NASLOVNA | NOVOSTI | SAVETI | PRIPREMA SILAE

NOVA PREDAVANJA
NOVA GOSTOVANJA
DANI POLJA 2013
SAVETI
Saveti
Priprema silae
Za pripremu silae na naem tritu se koristi specijalno namenjen hibrid AS 160 sila, sa ciljem
da unapredi kvalitet i prinos silae.
Usled visoke cene merkantilnog kukuruza i ostalih inputa, najlaki put da se smanje trokovi
ishrane mlenih krava i tovnih junadi jeste priprema kvalitetne kukuruzne silae. Zbog toga je
izbor hibrida jedna od najvanijih odluka koja utie na profitabilnost farme i proizvodnju
kvalitetne silae, a proizvoai moraju biti veoma selektivni prilikom njihovog izbora.
Visok kvalitet silae ovog hibrida dolazi od smanjenog sadraja lignina u biljci kukuruza
(komponente celuloze), to znaajno poveava svarljivost i iskorienje spremljenog hraniva.
Pored navedenog, ovaj hibrid ima i niz drugih prednosti o kojima treba voditi rauna pri izboru
kukuruza za spremanje silae:
ima izuzetno visoku biljku sa velikim brojem listova, esto i do 12 listova iznad klipa
komuina na klipu je zbijena, sporo otputa vlagu iz zrna, te produava optimalno vreme za
spremanje silae
ima krupan klip sa vrlo krupnim zrnom, uglavnom mekog endosperma (branavo zrno), te se
kao takvo lako vari od strane ivotinja
za visoke prinose silae primeniti intenzivnu agrotehniku, a posebno dobre rezultate daje u
navodnjavanju
preporuena gustina setve iznosi od 60.000 do 70.000 biljaka/ha
moe se uspeno koristiti za proizvodnju bio mase i bio gasa
Priprema kvalitetne silae je presudna za profitabilnost farme mlenih goveda ili tovnih junadi.
Stona hrana se konzervie za periode godine kada nema proizvodnje biljne mase, a na
savremenim farmama za celu godinu. Postoje dva osnovna naina konzerviranja kabaste stone
hrane:
prvi, da se odstrani voda to je spravljanje senae
drugi, da se odstrani vazduh to je spravljanje silae
Da bi se dobila jedna tona kvalitetnog sena treba odstraniti 3,5 t vode. Sa praktine strane,
lake i jeftinije je odstraniti vazduh nego vodu, te je silaa daleko isplatljivija. Pri
konzervisanju, siliranjem se prave minimalni gubici u hranljivim materijama (ugljenim
hidratima, proteinima, vitaminima, mineralnim materijama) u odnosu na pripremu sena. Pri
idealnim uslovima u pripremi sena se gubi 30% suve materije. Kod dobro izvedenog siliranja,
gubici retko prelaze 10%. Silaa moe da se priprema od biljaka koje daju visoke prinose zelene
mase i preko 60 t/ha, a nisu pogodne za seno (kukuruz i sirak). Siliranje ne zavisi od
vremenskih prilika.
Moe se izvriti po oblanom i prohladnom vremenu. Omoguava dve etve godinje sa istog
zemljita bez navodnjavanja uz vrlo visoke prinose. U jesen se mogu posejati razne meavine
leguminoza i itarica ili samo itarica, a u prolee posle njihovog skidanja silani kukuruz.
Trokovi spremanja silae mnogo su nii od trokova spremanja sena po kilogramu suve
materije. Silaa zahteva mnogo manje skladinog prostora od sena. U 1 m
3
stane oko 100 kg
sena ili oko 85 kg suve materije, a silae oko 700 kg ili 200 kg suve materije. Silaa je visoko
ukusna hrana i ivotinje je rado jedu. U dobrim silo objektima spremljena silaa moe se
uspeno uvati i nekoliko godina.
O mikroflori silae
Siliranje poinje u silanoj masi ija je pH vrednost oko 6. U materijalu koji se silira nalazi se
raznovrsna mikroflora. Mikrofloru sainjavaju bakterije mleno kiselinskog, siretnog i
propionskog vrenja. Tu se nalaze i nepoeljne bakterije buternog vrenja i veliki broj
proteolitikih bakterija, plesni i kvasci. Kad se eeri fermentiu u kiseline, pH vrednost se
smanjuje. Brzina zakienjavanja u prva tri dana je presudna za kvalitet silae.
Najpoeljnija grupa mikroorganizama su mleno-kiselinske bakterije. Za intenzivan rad trae
sredinu bez prisustva vazduha i dovoljno eera. Previranjem eera stvara se mlena kiselina i
njenim nagomilavanjem pH vrednost pada sa 3,8 na 4,2, a potom dolazi do prestanka rada i
samih mleno kiselih bakterija. U siliranoj hrani dolazi do potpune stabilizacije stanja i ona se
moe dugo uvati.
Mlena kiselina je najukusnija za ivotinje, najsnanija je kiselina u silai i ima najvei
potencijal brzog snienja pH-a. Vrednost silae je vea to je udeo mlene kiseline vei u
odnosu na druge proizvode fermentacije.
Prvih dana dok u siliranom materijalu ima dovoljno vazduha znaajno su zastupljene bakterije
siretnog vrenja. Njihovim delovanjem nastaju siretna kiselina i alkohol ija poveana
koncentracija nije poeljna, jer pogorava miris i ukus silae i smanjuje obim konzumiranja.
