MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS

UDK: 63 Godina II Maj 2013. Broj 5 Specijalno izdanje Besplatan primerak ISSN 23346094

www.agrovizija.rs


Potovani itaoci, Pred Vama je peti broj magazina AGROVIZIJA. Majsko izdanje magazina AGROVIZIJA posveujemo jednom broju kompanija, institucija, usluga i proizvoda koji su sinonim za TOP AGRO BREND, a neki od njih su predstavljeni i nagraeni na 80. Meunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. U okviru poglavlja predvienih za savremenu poljoprivrednu mehanizaciju i nove tehnologije proitajte tekstove Vrh poljoprivredne mehanizacije i Ljudi imaju zamrzivae - ivotinje imaju Goweil maine. Objavljujemo i tekst o poetku rada Ovlaene laboratorije za analizu kvaliteta mleka na Departmanu za stoarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U delu koji je posveen prehrambeno-preraivakoj proizvodnji obavezno proitajte tekst pod nazivom Top brend zdravlja i vitalnosti, u kojem je predstavljena firma Vitastil iz Erdevika sa svojim jedinstven proizvodnim programom na tritu Srbije. U ovom broju imamo i intervju sa arkom Galetinom, pod nazivom Produktna berza brend organizovanog trita. Institut za kukuruz Zemun Polje u svom tekstu podsea na to zato su ZP hibridi kukuruza - Top brend, to potvruje i poljoprivrednik Rade Mudri. Firma Agro-Ferticrop iz Subotice, u poglavlju agrotehnika - ubrenje, edukuje itaoce o Primeni ubriva sa mikroelementima u ratarstvu. Zato u savremenom povrtarstvu nema odrive proizvodnje bez kvalitetnog rasadnog materijala proitajte u tekstu Grow Rasad - domaa kompanija za proizvodnju rasada povra. U delu predvienom za nove tehnologije koji se odnosi na primenu u prihrani biljaka donosimo tekst Novo magino oruje - mikoriza, koji govori o prednostima korienja mikoriznih gljiva na jaanje korenovog sistema biljaka, intenzivnijeg porasta, otpornosti prema sui, bolestima, i dr. U poglavlju rezervisanom za nove tehnologije u oblasti zatite bilja objavljujemo tekst Toksini su meu nama, koji nas ui kako da uz pomo nove AgCelence tehnologije, kompanije BASF, od toksina zatitimo biljke, potom ivotinje u ishrani, i pre svega nas same, dok su biljke jo u njivama - jer kada zaraene stignu do skladita onda je ve kasno! Tu je i podsetnik buduim studentima za jedan od smerova Deprtmana za voarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzanu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ujedno najavljujemo i 14. Sremsku kulenijadu, koja e se odrati 1. juna u Erdeviku. MI PROMOVIEMO SAVREMENU POLJOPRIVREDU, NAPREDNE FARMERE, TOP AGRO BRENDOVE I LIDERSKE KOMPANIJE U AGROBIZNISU, JER SLEDIMO VIZIJU POLJOPRIVREDNE BUDUNOSTI! Dragan osi, Glavni i odgovorni urednik

MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS
UDK: 63 Godina II Maj 2013. Broj 5 Specijalno izdanje Besplatan primerak ISSN 23346094

www.agrovizija.rs

S A D R A J
Savremena mehanizacija: Vrh poljoprivredne mehanizacije (Milurovi komerc)................ 4 Nove tehnologije - savremena mehanizacija: (Goweil maine)............................................ 6 Ovlaena laboratorija za analizu kvaliteta mleka (Poljoprivredni fakultet Novi Sad)......... 8 Prehrambeno-preraivaka proizvodnja: Top brend zdravlja i vitalnosti (Vitastil)............. 10 Berzanski poslovi / Intervju - arko Galetin: Produktna berza - brend organizovanog trita............................................................................................... 14 Savremeno ratarstvo - Top brend ZP hibridi kukuruza (Institut za kukuruz Zemun Polje)...................................................... 18 Agrotehnika - ubrenje: Primena ubriva sa mikroelementima u ratarstvu (Agro-Ferticrop)................................................................................................. 20 Savremeno povrtarstvo: Grow Rasad - Domaa kompanija za proizvodnju rasada povra............................................................................................... 22 Nove tehnologije - gljivini koren: Novo magino oruje - mikoriza (A&S Union)...................................................................................................... 24 Nove tehnologije - zatita bilja: Toksini su meu nama... / AgCelence tehnologija (BASF Srbija)............................................................................... 26 Savremeni, akreditovani studentski programi (Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za voarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i PA).............................................. 28 Manifestacije - tradicija: 14. Sremska kulenijada................................................................ 31 Agrobankarstvo: Ponuda za modernu farmu (ERSTE BANK)........................................... 32

SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA

SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA

te kako bi se pripremilo za setvu. Koriste se u redukovanom sistemu obrade za pripremu zemljita za setvu u jednom prohodu. (Primena Grubera je u ekspanziji u uslovima nae poljoprivrede sudei po interesovanju poljoprivrednika i prema velikom broju isporuenih maina.) Sledea orua u programu DAL-BO su kratke i srednje teke tanjirae. Noene tanjirae tipa FARMER DISC sa zahvatima 3 i 4 m. MAXI DISC tee tanjirae, noene, u zahvatima 3 i 4m i polunoene 4, 5 i 6 m standardno sa hidraulinim zakretanjem diskova 0-20 stepeni, sa duplim leajevima i od najkvalitetnijih francuskih elika. Sledee kategorije su teke tanjirae serije AXR , zahvata 4, 5 i 6 m, sa mehanikim i hidraulinim zakretanjem diskova, sa hidraulinom regulacijom dubine, sa paker valjkom ili duplim pakerom zbog boljeg sitnjenja i samoienja radnih organa. Diskovi su prenika 660 mm, debljine 6mm. Tanjirae ove serije, recimo zahvata 6 m teke zavisno od opreme i preko 6000 kg. Nova maina iz programa DAL-BO je SUPER-MAX radnog zahvata od 3 metra. Karakteristina je po radnim organima koji su podrivakog tipa, 6 radnih organa za podrivanje (bez direktnog prevrtanja plastice, mada su ovi radni organi trodimenzionalni i ima efekata prevrtanja uz rahljenje zemljita). Iza njih dva reda nazubljenih diskova 510 mm za obradu na dubini 15 cm, i na kraju dupli paker valjak prenika 800mm. Takoe je namenjena za pripremu u jednom prohodu. Setvospremai DAL-BO izrauju se u zahvatima do 12,3m. Radni organi S opruge, se na setvospremaima veeg zahvata postavljaju u 7 redova. Danski proizvoa DAL-BO najpoznatiji je po kembrid valjcima. Proizvode se u zahvatima do 16,3m sa mogunou opreme dodatnih opruastih ravnjaa za dopunsko usitnjavanje zemljita, sa nezavisnim kopiranjem terena za svaku sekciju, sa mogunou hidrauline raspodele teine na svaku sekciju i sl. U ponudi su i Kroskil valjci. Garancija na prstenove valjaka je 3 godine. Specijana maina MAXI CUT za usitnjavanje biljnih ostataka. To je zapravo jedan valjak sa noevima. Zahvat 6 m, hidrulino je sklopiv i najbitnija karakteriska je radna brzina koja se preporuuje, a iznosi 23-25 km/h. Maina je namenjena za brzo i efikasno usitnjavnje biljnih ostataka, kukuruza, suncokreta, a odlini rezultati su postignuti i u usitnjavanju ostataka u duvanu. Predstavljen je i prototip ove maine zahvata 12m. Za brzo i efikasno usitnjavanje biljnih ostataka na velikim povrinama u optimalnim agrotehnikim rokovima ova maina je trenutno najefikasnije reenje. Novo u prodajnom programu je dobro poznat danski brend BOGBALLE. U ponudi su rasipai mineralnog ubriva sa zapreminama rezervoara do 4050 litara, hidraulinim otvaranjem, sa mogunou el. kontrole (sa kompjuterima), sa opcionim mernim elijama i vagama, kranovima za utovar i podizanje vrea mineralnog ubriva, modeli sa transportnim kolicima, itd. Rasipai se odlikuju kvalitetnom depozicijom, velikim irinama rasipanja, kao i sa jedinstvenim TREND sistemom rasipanja tj. mogunou promene smera okretanja diskova za rasipanje -sistemom koji se upotrebljava za rasipanje do granice parcele. Dostupni su i namenski modeli rasipaa sa depozitorima (deflektorima) za aplikaciju mineralnog ubriva istovremeno u dva reda, odnosno za primenu u vonjacima i vinogradima. Napominjemo i da su u ponudi dostupne i prskalice AGROMEHANIKA Kranj, program maina INO Breice, GRAMIP Dubrava, kao i teke drljae PECKA, zatim STOLL prednji traktorski utovarivai i prikljuci, itd. U okviru firme postoji i sluba postprodajne podrke sa mobilnom servisnom slubom koja je na raspolaganju korisnicima. Posetite nas, jer obzirom na predstojeu sezonu setve, veinu maina (traktora, sejalica, rasipaa, kembridz valjaka...) imamo na stanju, raspoloivo za isporuku. Web prezentacija firme: www.milurovickomerc.com

