudi obino izlau tokom sunanja. I ona moe biti
tetna, ukoliko se sa time preteruje. Trea vrsta svet-
losti je UV C koja je bezopasna i koristi se u ovoj
vrsti tehnologije. Ova svetlost isto moe da potie
od Sunca, moe da ue u staklenik, pod uslovom
da je istoa stakla zagarantovana. Prirodno se ovaj
proses zatite isto deava, ali je njegov intenzitet
nedovoljan za kontrolu bolesti.
Istraivanja su pokazala da estim hemijs-
kim tretiranjima dolazi stvaranja zatitnog sloja od
preparata koji se nalazi na samoj povrini lista. Ovaj
zatitni sloj, prirodno, biljkama slui za zatitu u
odreenom vremenskom periodu nakon tretiranja.
To osigurava da biljka nee biti ponovo napadnuta
u kraem vremenskom periodu.
Nakon primene fungicida, dolazi do
poveanja relativne vlanosti vazduha, pa se in-
direktno stvaraju uslovi koji su pogodni za razvoj
novih patogena. Pored toga, proizvoai obino,
otvaraju prozore, ime se viak vlage izbacuje izvan
objekta. Na taj nain se gubi i deo CO
2
koji slui
za poboljanje fotosinteze, pa se indirektno utie na
smanjenje prinosa.
Upotreba vetake UV svetlosti ne dovodi do
stvaranja zatitnog sloja, pa se bolest moe veoma
brzo da se vrati ponovo, ve nakon 24 asa. To je i
negativna strana primene UV svetlosti za zatitu bil-
jaka, jer se tretmani moraju izvoditi relativno esto.
Pametno pitanje je kako odrediti koliinu
svetlosti koja je potrebna za unitenje spora gljiva?
Odgovor na ovo pitanje treba traiti u prirodi spora,
odnosno njihovom nainu preivljavanja. Iako spore
imaju relativno tanak omota, veoma ih je teko
unititi, ak i sa visokim intenzitetom UV svetlosti.
U tom sluaju se moe desiti da tako veliki intenz-
iteti UV svetlosti nanesu tete i biljkama, odnosno
nekim biljnim delovima. Generalan zakljuak jeste
da se UV zatita ne koristi protiv spora. Meutim,
ono to nije reeno jeste da se sa relativno malim
intenzitetom osvetljenja s UV svetlou unitava
micelija kod velikog broja gljiva, ime se spreava
formiranje novih spora, a ne dolazi do oteenja ili
unitenja biljke ili njenih delova.
10 PREDNOSTI CLEAN LIGHT TEHNOLOGIJE
manji trokovi tretiranja (najmanje 50%)
poveanje kvaliteta useva
bez rezidua na biljkama
manji stres za biljke
ne stvara se rezistencija
nema ponovnog vraanja bolesti
suva i ista tehnologija
uteda u grejanju u potronji CO
2
efektivna je protiv virusa i bakterija

Ono to je veoma bitno za shvatanje ove teh-
nologije jeste da tretiranje svetlou utie na gljive,
bakterije i viruse koji su prisutni na samim biljkama.
Kada uu unutar biljaka, svetlost vie nema nika-
kvog efekta. Inae, doza svetlosti za unitenje virusa
i bakterija je znaajno manja u odnosu na gljive, pa
e se biljke istovremeno oistiti i od ovih bolesti.
Zbog svih navedenih razloga veoma je bitno pravo-
vremeno odrediti vreme tretiranja, da ne bi bolesti
ule unutar biljaka.
NOV NAIN ZATITE BILJAKA -
CLEAN LIGHT TEHNOLOGIJA
SAVREMENO POVRTARSTVO ZATIENI PROSTOR
NOV NAIN ZATITE BILJAKA -
CLEAN LIGHT TEHNOLOGIJA
Dr Anelko Mikovi
Savremena proizvodnja povra u zatienom
prostoru podrazumeva proizvodnju zdravstveno
bezbednog povra tokom cele godine, nevezano za
klimatske uslove izvan samog staklenika. Svakako
da je nemogue izdvojiti staklenik iz celokupne
klime i klimatskih uslova pojedinih oblasti, pa zbog
toga i dolazi do direktnog uticaja istih na uslove us-
pevanja unutar samog staklenika. esto se deava
da je staklenik teko zagrejati u zimskim uslovima,
a jo tee rashladiti tokom letnjih ega. Upravo iz
tih razloga dolazi do specifnih kretanja u broju
genaracija pojedinih tetoina i bolesti u zatienom
prostoru, gde se javlja znaajno vei broj generacija
ili ciklusa razvoja u odnosu na otvoreno polje. S
obzirom na to da su termini proizvodnje pomereni
i da se preklapaju, dolazi i do preklapanja ciklusa
razvoja pojedinih bolesti, kao i njihovom stalnom
prilagoavanju novim uslovima za rast i razvoj.
Sa druge strane imamo kupca, koji je sve
vie zahtevan u pogledu kvaliteta, oblika, boje, pa-
kovanja i drugih karakteristika proizvoda. Naravno,
da je na prvom mestu i zdravstvena ispravnost, kao i
elja za sve manjom upotrebom pesticida za zatitu
takvog proizvoda.
S obzirom na to da je proizvodnja u
zatienom prostoru jedna od najsavremenijih
proizvodnji, gde se primenjuju najnovija dostignua
u oblasti poljoprivrede, javilo se jedno reenje koje
podrazumeva zatitu biljaka, ali ne podrazumeva
korienje zatitnih sredstava pesticida. To je
CLEAN LIGHT tehnologija ili tehnologija tretiranja
biljaka ultravioletnom svetlou razliitog intenz-
iteta u svrhu zatite biljaka. Ova tehnologija se po-
javila 2005. godine, a u staklenicima je poela da se
koristi od 2008. godine. Korienje ove tehnologije,
po zvaninim podacima, smanjuje se upotreba fun-
gicida za 50%, posebno kada je re o bolestima kao
to su pepelnica i botritis. Smanjen broj tretiranja
biljaka, kao i dnevno tretiranje biljaka ovim novim
nainom zatite dovodi do jaanja samih biljaka,
njihove odbrambene sposobnosti, kao i poboljanju
kvaliteta proizvoda. Ovim nainom zatite biljaka
je mogue tretirati biljke neogranien broj puta, a
sigurno se obezbeuje smanjenje rezidua pesticida u
proizvodu, poto se oni ovde ni ne koriste.
Kako funkcionie ovaj nain zatite?

CLEAN LIGHT tehnologija je sistem treti-
ranja biljaka UV zracima. Ve vie od 100 godina je
poznata injenica da UV svetlost smanjuje brojnost i
unitava gljive. Meutim, to se odnosi na svetlost vi-
sokog intenziteta. Kada bi biljke bile izloene ovim
intenzitetom osvetljenja, rukovaoci, odnosno ljudi,
biljke, pa ak i insekti bioloke zatite bi bili u opas-
nosti. Zbog toga konvencionalna UV svetlost nije
primenljiva za zatitu biljaka u zatienom prostoru.
Nova tehnologija predstavlja neko meureenje, jer
je dovoljno jaka da utie na smanjenje brojnosti bak-
terija, gljiva i virusa, a slaba da bi uticala na zdravlje
ljudi i biljaka.
SAVREMENO POVRTARSTVO ZATIENI PROSTOR
16
Kod ovakvih tehnologija i njihovih primena
uvek se postavlja pitanje sigurnosti primene. UV
svetlost navedenog intenziteta moe da nanese pro-
blem kod oiju oveka, ukoliko su direktno izloene
ovom svetlou. U tom sluaju se preporuuje kori-
enje naoara sa UV t+zatitom, kako bi se obez-
bedio nesmetan rad. Kada je re o koi, mogu da se
jave oteenja povrinskog epidermisa, koji mogu
biti neprimetni. Proizvoa preporuuje, radi sigur-
nosti radnika, korienje zatitnih (radnih) odela i
rukavica.
Neke preporuke za pojedine bolesti:
Pepelnica. Prirodno se pojavljuje prvo na
listovima. U odgovarajuim uslovima ona parazitira
tako to izvlai eere iz listova, pa tako umanjuje
produktivnost. Veoma je lako boriti se s ovom bole-
u, korienjem CLEAN LIGHT tehnologije svaki
dan.
Botritis. Ova gljiva se razvija na mrtvom
biljnom materijalu i odatle dolazi u kontakt sa i-
vim delovima biljke. To obino rezultuje u velikim
tetama. tete se razliito manifestuju, ali mogu biti
veoma velike. Zatita se svodi na svakodnevno tre-
tiranje UV svetlou. Kod ove bolesti je to posebno
vano, jer tete mogu da nastanu u roku od 24 asa.
Botritis u proizvodnji paradajza obino dolazi u bilj-
ku preko sitnih rana na stablu. One nastaju najee
posle skidanja listova. Zato je veoma bitno podea-
vanje pravca svetlosti tako da svee rane budu pre-
krivene svetlou i spreavaju razvoj micelije na tim
mestima. ak i ukoliko se desi da gljiva uspe da ue
unutar stabla, treba nastaviti tretmane osvetljavanja,
jer e se na taj nain inhibirati razvoj gljive, a svaka-
ko prekinuti mogunost irenja na drugim biljkama.