Bakterije buternog vrenja su nepoeljne. Njihovi proizvodi su izuzetno nepovoljni sastojci
hrane: buterna kiselina, butil alkohol i aceton. Plesni su takoe nepoeljne i javljaju se tamo
gde silaa nije dovoljno sabijena i gde je mogu pristup vazduha. Razvijaju se u povrinskim
delovima silae i pri izuzimanju. Plesni podstiu trulene procese, a u odreenim uslovima
njihovi proizvodi su mikotoksini. Mikotoksini su jako tetne i otrovne materije za ivotinje i
ljude. Gljivice i kvasci se razvijaju kada ima dovoljno vazduha. Razlau ugljene hidrate do
alkohola koji daje lo miris silai, smanjuje hranljivu vrednost i obim konzumiranja.
Siliranje cele biljke kukuruza
Kukuruz se silira u fazi votane zrelosti zrna. Najbolje vreme za siliranje je kada se mlena
linija na zrnu kukuruza nalazi na 1/3 do 1/2 od vrha zrna. Tada cela biljka ima ukupno izmeu
30% do 40% suve materije. U toj fazi je najpovoljniji udeo klipa u masi cele biljke i kree se i
do 40%. Ako se ubiraju biljke sa niim udelom suve materije, znatno se smanjuje prinos po
jedinici povrine. Idealno je ako se silira sa 35% suve materije, jer se dobija 97% od ukupnog
mogueg prinosa, to je prikazano u tabeli 1. Posle kasne votane zrelosti prinos suve materije
opada, jer se stabljike lome, klipovi se otkidaju, list gubi, a menja se i opada kvalitet
nakupljene suve materije, a posebno se poveava sadraj lignina to direktno utie na
smanjenje svarljivosti silae i njene iskoristljivosti.
Tabela 1: Promene u sastavu kukuruzne silae u zavisnosti od vremena zrelosti biljaka
Suva materija (%) u vreme etve Sirovi proteini (%) * NEL (MJ/kg) NDF (%) ADF (%) Lignin (%)
23,5 9,7 5,72 54,1 34,1 3,5
35,1 8,8 6,09 45,0 28,1 2,6
44,2 8,5 5,63 44,5 27,5 3,1
NEL - neto energija laktacije
NDF - biljna vlakna rastvorljiva u neutralnom deterdentu
ADF - biljna vlakna rastvorljiva u kiselom deterdentu
Iz tabele 2. se vidi da se zahvaljujui maksimalnom prinosu suve materije, najveoj
konzumaciji i najboljoj svarljivosti kukuruza sa 35% suve materije u vreme siliranja moe dobiti
najvie mleka od 1 t proizvedene suve materije silae, pa time i najvei prinos mleka/ha
silanog kukuruza. Kratko reeno, vodite rauna da kukuruz silirate u pravo vreme kada je
sadraj suve materije oko 35%.
Tabela 2: Sadraj suve materije pri siliranju i proizvodnji mleka
Suva materija (%)
u vreme etve
Proizvodnja mleka (kg/t
suve materije silae)
Proizvodnja mleka ($/t
suve materije silae)
Proizvodnja mleka (kg/ha
silae)
25 1.499 397 24.360
30 1.556 412 27.757
35 1.599 424 29.980
40 1.414 375 26.512
Tabela 3. prikazuje rezultate ogleda sa prinosom silae, njenim kvalitetom i ukupnim
potencijalom proizvodnje mleka/ha silanog kukuruza u zavisnosti od hibrida korienog za
proizvodnju silae. Ogledi su izvoeni na razliitim lokacijama u Sjedinjenim Amerikim
Dravama (USA) i Srbiji sa razliitim hibridima kukuruza. U poreenju sa stranim i domaim
hibridima koji su ispitivani u ogledu, hibrid AS 160 sila je pokazao veliki potencijal za
proizvodnju mleka. To je posledica visokog prinosa suve materije/ha, kao i povoljnog odnosa
biljnih vlakana rastvorljivih u neutralnom (NDF) i kiselom (ADF) deterdentu, kao i malog
sadraja lignina. Sadraj i odnos ovih vlakana odreuje nivo konzumiranja i svarljivost silae,
to direktno utie na mlenost krava. Iz tabele vidimo da je AS 160 sila imao najvee prinose
suve materije/ha i najbolju svarljivost silae kako u ogledima u USA, tako i u ogledima u Srbiji,
to je rezultiralo najveim potencijalnim prinosom mleka/ha gajenjem ovog hibrida.
Tabela 3: Uticaj prinosa i svarljivosti pojedinih ispitivanih hibrida na proizvodnju mleka/ha
Lokacije Hibrid
Ostvaren prinos suve
materije (t/ha)
Potencijalni prinos
mleka (kg/ha)
Ostvarena ukupna svarljivost
(USA metoda)
USA AS 160 sila 24,03 26.386 71,2
USA Strani standard 20,24 20.712 68,2
Srbija AS 160 sila 25,66 26.596 69,1
Srbija Strani standard 14,00 14.250 67,9
Srbija Domai hibrid 12,00 11.795 65,5
Nesumljivo, AS 160 sila je najbolji izbor za svakog profesionalnog proizvoaa mleka ili
odgajivaa tovne junadi. Uz iste trokove proizvodnje sa 1 ha silae, gajenjem ovog hibrida
kukuruza dobija se najvie mleka ili mesa od vaih krava ili tovne junadi, nego sa gajenjem bilo
kog drugog hibrida kukuruza.
O NAMA AS HIBRIDI NOVOSTI Nova predavanja Nova gostovanja Dani polja
2013 Saveti ARHIVA Predavanja 2014Predavanja 2013 TV prilozi Dani
polja KONTAKT Regionalni predstavnici Struni saradnici
ODA AS-U
Linkovi
Chemical Agrosava
RHZS
Ministarstvo poljoprivrede
Kontakti