Firma Milurovi komerc je osnovana 1992. i od tada se bavi prodajom nove poljoprivredne mehanizacije, servisom, kompletnom logistikom i danas smo zastupnici i distributeri mnogih renomiranih svetskih proizvoaa poljoprivredne mehanizacije za primenu u ratarstvu, na farmama, u vonjacima i vinogradima, a u ponudi je i program komunalnih maina i prikljuaka. Prodajni program ine maine sledeih proizvoaa: KUBOTA - brend koji je postao zatitni znak nae firme. Program japanskih poljoprivrednih, voarsko-vinogradarskih i komunalnih traktora (snage 12-140 KS), i samohodnih kosaica. U pitanju je japanski kvalitet i tehnologija, a u svim mainama su KUBOTA dizel motori. Kubota je inae i lider na globalnom nivou u proizvodnji motora, a proizvodnja se odnosi na industrijske, brodske, motore za graevinske maine, itd. NOVO: U ponudi je nova M 60 serija, M8560/M9960 (Kubota motor Common rail Euro IIIb, maksimalne snage 87KS/102KS, menja potpuno sinhronizovan sa 36/36 brzina Hi/Lo Hydraulic Shutlle -reverzer bez kvaila, tempomat za brojeve obrtaja motora, podizna mo na krajevima poluga 4100 kg...). Isto tako, dostupni su i Novi M110GX odnosno M135 GX(GXS), takoe sa Kubota Common rail motorima Euro IIIb, nominalnih snaga 109,5/135 KS, max snaga: 116 KS odnosno 140KS, Power shift menjaima sa auto modom 24/24 brzina (32/32), Hydraulic shuttle (reverzerima bez kvaila), tempomatima za brojeve obrtaja motora, El. hidraulinim podizanjem poluga, Bi Speed Turn uredjajima (za smanjen radijus okreta 4,0 / 4,1 m) Jaim pumpama (70,9 odnosno 77,2 l l/min) i podiznom moi od 5.000 kg za M 110 GX, odnosno ak 6100 kg za M 135GX/GXS. Isto tako redizajnirana je kabina koja je dosta prostranija standardno sa klimom i vazdunim seditem kao kod ranijih modela, sada i sa iberom. Kubota M 135GXS je varijanta ovog traktora sa prednjom suspenzijom tj. hidraulinim ogibljenjem prednjeg mosta. Treba napomenuti da su u ponudi i voarsko-vinogradarski Kubota traktori u snagama 63, 71 i 85 KS i da Kubota u tom segmentu i kod nas preuzima lidersku poziciju jer ovi namenski traktori su prisutni na gotovo svim veim voarsko-vinogradarskim plantaama u Srbiji. Radi se o izuzetno okretnim traktorima, kvalitetnim i pouzdanim KUBOTA motorima sa veoma dugim radnim vekom, malim potroaima, a o samom kvalitetu dosta govori i injenica da se na Kubota traktore daje garancija od 3 GODINE ILI 3000 RADNIH SATI. Vano je, da se za sve Kubota ratarske serije traktora moe ponuditi i opcioni komplet podesivi tokovi za meurednu bradu kao i sistemi duplih (udvojenih) tokova. U ponudi je i prikljuna mehanizacija za obradu u vonjacima i vinogradima panskog proizvoaa INDUSTRIAS DAVID, kao i program italijanskih atomizera SAE. TEHNOSTROJ . Vezano za dobro nam poznat brend TEHNOSTROJ FARMTECH u ponudi je kompletan program prikolica gotovo za sve vidove primene u poljoprivredi. U ponudi su jednoosovinske dvoosovinske, tandem, tridem prikolice nosivosti od 3 pa do preko 24 t neto nosivosti, specijalna Mulde reenja sanduka sa kipovanjem samo unazad, specijani tipovi FORTIS potisnih prikolica kao i dvovisinskih pretovarnih prikolica tipa UNIRAISER a takoe i prikolice za rasturanje stajnjaka MINIFEX, SUPERFEX i MEGAFEX serija. CREINA je takoe dugi niz godina prisutna na naem tritu i u naoj poljoprivredi. Cisterne su u zapreminama od 120025000 litara, i to u varijantama jedno, dvoosovinskih, tridem podvozja, kako farbane tako i kompletno pocinkovane (sa mogunou rasprivanja, polivanja i depozicije tenog stajnjaka cevima ili varijan-

VRH POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

te raonih ulagaa sa depozicijom ispod povrine zamljita), zatim GARDA sistemi pumpi za aplikaciju primenom topova za rasprivanje, cisterne za navodnjavanje-specijalna reenja, kao i cisterne za pripremu i meanje hemijskih preparata i opsluivanje ratarskih prskalica na poljima. Rasipai mineralnog ubriva sa klateom cevi kao i mikseri za teni stajnjak na kardanski ili elektro pogon su takoe deo ponude CREINA maina. JF STOLL. Linije maina za koenje i tretiranje travnih masa. Ponudu ine rotacione kosaice 1,612,3m noene vuene i frontalne, rastresai pokoene mase zahvataju do 8,8m, jedno i dvorotorni sakupljai zahvataju do 7,9m silani kombajni, i mikser distributer prikolice zapremine od 6,5 do 45 m3. U ponudi su sa varijantama vertikalnih rotora, sa beinim sistemima kompjutera za kontrolu utovara-istovara, sastavljanja obroka, kao i beinim modulima koji podatke sakupljaju na raunarima za statistiku analizu, za evidenciju prirasta preko potronje hraniva, itd. Mikser prikolice poseduju stepenaste rotore sa impulsnim meanjem, sa ravnomernom distribucijom, opciono trakastim transporterima za distribuciju hraniva u jasle, itd. MASCAR italijanski proivoa sejalica, presa i motalica bala. - Sejalice namenjene za setvu okopavina tj. za irokorede useve su u zahvatima od 4 do 12 redova (18-redne za setvu soje ili eerne repe), sa najsavremenijim sistemima kontrole setve (DICKEY-John), sa nisko i visoko noenim setvenim elementima, fiksnim, teleskopskim, hidraulino sklopivim ramovima kao i sve traeniji FLEX modeli sa hidraulinim pomeranjem baterija po gredi na 50(45)cm odnosno 70(75)cm. NOVO - Visoko noeni element je izmenjen i modifikovan tako da se sada postie izuzetna preciznost setve i kod ovog tipa. itne sejalice MASCAR su dostupne kao mehanike i pneumatske u zahvatima do 6m. Prese su sa fiksnim i varijabilnim komorama, sa ili bez noeva za dodatno usitnjavanje, sa dimenzijama bala od 60160 cm, u irinama radnog zahvata tj. pick-up ureaja do 2,25 m. Dostupni su i razliiti tipovi motalica bala i Mascar kombinovana reenja za presovanje i obmotavanje bala jednom mainom. MORO ARATRI je takoe italijanski proizvoa plugova koje zastupamo. U pitanju su robusni plugovi obrtai u varijantama od 29 plunih tela, sa mehanikim i hidraulinim telovanjem radnog zahvata, sa razliitim varijantama plunih dasaka (punih ili reetkastih), sa reenjima radnih, transportnih, radno transportnih tokova, sa i bez predplunjaka, itd. Zanimljivo reenje za vee plugove obrtae su transportni sistemi gde se tokovi posle rada mogu hidraulino podesiti u transportni poloaj i tako dobijemo polunoenu varijantu pluga u transportu. Takoe u ponudi su i onland plugovi. Neizostavno treba pomenuti i podrivae JYMPA koje distribuiramo i koji se sve ee koriste i u uslovima nae poljoprivrede. Radi se o podrivaima koji mogu imati od 1-9 radnih tela. Koriste se za obradu do maksimalne dubine do ak 80 cm. U pitanju je robusna, jaka konstrukcija u izvedbi V poloaja grede na kojoj su postavljeni radni organi zbog manjih radnih otpora plunih tela. Preporuka su i dodatni valjci, za dodatnu aeraciju, poravnavanje i sitnjenje zemljita kao i regulaciju dubine rada. Predstaviemo i program danskog proizvoaa DAL-BO. U posledenje vreme, orua koja se sve ee primenjuju su popularni gruberi . Proizvode se u radnim zahvatima od 35,6 m sa fiksnim noseim gredama kao i hidraulino sklopivi. Karakteriu ih razrivaki radni organi koji su postavljeni u 2 reda kada su radne dubine 15-20 cm ili 3 reda za obradu na dubini 25-30 cm. Iza ovih radnih organa su postavljeni diskovi za usitnjavanje i delom poravnavanje, i na zadnjem delu valjci koji se koriste da dodatno usitne i poravnaju zemlji-

NOVE TEHNOLOGIJE - SAVREMENA MEHANIZACIJA

NOVE TEHNOLOGIJE - SAVREMENA MEHANIZACIJA

KAKO SAUVATI KVALITET STONE HRANE ?

LJUDI IMAJU ZAMRZIVAE IVOTINJE IMAJU GOWEIL MAINE!

Pored genetike i smetaja, ishrana predstavlja jedan od najvanijih faktora za uspean rad svake farme. Napraviti kvalitetnu hranu, i ouvati njene hranljive vrednosti, danas predstavlja najvei izazov za farmere. Kompanija GOWEIL Austrija, je specijalizovan proizvoa upravo Vama potrebnih maina i ureaja za omotavanje rol i kvadratnih bala, svih dimenzija, ureaja za manipulaciju i transport bala, kao i ureaja za otvaranje tih omotanih bala.

Ureaji za manipulaciju i transport, omotanih i neomotanih bala, umnogome olakavaju rad farmeru, hranjenje se brzo i efikasno zavrava, stoka uvek u isto vreme dobija hranu. Ureaji za otvaranje bala doprinose utedi vremena za hranjenje, olakavaju rad i doprinose broj distribuciji hrane do hranidbenog stola. Vrhunac GOWEIL ove tehnologije izrade je maina LT MASTER kombinacija presovanja i omotavanja razliitih materijala/trava, kukuruzne silae, repinog rezanca, trebera, usitnjenog kukuruznog zrna, prpe, otpada, mulja i jo ..... Sa ovom mainom dobijate sledee:  Hranljiva vrednost: visok kvalitet, nema ulaska vazduha, bolje varenje,

Omota rol bala Danas, niko u Evropi ne koristi seno za ishranu, ve se od raznih trava i biljaka, pravi SENAA i SILAA. Poenta pravljenja ovakve hrane je da konzerviramo i skladitimo hranljive materije, koristei mleno kiselinske bakterije, kako bi obezbedili, brzu fermentaciju bez prisustva vazduha, te minimalizovali gubitke. Kljuni faktor kotanja pravljenja senae i silae su GUBICI suve materije, u svim delovima procesa pravljenja: kombajniranja, fermentacije, otpadnih voda i svakodnevnog izuzimanja hrane. Gubici kod senae iznose od 10 70% a kod silae oko 27%. ta predlaemo ? Koristite savremene maine i znanje, sauvajte hranljivu vrednost hrane, smanjite fiziki rad, a poveajte koliinu mleka/mesa, a time i zaradite vie.

Omota kvadratnih bala Sve maine su prilagoene kako malim i srednjim farmama, tako i velikim, napravljene od vrhunskog materijala, noene, vuene ili stacionarne, mehaniki, poluautomatski ili automatski programirane, sve u cilju olakavanja izvoenja zadatih radnji, a poveanju profita vlasniku. ta dobijamo korienjem ovih maina? Ouvanje hranljive vrednosti, hrana je ista, prirodna, svaka bala poseban obrok, lake skladitenje, nema gubitaka isplativije, poveanje koliine mleka/mesa, izbalansiran isti obrok tokom cele godine.

 Ekonomski najisplativija hrana /nema odravanja silosa, nema gubitaka/ a prema ispitivanjima, silaa sabijena i umotana kota 35% manje po kg suve materije u odnosu na tren silos!  Sigurna hrana svaka bala poseban obrok ista i prirodna visoka higijena, Fleksibilnost skladitenja ne prave se  skupi silosi, bale na pristupanoj razdaljini,  Zatita okoline nema isputanja otpadnih voda / kod travne silae 28 litara otpadnih voda!  Nema dodatnog zagrevanja, nema gubitaka kvalitetnija hrana vie mleka/mesa vie para!

Posetite nas na 80. Meunarodnom poljoprivrednom sajmu, ispred hale 12!

KVALITETNA HRANA ZA SVE VRSTE IVOTINJA!