Cavibacter i Pepino u proizvodnji paradaj-
za i krastavaca. Ovi virusi i bakterije imaju veoma
malu toleranciju prema UV svetlosti. Svakodnev-
nim tretiranjem useva moe da se otkloni ili uspori
pojava ovih bolesti.
Preuzeto iz asopisa Savremeni povrtar, br. 43
RAZLIKA IZMEU HEMIJSKOG TRETIRANJA I TRETIRANJA S UV SVETLOU
OSOBINE TRETIRANJE FUNGICIDIMA CLEAN LIGHT TEHNOLOGIJA
Usvajanje fungicida 100% 25%
Stres kod biljaka DA NE
Uticaj na votani prekriva na listu DA NE
Rezidue u biljci DA NE
Poboljani uslovi rada NE DA
tete na korisnim insektima DA NE
ista i suva primena NE DA
uva ivotnu sredinu NE DA
Stvara zavisnost kod biljaka DA NE
Smanjuje trokove proizvodnje po proizvodu NE DA
SAVREMENO POVRTARSTVO ZATIENI PROSTOR
19 18
SAVREMENO VOARSTVO
tunelima u kojim je berba od marta do maja meseca.
Biljke saene u oktobru su se, poto su prole fazu ras-
hlaivanja ili mirovanja (chiling), u januaru pokrivale
folijama. Donner i Hokowase su najee sorte ko-
riene za polu-forsirani i uzgoj jagoda na otvorenom
polju.
Iz razloga to ranijeg poetka sezone plodonoe-
nja jagode, poetkom sedamdesetih godina 20. veka
se poinje sa novim nainima forsirane proizvodnje.
U ovakvim sistemima uzgoja, sadnice se unose u pla-
stenike odnah nakon diferencijacije cvetnih zametaka
kako bi se ubrzalo plodonoenje, bez obzira na ste-
pen dormantnosti (prirodna osobina biljke da miruje
dok se ne steknu povoljni uslovi za dalji rast i razvoj)
varijeteta. Vodei varijeteti adaptirani na ovakav nain
proizvodnje su manje do srednje dormantni. Osnovna
karakteristika forsirane proizvodnje je vetako izazi-
vanje diferencijacije cvetnog zametka (pupoljka). U tu
svrhu, sadnice mogu da se tretiraju niskim temperatu-
rama (uzgoj sadnica na viim nadmorskim visinama,
hlaenje sadnica u friiderima na 10 stepeni celzijuso-
vih tokom 15 dana, senenje, itd.), skraivanjem duine
trajanja dana na 10 sati korienjem srebrnih ili crnih
polietilenskih zastora poev od veernjih do jutarnjih
asova kao i odstranjivanjem dela korena radi reguli-
sanja unosa hraniva. U nekim sluajevima, sadnice je
mogue tretirati i giberelinskom kiselinom ili vetakim
osvetlenjem kako bi se promovisalo pupljenje, cvata-
nje i ovravanje i zrenje ploda. U ovom periodu ja-
gode su se gajile u malim prohodnim tunelima, irine
4,5 do 5,4 metara, duine 20 do 50 metara i visine do 2
metra. Ovakvi tuneli su se obino pravili od gvozdenih
ipki prenika 19,1 milimetra i podizani su kao trajni za-
sadi na poljima gde se pre toga gajio pirina (Slika 3A).
Forsirana proizvodnja je usvojena irom Japana a
Hokowase je postala glavna sorta do ranih osamde-
setih godina. U tom periodu, stoloni (ivii) su gajeni
kao ekajue sadnice (waiting bad) od jula meseca do
ranog septembra. Tako gajene sadnice se poetkom
septembra vade iz zemljita i ponovo sade na isto me-
sto krajem meseca. Ova mera koja se naziva Dankon-
zurashi, ubrzava zametanja cvetnih pupoljaka sniava-
njem nivoa azota u samim biljkama. Biljke uzgajane na
ovaj nain su se krajem oktobra prekrivale PVC folija-
ma bez da su prole period hlaenja (mirovanja) i tre-
tirale rastvorom giberelinske kiseline (10 mg po litri) i
vetakim osvetljenjem (efekat dugog dana) da bi se
izbegla patuljastost usled dormantnosti. Tokom samo
nekoliko godina ovakve proizvodnje, trule korena iza-
zvana fuzarijumom se proirila Japanom pa su poele
da se primenjuju agrotehnike mere poput solarizacije
zemljita (prekrivanje zemljita providnom, plastinom
folijom) i propagacija (uzgoj novih biljaka iz stolona
matine biljke). Mada ove mere ukljuuju veliki utroak
radnih sati, pokazale su visoku efkasnost u borbi protiv
fuzarijuma i drugih patogena vezanim za zemljite.
Na osnovu temperaturnih i fotoperiodskih potre-
ba za inicijaciju cvetnog pupoljka, sorte i varijeteti ja-
gode mogu biti: jednorodne (June-bearing), stalnorod-
ne (everbearing) i sorte i varijeteti neutralnog dana. U
Japanu, najvei broj uzgajanih jagoda su jednorodne.
To su biljke kratkog dana kod kojih inicijaciju (zaetak,
zametanje) cvetnog pupoljka pod prirodnim uslovima
izazivaju niska temperatura i kratak dan u ranu jesen.
Proizvode se od oktobra do juna sledee godine kom-
binujui razliite metode kultiviranja (forsirana i polu-
forsirana proizvodnja). Proizvodnja ploda od jula do
septembra je veoma teka kod ovih sorti i varijeteta
zbog temperaturnih (visoke temperature) i svetlosnih
(dugi dan) uslova koji ne pogoduju zametanju cvet-
nog pupoljka. Za razliku od jednorodnih, stalnorodne
sorte i varijeteti pogoduju uzgoju u letnjem periodu s
obzirom da zameu cvetne pupoljke i raaju pod pri-
rodnim uslovima ovog perioda. Stalnorodne jagode su
(Slika A). Forsirana jednogodinja proizvodnja jagoda
na gredicama u prohodnim (walk-in) tunelima. Tunel je
irine 5,4 metra i visine 2,1 metar.
(Slika B). Zasad Nyoho jagoda gajenih u kesama
punjenim pit mosom. Nozomi farma jagoda vlasnika
Prof. dr. Yuichi Yoshide, Okayama. Foto Prof. dr. Yuichi
Yoshida, Okayama univerzitet, Japan
ICHIGO* - KRALJICA U ZEMLJI TREANJA
SAVREMENO VOARSTVO

*
ichigo je japanska re za jagodu
Iskustva iz Japana
ICHIGO* - KRALJICA U ZEMLJI TREANJA
Pie: dr Anamarija Petrovi
Kad se izae iz Tokija stie se utisak da je Zemlja
Izlazeeg Sunca ujedno i zemlja malih, lokalnih farmi.
Sa izuzetkom Hokaida, najsevernijeg i najruralnijeg
ostrva japanskog arhipelaga, veina farmi u ovoj zem-
lji su male farme koje vodi nekoliko lanova porodice.
Ovakva praksa nema za posledicu samo obilje svee
hrane ve i jedinstvenu posveenost odreenom pro-
izvodu. Groe i breskve su s ljubavlju prekrivene pa-
pirnim kesama jo na drvetu kako bi bile zatiene od
insekata i oteenja. Zemljite je paljivo obraivano
kako bi se olakao rast u dubinu korenastom povru
kao to je daikon (bela repa) ili gobo (iak). Parcele
pod povrem su malovane pirinanom slamom ili pre-
krivene plastinim folijama u svrhu ouvanja zemljine
vlage i kontrole korova. U Japanu dinje, lubenice i ja-
gode se svrstavaju u povre i ine 30% ukupnih plaste-
ninih povrina. Apsolutna kraljica malih porodinih
gazdinstava (veliine do 2.000 metara kvadratnih) je
svakako jagoda. Bez nje je gotovo nezamisliv plastenik
u Japanu.
Jedan od glavnih razloga popularnosti ovog voa/
povra sasvim neoekivano je Boi! Kada je Japan po-
eo slaviti ovaj praznik, poslastiari su domaem tritu
ponudili vazduasti patipanj dekorisan crvenim i be-
lim bojama, jagodama i lagom, kao alternativu kola-
u od suvog voa koji se za vreme boinog praznika
iznosi na trpeze irom Evrope. Zbog svoje boje, slasti i
veliine pojedinanog ploda (jagoda teine 40 grama i
veliine pakle cigareta nije retkost (Slika 1.)) teko da se
na ove crvene plodove moe gledati samo kao na jago-
de. To su slatki, soni zalogaji ambrozije koji e svojom
izvanrednom aromom zagolicati nepce i najprobirljivi-
jih bogova.
Batensku jagodu, Fragaria x ananassa Duch.
u Japan (Nagasaki) donose Norveani u ranom 19.
veku. Nacionalna Industrijska Stanica 1872. i 1875. go-
dine poinje sa uzgojom sorti kao to su Excelsior,
Marshall i Victoria, da bi, 1899. godine, Dr Hazato
Fukuba selekcionisao prvu domau sortu , Fukuba, iz
semena francuske sorte General Chanzy. Fukuba e
vladati japanskim poljima gotovo punih 70 godina.