Kontakt: GOWEIL Machinenbau GmbH 21000 Novi Sad, Baji ilinskog 23. tel. 021/ 2100 875, tel/fax. 021/ 2100 876 mob. 069/ 55 00 648 mail. office.serbia@goeweil.com web. www.goeweil.com
7

LT Master 8
6

POLJOPRIVREDNI FAKULTET NOVI SAD

POLJOPRIVREDNI FAKULTET NOVI SAD

Zajednikom investicijom Vlade Srbije i Vlade Vojvodine poela sa radom

Ovlaena laboratorija za analizu kvaliteta mleka

Uzorci mleka sa bar-kodom

Kompjuterizovan rad u laboratoriji

Ono to je benefit za same proizvoae od ove laboratorije je, pre svega, da proizvoai mogu da donesu na osnovu ovih rezultata poslovne odluke vezane za ishranu, za reprodukciju, i da li e odgajivanje vriti u istoj rasi ili sa ukrtanjima - kae dr Sneana Trivunovi, direktorka Departmana za stoastvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Na Departmanu za stoarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, 7. maja, poela je sa radom Ovlaena laboratorija za analizu mleka za potrebe odgajivaa, odnosno selekcije. U laboratoriju koja e dnevno analizirati oko 1.500 uzoraka mleka, a koje sakuplja 55 odgajivakih organizacija, zajedniki su investirali Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i Pokrajinski skretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo. U kojoj meri je bilo neophodno pokretanje ovakve jedne laboratorije dovoljno govore i podaci iz poslednjeg popisa prema kojima u Vojvodini ima oko 250.000, a u Srbiji ukupno 910.000 goveda. Radom ove laboratorije razotkrie se i lairani podaci. Naime, kada se sprovede uzimanje uzoraka od svakog muznog grla, bie poznati podaci o broju i kvalitetu mleka uzorkovanih muznih stada. Troak koji su i do sada plaali farmeri, kako je reeno, iznosio je 96 dinara, to je u odnosu na primljenu naknadu za premije i umatiena grla simbolian iznos. Dr Sneana Trivunovi Tanije, strunjaci su izraunali da sa mlenou od 5.500 litara po grlu farmer od jedne muzare sa premijom i podsticajima, sa cenom mleka od 32 dinara, godinje moe da ostvari bruto zaradu od 235.000 dinara. Kvalitetna priplodna grla iz Agrarnog budeta dobijae ove godine 20.000 dinara po kravi, a 4.000 dinara po ovci i kozi. Vano je i da e sa podacima o grlima Srbija imati uslov da izdaje pedigre koji je priznat u svetu. Podseamo da su ovakve laboratorije u naprednim stoarskim dravama sastavni deo mlenog govedarstva. Kada se uspostavi i laboratorija za trgovako ocenjivanje kvaliteta mleka, koja e ove godine evidentno izostati zbog procedure u javnoj nabavci za opremu i ureaje, uz ovu laboratoriju vezanu za selekcijske mere, Srbija e u mlenom sektoru biti konano ureena zemlja. Jer, i poslednja sektorska analiza mlekarske industrije pored niza loih ocena pokazuje nedostatke

matinih knjiga, nedovoljno poboljanje u rasnom sastavu, kao i da se mere selekcije ne rade u kontinuitetu i da od tih mera najmanju korist imaju farmeri. Prema kapacitetu i broju strunjaka, Laboratorija za analizu kvaliteta mleka na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, koja je namenjena prevashodno merama selekcije, moi e da zadovolji potrebe od 80.000 muznih grla u Srbiji sa svih farmi. Za sada laboratorija obrauje podatke samo za interne provere, ali e se kasnije taj posao proiriti i za komercijalne potrebe mlekara. U cilju pojanjenja rada i znaaja laboratorije prenosimo deo izjave dr Sneane Trivunovi, koju je 23. aprila saoptila novinarima.

Laboratorija po zakonskim uslovima

- Proizvoai na terenu zaista ne razumeju o emu se radi kada je u pitanju ova laboratorija i moemo slobodno rei da su pomalo i uplaeni. Uplaeni su zato to ova laboratorija, naravno, iziskuje i neke dodatne trokove koje proizvoai sada moraju da plate, a sa druge strane oni jo ne shvataju koji su to benefiti za njih od laboratorije. Zahvaljujui Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo i sopstvenim sredstvima Departman za stoarstvo Poljoprivrednog fakulteta je opremilo laboratoriju za analizu kvaliteta mleka koja ispunjava

sve uslove po Zakonu o stoarstvu za upis u registar organizacija sa posebnim ovlaenjem i odgajivakih organizacija, za ega je i Poljoprivredni fakultet dobio reenje od resornog ministarstva. Laboratorija ima i aparat za somatske elije od 200 uzoraka na sat kao i jedan kombi aparat koji je rezerva ukoliko osnovni aparat stane od 400 uzoraka na sat da ne bi dolo do zastoja u poslu. Dakle, laboratorija raspolae sa vozilom i hladnjaom koje e kupiti uzorke na svim sabirnim mestima po celoj Vojvodini, a kasnije i Srbiji. Laboratorija raspolae i sa dodatnim strunim kadrom osim kadra koji je zakonski propisan. Znaajno je naglasiti da Departman za stoarstvo raspolae i drugim strunim kadrovima iz laboratorija koje postoje na Departmanu tako da ne postoji mogunost nikakvog zastoja u poslu - rekla je dr Sneana Trivunovi. Autor: D. osi Izvor: Sremska poljoprivreda

Benefit za proizvoae
- Ono to je benefit za same proizvoae od ove laboratorije je, pre svega, da proizvoai mogu da donesu na osnovu ovih rezultata poslovne odluke vezane za ishranu, za reprodukciju i da donesu odluku da li e odgajivanje vriti u istoj rasi ili e ii sa ukrtanjima sa nekim tovnim rasama, koji je slabije kvalitativni deo mlene populacije, ili e se moda grla kartirati. Osim toga, naravno, ono to je benefit za proizvoae je to mogu i to e dobijati tane genetske vrednosti svojih plotkinja i, jo vanije, priplodnjaka. Za genetsku vrednost priplodnjaka koji se nalaze na naem terenu, bilo kao ivi priplodnjaci u centrima za VO, bilo kao semena koja uvozimo, mora se odreivati i praviti rang ovih priplodnjaka na naem terenu - jer ono to dobijamo kao ocene genetskih vrednosti iz inostranstva ne znai da jeste i ocena njihove vrednosti na naem terenu. Prema tome, rang mora da se napravi, a moe da se napravi jedino ukoliko imamo tana i jedinstvena merenja i ukoliko su svi bikovi pod istim uslovima merenja. Takoe, nai proizvoai e na ovaj nain imati i meunarodne priznate pedigree, jer bez ovakvih tanih merenja nai pedigrei u svetu nisu priznati. Samo na ovaj nain nam se otvaraju vrata i za izvoz kvalitetnih priplodnih grla - naglasila je dr Sneana Trivunovi.

Redovna kontrola produktivnosti

- Ova laboratorija ima za cilj da sprovodi odgajivake programe za holtajn frizijsku, simentalsku i Brown Swiss rase goveda, kao i za potrebe mlenih rasa ovaca i koza, po kojima kvalitetna priplodna grla moraju da imaju redovnu kontrolu produktivnosti. Redovna kontrola produktivnosti grla obuhvata merenje koliine mleka, sadraj mlene masti i proteina jednom meseno kod svake krave u kontrolisanoj populaciji. Zavisno od potreba, rezultati mogu biti poznati od etiri do 30 dana, a kapacitet laboratorije je 60.000 uzoraka meseno. Inae, trenutni broj uzoraka u Vojvodini je oko 20.000 meseno. Dodatni parametri kvaliteta mleka koji e dobijati proizvoai odnosi se na sadraj laktoze i bezmasne suve materije, a po zahtevu i broj somatskih elija i ureje - rekla je dr Sneana Trivunovi, direktorka Departmana za stoarstvo.

Kombi za uzimanje uzoraka mleka (Foto: AgroServis)

PREHRAMBENO-PRERAIVAKA PROIZVODNJA

PREHRAMBENO-PRERAIVAKA PROIZVODNJA

Vitastil

Sa dve nagrade ampion kvaliteta, na 80. Meunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu potvreno da su proizvodi SZR Vitastil iz Erdevika sinonim za

ZDRAVLJA I VITALNOSTI
Miroslav urka

TOP BREND

Naa vizija je da kvalitetom svojih proizvoda poveamo na udeo na tritu i jednog dana da postanemo lideri datog trita. Zadovoljavanje potroaevih zahteva i nega odnosa sa kupcima predstavljaju neizostavne zadatke kompanije.

Proizvodi koje nudi firma Vitastil iz Erdevika su jezgro suncokreta, hladno ceeno gurmansko ulje, biljna pateta, a uskoro i ulje semena konoplje - Pored velikog broja zadovoljnih konzumenata irom Srbije, proizvodi SZR Vitastil verifikovani su i sa pet ampionskih i jednom zlatnom medaljom na meunarodnim sajmovima poljoprivrede u Novom Sadu, to je svakako potvrda kvaliteta za prepoznatljiv brend zdrave hrane.
Povodom osvojenih nagrada, ampion kvaliteta za gurmansko hladno ceeno suncokretovo ulje i ampion kvaliteta za patetu od suncokreta na ovogodinjem 80. Meunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, Miroslav urka, vlasnik firme Vitastil iz Erdevika, otkriva svoju viziju i misiju poslovanja, u magazinu AgroVizija. ZADOVOLJSTVO KUPACA NAJVANIJE Vitastil je privatna firma, osnovana 2004. godine u Erdeviku. Iskustvo u poslovima proizvodnje proizvoda od suncokreta datira iz 1992. godine. Od svog nastanka firma Vitastil se bavi preradom suncokretovog jezgra, da bi vremenom modernizovala svoje pogone i zapoela proizvodnju gurmanskog hladnog ceenog ulja od suncokreta, odnosno svog najnovijeg proizvoda: suncokretove patete. Proizvodi kompanije Vitastil se mogu nai kako na teritoriji Vojvodine, tako i na teritoriji cele Srbije u svim bolje snabdevenim veleprodajama i prodavnicama zdrave hrane. Kako bismo se na adekvatan nain brinuli o Vaem zdravlju, naa obaveza je da neprestano unapreujemo proces proizvodnje i uz Vae poverenje zajedniki savladamo zahteve vremena. Uz potovanje propisa Evropske unije o proizvodnji, skladitenju i pakovanju hrane, usaglasili smo poslovanje sa zahtevanim standardima u naoj delatnosti. Odnose sa potroaima naih proizvoda i naim partnerima zasnivamo na saradnji i uzajamnom potovanju jer je svaki pojedinac od esencijalne vanosti za kompaniju Vitastil. Zadovoljstvo naih kupaca i partnera predstavlja temelje na kojima gradimo nae poslovanje, ba kao i dobra atmosfera unutar same kompanije. Visoka motivacija zaposlenih i opredeljenje za proizvodnju visoko kvalitetnih i zdravih proizvoda izgrauju imid kompanije.
Pakovanje jezgra suncokreta od 0.5 kg

Re vizionara ouvanja zdravlja i vitalnosti

KVALITET I ZDRAVA ISHRANA

Da li razmiljate o Vaem zdravlju i zdravlju Vae porodice? - Interesovanjem prema zdravom nainu ivota, shvatio sam da menjajui male stvari danas, inimo velika dela za nau budunost. Uvidevi da u naem drutvu ima mnogo pojedinaca koji takoe brinu o svojoj budunosti, odluio sam se da prihvatim izazova i pruim im mogunost da ouvaju svoje zdravlje i vitalnost godinama. Tako je nastala kompanija Vitastil, smetena u samom srcu plodne vojvoanske nizije. Svojim poloajem, naoj kompaniji je pruena prilika da koristi najbolje sirovine sa prostranih ravnica koje izgrauju kvalitet naih proizvoda. Da bih zaista misao sproveo u delo, preradu naih sirovina vre moderne nemake maine, uvezene kako bi se dobijeni proizvodi kvalitetom izdvajali od proizvoda postojee konkurencije. Time je nae skromno preduzee postalo prepoznatljiv simbol kvaliteta i simbol zdrave ishrane irom zemlje. Nagrade na mnogim takmienjima i sajmovima, kao i stalna kontrola od strane Tehnolokog fakulteta Univerziteta Novi Sad, pruaju potvrdu napisanim reima i garantuju konzistentnost pruenih usluga - kae Miroslav urka.