Najee se gajila na kamenu, Ishigaki-saibai sistemom
uzgoja (specifan sistem zimske forsirane proizvod-
nje jagoda). Ishigaki-saibai su razvili sami proizvoa-
i 1904. godine. Ovaj sistem forsirane proizvodnje se
danas primenjuje jo jedino na junim padinama pri-
obalja izuoka prefekture. Sistem koristi solarnu ener-
giju za zagrevanje prostora tokom zimskog perioda. U
poetku se koristio kamen (odatle i ime iigaki) da bi
se kasnije koristili cementni blokovi naslagani tako da
ine zid koji se prekriva prohodnim plastinim tunelom
(Slika 2). Procenjuje se da se u Japanu na 60 ha jagoda
jo uvek gaji na ovaj nain i uglavnom slue za ube-
ri-sam-svoje-jagode prodaju turistima. Tura kota oko
1500 jena (oko 1.260 dinara) i ograniena je na 30 mi-
nuta za koje vreme turista moe do mile volje da uiva
u arima tek ubranih plodova.
Pedesete godine prolog veka su period kada se
jagode u Japanu poinju gajiti u niskim tunelima pre-
krivenim PVC folijama (polivinil hlorid), koje e kasnije
zameniti polu forsirane tehnike uzgoja u prohodnim
Japanski varijeteti jagoda su poznati u svetu po svojoj
veliini, slasti i specifnoj aromi.
Ishigaki-saibai sistemom uzgoja jagode na kamenu.
21 20
Kako je trina cena jagoda u periodu od avgusta
do decembra znatno via nego u prolenom periodu, u
2000. godini se u Japan uvezlo vie od 5.500 tona sve-
ih jagoda. Ipak, uvoz sveih jagoda je znatno smanjen
2009. godine (3.000 tona) zahvaljujui tome to se pro-
blemu visokih letnjih temperatura poslednjih godina
pokuava prii i iz drugog ugla: korienjem novih stal-
noraajuih varijeteta (everbearing) u viim predelima
ostrva Honu, ikoku i Hokaido gde su leta hladnija.
Ovim se postie snabdevenost domaeg trita jago-
dama gotovo tokom svih dvanaest meseci.
Veina uzgajivaa jagode i dalje beru i pakuju
sami. Kako su plodovi japanskih sorti jagoda meki u
poreenju sa njihovim amerikim i evropskim srod-
nicima, branje i pakovanje mora da se izvodi izuzetno
paljivo. Polja na kojima se uzgajaju jagode e zato
zauvek, kako kau japanski istraivai, biti promenje-
na pojavom robota koji automatski identifkuju i beru
zrele bobice. Insitut poljoprivredne mehanizacije pri
japanskom Nacionalnoj organizaciji za istraivanje po-
ljoprivrede i hrane je u saradnji sa kompanijom Seiko
razvio robota koji moe da selektuje i bere jagode na
osnovu njihove boje (Slika 5). Stereoskopske kamere
robota detektuju zrele plodove i analiziraju ih kako bi
utvrdile koliko su crveni. Kada je voe zrelo da otpadne
sa sopstvene drke, robot ih brzo locira u 3D prostoru
i otseca ih (Slika 6). Od uoavanja do otsecanja ploda,
proces ubiranja jagode traje oko 9 sekundi po plodu.
Procenjuje se da bi ceo proces ubiranja jagoda mogao
da se skrati za nekih 40%. Ne samo da je uteda u vre-
menu znaajna ve bi to znailo i ujednaenost ploda
po zrelosti kao i smanjenje oteenja plodova. Robot
e takoe moi da bere i nou omoguujui da jago-
da stigne na trite u optimalnom roku savreno svea.
Trenutno je prototip u fazi testiranja a predvia se da
bi na tritu mogao da se pojaviti ve za koju godinu.
Japan je zemlja kontrasta. Na svakom koraku sre-
e se tradicija i promene, obe kategorije jednako lepe i
neverovatne. Ta meavina starog i novog, konzervativ-
nog i modernog koji mirno koegzistiraju u ovoj zemlji
ostavlja bez daha. Par toplih leja povra usred viemi-
lionskog grada kao to je Osaka. Ishigaki-saibai pro-
izvodnja jagoda i roboti berai. Ipak, pre svega imre-
sionira lojalnost domaem proizvodu i orjentisanost
malim, porodinim biznisima, bilo da se radi o porodi-
noj farmi ili restoraniu starijeg branog para. Japanci
imaju izraz kojim opisuju svoju naklonost sveem, po-
rodino proizvedenom povru i vou: chisan-chishou,
to znai proizvodi lokalno, konzumiraj lokalno proi-
zvedeno. Ouvanje ovog jedinstvenog kreda u jednoj
od najurbanizovanijih zemalja sveta samo podvlai
ispravnost japanskog sistema proizvodnje hrane. U po-
slednjih 10 do 20 godina, vlada, pogotovo na lokalnom
nivou, podstie chisan-chishou formiranjem koopera-
tiva i zelenih trnica. Prodavanje obradivog zemljita u
komercijalne svrhe ukljuuje visoke takse, dok su takse
pri prevoenju prava vlasnitva nad obradivim zemlji-
tem na decu radi bavljenja poljoprivredom veoma
niske. I poljoprivredni centri pozivaju kolarce da sade
i anju, kako bi podstakli njihovo interesovanje; uzgoj
poljoprivrednih kultura je nekada ak i deo obaveznog
kolskog programa, a jagoda je i tu u samom vrhu po-
pularnosti. Istraivaki centri objanjavaju interes vlade
za chisan-chishou time da je svea, lokalno proizvede-
na hrana zdravija, a prijatan, sve ukus stimulie veu
potronju povra i voa. Male, lokalne farme su bolje
i po ivotnu okolinu, potraujui manje utroke vode i
pesticida. Nije zanemarljiva ni estetska nota malih far-
mi oko velikih gradskih centara, vrlo bitna za svakog
Japanca. Pirinana polja (tambo) ugnjedena izmeu
zelenih brda dominiraju japanskim pejzaem i privlae
viline konjice da lebde nad zlatnim zrnima drei tako
komarce na odstojanju. Letnji dani su ispunjeni zvuci-
ma cikada, insekata koji doslovno umiru pevajui. No
donosi pesme cvraka i siunih aba u blizini tambo-a
nagoveujui jesen. Njihov gubitak bi znaio gubitak
duha Japana. Slino Japanu, povratak lokalnih, poro-
dinih farmi i u nau zemlju bi mogao da podstakne
razvoj zdravije i lepe Srbije.
Autor se zahvaljuje Prof. dr. Yuichi Yoshidi sa
Okayama univerziteta u Japanu na pomoi oko sastav-
ljanja ovog lanka.
SAVREMENO VOARSTVO
Robot-bera locira plodove koji su
najmanje 80% sazreli.
3D slika jagode fotografsana stereoskopskom kamerom
robota-beraa.
biljke dugog dana koje proizvode vie plodnih grana u
uslovima dugog fotoperioda. Poslednju dekadu pro-
log veka u Japanu su obeleili selekcioni programi kako
jednorodnih tako i stalnorodnih sorti zapoeti od stra-
ne prefekturalnih uzgojnih stanica i privatnih kompa-
nija. Selekcija jagoda se u Japanu kretala ka razvoju va-
rijeteta prilagoenih konkretnom tipu samog uzgoja.
iroka diverzifkacija sortnog asortimana je za posledi-
cu imala produenje sezone plodonoenja jagoda. Na
scenu stupaju nove, rane sorte poput Akihime (1992),
Sachinoka (1996) i Tochiotome (1996). Jagode su
se u tom periodu uglavnom gajile na jednogodinjim
poljima uz akcenat na poboljanje kvaliteta zemljita
organskom materijom. Krajem devedesetih godina ra-
ste znaaj organske materije kao izvora ugljen-dioksida
za plastenike i druge zatiene prostore te u prvi plan
dolaze novi naini uzgoja bez zemljita, tzv. soilless
metode.
U Japanu jagode se na ekstenzivan nain gaje u
plastinim tunelima i plastenicima koristei zemljite
kao uzgojni medijum. Dugo se nasluivala pojava no-
vih tehnika uzgoja jagoda koje nee ukljuivati zemlji-
te a koje e olakati brigu o biljkama tokom vegetacije
i samu berbu. Prvi pokuaji su zabeleeni osamdesetih
godina prolog veka kada su na trite izbaeni sistemi
koji koriste nutritivne flmove (NFT-tehnika nutritivnog
flma/folije) ili kamenu vunu kao uzgojni medijum. Ovi
sistemi se nisu znaajnije proirili u proizvodnji jagoda
to zbog niske produktivnosti to zbog visoke inicijal-
ne cene. Sredinom 90-ih godina prolog veka sistem
uzgoja jagoda na klupama u pit-kesama gde je tradi-
cionalan medijum (zemljite) zamenjen supstratima je
naao iroku primenu u praksi. Ovaj sistem ne samo da
poboljava kvalitet ploda ve poveava i prinos i sma-
njuje trokove radne snage u poreenju sa uzgojem
na zemljitu. Sistem ima prednosti posebno za starije
proizvoae jer olakava ubiranje plodova (Slika 3B).
Sistem je veoma intenzivnog karaktera zbog automa-
tizacije velikog broja uzgojnih operacija (navodnjava-
nje kapaljkama, kompjuterska kordinisanost sistema
za zalivanje i prihranu, automatizovanje sistema za
snabdevanje ugljendioksidom). Rezultat ovoga su vi-
soki prinosi odlinog kvaliteta uz smanjenu upotrebu
pesticida. Rakuchin (rakuchin znai jednostavno na
japanskom) je jedan od takvih metoda koji ukljuuje
upotrebu kesa punjenih pit mosom, vetakog ugljen-
dioksida i prihranu preko kapaljki baziranu na solarnoj
radijaciji. Japanci su zapravo modifkovali evropske
uzgojne sisteme uslovima sopstvenog okruenja i do-
maim sortama. Uzgoj jagoda na supstratima u Japa-
nu nalazi sve iru primenu, pa tako 2003. godine vie
od 12% ukupnih povrina pod jagodama su pod ovim
sistemima. Razliiti tipovi ovih sistema se meusobno
razlikuju po sastavu samih uzgojnih medija ili pak po
obliku kontejnera za saenje. Okvirno se ovi sistemi
mogu svrstati u dve grupe:
1. sistemi kod kojih se biljke sade u malu koliinu
uzgojnog medija (oko 2 litre po biljci) koji je uglavnom
pit mos supstrat i kod kojih su navodnjavanje i prihrana
automatizovana (Slika 4.).
2. sistemi koji obezbeuju biljku sa vie uzgojnog
medija koji nije pit mos (4-5 litara po biljci) i koji ima
manji vodni kapacitet. Kod ovakvih uzgojnih sistema
hraniva su izmeana sa uzgojnim supstratom dok je na-
vodnjavanje runo i po proceni samog uzgojivaa kao
pri tradicionalnom uzgoju na zemljitu.
Jedini nedostatak ovog sistema je slabiji kvalitet
na kraju sezone u periodu od aprila do juna zbog vi-
sokih temperatura. Japanski poljoprivredni nacionalni
istraivaki centar za oblast Kjuu i Okinave je i tome
problemu doakao i 2009. godine razvio novi sistem za
kontrolu temperature koji je nazvan Iigo-Ekonari Si-
stem(u prevodu: ureaj za ekoloku proizvodnju jago-
da) poboljanjem ve postojeeg, konvencionalnog si-
stema. Sistem olakava kontrolu temperature prostora
oko krune jagoda koji sadre veliki broj meristemskih
elija (elija rasta). Isputajui hladnu ili toplu vodu u
cevice koje okruuju krunu biljke, sistem odrava tem-
peraturu oko optimalnih 20 stepeni celzijusovih. Si-
stem je prvobitno zamiljen da stabilizuje proizvodnju
koja je zbog globalnog zagrevanja postala varirajua
ali je problem predstavljala inicijalna visoka cena. Ovaj
novi sistem koristi takozvane ekoloke vidove energije
(podzemne vode ili toplotu koja se oslobaa pri radu
klima ureaja u plastenicima) odravajui tako tem-
peraturu oko krune biljke izmeu 15 i 23 stepeni celzi-
jusovih. Prikljuna grejna pumpa nadopunjuje sistem
energijom u sluaju nedostatka energije. Sistem po-
mae redukciju emisije ugljendioksida i prepolovljava
poetne trokove, smanjuje trokove korienja za 75%
i sniava korienje tekih maziva za 40% u poreenju
sa prethodnim slinim sistemom.
SAVREMENO VOARSTVO
Sistem forsirane proizvodnje jagoda u
kesama punjenim pit mosom
gde je navodnjavanje i prihrana automatizovana.
23 22
Krajnji oprez je, dakle, neminovan naro-
ito u novonastalim uslovima prirodnih pro-
mena u kojima se globalna promena klime
posebno izdvaja kao nezaobilazni faktor, koji
je, prema optem uverenju svih svetskih ana-
litiara na tritu poljoprivrednih proizvoda i
strunjaka iz FAO organizacije, od presudnog
uticaja na ponudu. Da nam se deava globalna
promena klime postalo je opte poznata stvar
i to defnitivno nije ni za koga iznenaenje.
Meutim, za najstruniji deo agrarne javnosti,
iznenaenje jeste brzina kojom se ta global-
na promena klime deava. Dakle, naruavanje
klime na zemljinoj kugli, koja opet u osnovi
ima jedan bahat odnos oveka prema prirodi,
jeste uzrok zato danas imamo smanjen nivo
proizvodnje, osetno manji nego pre samo de-
setak ili petnaest godina. Zagaenja atmosfere
emisijom tetnih gasova dovodi do efekta staklene bate
koji u tolikoj meri postaje uticajan da se bukvalno klimat-
ski pojasevi izmetaju sa jedne teritorije na drugu.
Kao primer, kako bi se razumelo do koje mere pro-
mena globalne klime utie na prinose u poljoprivredi, do-
voljno je pomenuti da su tri agrarno najrazvijenije savezne
drave u SAD - Ajdaho, Ilinois i Nebraska - 2012. imale
neverovatno velike podbaaje u prinosu. Ovogodinji rod
saveznoj dravi Ajdaho, najveeg proizvoaa penice u
SAD, manji je za vie od 30%.
Ako poemo od predpostavke ili kao nepromenljive
istine, svejedno, da SAD, kao najvea agrarna sila sveta,
primenjuje apsolutno najsavremenije metode agrotehnike
i da tu nema veih nepoznanica, kako se onda dogodilo
toliki podbaaj?
PRIMER SAD
Do pre desetak godina SAD su mogle precizno da
projektuju i planiraju svoje prinose upravo na bazi tih stan-
darda o optimalnoj primeni agrotehnikih mera. Situaci-
ja, kada uz optimalno ispotovanu agrotehniku, ostvarite
podbaaj u prinosu za preko 30%, je ozbiljno upozorenje,
da je ove proizvodne destinacije zadesio veoma ozbiljan
problem prepoznat u globalnoj promeni klime. Da ironija
sudbine bude vea, upravo najjaa agrarna sila sveta SAD
su, uz Australiju, jedna od dve zemlje koje nisu potpisnice
Kjoto sporazuma koji obavezuje striktna ogranienja emi-
sije tetnih gasova. Kao najvei zagaiva atmosfere SAD
su imale jake razloge da odbiju sporazum, jer bi time uni-
tile veliki deo svoje prljave industrije, koja bi opet dovela
do pada stope zaposlenosti, itd.
Generalno gledano, ovakav stav itav svet uvodi u
problem i mi smo danas svedoci vrlo dramatinih dea-
vanja u klimatskom smislu, tako da za pojedina podruja
agrometeroloki uslovi vie nisu onako pogodni koliko su
to bili do pre samo nekoliko godina. U pojedinim itorod-
nim krajevima na celoj zemljinoj kugli imamo pogorane
klimatske prilike koje dovode do pada proizvodnje. Neza-
mislivo je bilo da se u jednoj Rusiji, zemlji koja nas pre
svega asocira na hladnou i sneg, dogodi da, recimo, u
avgustu mesecu u kontinuitetu od petnaestak dana, najvia
dnevna temperatura ne padne ispod 40C!
Kada se 2010. upravo to desilo, za samo dve nede-
lje proizvodnja penice je opala za 20 miliona tona, to je
dovelo do ogromnih poremeaja na Svetskom tritu pe-
nice, a cena penice je za samo dva meseca sa nivoa 100-
110 evra za tonu na berzi skoila na vie od 250 evra/t.
Poveanje za dva i po puta prouzrokovala je potpuno ne-
oekivana klimatska pojava kada je vreli talas u zahvatio
itno podruje Rusije i desetkovao etvu.
Klimantske promene su defnitivno postale problem
sa kojim se savremeni svet suoava, a koji je u principu
generisao ovek svojim nemarom i bahatim odnosom pre-
ma prirodi.
Uprkos napretku usavrene agrotehnike sagleda-
vajui je na strani ponude -prinosi su, od zemlje do ze-
mlje, jo uvek neujednaeni i veoma arenoliki. Ako nam
SAD poslui kao jedinica mere maksimalne iskorienosti
proizvodnje po jedinici povrine sa prosenim prinosom
itarica od 7,24 t/ha, u poreenju sa, recimo, Kazahsta-
nom koji - iako ima izuzetno velike potencijale sa aspekta
pedolokih svojstava, agrometerolokih i veliine raspo-
loivih povrina - ima prinos od 1,3 t/ha, jasno je da se kod
pojedinih zemalja kriju velike rezerve i velike mogunosti
za poveanje prizvodnje ne samo itarica nego i ukupna
poljoprivredna proizvodnja u celom svetu.
Jedan veoma bitan faktor, koji u poslednje vreme
dobija sve ozbiljnije obrise, jeste devastacija plodnog ze-
mljita.
Prva zelena revolucija, nastala 60-tih godina, ima-
la je za posledicu primenu hemijskih sredstava u obradi
zemljita i podizanju useva, kao i korienje pesticida i
herbicida. Ponovo zloupotrebljena i na neadekvatan nain
koriena od strane oveka, pre svega, dovodi do bespo-
vratnog gubitka etiri miliona hektara obradive povrine
svake godine. Jednostavno, zemljite kontaminirano pre-
komernom upotrebom hemije postalo je neupotrebljivo za
dalju upotrebu.