Mini uljara Vitastila

PROIZVODI Od svog nastanka firma Vitastil se bavi preradom suncokretovog jezgra, da bi vremenom modernizovala svoje pogone i zapoela proizvodnju gurmanskog hladnog ceenog ulja od suncokreta, odnosno svog najnovijeg proizvoda: suncokretove patete. Proizvodi koje Vitastil nudi su jezgro suncokreta, hladno ceeno gurmansko ulje, biljna pateta, a uskoro i ulje semena konoplje. JEZGRO SUNCOKRETA Vitastil Vam nudi visokokvalitetno jezgro suncokreta pogodno za korienje u prehrambenoj i konditorskoj industriji. Potpuno oljuteno, neoteeno jezgro preienog Vitastil suncokreta je lako prepoznatljivo na tritu. Zahvaljujui korienju specijalnog hibrida konzumnog suncokreta, preporuenog od nutricionista za upotrebu u svakodnevnoj ishrani, odnosno u

konditorskoj industriji, naa sirovina, svoj visoki kvalitet doarava osim u nutritivnom smislu i vizuelno. Semenke se mogu grickati, dodavati u salate, sendvice, testo za hleb, kifle, kolae, itd. Visok procenat nezasienih masnih kiselina, pre svega omega 6 masnih kiselina, doprinose normalnom funkcionisanju organizma, sniavanju holesterola u krvi i ouvanju kardiovaskularnog sistema. Konzumiranjem suncokreta u organizam se unose bitni minerali, poput fosfora, cinka, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, selena, gvoa, kao i vitamini A, D, E i deo B-kompleks vitamina. Upravo ti minerali i vitamini obezbeuju antikancerogeno i antivirusno dejstvo koje poseduju suncokretova jezgra. HLADNO CEENO GURMANSKO ULJE Da li Vam je bitno kakvo ulje koristite za pripremu hrane? Da li ste se zapitali ima li zdravijih ili boljih ulja i ta zapravo znai jestivo nerafinisano, odnosno hladno ceeno ulje? Uporedimo nain proizvodnje jednog i drugog ulja i njihov rezultat. Hladno ceeno gurmansko ulje Vitastil se dobija od briljivo uvanog, osuenog i oienog suncokreta, potpuno prirodnom putem, tj. presovanjem semena na punoj presi i naknadnom filtracijom izdvojenog ulja. Proizvodnja Vitastil ulja se odvija na temperaturi 11

10

PREHRAMBENO-PRERAIVAKA PROIZVODNJA ulja u usnoj upljini, pri emu ulje za sebe vee tetne materije, te oslobaa organizam od opasnih otrova. Na zasedanju onkologa i bakteriologa dr. med. F. Karach je odrao referat koji je probudio veliko interesovanje meu prisutnima. Naime, dr. Karach je prikazao neobinu metodu ozdravljenja ovekovog organizma pomou nerafinisanog suncokretovog ulja. Zbog sopstvene bolesti je lino isprobao terapiju i ustanovio da je upravo ona uzrok njegovog ozdravljenja. Dr. Karach tvrdi da bi ovek najnormalnije mogao iveti 140 do 150 godina upranjavajui ovu terapiju. Mukanje ulja jaa mikrofloru organizma, ime se smanjuje mogunost nastanka bolesti, jer se podie imunitet i organizam postaje sposoban sam da se izbori protiv bolesti. Terapijom su postignuti veliki uspesi u izleenju sledeih bolesti: glavobolja, zubobolja, bronhitis, tromboza, hronina bolest krvi, artroza, paraliza, umor, ekcemi, eludanog ira, crevnih bolesti, oboljenja srca, bubrega, encefalitisa, enskih bolesti, upala mozga, tumora, greva, bolesti ivaca, plua, jetra, infarkta, problema sa spavanjem i mnogih drugih. Terapija deluje i preventivno, a dobra strana je i to ne stvara nikakve tetne nuspojave. Postupak mukanja: Jedna supena kaika ulja se muka u ustima 15-20 minuta. Mukanje ne mora da bude intezivno (polako
Gurmansko hladno ceeno suncokretovo ulje

PREHRAMBENO-PRERAIVAKA PROIZVODNJA mukamo u ustima) i to na prazan eludac, dakle obino pre doruka (do 3 puta dnevno). ULJE SE NI SLUAJNO NE SME PROGUTATI! ISPLJUNUTA TENOST TREBA DA BUDE BELA, RETKA I TENA. Ukoliko tenost nije bela, znai da smo kratko mukali. Nakon to smo ispljunuli tenost, usta se moraju dobro isprati toplom vodom, a posle i etkicom i pastom za zube. U ispljunutoj tenosti se nalazi velika koliina toksina i tetnih bakterija. Zanimljiva je injenica za ljude koji imaju problema sa paradentozom da ova terapija deluje na uvrivanje klimavih zuba. Terapija traje dok Vam se ne vrati preanja snaga, sveina i miran san. Kod akutnih oboljenja potrebno je 2-4 dana, a kod hroninih i do jedne godine do potpunog izleenja. Dogaa se da se dan ili dva nakon poetka terapije stanje pogora. To se deava obino ljudima koji boluju od vie bolesti istovremeno. Moe da doe do poveanja telesne temperatura, ali upravo to je znak da organizam izbacuje tetne bakterije i da terapija poinje da deluje. BILJNA PATETA OD SUNCOKRETA Pateta od proteinskog jezgra suncokreta je jedinstveni proizvod koji do sada nije postojao na naem tristu u takvom obliku i nutritivnom sastavu. Pateta obiluje konzumnim sastojcima koji daju potreban balans vitamina, minerala i nezasienih masnih kiselina

Biljna pateta Vitastil se preporuuje svim kategorijama potroaa radi unapreenja zdravlja. ULJE OD SEMENA KONOPLJE - USKORO U toku je finalizacija ovog proizvoda, vie informacija uskoro.

NAGRADE
Na meunarodnim poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu, SZR Vitastil iz Erdevika osvojio je sledee nagrade: - Zlatna medalja za gurmansko hladno ceeno suncokretovo ulje - 2008. godine, - ampion kvaliteta za gurmansko hladno ceeno suncokretovo ulje - 2009. godine,

od 60C, to omoguava ouvanje svih nutritivnih i lekovitih sastojaka semenki. Vitastil hladno ceeno ulje je visoko kvalitetno ulje, preporueno od mnogih strunjaka zbog svog nutritivnog sastava i blagotvornog dejstva. Uz obilje zdravih nezasienih masnih kiselina, minerala i vitamina preporuuje se za pripremanje salata i raznih vrsta jela. Putem saradnje sa Tehnoloskim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, uz stalnu analizu proizvoda akreditovane laboratorije za ispitivanje prehrambenih priozvoda od strane eksperata u oblasti jestivih ulja, garantujemo konstantan kvalitet u svakoj flai Vitastil hladno cedjenog ulja. Osvajanjem mnogih priznanja i vrhunskih nagrada na takmienjima i sajmovima Vitastil ulje dobija potvrdu dobro sprovedene ideje i uloenog truda u razvoj zdravog proizvoda koji postaje prepoznatljiv po svom vrhunskom kvalitetu, privlanoj ilibarno-utoj boji i izuzetnoj aromi, to e konzumentu priloiti poseban gastronomski uitak. TERAPIJA ZA PRIRODNO LEENJE Uljna terapija je postupak mukanja ulja u ustima ime se jednostavno isisavaju mikroorganizmi i otrovi iz tela. Ceo terapijski postupak sastoji se od mukanja 12

proizvodi i pakuje Vitastil Erdevik

Vitastil
50g

- ampion kvaliteta za gurmansko hladno ceeno suncokretovo ulje - 2010. godine, - ampion kvaliteta za gurmansko hladno ceeno suncokretovo ulje - 2012. godine, - ampion kvaliteta za gurmansko hladno ceeno suncokretovo ulje - 2013. godine,

Biljna Pateta od Suncokreta

Ko n
ta
kt

i:

a Tel vit :06 il : 4/193 -13-89 - ema

st

il @

tt .r s

- ampion kvaliteta za patetu od suncokreta 2013. godine.

Biljna pateta od suncokreta

Stil koji Vam daje vitalnost

neophodnih u svakodnevnoj ishrani. Jedinstvenog ukusa i prijatnog mirisa, bogata vitaminom E i omega-6 masnim kiselinama, Vitastil pateta prua idealnu kombinaciju dobrog ukusa i zdravlja. Obiljem proteina i drugih fito-nutrijenata pateta ima antioksidativnu ulogu, kao i ulogu zatitnika kardiovaskularnog sistema. Minerali poput gvoa, magnezijuma (uloga da apsorbuje kalcijum), selena (spreava srana oboljenja), cinka (jaa imuni sistem) i fosfora samo su neki od lekovitih sastojaka koji se nalaze u pateti.