AGROANALITIKA - TRITE HRANE
HRANA KAO STRATEKO ORUJE
arko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad
HRANA KAO STRATEKO ORUJE
Zbog poremeaja na Svetskom tritu hrane dolo je
do niza promena, socijalnih, ekonomskih i politikih ne-
mira, koji su dovodili ak i do promene geopolitike karte
u pojedinim delovima sveta, pogotovu u onim krajevima
i kod onih zemalja, koji su najvei svetski uvoznici hrane.
itava pria o tritu hrane, moe se svesti na prikaz
jedne velike trine vage, koja na jednoj strani ima ponu-
du i na drugoj strani tranju.
ta je uzrok da se u tolikoj meri poremeti ravno-
tea i u tolikoj meri uzdrma svet tako dramatinim pro-
menama?
Naruavanjem osnovne trine paradigme - kada po-
nuda ne moe da zadovolji apetite tranje, odnosno kada
je ponuda manja od tranje tas na ovoj veoma osetljivoj
vagi pomera se u neeljenom smeru.
A to se upravo deava u minule pola decenije - samo
u poslednje etiri godine tri puta je ukupna ponuda kuku-
ruza i penice bila ispod nivoa ukupne predviene tranje
i poremeeni bilansi su prouzrokovali pad nivoa zaliha,
pre svega na Svetskom tritu itarica. Zbog toga je ne
samo interesantno nego i nuno pomno posmatrati i pratiti
trite itarica, posebno tri najznaajnije itarice: penicu,
kukuruz i pirina, jer one predstavljaju praktino dve tre-
ine od ukupne ponude u korpusu hrane od 50.000 hran-
ljivih biljnih vrsta.
Kao najuticajnije biljne kulture u formiranju tzv.
FAO indexa - jednog agregatnog pokazatelja, koji su usta-
novile UN - itarice su najpouzdaniji pokazatelj za prae-
nje i formiranje cena hrane u svetu.
Sve procene UN, kao i proklamovana politika UN,
zasnovane na ishoditu dva osnovna principa: principu
raspoloivosti i principu dostupnosti hrane, u poslednjih
pet godina defnitivno su pale u vodu.
Krucijalni cilj FAO organizacije pri UN, koja se bavi
hranom i poljoprivredom, jeste da hrane bude dovoljno i
da bude dostupna svima. Taj cilj UN nisu uspele da ispu-
ne, to je postalo vrlo oigledno poto su se u poslednjih
pet godina na tritu hrane dogodila tri cenovna pika: prvi
u prolee 2008; drugi s poetka 2011. i trei s jeseni 2012.,
kada su izuzetno snani cenovni skokovi itarica proizve-
li veoma nagli i nezadrivi rast cena na svetskom tritu
hrane. Upravo FAO index, koji je 1990. konstituisan kao
pokazatelj i koji odraava trini status na tritu hrane,
dostigao je svoj apsolutni istorijski maksimum u februaru
mesecu 2011.
Dakle, to je onaj problem s kojim se svet danas suo-
ava i koji e, te poremeene odnose na trinoj vagi, na
dui rok u narednim godinama ispoljavati kao objektivan
problem koji se nee tako brzo i lako reiti. Posledice su
oigledne, vrlo jasne i vrlo surove, a sagledavaju se upra-
vo u jednom podatku koji nam stie iz UN - 850.000.000
ljudi na zemljinoj kugli ivi ispod minimuma izdrljivosti,
odnosno gladuje, jer ne prelaze preko praga siromatva
koji se meri u vrednosti dnevne potronje od 2,5 dolara po
stanovniku.
Ovako posmatramo dolazimo do poraavajueg za-
kljuka da je danas - poto je lane, 1. oktobra, na dan Ze-
mlje, proglaen sedmomilijarditi stanovnik zemljine ku-
gle - svaki osmi itelj na svetu gladan!
Sutina itave prie je upravo o tome: ta je to to u
tolikoj meri utie da ponuda bude ba takva kakva je, od-
nosno da tranja bude takva kakva je, pa nam se deavaju
ovakvi poremeaji na tritu u poslednjih pet godina?
Na strani ponude, u jednu grupu, moemo svrstati
osam najuticajnijih faktora, meu kojima su opredeljujui
postojei resursi na zemljinoj kugli i postojei proizvodni
potencijali.
OGRANIENE POVRINE
Postojei proizvodni potencijal ogledaju se i crpe
svoje nevelike mogunosti iz podatka da svet trenutno
raspolae sa 1.540.000.000 hektara obradivih povrina ili
tek neto malo vie od 10% od ukupne kopnene povri-
ne na zemaljskoj kugli. Otuda dolazimo do konstatacije
da su resursi obradivih povrina, koji treba da prehrane
itav svet, veoma ogranieni. Deo kopnenih povrina ze-
mljine kugle, koji bi se mogao privesti nameni i privesti
kulturi, odnosno proizvodnji u primarnoj poljoprivrednoj
proizvodnji, iznose dve milijarde hektara, ali pretvaranje
tog dela do sada neobraenih u obradive povrine nosi
opasnost da se ozbiljno ugrozi biodiverzitet tih podruja.
Najvei potencijali, koji nam daje nadu da se ovaj
prirodni resurs moe poveati, nalaze se na kontinentu
june Amerike i u najveem delu Azije i to su, pre svega,
Brazil i Argentina, a potom Kina, Ukrajina, Indija i Ka-
zahstan. Meutim, to ne znai da e svet reiti problem
time to e neplanski i bahato unitavati biodiverzitet i
privoditi nameni onaj deo zemljine povrine, koji prakti-
no odrava prirodnu ravnoteu na zemljinoj kugli.
AGROANALITIKA - TRITE HRANE
25 24
upravo na tim tritima. Interes takvih trinih uesnika,
svakako nije da zatite svoju proizvodnju, to bi se ber-
zanskom terminologijom reklo da hediraju svoju proi-
zvodnju, nego naprotiv - iskljuivo zarada i obezbeenje
profta. Kada se tako veliki igrai na robnim berzama po-
jave, onda to raa sumnju u iskrenost njihovih namera, a
kada taj veliki kapital pree na robna trita, on po logici
stvari ima iskljuivi motiv i interes da se to vie oplodi, a
zarada ponovo vrati na fnansijska trita.
To se upravo i desilo poetkom 2008. kada su ti veliki
igrai sa fnansijskih berzi pekulantskim operacijama na
robnim tritima poremetili trite i doveli do poveanja
ionako relativno visokih cena na meunarodnim tritima.
Bukvalno isfngirane, nerealno visoke cene na robnim tr-
itima, motivisao je FAO organizaciju i njenog predsed-
nika Gracijana de Silvu, da preduzimanjem rezulutivnih
mera, iz UN uputi apel organizatorima berzanskih trita i
ikake berze, kao najvee terminske robne berze, da pri-
paze na velike i prekomerne pekulativne operacije, koje
ti veliki igrai sa fnansijskih trita prave na robnim tri-
tima. Sva upozorenja i donete rezolucije, meutim, nisu
mnogo zabrinule velike pekulantske frme i pekulantske
uesnike na tritu. Oni ukazanu ansu nisu propustili, kao
to neretko koriste i sve situacijama kada snagom svog
kapitala potinjavaju nekim nerealnim relacijama i uspo-
stavljaju nerealne cene. Milijardi gladnih, koja u najveoj
meri ispata, praktino je ispostavljen ceh.
Na strani tranje, isto kao i kod ponude, moemo
pomenuti i niz drugih faktora, koji manje ili vie, utiu
na njen nivo kao to su: psiholoki faktor; neravnopravni
raspored zaliha u svetu; neracionalno uvanje zaliha kod
pojedinih zemalja; protekcionistike mere (to je, takoe,
faktor koji moe da poremeti ovaj drugi deo trine vage
na stranu tranje); stanje na tritu imputa; politiki fak-
tor, koji se sve ee uplie na trite hrane, itd.
Naravno, svi ovi problemi s kojima se u poslednje
vreme svet sve ee suoava trae odgovarajua reenja.

TA SE NAMA DANAS NUDI?
Najaktuelnija ponuda, koja nam dolazi upravo iz naj-
razvijenije agrarne sile sveta, jeste GMO hrana. Genet-
ska modifkacija, generalno genetski inenjering je jedna
ozbiljna nauna grana, koja se bavi promenom genoma
pojedinih biljnih i ivotinjskih vrsta.
Iako svet funkcionie milionima godina na, kroz ra-
zvoj i evoluciju kakvu poznajemo danas, ustanovljenom
odrivom nivou, ipak, ovek se usudio da uzme sebi za
pravo da menja karakter prirode promenama i ubaciva-
njem genoma jedne biljne ili ivotinjske vrste u drugu
biljnu ili ivotinjsku vrstu. GMO hrana, jeste hrana, genet-
ski modifkovani organizmi i GMO proizvodnja na bazi
GMO organizama, jeste visoko produktivna proizvodnja,
koja e izbaciti mnogo veu produkciju po jedinici povr-
ine, ali je proizvodnja koja za svoj krajnji efekat moe
imati apsolutno pogubne posledice.
Usuujem se da kaem da je re o jednom veoma
morbidnom scenariju, koji praktino na velika vrata pro-
movie Maltusovu teoriju o disbalansu prehrane ove-
anstva i ukupne proizvodnje hrane koja aritmetikom
progresijom u odnosu na geometrijsku progresiju rasta
stanovnitva. Promoteri ove teorije, prie o genetski mo-
difkovanim organizmima se pojavljuju kao spasioci od
takvog scenarija kako je Maltus to jo davno predvideo u
svom mranom i jednom veoma deprimirajuem pesimi-
stikom scenariju.
Da li je reenje u genetski modifkovanim organiz-
mima?
Bojim se da nije, jer posledice moda neemo snositi
mi, ali nae budue generacije svakako hoe.
Gde se onda nalazi pravo reenje?
Dubokog sam uveren da se pravo reenje moe pro-
nai u jednoj odrivoj proizvodnji, u jednoj konvencio-
nalnoj visokoproduktivnoj proizvodnji, koja e iskoristiti
sve postojee resurse, na koje sam ukazao, navodei samo
neke neiskoriene potencijale obradivog zemljita, pove-
anje prinosa po jedinici povrine i kroz adekvatnu prime-
renu i upotrebu hemije kao sredstava, od mineralnih u-
briva do zatitnih sredstava u konvencijalnoj proizvodnji
primarnih poljoprivrednih kultura.
I konano, jedan vrlo mali segment, gde se i Srbija
moe pronai, kao konkurentna u proizvodnji na svetskoj
pijaci hrane, jeste organska proizvodnja. Ona nije dostup-
na svima, njena je proizvodnja veoma skupa, ali i njeni
proizvodi imaju odgovarajuu cenu. Kako je namenjena
visokoplatenom tritu, koje postoji i koje e se uvea-
vati, Srbija, s obzirom da ima veoma dobre preduslove za
proizvodnju, u organskoj proizvodnji ima izuzetno dobre
performanse i izuzetno velike perspektive i na tom planu.
Defnitivno ova pria, bi mogla da ima jedan ipak
optimistiki zavretak, i kraj koji bi se mogao izrei jed-
nom reenicom - NAHRANITI SVET A DA SE ZEMLJA
NE IZGLADNI!
Mislim da je to cilj koji je dostian, i ukoliko se raz-
milja ne samo sa aspekta profta i samo profta, ve i sa
aspekta nekih etikih i moralnih vrednosti. Tada bi svet
mogao u najveoj meri da bude zadovoljen dovoljnim
koliinama i jeftinom hranom, ba onako kako su do pre
nekoliko godina politiku promovisale UN.
Takoe, zbog irenja gradova i urbanih naselja, svet
svake godine izgubi jo dva-tri miliona hektara obradivih
povrina. Samo Kina na konto irenja gradova, svake go-
dine izgubi milion hektara obradivih povrina.
Nita manje vaan od prethodno navedenih faktora
sadran je u samoj trinoj strukturi ponude i saznanju da
danas etiri najvea proizvoaa kukuruza, kontroliu go-
tovo 86% trita u svetu.
Isto tako, etiri najvea proizvoaa penice, kontro-
liu vie od 64% ukupne izvozne ponude penice u svetu,
dok etiri najvea proizvoaa soje, kontroliu svih 90%
svetskog trita, a etiri najvea proizvoaa pirina, kon-
troliu 81% ukupnog trita pirina.
Dakle, sa aspekta ponude od samih najveih proizvo-
aa na tritu primarnih poljoprivrednih proizvoda, ima-
mo jednu relativno izmonopolisanu trinu strukturu to,
u svakom sluaju, utie i na jednu optu trinu atmosferu
i na fngiranje trita, kreiranje trita onako kako odgova-
ra tim velikim svetskim proizvoaima pojedinih kultura.
Naravno, postoji jo niz faktora koji utiu, u manjoj
ili veoj meri, da ukupna ponuda bude takva kakva je, kao
i da taj trini tas na strani ponude pretegne manje ili vie
u odnosu na tranju.
Kao sporedne korektivne trine faktore valja na-
vesti: ogranienje izvozne logistike kod pojedinih velikih
svetskih proizvoaa na tritu itarica; protekcionistike
mere pojedinih zemalja, koje sve vie uzimaju maha i bez
obzira na upozorenja Svetske trgovinske organizacije i
ostalih meunarodnih institucija. Mada se kao ekonomska
pojava prvo pojavio na tritu poljoprivrednih proizvoda
protekcionizam je i dalje prisutan, a veoma je zastupljen
kod svih nacionalnih ekonomija koje se bore da sauva-
ju sopstvene proizvodne resurse i proizvodne kapacitete,
kojoj pribegava i Srbija u krajnjoj liniji.
Nedavno smo bili svedoci zabrane izvoza pojedi-
nih kultura, pojedinih roba, upravo da bi se sauvao taj
proizvodni resurs, potrebna koliina odreenih roba i da
bismo uspeli da zatvorimo bilanse do sledee berbe. Toj
politici, da li ograniavanja izvoza primenom izvoznih
taksi, kvotiranjem izvoza, da li primenom najdrastinijih
mera kao to je zabrane izvoza, pribegavaju i ostale ze-
mlje sveta, tako da u velikoj meri i taj faktor moe da utie
na ukupnu ponudu. I konano imamo jo jedan faktor koji
ne moemo zanemariti, a to je pojava velikih multinaci-
onalnih korporacija kao velikih sistema koji ne poznaju
granice, koji ukrupnjavaju ukupnu ponudu. One nadilaze
nacionalne granice i u velikoj meri, naravno, rukovoeni
proftom, tee da budu trini gospodari.
U okolnostima kada se trite monopolie na takav
nain cene, koje se postiu trinim operacijama koje ine
ti veliki ponuai, vrlo esto nemaju nikakvog pravog os-
nova u realnom ivotu koji nas ui, na osnovu ukupnog
trinog korpusa, da nivou ponude na drugoj strani odgo-
vara ukupna oekivana tranja.
Najzad, na drugoj strani ove trine vage, kako reko-
smo, je tranja.
POVEANJE BROJA STANOVNIKA
Prva stvar koju moramo da uoimo je demografski
faktor - rast svetske populacije, kao najizvesniji sa stano-
vita procene.
Do projekcije rasta svetske populacije u narednim
godinama, pomou statistikih metoda, relativno precizno
se moe ustanoviti. U UN predviaju da e svet sa sa-
danjih sedam milijardi stanovnika do 2050. imati izmeu
9,2-9,4 miljarde itelja to, samo po sebi, nosi porast po-
tronje za hranom, ali i, uz rastui standard, namee oba-
vezu poveanja proizvodnje hrane za 70 odsto da bi se za-
dovoljio ovakav nivo potronje na bazi predpostavljenog
rasta svetske populacije.
Drugi bitna okolnost koja se namee je promena na-
ina ishrane.
Sa poboljanjem ivotnog standarda, pogotovu kod
pojedinih zemalja u razvoju, dolazi do promene naina
ishrane. Pre svega u zemalja koje su poput Kine i nekih
drugih - koliko jue bile zemlje izrazito loe ishrane, a
danas zahvaljujui najveoj stopi rasta drutvenog bruto
proizvoda, belee nagli porast ivotnog standarda ubrzano
nastaju promene u nainu ishrane. Prelazi se na kvalitetni-
ju ishranu, na visoko proteinsku ishranu, a raste i potro-
nja hrane po jedinici stanovnika. Zbog toga Kina, koja je
do pre nekoliko godina bila neto izvoznik penice, danas
postaje neto uvoznik, takoe i kukuruza i soje. Jednostav-
no, ivotni standard prosenog Kineza, danas je mnogo
vei nego to je bio pre pet ili 10 godina.
Poseban, veoma bitan faktor, koji se u poslednje vre-
me pominje, kao izuzetno uticajan faktor na strani tranje,
jeste faktor Finansijskih kriza.
Prve ozbiljne poremeaje u velikim robnim berza-
ma u svetu, izazvala je upravo fnansijska kriza koja je
od 2007. prepoznata najpre na Njujorkoj berzi na tritu
hipotekarnih kredita. Ona je dovela do pojave prebega
- kada se, sve ee, veliki igrai sa fnansijskih berzi u
periodima ozbiljnih lomova na fnansijskom tritu, zarad
zatite svojih velikih uloga, sele i prelaze na realna trita,
kao to su robna trita. Takav sluaj smo imali poetkom
2008., kada je mnotvo velikih igraa sa Njujorke berze,
najvee efektne berze na svetu, bukvalno pobegao u si-
gurnije vode na robna trita i napravio veliku pometnju
AGROANALITIKA - TRITE HRANE AGROANALITIKA - TRITE HRANE
27 26
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE - BIOGORIVA
briketa i peleta je razliita u odnosu na razdaljinu od proi-
zvoaa do kupca. Brikete podnose trokove transporta do
500, a pelete do 1.000 km.