Karaoreva 38 Tel/fax: 022/752-365 Mob: 064/1931-389 E-mail: kontakt@vitastil.rs Web: www.vitastil.rs

13

SZR Vitastil, 22230 Erdevik

BERZANSKI POSLOVI INTERVJU:

BERZANSKI POSLOVI

arko Galetin,

direktor Produktne berze Novi Sad

Prema svim kriterijumima po kojima se vri klasifikacija robnih berzi u svetu, Produktna berza u Novom Sadu bi se mogla nazvati spot berzom, berzom itarica - U poslednjih 10 godina prosek trgovanja na berzi se kretao preko 100.000 tona Ovo bi trebalo da bude godina stabilizacije bilansa, jer se oekuje vei prinos penice, kukuruza i soje - kae arko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad.
Da je Produktna berza Novi Sad jedinstvena institucija ove vrste u Srbiji, govore i mnogobrojna priznanja poput nagrade Kapetan Mia Anastasijevi, koja je Produktnoj berzi Novi Sad dodeljena u oblasti agrara. Takoe, prvom oveku berze, direktoru arku Galetinu, od strane Ministarstva poljoprivrede poveren je posao koordinatora grupe za agroindustriju u okviru izrade Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, to samo po sebi dovoljno govori. O Produktnoj berzi kao brendu organizovanog trita, specifinostima i procenama trinih kretanja, kao i o perspektivama za one koji su spremni da se ukljue u trgovanje preko berze, razgovarali smo sa direktorom arkom Galetinom. Kako moemo klasifikovati tip Produktne berze u Novom Sadu? - Prema svim kriterijumima po kojima se vri klasifikacija robnih berzi u svetu, Produktna berza bi se mogla nazvati spot berzom, berza koja trguje trinim materijalom iji je rok isporuke najkasnije u roku od tri dana od dana zakljuenja ugovora. Naravno, kada kaemo da je to spot trgovina ne znai da nema i onih ugovora koje mi kolokvijalno zovemo ugovori na zeleno. Ali kako se oni sporadino javljaju Produktna berza kada zakljuuje neki posao vodi rauna o tome da su to poslovi koji imaju karakter tzv. spot ili promptnih poslova, a to su cene koje se zakljue na takvom tritu koje su referentne i koje se u skladu sa pravilnikom u informisanju objavljuju kao referentne cene za ovo trite. To su one cene koje su u skladu sa paritetima trgovanja na spot tritu. Ako bismo ili u dalju klasifikaciju berzi u pronalaenju gde je tu Produktna berza iz Novog Sada, a taj kriterijum bi bio po karakteru trinog materijala, Produktna berza bi mogla slobodno da se nazove berzom itarica. Na listingu berze pored itarica nalaze se i uljarice, i mineralna ubriva, i konzumna roba, u principu sva roba koja se moe standardizovati. Ali kako su 83-84% svake godine u strukturi prometa itarice, pre svega kukuruz i penica i u mnogo manjoj meri jeam i neto simbolino ovas, po toj klasifikaciji mi bismo mogli Produktnu berzu u Novom Sadu da nazovemo spot berza, berza itarica - kae Galetin. Dakle, na berzi se ne trguje svim i svaim? - Trguje se robama koje mogu da se standardizuju, a to su one robe koje kada ponua preko naloga prodaje na svom nalogu prodaje moe tano da definie o kakvoj se robi radi. Ako je u standardu, to se podrazumeva, vani su kriterijumi kvaliteta robe, da ta roba moe da izae na berzu. I zbog toga mi razbijamo neke zablude da se moe trgovati svim i svaim na berzi. Na pravim i ozbiljnim berzama ne moe da bude predmet trgovanja ona roba koja ne moe da se personifikuje na papiru i na onome to pie na dokumentu. Koje robe su dominantne? - Kukuruz je apsolutno dominantan, ali u ovoj ekonomskoj 2012-2013. godini nee biti toliko dominantan i ozbiljno ga ugroava u tom statusu penica, to se tie trgovanja, ali verujem da je ovo trenutna situacija i slabost koju kukuruz ima zbog loeg prinosa prole godine. Ono to je primetno jeste da je ipak poveano uee robe iz tzv. soja kompleksa, pre svega mislim na sojino zrno i sojinu samu.

PRODUKTNA BERZA - BREND ORGANIZOVANOG TRITA

proizvoai sve vie postaju nezavisni u nekoj meri, bar to se tie proizvodnje soje, i ne ugovaraju zajedniku proizvodnju bez razmiljanja, ve jednostavno ekaju. Zajednika proizvodnja, naravno, ima i svoje prednosti s obzirom da proizvoa ne angauje sopstveni kapital. Meutim, pokazalo se vremenom da ipak vie profitiraju oni koji mogu slobodno da raspolau svojom robom. Zbog toga je primetno da imamo poveano prisustvo soje na slobodnom tritu, odnosno, na organizovanom tritu Produktne berze u Novom Sadu. Generalno monopoli i loa trina struktura su veliki protivnik organizovanog i transparentnog javnog trita onako kako to rade berzanska trita. Koji je obim prometa preko Produktne berze? - U poslednjih 10 godina prosek trgovanja na berzi se kretao preko 100.000 tona i to u komercijalnom delu poslovanja bez dravnih intervencija. Ove godine se osetio nedostatak kukuruza na tritu i to je bitno umanjilo obime trgovanja

Da li trgovanje preko berze ide na ruku monopolistima? - Okolnost da imate monopolizaciju trita sa jedne strane je neto to ne ide u prilog berzanskom i slobodnom tritu. Ono to smo primetili na tritu soje i roba iz tzv. soja kompleksa jeste da ovo trite sve vie postaje slobodno trite, bez obzira to se tu pojavljuje tek nekoliko otkupljivaa kao to je Victoria group, to upuuje samo na to da poljoprivredni

preko Produktne berze, a videemo ta e se desiti u drugom polugoditu. Trenutni agrometeoroloki uslovi i vegetativna kondicija useva obeava da bi ovo mogla biti jedna dobra godina, ali je jo rano da se takvi zakljuci donose. Ukoliko kukuruz odbaci prinos preko est miliona tona, to je jedna potpuno uobiajena situacija za nae uslove, i ukoliko budemo imali penice preko tri miliona tona, to nije iskljueno s obzirom na okolnost koliko je posejano penice i kako ona trenutno izgleda, mi bismo u narednoj ekonomskoj 20132014. godini mogli da uemo sa velikim trinim rezervama i sa velikim trinim potencijalom sa tim stratekim primarnim robama, to e u svakom sluaju uticati i na vei obim trgovanja na Produktnoj berzi - im se vea koliina robe oslobodi preko one koja je unapred ugovorena za predaju. Da li je trgovanje preko berze u skladu sa dravnim potrebama i da li drava radi u saglasju sa berzom? - Drava esto pribegava intervencijama na tritu. Uglavnom je to otkup poljoprivrednih proizvoda u periodima etve, odnosno berbe, i intervencija u nekim ekstremnim situacijama kada treba smiriti trite i kada se ukae prilika zbog nedostatka pojedinih stratekih sirovina na tritu. Tada drava odluuje da na osnovu svojih propisanih kriterijuma, na osnovu uredbe ili zakljuka Vlade, od koga moe da se kupi roba, a uglavnom su to penica i kukuruz, koja je minimalna a koja maksimalna koliina, ko moe da zadovolji te kriterijume da moe da proda, te kriterijume berza sprovodi operativno i primenjuje na trite. Ko zadovolji te kriterijume preko

apliciranja zahteva za prodaju penice ili kukuruza preko Produktne berze taj ulazi u krug potencijalnih prodavaca dravi. To nije klasian berzanski posao ali berza tu vie koristi svoju logistiku i kriterijume, daje svoju tehniku i kadrovsku podrku da se taj posao obavi na najpoteniji mogui nain i da niko van tih kriterijuma ne moe da ue u krug onih koji mogu da prodaju, niti da ima nekih diskrecionih odluka. Berza jasno primenjuje kriterijume koje drava propie i niko mimo tih kriterijuma ne moe da ide dalje. Time berza daje podrku dravi. Onog momenta kada se Republika direkcija za robne rezerve transformie u jednu instituciju malo modernijeg tipa, kako to na zapadu funkcionie, i s druge strane kada se afirmie sistem robnih zapisa do kraja, i kada jednog dana Republika direkcija za robne rezerve, iji bi jedan segment bio dovoljno operativan da moe mnogo bre da intervenie na tritu preko sistema javnih skladita na primer, jer to bi bio jedan zaokruen sistem, tada bi drava mogla da se pojavljuje na berzi kao redovan berzanski igra a ne kao neka institucija koja e ipak na neki nain da poremeti trite. Svaki put kada se drava pojavi ono redovno trite se pritaji, stane i saeka da vidi kako i sa kojom cenom drava nastupa, da li je u pitanju prodaja ili kupovina, s kojom koliinom nastupa. U tim prilikama trite malo stane i malo se poremeti, a u drugim okolnostima drava bi mogla da bude pravi berzanski uesnik i da bude stalno prisutna i da svojim mehanizmima utie na stabilizaciju trita. Kakve su prognoze berzanskog poslovanja za ovu godinu to se tie prometa? - Kukuruz je bio potpuni trini lider, najprisutnija roba na naem tritu, onda kada je odbacivao najvei trini viak. U ovim uslovima mi trinog vika kukuruza praktino i nemamo. S druge strane taj trini viak najveim delom apsorbovala je izvozna tranja, onaj deo tranje koji je bio usmeren prema izvozu. Izvoznici kao deo tranje su najlikvidniji deo tranje, to je onaj deo tranje koji je imao likvidna sredstva i koji je mogao u svakom trenutku da odgovori ponudi ukoliko to njima odgovara, jer je imao operativne pare. Mi sada imamo situaciju da izvoz kukuruza stoji, izvoza praktino i nema jer je to toliko simbolino i toliko malo da moemo konstatovati da izvozne tranje nemamo. Kada se povue tako jedan veliki trini segment sa trita onda je sasvim jasno da trite dolazi u neke probleme, neu da kaem u krizu, ali u izvesne probleme. Koliko god mi sada smatrali te nae izvoznike monopolistima to je u ovom trenutku onaj deo tranje koji, poto ga nema, je u najveoj meri uticao da imamo tako plitko trite sa malim prometima. Zato ipak oekujem da ove godine promet bude neto slabiji nego prolih godina, iako su u drugoj polovini godine najvei obimi trgovanja, bez obzira kakav je rod, jer se pikovi obima trgovanja deavaju u periodima skidanja useva, jul to se tie penice, septembar i oktobar to se tie kukuruza, soje i suncokreta. U velikoj meri zavisi kakav emo imati prinos sledee godine to je direktna posledica i deavanja na berzi. Koje e kulture biti vodee po ceni i na kojima e se najvie zaraditi? - Generalno procene svetskih trinih analitiara na bazi vrlo relevantnih podataka su da je prola godina bila jedna od najloijih godina to se tie prinosa itarica, a donekle i uljarica, i da je to godina koja je donela vrlo ozbiljno naruene bilanse na tritu nekih roba. To se, pre svega, odnosi na kukuruz, a donekle i na penicu, govorei o svetskim relacijama. Zbog svetske ekonomske krize koja je i dalje prisutna i recesije u