Cena opreme za proizvodnju briketa je u principu ne-
to jeftinija (10 do 20%) od opreme za proizvodnju pele-
ta. Uglavnom cena zavisi od proizvoaa i kvaliteta izrade
opreme. Ovde treba naglasiti da su ponude opreme trae-
ne za preradu suve biomase, kako bi se izbegla kupovina
skupe opreme za suenje biomase, bar u prvim godinama
rada pogona, dok se ne otplati pogon. Firma Mivasakupila
je ukupno 15 ponuda. Nekoliko ponuda je obnavljano na
zahtev Mive u cilju upotpunjavanja ponuda.
Domai proizvoai opreme za proizvodnju ener-
getskih briketa su sledee frme: Dekan iz Vrnjake Banje,
Slavija, Valjevo i Metal Matik, Beoin. Cena linije iznosi od
40.000 do 350.000 evra, u zavisnosti od veliine, odnosno
uinka opreme. Poznati inostrani proizvoai opreme za
proizvodnju briketa su: Nielsen, Danska, Pawert, vajcar-
ska, Macprese, vajcarska, Ruf, Nemaka, Strautmann,
Nemaka, SBM, Kina, Gemco, Kina, Ronak, Indija, Le-
hra, Indija, itd. Cena linije za briketiranje biomase iznosi
od 100.000 do 550.000 evra, u zavisnosti od uinka, zemlje
proizvoaa i kvaliteta izrade opreme.
Domai proizvoai opreme za proizvodnju energet-
skih peleta od biomase su sledee frme:
Pogon za peletiranje biomase
Metal Matik, Beoin, Metalac-Ostoji, Obrenovac,
Metalkop, Baki Jarak, Kovaevi-Inenjering, Banatski
Karlovac, i Pelet C, Temerin. Cena linije za proizvodnju
energetskih peleta od biomase iznosi 50.000 do 450.000
evra, zavisno od uinka opreme. Poznati inostrani proi-
zvoai opreme za proizvodnju peleta su: CPM, Kaliforni-
ja (USA), Amandus Kahl, Nemaka, ICK Group, Ukrajina,
Muyang Group, Kina, Nova Pellet, Italija, Bhler, vajcar-
ska, itd. Cena linije za proizvodnju energetskih peleta iznosi
od 85.000 do 650.000 evra, u zavisnosti od uinka, zemlje
proizvoaa i kvaliteta izrade opreme. Tako na primer, za
uinak linije za peletiranje biomase od 0,55 do 0,6 t/h cena
domae linije iznosi 45.000 evra, a inostrane 85.000 evra.
Za duplo vei uinak linije od 1,0 do 1,2 t/h cena domae
linije iznosi 190 do 230.000 evra, a inostrane od 185.000 do
650.000 evra. Dakle, cene su vrlo raznolike i neujednaene.
Radi informisanja itaoca navodimo da je predstavnik ame-
ricke frme CPM u naoj zemlji frma Pellet Mill, iz Paneva,
nemake Amandus Kahl frma Industrija import iz Novog
Sada, kineske frme Muyang Group, frma Feed Tech iz
Beograda, ukrajinske frme ICK Group, frma Pro-X Bronto
iz Odaka, eke frme G-apple, frma Green Group iz No-
vog Sada i italijanske frme Nova Pellet, frma Linetaiz Be-
ograda. Pri analizi dobijenih ponuda treba posebno obratiti
panju na uslove prodaje opreme, kao to su: potrebni sa-
draj vlage u sirovini, usitnjenost sirovine, rok izrade opre-
me, trokovi transporta opreme, trokovi carine, garantni
rok, rezervni delovi, da li je obezbeen servis opreme, da li
je izrada projekata u ceni opreme ili nije, trokovi montae
opreme i putanja u pogon, obuka radnika, i dr.
Pre nego to se podigne pogon mora se obezbediti
sigurna prodaja energetskih peleta. Treba imati u vidu da
pored nabavke opreme treba sagraditi graevinski objekt
sa potrebnom infrastrukturom. Takoe, treba obezbediti
sredstva za nabavku sirovine za jednogodinji rad pogona
u visini 20 do 30% od celokupne investicije. Izradom biznis
plana moe da se ustanovi da se investicija moe vratiti za
nekoliko godina (3 do 6) u zavisnosti od veliine uloenih
fnansijskih sredstava.
Ako se detaljno analiziraju prikupljene ponude od
linija za peletiranje biomase moe da se konstatuje da su
ponude raznovrsne i neujednaene u pogledu tehnologije
rada, broja elemenata opreme, dimenzija i uinka opreme,
povezanosti opreme u liniju, cena pojedinane opreme,
kao i uslova za prodaju opreme. Poseban problem namee
se pred kolektiv frme Miva iz Inije kako da se ustanovi
kvalitet izrade, uinak i efkasnost rada opreme u praksi. Fir-
ma Miva je prema svojim mogunostima ustanovila da joj
je potreban uinak pogona od 1,0 t/h. Takav uinak veina
naih domaih proizvoaa opreme nema instaliran u prak-
si da se moe videti i proveriti u radu. Drugo, inostrane fr-
me, odnosno njihovi predstavnici u naoj zemlji nude vee
uinke od 1,0 t/h, a poseban je problem to nema ni jed-
nog instaliranog pogona u naoj zemlji na poljoprivrednu
biomasu. Najvie pogona moe da se pronae za proizvod-
nju peleta od drvene biomase, uglavnom izvan Vojvodine.
Dobro je poznato da se umska, odnosno drvopreraiva-
ka biomasa, bolje presuje od poljoprivredne biomase. Ali,
problem je to u Vojvodini nema uma (7%). Dakle, ko e
i kako garantovati kvalitet izrade i efkasnost rada opreme
pri preradi poljoprivredne biomase koja treba da se insta-
lira u Iniji. Najbolje e biti da se saeka otvaranje pogona
u Doroslovu. U ovom selu, koje se nalazi na putu izmeu
Odaka i Sombora, zavrava se podizanje velikog pogona
za peletiranje poljoprivredne biomase. Firma BPI iz Praga,
zajedno sa jednom nemakom frmom, uloila je investici-
ona sredstva u ovaj pogon ili kako ga oni nazivaju fabriku
energetskih peleta. Oprema je kombinovana. Srce opreme
(presa i oko prese) je Amandus Kahlova nemaka oprema.
Ostala opreme je iz eke, drugih zemalja i iz nae zemlje.
Dakle, u prolee e se moi videti kako ova kombinacija
opreme radi u preradi poljoprivredne biomase. Druga mo-
gunost postoji da se ode u inostranstvo i vidi kako opre-
ma odabrane frme radi sa poljoprivrednom biomasom. Na
kraju, treba da se zakljui, sve se moe korak po korak da
savlada, ako se sve dobro pregleda, proui i odlui.
Dr Miladin Brki, prof.
IZGRADNJA POGONA ZA PROIZVODNJU
ENERGETSKIH PELETA OD BIOMASE
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE - BIOGORIVA
IZGRADNJA POGONA ZA PROIZVODNJU
ENERGETSKIH PELETA OD BIOMASE
Jedan od buduih pravaca razvoja nae poljoprivre-
de je proizvodnja energetskih peleta i briketa od biomase,
naroito od ostataka iz poljoprivredne proizvodnje. Pozna-
to je da poljoprivreda Vojvodine proizvede 9 miliona tona
poljoprivredne biomase svake godine. Od te koliine 25 do
30% moe da se iskoristi u energetske svrhe. Ostatak bio-
mase moe da se koristi za poveanje plodnosti zemljita
zaoravanjem, za prostirku i naknadno ubrenje njiva, za
izolacioni material, za nametaj, za sredstva za poliranje i
u druge svrhe. Takoe, poljoprivreda moe na svojim sla-
bijim i zakorovljenim zemljitima da proizvodi energetske
kulture, kao to su mikantus, sudanska trava, eerna trska,
manioka, topioka i druge visokoprinosne trave, kao i plan-
tanu vrbu i topolu. Na ovaj nain proizvodnja i upotreba
biogoriva bila bi odriva, ekonomski i ekoloki isplativa.
Sa podizanjem pogona za proizvodnju energetskih
peleta i briketa od biomase upoljavala bi se radna snaga,
poveao bi se promet poljoprivrednih proizvoda, smanjio
bi se uvoz klasinih vrsta energenata, smanjilo bi se zagre-
vanje atmosfere i smanjio bi se negativni uticaj na klimatske
promene. Prema naim saznanjima u naoj zemlji izgraeno
je oko 40 pogona za briketiranje i peletiranje, uglavnnom
drvne, a manje poljoprivredne biomase. Stari pogoni za bri-
ketiranje su prestali sa radom iz raznoraznih razloga, a novi
su otvoreni. U poslednje vreme sve vie se otvara pogona
za proizvodnju energetskih peleta od biomase.
Koje sve poetne probleme treba reiti pri izgrad-
nji novog pogona za peletiranje biomase bie prikazano
na konkretnom primeru u Iniji. Naime, renomirana frma
Miva d.o.o. je od jesenas prikupljala ponude za kupovinu
opreme iz inostranstva i od domaih proizvoaa. Njena
elja je da podigne novi pogon na ledini u industrijskoj zoni
(severoistok). Potrebna povrina parcele je kupljena od 1,0
ha. Instalacija za vodu, gas, elektrinu energiju i kanaliza-
ciju postoji. Prilazni putevi su asfaltirani. Verovatno e biti
potrebno da se povea snaga trafostanice sa 75 na oko 150
do 200 kW. Za to postoji prostor, ali treba nabaviti dozvolu.