14

15

BERZANSKI POSLOVI
mnogim velikim zemljama, zbog pojave, recimo, ptiijeg gripa u Kini, tranja za nekim robama je pala tako da je ta okolnost malo uravnoteila tu situaciju, ali e i dalje ekonomska 20122013. godina biti zabeleena po tome to su se bilansi ozbiljno naruili. Sve ukazuje na to, apsolutno su podaci relevantni, da su povrine u svetu poveane i za penicu, i za kukuruz, i za soju. Burno se prati vegetativna kondicija u ovoj fazi svugde. Globalna promena klime toliko brzim tempom napreduje da je postala apsolutno nepredvidiv faktor i moda najuticajniji faktor u formiranju cena. Meutim, sve prognoze referentnih svetskih trinih institucija, prognostikih kua koje se bave tim stvarima idu u tom pravcu da e 2013. godina ipak biti godina oporavka bilansa. To bi trebalo da bude godina stabilizacije bilansa, jer se oekuje vei prinos penice, kukuruza i soje. To se ve vidi na meunarodnim tritima jer se na bazi procena cene pomeraju na dole, na osnovu nedeljnih izvetaja i praenja vremenskih prilika. izdvojilo od ostalih trinih institucija koje se bave tritima na nivou Srbije. Neguje se u ovim zakonskim okolnostima, a radi se intenzivno na novom Zakonu o robnim berzama, koji e po meni sasvim izvesno biti donet na jesen. Berza istrajava na tim principima i dri ih se, i to je ono to je berzu definitivno izdvojilo kao jedan specifini trini mehanizam od svih ostalih. Ovakav trini mehanizam i ovakav trini sistem koji forsira Produktna berza ima svojih i nedostataka, upravo iz razloga to ne postoji odgovarajua zakonska regulativa koja bi podigla kapacitete Produktne berze, pre svega kapacitete u smislu zatite trinih uesnika. Mi smo toga svesni, ali primenjujui svoje iskustvo u organizovanju ovakvog trita i neke sisteme zatite koji u ovim okvirima mi moemo da primenimo maksimalno, koliko god je mogue u ovim okolnostima, titimo trite od manipulacija. Ne kaemo da nema namera da se to radi i preko Produktne berze ali Produktna berza u tome ne uestvuje i svaki pokuaj nekih trinih manipulacija, svaku i najmanju sumnju mi otklanjamo tako to ili sklanjamo taj trini materijal sa trgovanja, ili dotinu firmu. ta poruujete onima koji bi da trguju preko berze? - Berza nije mesto ni institucija koja treba da omogui svakome da zaradi, ve institucija koja svima prua ravnopravnu ansu za zaradom. Zaradie onaj ko bude znao bolje da upotrebi informaciju, a lan berze dobija vrlo pouzdane i sigurne informacije na osnovu kojih moe sam da donosi odluke. Jedan ste od koordinatora u izradi dravne Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja. Iako Vas ta aktivnost sigurno isuvie angauje, da li ste ipak zadovoljni time to Vam je od strane drave poveren taj posao? - Da, moju panju u poslednje vreme zaista ozbiljno zaokuplja posao koji mi je dodeljen od strane Ministarstva poljoprivrede gde sam koordinator jedne podgrupe, radne grupe za izradu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja. Koordinator sam grupe za agroindustriju, a to je jedan segment koji do sada u prethodnim strategijama nije bio tretiran kao posebna celina. Ovog puta Ministarstvo poljoprivrede je procenilo da bi upravo taj segment agroindustrije trebao da bude integralni deo Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja i kao takav je posebno apostrofiran. Okupljen je jedan vrlo struan saziv ljudi iz raznih oblasti, poev od ratarstva, povrtarstva, voarstva, vinogradarstva, stoarstva, ruralnog razvoja, itd. Mislim da je ukljuen na najiri mogui nain najstruniji deo nae javnosti da se uradi jedan ovakav dokument. Ekspertski tim obrazovan od strane Ministarstva poljoprivrede, a u koji e biti ukljueni i koordinatori radnih grupa, uobliie materijal i praktino dati kapacitet tom dokumentu time to e ga usvojiti Skuptina i to e postati, praktino, jedan kljuni dokument oko ega bi trebao da se postigne opti konsenzus za to u kom pravcu bi naa poljoprivreda trebala da ide. Tim pre, jer naa poljoprivreda i politika nae poljoprivrede treba da bude ukljuena u integralni sistem zajednike agrarne politike EU. Mislim da e strateki cilj i uopte poruka ove strategije i stratekog opredeljenja drave ii u tom pravcu da se u to veoj meri afirmie proizvodnja koja e koristiti zdrave potencijale primarne proizvodnje i iskoristiti ih za finalne proizvode koji e biti konkurentni i imati prou na evropskom tritu, a ne da naa poljoprivreda bude tretirana kao sirovinska baza - zakljuio je arko Galetin. D. osi

Naravno da je to uvek nezahvalno prognozirati, ali ono to je nama uvek prvi indikator i pokazatelj jeste kada se radi penica na zeleno. Prvi ugovor je uraen sredinom aprila na nivou 16,20 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ako je to sada neki prvi pokazatelj kupca koji je bio dovoljno hrabar da izae na trite, kada se zaraunaju neki trokovi njegovog angaovanog kapitala i neka njegova eventualna zarada koju bi on oekivao, onda opet moemo doi do neke cifre na nivou izmeu 18 i 20 dinara. To je vrlo slobodna procena. Ono to moe na naem tritu da izazove poveanu tranju penice jeste eventualna okolnost da bi penica novog roda u velikoj meri mogla da ode u sektor za ishranu stoke, da se koristi kao stona hrana. Naravno, ona ne ide za ishranu kao kukuruz koji je univerzalna komponenta za svu stoku, ali nije iskljueno da, u nedostatku kukuruza, pritisak tranje u tom periodu bude vei i od uobiajenog to bi opet moglo da utie neto i na trite. Zato bismo mogli rei za Produktnu berzu Novi Sad da je u okviru svoje delatnosti na brend? - Kao prvo Produktna berza povlai svoje reference na bazi tradicije. Drugo, Produktna berza je insistirala na nekim trinim principima organizovanja trita vrlo esto i po cenu poveanja sopstvenog obima prometa. Dosledno organizuje jedan trini sistem i upravo zbog naina i sistema trgovanja koji Produktna berza organizuje, ti podaci koje objavljuje Produktna berza, ne gledajui ak i koliki je obim trgovanja, nain na koji se postie ta cena je ono to je Produktnu berzu

16

17

SAVREMENO RATARSTVO - TOP HIBRIDI KUKURUZA

Za visoke i stabilne prinose u svim uslovima gajenja

TOP BREND - ZP HIBRIDI KUKURUZA

Institut za kukuruz Zemun Polje u poslednje dve godine dri lidersku poziciju u prodaji semena kukuruza na podruju Srbije, to znai da Institut ima hibride odgovarajueg kvaliteta, dobru semensku proizvodnju i odlian doradni centar
Za vie od est i po decenija postojanja u Institutu za kukuruz Zemun Polje stvoreno je 635 hibrida kukuruza namenjenih za gajenje u razliitim agroekolokim podrujima. Institut proizvodi veoma kvalitetno seme ne samo za trite Srbije, nego i za izvoz, a irom Evrope priznato je preko 110 hibrida kukuruza. U poslednje dve godine Institut za kukuruz Zemun Polje dri lidersku poziciju u prodaji semena kukuruza na podruju Srbije. To znai da Institut ima hibride odgovarajueg kvaliteta, dobru semensku proizvodnju i odlian doradni centar. Njihova glavna odlika je veoma dobra adaptibilnost razliitim zemljinim i klimatskim uslovima. HIBRIDI ZA SVE USLOVE GAJENJA Visoki i stabilni prinosi, dobra tolerantnost na suu i visoke temperature, otpornost na bolesti stabla i klipa, dobra stabilnost i gajenje u veim gustinama odlikuju ZP hibride kukuruza: ZP 341, ZP 427, ZP 434, ZP 505, ZP 555, ZP 560, ZP 600, ZP 606, ZP 666, ZP 677, ZP 684, ZP 704 i ZP 735 koji je izuzetan za silau. Institut ima u ponudi i izuzetne hibride belog zrna ZP 300b i ZP 718b, kokiar ZP 611k i eerac ZP 504su. Pored dobrih agronomskih svojstava, pomenuti hibridi se karakteriu i modernom arhitekturom (nisko stablo sa klipovima formiranim na visini od 80-100 cm), a u procesu sazrevanja brzo otputaju vlagu iz zrna. I u ekstremno sunoj 2012. godini, ali uz kvalitetnu primenu mera gajenja,

ZP hibridi su imali zavidne, a u pojedinim rejonima i rekordne prinose. SEJATI VIE HIBRIDA I POTOVATI AGROTEHNIKU - Ponavlja se pravilo da kombinovanje veeg broja hibrida, kako najnovije generacije, tako i ranije stvorenih (ZP 677, ZP 684, ZP 704 i ZP 735), uz potovanje svih naela savremene i moderne agrotehnike daje preduslov da se ostvari Prinos za ponos sa hibridima Instituta za kukuruz Zemun Polje - kae dr ivota Jovanovi, direktor marketinga. D. osi

Re poljoprivrednika
Rade Mudri

ZP HIBRIDI SU MOJ IZBOR

O tome zato je izabrao ZP hibride kukuruza i u ovogodinjoj setvi, Rade Mudri iz Putinaca kae: - Iskustvo me na to navodi. Prola godina je bila izuzetno suna, a ZP hibridi su i u takvoj godini dali zadovoljavajui prinos. I ljudima kojima radim usluno savetujem ZP hibride zato to su tolerantni na suu i dugo imaju zelenu masu. Nauka kae da e u narednim godinama rasti temperatura, proseno za 2-3C stepena, pa mogu rei da su ZP hibridi pravi hibridi za budunost. Ali, treba se drati preporuka za razmak prilikom setve. Ovog prolea sam sejao hibride ZP 341, ZP 505 i ZP 666 koji su se dobro pokazali, a najvie oekujem od ZP 666, koji je na mojih 15 hektara pod kukuruzom zastupljen na 80 odsto povrine - rekao je Rade Mudri.

Dr ivota Jovanovi, sa jednim od svojih favorita: ZP 684

18

19

AGROTEHNIKA - UBRENJE

Primena ubriva sa mikroelementima u ratarstvu

Visoko intezivna proizvodnja ratarskih kultura u dananje vreme zahteva usaglaenost sve veeg broja faktora koji zajedno ine prinos. Farmeri se okreu savremenijim hibridima, uvode nove sisteme obrade zemljita i daju sve veci znaaj samoj agro-tehnici. Svest o koliini i kvalitetu prinosa kao i o koliini ubriva koje se koristi, jos uvek nije jasno definisana kod farmera. Za visok prinos i kvalitet, osim osnovnih hraniva, potrebno je obezbediti i odredjen nivo mikroelemanata. Suoeni smo danas sa upotrebom velike koliine ubriva koji u svom sastavu sadre samo tri makro elementa N-azot, P-fosfor i K-kalijum. Firma AGROFerticrop iz Subotice uvoznik je najprodavanijeg svetskog brenda djubriva Yara, koja u svojoj ponudi ima sledee programe ubriva:  Program YaraMila ubriva su namenjena osnovnom, predsetvenom djubrenju i prihrani ratarskih, povrtarskih, voarsko-vinogradarskih, cvearskih kultura i travnjaka u koliini od 200 do 800 kg/ha, jednom do tri puta tokom vegetacije
YaraMila 13:13:21+ME
N 13 P2O5 13 K2O 21 MgO 2 SO3 8 B 0,1 Fe 0,05 Mn 0,1 Zn 0,02

AGRO-FertiCrop d.o.o. Pap Pala 17 24000 Subotica Tel./Fax: 024 622-119 www.agro-ferticrop.rs e-mail: office@agro-ferticrop.rs

FERTICARETM24-8-16 II bogat azotom, za rast i razvoj vegetativnih organa Mineralno ubrivo sa visokim sadrajem azota. Upotrebljava se nakon ukorenjavanja, tokom intenzivnog porasta i razvoja svih intenzivnih kultura. Odlino ubrivo za korekciju ishrane useva koji zaostaju u porastu i imaju slabiju bujnost i vegetativnost. Preporuuje se i za folijarne tretmane za povrtarske, voarske i ratarske kulture tokom intenzivnog porasta. FERTICARETM10-5-26 III posle cvetanja, za plodonoenje Mineralno ubrivo sa viim sadrajem kalijuma i idealnim odnosom hraniva za period plodonoenja. Preporuuje se kod kultura koje zahtevaju veu koliinu kalijuma u drugom periodu vegetacije. Obezbeuje lepu boju plodovima, poboljava kvalitet i mogunost dugotrajnijeg skladitenja.
FERTICARETM N 14 24 10 P2O5 K2O MgO 11 8 5 25 16 26 2,3 3,7 2,5 SO3 13,8 5 25 B 0,02 0,03 0,01 Cu 0,01 0,01 0,01 Fe 0,1 0,1 0,1 Mn 0,1 Mo Zn

14:11:25 I 24:8:16 II 10:5:26 III

0,002 0,01

 Program YaraMila Cropcare su granulisana kompleksna NPK mineralna djubriva bez hlora, sa mikrolementima i namenjena su za osnovno, predsetveno ubrenje kao i prihranu tokom vegetacije svih povrtarskih, voarskih i cvearskih vrsta, odnosno svih kultura osetljivih na hlor u koliini od 300 do 500kg/ha, dok se za prihranu useva u intezivnoj fazi razvoja koristi 2 do 3 puta u koliini od 100 do 300 kg/ha.
YaraMila Cropcare 8:11:23+ME 11:11:21+ME
N 8 11 P2O5 11 11 K2O 23 21 MgO 4,2 2,6 SO3 30 25 Cu 0,05 0,03 B 0,05 0,05 Fe 0,00 0,08 Mn 0,25 0,25 Zn 0,00 0,04

0,05 0,004 0,025 0,05 0,004 0,025

Granulisana kompleksna ubriva sa mikroelementima odlikuje visok sadraj aktivne materije u pristupanom i lako usvojivom obliku, to omoguava harmonino i kontinuirano snabdevanje useva svim potrebnim hranjivim elementima tokom cele vegetacije. Zahvaljujui hemijskom sastavu, uz odgovarajuu vlagu zemljita, granule se odmah otpoinju polako i ravnomerno otapati to omoguuje konstanto snabdevanje biljaka svim potrebnim hranivim elementima. Trenutno oslobaanje hraniva nakon unoenja u zemljite omoguuje upotrebu ovih mineralnih djubriva neposredno pre ili istovremeno sa setvom useva. Svaka granula ima isti sastav, dimenzije i oblik (okrugao), to omoguuje lako unoenje uz pomo depozitora prilikom setve (tzv. bacanje ubriva u red). Osim granulisanih kompanija Yara je proizvoa i najpoznatijih vodotopivih mineralnih NPK ubriva sa mikroelementima. YaraFerticare (bivi Kemira Ferticare) kompleksna mineralna ubriva su 100% vodotopiva ubriva sa izuzetno visokom hranljivom vrednou. Namenjena su za ishranu biljaka putem sistema za navodnjavanje ali i za folijarnu ishranu. Yara proizvodi razliite formulacije Ferticare ubriva koja se mogu koristiti u svim biljnim fazama, odnosno tokom itave vegetacije, te zadovoljavaju potrebe biljaka za svim potrebnim hranljivim elementima. FERTICARETM14-11-25 I opti, standardni Pogodan za ishranu svih vrsta biljaka tokom vegetacije zbog idealnog odnosa NPK elemenata. Znaajno ubrzava cvetanje i poboljava zametanje plodova. Idealan je za folijarnu prihranu svih ratarskih, povrtarskih, voarskih kultura, vinove loze, cvea i ukrasnog bilja.

Pri intenzivnoj ratarskoj proizvodnji uprkos obilnom i pravilnom unoenju ubriva u zemljite, esto se javljaju nedostaci pojedinih elemenata, kao posledica nemogunosti korena da usvaja dovoljne koliine hraniva, pa se kao reenje tada namee folijarna ishrana. Folijarno ubrenje netreba da bude nosioc prinosa, nego se mora kombinovati s osnovnim ubrenjem kao dopunska i korektivna mera. Kada je re o poveanju trokova proizvodnje oni mogu da se smanje ako se folijarna ishrana izvodi i kombinuje sa drugim agrotehnikim merama, pre svih zajedno sa sredstava za zatitu bilja. Obino se u prskalicu stavljaju prvo zatitna sredstva, pa tek onda ubrivo. U tom sluaju, pri primeni, ubrivo pomae boljem usvajanju pesticida od strane korova i rezultira u boljem efektu preparata, a smanjuje stres gajene biljke. Takoe podie kvalitet i koliinu proizvoda i omoguava biljci da postane otpornija na bolesti. Firma AGRO-FertiCrop, pored brenda Yara , sa velikim uspehom prezentuje, zastupa i distribuira i druge proizvode vodeih svetskih i evropskih kompanija iz oblasti poljoprivrede. To su - nemaka kompanija, lider u proizvodnji supstrata

- holandska kompanija koja se bavi proizvodnjom organskog stajnjaka u industrijskim uslovima. Pored toga to srpsko trite snabdeva kvalitetnim produktima i proizvodima navedenih kompanija, firma AGRO-FertiCrop stalnim i direktnim kontaktima i posetama poljoprivrednim apotekama i poljoprivrednim proizvoaima, brojnim predavanjima i prezentacijama, organizovanjem dana polja, postavljanjem velikog broja demonstracionih i proizvodnih ogleda, kao i uslugama uzorkovanja zemljita korienjem GPS navigacije i davanjem preporuka za ubrenje, trudi se i pomae srpskim poljoprivrednicima da postiu visoke i stabilne prinose dobrog kvaliteta. Agro-Ferticrop

20

21

SAVREMENO POVRTARSTVO

SAVREMENO POVRTARSTVO

SAVREMENO POVRTARSTVO SAVREMENO POVRTARSTVO

GROW RASAD - DOMAA KOMPANIJA ZA PROIZVODNJU RASADA POVRA

litetan rasad. U Srbiji se jo uvek proizvodnja izvodi na primitivan nain uz velike trokove to umanjuje rentabilnost same proizvodnje. Da bi poljoprivredni proizvoai proizveli rasad, moraju da obezbede odgovarajui supstrat, seme i odgovarajuu mikroklimu. Objekti u kojima oni obavljaju proizvodnju rasada su tehniki neadekvatni. Zbog velikih trokova oni pribegavaju sledeem: koriste obinu zemlju koja je esto izvor bolesti, korova i razliitih tetoina; koriste nekvalitetno seme ili sopstveno seme koje su sami proizveli, a koje nema otpornosti na bolesti i nema dobar genetski potencijal; koriste objekte za proizvodnju rasada u kojima mogu samo delimino da kontroliu klimatske uslove, i samim tim ne mogu da stvore povoljan mikroklimatski reim. Zbog svih navedenih razloga esto se deava da dobijaju nekvalitetan rasad i da zapoinju proizvodnju sa loim sadnim materijalom. Rezultat je slab i nesiguran prinos na kraju godine. Kompanija GROW RASAD u saradnji sa holandskim partnerom omoguava primenu savremene tehnologije dobijanja zdravog i kvalitetnog rasada. Uska specijalnost u proizvodnji, opredeljuje ovu kompaniju samo za proizvodnju rasada povra, pa e i poljoprivrednim proizvoaima biti znatno rentabilnije da nabavljaju, nego da proizvode svoj sopstveni.

Proizvodnja rasada kao finalnog proizvoda relativno kratko traje tako da u kraem vremenskom periodu dolazi do obrta kapitala. Sam proces proizvodnje rasada, u zavisnosti od kulture, iznosi u proseku od 30 do 60 dana. U poljoprivrednoj proizvodnji dobijanje finalnog proizvoda traje znatno due i moe da se kree od 45 dana, pa ak i do dve godine. Specifinost poljoprivredne proizvodnje je da je ona dosta podlona uticaju faktora spoljanje sredine. Da bi se izbegli ovi nepovoljni faktori, poljoprivredni proizvoai kontroliu klimatske uslove obavljajui jedan deo proizvodnje u zatienom prostoru. Postoje razliiti oblici zatienog prostora, a najee korieni su plastenici i staklenici. GROW RASAD svoju proizvodnju izvodi u stakleniku tokom cele godine. Smenjuju se razliite vrste rasada za potrebe proizvodnje u grejanim, ne grejanim zatienim prostorima ili za proizvodnju na otvorenom polju. Staklenik je najsavremeniji oblik zatienog prostora u poljoprivredi. Staklenik uz dodatnu opremu omoguava potpunu kontrolu mikroklimatskih uslova. Pri tome se misli na kontrolu svetlosti, temperature vazduha, vlanosti vazduha i svega onog to je potrebno biljci za normalan rast i razvie. Staklenik je opremljen kompjuterskom tehnologijom, tako da biljke mogu da se prate od samog trenutka klijanja i nicanja semena do proizvodnje kvalitetnog rasada. Uz postojeu tehnologiju u stanju smo da snabdevamo rasadom sve one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom tokom cele godine. Sam proces povrtarske proizvodnje zapoinje proizvodnjom rasada, to praktino znai da ako neko eli da proizvodi povre prvo mora da obezbedi kva18 TAB 22

etape svoga razvoja u idealnim uslovima i u potpunosti je spreman za dalju proizvodnju. Time se omoguuje dobijanje maksimalnog genetskog potencijala od svakog izabranog hibrida. Za nau kompaniju svaki proizvoa je podjednako vaan, tj. ista panja e biti posveena i malim proizvoaima, tzv. hobistima, kao i velikim, trinim proizvoaima. Od sezone 2012. agronomska sluba GROW RANain poruivanja je malo specifian, jer se radi SADA, pomae proizvoaima i nakon rasaivanja o prethodnom naruivanju rasada, kao i ugovaranja biljaka, preko strunih saveta i uputa u proizvodnju. potrebnih koliina. To praktino znai da je cela proiNjihov najvei doprinos je strunost, znanje i spo- zvodnja nekoliko meseci unapred dogovorena. sobnost primene najnovijih tehnologija u okviru poDr Anelko Mikovi, direktor ljoprivredne proizvodnje. Preko svojih poslovnih partnera iz inostranstva i zemalja bive Jugoslavije GROW RASAD e biti u mogunosti da se pojavi i na tom tritu. Grow Rasad d.o.o. e biti glavni snabdeva rasada za zemlje CEFTA potpisnika ugovora. Grow Rasad D.O.O. Sutinska prednost kompanije GROW RASAD je u Teodora Mandia 9, 21000 Novi Sad obezbeenju kvalitetnog, zdravstveno bezbednog raTel/fax: 021/443-217 sada povra, razliitih biljnih vrsta, koji je proao sve www.growrasad.rs