Takoe, bie potrebno reavati mali problem sa kanaliza-
cijom (odvod otpadne vode). U isto vreme reava se veliki
problem prikupljanja i kupovine poljoprivredne biomase.
Za kontinuiran rad pogona potrebno je godinje obezbe-
diti 8.000 tona biomase, da bi uinak pogona bio 1,0 tona
na as energetskih peleta. Bivi poljoprivredni kombinat
Agrouniju kupila je frma MK Komerc iz Novog Sada. Veli-
ke koliine slame se koriste za potrebe stoarske proizvod-
nje. Kupovina slame od zemljoradnika je otean posao po-
to su oni razueni i imaju male koliine biomase. Ukoliko
bi se i napravio ugovor s njima, pitanje je koliko bi se poto-
vao taj ugovor kada bi cena slame u meuvremenu porasla.
Zbog toga, da bi se frma Miva obezbedila sa sirovinom,
ona se okrenula krupnim sakupljaima slame, koji se nalaze
u junoj Bakoj. Oni kamariu slamu za prodaju uz autoput
E-5. U ugovor za kupovinu slame mora da se unesu sledee
klauzule: oblik, dimenzije i masa bala slame (nasipna masa),
sadraj vlage (ispod 16 %), kvalitet slame ( da ima prirod-
nu zlatno-utu boju, sve miris, da nije ustajala, niti da ima
stranih mirisa), sadraj pepela (ispod 7 %), sadraj organ-
skih primesa (gljivica i plesni) i sadraj neorganskih primesa
(peska, kamenja, stakla, metalnih delova i zemlje), koliina
slame, mesto isporuke, cena i rokovi isporuke.
Sledei problem za reavanje namee se frmi Miva
koju liniju opreme da nabavi, tj. kupi, za proizvodnju briketa
ili peleta, da li inostranu opremu, isto domau ili kombino-
vano, zatim da li novu opremu ili polovnu, repariranu. Da bi
reili dilemu da li da proizvode brikete ili pelete treba pro-
ceniti trite. Brikete mogu da koriste oni koji imaju klasine
pei ili kotlove za upotrebu ogrevnog drveta i/ili komadnog
ili briketiranog uglja. Usput da napomenemo, da se u loi-
ta tih pei ne sme ubacivati do vrha brikete od biomase,
jer se biomasa pri sagorevanju gasifkuje i moe doi do pu-
canja loita. U loitu se mora ostaviti dovoljno prostora
za sagorevanje gasova od biomase. Loenje briketa obavlja
se uglavnom runo. Poto brikete od biomase bre sago-
revaju od drveta ili uglja, onda je potrebno da se loenje
obavlja ee. Energetska vrednost, sadraj pepela, sadraj
vlage i nasipna masa briketa i peleta je uglavnom identi-
na, ako se proizvode od iste sirovine. Cena briketa je neto
nia od peleta, ali je znatno via od ogrevnog drveta i uglja.
Cena briketa iznosi od 120 do 140 evra, a peleta od 140 do
160 evra. Loenje peleta obavlja se automatski pomou
specijalnih gorionika za pelete, koji se montiraju na vrata
loita. Pored klasine pei ili kotla postavlja se kontejner
(rezervoar) sa peletama, veliine kolika je potrebna masa
peleta za nekoliko do nedelju dana. Uz pomo PLC auto-
matskog upravljanja, tj u zavisnosti kolika se eli uspostaviti
temperature vazduha u prostoriji i vremena paljenja i ga-
enja loita, loite se samostalno snabdeva sa peletama
bez pomoi oveka. Dakle, da bi se mogle koristiti pelete za
loenje potrebno je prethodno da se na vrata loita ugradi
gorionik za pelete. Runo loenje peleta se ne isplati zbog
njihove visoke cene i brzog sagorevanja. Cena transporta
Izgled energetskih peleta
29 28
Ureaji za manipulaciju i transport, omo-
tanih i neomotanih bala, umnogome olakavaju rad
farmeru, hranjenje se brzo i efkasno zavrava, stoka
uvek u isto vreme dobija hranu.
Ureaji za otvaranje bala doprinose ute-
di vremena za hranjenje, olakavaju rad i doprinose
broj distribuciji hrane do hranidbenog stola.
Vrhunac GOWEIL ove tehnologije izrade
je maina LT MASTER kombinacija presovanja
i omotavanja razliitih materijala/trava, kukuruzne
silae, repinog rezanca, trebera, usitnjenog kukuru-
znog zrna, prpe, otpada, mulja i jo .....
Sa ovom mainom dobijate sledee:
Hranljiva vrednost: visok kvalitet, nema
ulaska vazduha, bolje varenje,
Ekonomski najisplativija hrana /nema
odravanja silosa, nema gubitaka/ a pre-
ma ispitivanjima, silaa sabijena i umota-
na kota 35% manje po kg suve materije
u odnosu na tren silos!
Sigurna hrana svaka bala poseban obrok
ista i prirodna visoka higijena,
Fleksibilnost skladitenja ne prave se
skupi silosi, bale na pristupanoj razda-
ljini,
Zatita okoline nema isputanja otpad-
nih voda / kod travne silae 28 litara ot-
padnih voda!
Nema dodatnog zagrevanja, nema gubita-
ka kvalitetnija hrana vie mleka/mesa
vie para!
KVALITETNA HRANA ZA
SVE VRSTE IVOTINJA!
Kontakt: GOWEIL Machinenbau GmbH
21000 Novi Sad, baji ilinskog 23.
tel. 021/ 2100 875, tel/fax. 021/ 2100 876
mob. 069/ 55 00 648
mail. goeweil.serbia@goeweil.com
web. www.goeweil.com
LT Master 8
NOVE TEHNOLOGIJE - SAVREMENA MEHANIZACIJA
KAKO SAUVATI KVALITET STONE HRANE ?

LJUDI IMAJU ZAMRZIVAE -
IVOTINJE IMAJU GOWEIL MAINE!
Pored genetike i smetaja, ishrana predstav-
lja jedan od najvanijih faktora za uspean rad svake
farme. Napraviti kvalitetnu hranu, i ouvati njene
hranljive vrednosti, danas predstavlja najvei izazov
za farmere.
Danas, niko u Evropi ne koristi seno za ishra-
nu, ve se od raznih trava i biljaka, pravi SENAA
i SILAA. Poenta pravljenja ovakve hrane je da
konzerviramo i skladitimo hranljive materije, ko-
ristei mleno kiselinske bakterije, kako bi obez-
bedili, brzu fermentaciju bez prisustva vazduha, te
minimalizovali gubitke. Kljuni faktor kotanja
pravljenja senae i silae su GUBICI suve materije,
u svim delovima procesa pravljenja: kombajniranja,
fermentacije, otpadnih voda i svakodnevnog izuzi-
manja hrane. Gubici kod senae iznose od 10 70%
a kod silae oko 27%.
ta predlaemo ?
Koristite savremene maine i znanje, sau-
vajte hranljivu vrednost hrane, smanjite fziki rad,
a poveajte koliinu mleka/mesa, a time i zaradite
vie.
Kompanija GOWEIL Austrija, je specija-
lizovan proizvoa upravo Vama potrebnih maina
i ureaja za omotavanje rol i kvadratnih bala, svih
dimenzija, ureaja za manipulaciju i transport
bala, kao i ureaja za otvaranje tih omotanih bala.
Sve maine su prilagoene kako malim i srednjim
farmama, tako i velikim, napravljene od vrhunskog
materijala, noene, vuene ili stacionarne, mehani-
ki, poluautomatski ili automatski programirane, sve
u cilju olakavanja izvoenja zadatih radnji, a pove-
anju profta vlasniku.
ta dobijamo korienjem ovih maina?
Ouvanje hranljive vrednosti,
hrana je ista, prirodna,
svaka bala poseban obrok,
lake skladitenje,
nema gubitaka isplativije,
poveanje koliine mleka/mesa,
izbalansiran isti obrok tokom cele godine.
Omota rol bala Omota kvadratnih bala
NOVE TEHNOLOGIJE - SAVREMENA MEHANIZACIJA
31 30












































































































































































































































































































































































32


6
21000
: 021 557 451
: 021 557 452
www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
fondpolj@vojvodina.gov.rs


!