23 TAB 19

NOVE TEHNOLOGIJE ISHRANA BILJAKA

NOVE TEHNOLOGIJE ISHRANA BILJAKA S kojim preparatima se ne sme meati mikorizna gljiva istovremeno Zabranjeno je koristiti fungicide koji se kod primene koriste istovremeno. Benomyl, Iprodion, Copper i Zineeb. ubriva sa visokim sadrajem vodorastvorljivog fosfora. Sva ova sredstva treba koristiti 7-8 dana posle primene mikorize. Nain uvanja preparata uvati na prohladnom, tamnom i suvom mestu, bez izlaganja sunevom zraenju. Rok upotrebe je 3 godine. Drati dalje od dohvata dece i domaih ivotinja !!! Da li postoje neeljeni efekti kod upotrebe i dali se koristi za organsku proizvodnju ? Ovaj inokulant nema nikakvih neeljenih efekata. Mikorizni inokulumi su osloboeni bilo kakvih tetnih efekata, ni za biljke ni okolinu. Efikasno se koristi u organskoj proizvodnji i nije genetski modifikovan. U Evropskoj uniji je registrovan uredbom / EU Eko-Uredba 889/2008, lan 3 i 4 RHIZO-VAM OSNOVA VAM, NEMAKA, FibL /Forcxyngsinstityt fur boilogichen Landbaj/ ta je vano znati prilikom primene RHIZO-VAM BASICA ? Mychorizne gljivice su ivi organizmi i stoga kod primene zahtevaju uslove kako bi se uspostavila simbioza sa biljkama. Ovaj preparat treba da bude to blie ivom korenu ili klijancu /semenu/ kako bi se koren, seme ili klijanac naao u direktnom dodiru sa inokulom. Zbog toga kod sadnje golim korenom /drvee, lozni kalemovi, jagode i sl. treba da budu umoeni u rastvor sredstva pre sadnje, a istovremeno da se ispod korena stavi dodatna koliina sredstva. Kod semena bi bilo dobro da se nae u neposrednoj blizini istog, pod uslovom da seme nije zapraeno fungicidnim sredstvima. Kod travnjaka, livada ili golf terena, treba ga rasturiti po povrini i posle dobro zaliti kako bi gljiva bila to blie korenu. Mehanizam delovanja OFFERED BY RHIZO-MIC UG, GERMANY

NOVO MAGINO ORUJE MIKORIZA

(Komercijalni naziv: RHIZO-VAM BASIC) laurel, orhideje, jele, kestena, robinia i pinus. (te biljke formiraju druguvrstu Mikorize) RHIZO-VAM BASIC koristan je za godinje i viegodinje useve. To je bitno za gotovo sva drvea, grmlje, ukrasno bilje, trave i leguminoze. Nain primene; Granule su pogodne za aplikaciju u zemljite na bilo koji nain, putem sejalica ili rasipaa, pa su inkorporisane u zemljite. Doza-koliina po hektaru Za suncokret, kukuruz, sirak 10 kg/ha, za povrtarske kulture, papriku, paradajz, salatu i dr. 12 kg /ha, za vone vrste u fazi sadnje; jabuka, kruka, ljiva, goji, aronija, sadnice vinove loze, lenika i dr. 10 g/biljka. Kod ve zasnovanih plantaa voa ili vinograda, mogue je injektiranjem uneti granule u zonu korena 10-15 g/biljka u zavisnosti od starosti biljke.Za supstrate na 1m3 3-4kg. Prednosti korienja mikoriznih gljiva Mikro-granulisaniinokulum odmikorizne gljive RHIZO-VAM BASIC SPADA U TIP ENDOMIKORIZE. U sebi sadri spore gljive Glomus Intraradices. Karakterie ga slabo vidljiv omota oko korena za koje je potreban mikroskop. Ovaj tip mikorize je mnogo ei od ektomikorize, pa ga nalazimo u preko 90% biljnih vrsta. Ovo je dakle najrairenija simbioza izmeu biljaka i gljiva na planeti. Zbog tog svojstva, neki je nazivaju gljivinim korenom. 1. Jaanje korenovog sistema i ujednaenost habitusa biljaka 2. Intenzivniji porast i bolje usvajanje mikro i makro elemenata 3. Otpornost prema sui, visokoj temperaturi, netipinim solima u zemljitu, 4. Poveanje otpornost prema biljnim bolestima; Phytophtora spp., Phytium spp., Veticilium spp., Phyrochaeta spp., itd. Primeeno je dejstvo i na smanjenje nematoda kod povrtarskih biljaka 5. Poboljano cvetanje i oplodnja kod biljaka, a time i vei prinos 6. Smanjuje stres kod biljaka na ekst remne uslove

- Slika A pokazuje biljke koje su inokulisane sa mikoriznom gljivom

Slika B kontrola

Za koje biljne vrste je namenjen ? Pogodan je za korienje na svim biljnim vrstama, bilo da su poljoprivredne kulture, cvee, plastenici, tereni za golf i lepe bate, rekultivacija terena, livade i panjaci, voarsko vinogradarske ili umsko rastinje izuzev: Zabranjuje se korienje na: rhododendronu, azalea, 24

- Mikro-granulisani inokulum od mikorizne gljive Glomus Intraradices 25

NOVE TEHNOLOGIJE - ZATITA BILJA

SU MEU NAMA...
tamo treba traiti i reenje! OD TOKSINA SE TITIMO JO DOK SU BILJKE U NJIVAMA! Kada dou do skladita onda je ve kasno... BASF je jedina kompanija koja je prole 2012. godine radila na reenju aatoksina tamo gde se on i proizvodi - u njivi! Doli smo do veoma jednostavnog reenja koje svaki proizvoa sam moe da uradi na svojim parcelama. Kada je kukuruz visine od 80 do 100 cm - poslednji mogui ulazak traktora i prskalice u parcelu - kukuruz treba oprskati preparatom OPERA u dozi od 1 litar po hektaru i dodati jo i preparat Fastac 10 EC u dozi od 0,15 litara ( jedan ipo decilitar) po hektaru. Ovako presecamo razvoj gljive i titimo na kukuruz od mnogih loih uticaja u toku vegetacije! Na kraju vegetacije smo iz kombajana uzeli uzorke prskanog kukuruza. Dobili smo sledee rezultate - KUKURUZ PRSKAN KOMBINACIJOM OPERA + FASTAC 10 EC IMAO JE OD 10 DO 20 PUTA MANJE AFLATOKSINA OD MAKSIMALNO DOZVOLJENE KOLIINE ZA IZVOZ I ISHRANU STOKE.

TOKSINI

raj 2012. i poetak 2013. obeleile su dve stvari... smak sveta i aatoksini. I sa jednim i sa drugim se pristupalo sa jednakom ozbiljnou... bilo je najvanije poplaiti to vie ljudi sa to manje realnih objanjenja... Da bi se dolo do pravih odgovora najvanije je postaviti prava pitanja. Prava pitanja su - ta su to toksini i odakle toliko mnogo aatoksina u 2012. godini?

Izgled netretiranog kukuruza

Toksini se ozbiljno pominju ve u knjigama iz istorije za osnovnu kolu. Uglavno se opisuju posledice koje su pravili toksini gljiva Claviceps purpurea i Tiletia tritici. Tokom srednjeg veka opisana su trovanja i umiranja ljudi u velikom broju. I danas ove gljive postoje meu nama ali nas sredstva za zatiu bilja uvaju od njih. Sa druge strane postoje toksini koji su veoma korisni za oveka (ukoliko niste alergini) kao to su produkti gljivice Penicilum, koji se koriste za pravljenje uvene vakcine. Zato gljive stvaraju toksine? Da bi same sebi spasile ivot... Kada mi ili neka ivotinja pojedemo neto iz prirode to dolazi u dodir sa eludanom kiselinom. Gljivice stvaraju toksine da ne bi bile svarene i da ive prou kroz crevni trakt. U malim koliinama ih ni ne primeujemo, ali ako gljivice imaju povoljne vremenske prilike za umnoavanje onda mogu predstavljati problem za zdavlje. Ukratko, mi sa toksinima ivimo zadnjih hiljadu godina i iveemo najmanje (nadamo se) jo toliko... Aatoksin je vrsta toksina koju proizvodi gljivica Aspergilus niger. ta je glavna karakteristike ove gljivice? Voli toplo! Ovo je parazit koga najvie ima u Africi! Dolazimo do kljune stvari. Prola godina u naoj zemlji bila je veoma topla. Zato se i namnoila ova gljivica i proizvela mnogo toksina. Ali gde se ona najvie namnoila. Pa u njivi u toku vegetacije! U silosima je samo nastavila zapoeto... Gde se problem stvara

Izgled tretiranog kukuruza kombinacijom Opera 1 litar po hektaru + Fastac 10 EC 0,15 litara po hektaru

Verovatno je to bio najzdraviji kukuruz u zemlji Srbiji... Ovo je veoma vano za sve one koji kasnije sami proizvode hranu za stoku. Ali isto tako vano za sve one koji kukuruzom trguju, posebno izvoze! A najvanije za zdravlje svih ljudi ove nae zemlje! Sve u poljoprivredi zavisi od vremenskih prilika ili neprilika. Niko ne zna kakvo e vreme biti. Zato je od presudnog znaaja za svaku proizvodnju pravi savet u pravo vreme! Slobodno pozovite agronome BASFa. Lako ete ih prepoznati. Ve poetkom Maja su crni od vetra i sunca dok obilaze njive i sakuplju ono najvrednije. Znanje i Iskustvo. Sinia Ilini

26

27

28

29

XIV.
Erdevik 1. juni 2013.
`` `` .
, , , - . . , . . , , , - , . , . !

U zagrqaju kulena i vina

29. 30. 2013. 10,00 18,00  : , , 31. 2013. 10,00 18,00  01. 2013. 09,00 19,00  10,00 10,30 10,30 11,00 10,00 13,00 11,00 19,00  - 21,00 24,00 : . , ,

30

www.sremska-kulenijada.rs

31

32