Projekat izgradnje farme

PREDMET: UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

SEMINARSKI RAD

NASLOV PROJEKTA: PROJEKAT IZGRADNJE FARME

GRUPA:
STUDENTI:

Projekat izgradnje farme

Sadraj

PROJEKAT IZGRADNJE FARME..............................................................................2

LOKACIJA........................................................................................................... 2
KRATAK OPIS PROJEKTA......................................................................................2
CILJNA GRUPA.................................................................................................... 7
OPIS PROBLEMA................................................................................................ 7
OPTI CILJ PROJEKTA..........................................................................................7
SPECIJALNI CILJEVI PROJEKTA.............................................................................7
REZULTATI PROJEKTA I INDIKATORI POSTIGNUA..................................................8
PROJEKTNE AKTIVNOSTI I NJIHOV VREMENSKI TOK..............................................9
RIZICI.............................................................................................................. 10
KAPACITETI ZA REALIZACIJU PROJEKTA..............................................................10
GANTOGRAM....................................................................................................11
NIVELACIJA RESURSA.......................................................................................13
METOD OSTVARENE VREDNOSTI........................................................................17
LFM MATRICA................................................................................................... 20
LITERATURA..................................................................................................... 22

Projekat izgradnje farme

Projekat izgradnje farme

U priloenom dokumentu prikazane su metode i tehnike upravljanja projektom izgradnje
farme. Prikazane su aktivnosti koje bi trebalo izvrisiti prilikom realizacije projekta. Zatim je data
organizaciona ema i matrica odgovornosti u kojoj je navedeno ko je odgovoran za pojedine faze
u projektu. Zatim je grafiki predstavljeno vremensko trajanje aktivnosti uz pomo gantograma.
Pomou mrenog plana prikazane su meuzavisnosti izmeu aktivnosti. Izvrena je i analiza
vremena pomou CPM, PERT i prioritetne metode kao i nivelacija resursa. Na kraju je
sproveden metod ostvarene vrednosti na osnovu koga se moe videti kakve su performanse datog
projekta.
to se tie poboljanja samog projekta, trebalo bi angaovati vie radnika. Samim tim bi
bilo skraeno vremensko trajanje projekta. Pre preduzimanja tog koraka trebalo bi analizirati i
trokove do kojih bi dolo angaovanjem veeg broja radnika.

Lokacija
Lokacija izvoenja projakta je Zrenjanin, Branka opia 7.

Kratak opis projekta

Pre nego to se zapone izgradnja farme nuno je napraviti proizvodno-tehnoloki i
ekonomski elaborat. U praksi se uglavnom izrauju samo graevinski projekti (idejni i glavni).
Veoma je malo strunih kadrova koji se bave graevinarstvom u stoarstvu i projektovanjem
farmi. Proizvodno- tehnoloke elaborate, kao i ostalu dokumentaciju za izgradnju modernih
farmi, treba napraviti u skladu sa propisima. Graevinari obino bez tehnologa agronoma
projektuju samo proizvodne bez prateih objekata. Pri tome su zadovoljeni tek osnovni uslovi
gradnje: grade se staje sa spoljanjom klimom (slobodno dranje) i mua se obavlja izvan staje
(u izmuzitu). U takvim stajama ponekad nije definisano da li treba da budu sa dubokom
prostirkom, reetkastim ili gumenim podom, ili sa lige boksovima ili kosom ploom.

Projekat izgradnje farme

Najvei broj novoizgraenih porodinih farmi ine staje sa kosom ploom ili lige
boksovima. Osim jednoga proizvodnog objekta (staje), nema prateih objekata, nema objekata
krmne centrale a niti infrastrukturnih objekata. Pri tome se javlja dosta tehnikih i tehnolokih
potekoa, pogotovo na farmama izvan naselja. Kako ne postoji prostorija za zasuene krave i
rodilite, uoi teljenja krave voze u svoje domainstvo u selo na teljenje, i to na udaljenost od
nekoliko kilometara. Isto tako nema prostorija (boksova) za dranje teladi i rasplodnog
podmlatka.
Na novim velikim farmama treba istai veliki propust u stajama s lige boksovima i
blatnim hodnicima. Blatni hodnici su ravni, glatki i zbog toga se krave klizaju i padaju, to
uzrokuje velike tete. Povrina staje po grlu (kvadratura) na farmama takoe ne zadovoljava
potrebne uslove. Dogaa se da pedeset posto krava jede, a ostale nemaju pristup hrani i
pojilicima pa moraju da saekaju.
Kada je u pitanju izgradnja farme, neke od njih ne zadovoljavaju tehniko-sanitarne
uslove i nisu usklaeni sa evropskim standardima u mlekarstvu. Na veini do sada izgraenih
farmi nema prostorija (bokseva) za zasuene krave, boksevi za teljenje, prostora za smetaj
teladi, a skladinih kapaciteta uopte nema (silosi), ili kapaciteti ne odgovaraju potrebama.
Farme se sastoje od jedne proizvodne staje u kojoj se zajedno dre krave u laktaciji i zasuene
krave, a telad se esto dri po svinjcima i upama tako da su gubici teladi veliki.
Staje sa spoljanjom klimom
Visoko proizvodne ivotinje postavljaju sve vee zahteve za primenom optimalnih
sistema koji bi poboljali uslove njihovog smetaja. Vrlo su prikladno reenje staje sa
spoljanjom klimom koje koriste specijalizovane porodine farme, tj. krupniji proizvoai
mleka u veini evropskih zemalja. Klimatski uslovi u stajama sa spoljanjom klimom slini su
kao na otvorenom. Postoje razliiti oblici tih staja, za svako starosno doba i proizvodnu namenu.
Obeleja ovakvih staja su:
- povoljan i jednostavan nain izgradnje,
- uzgoj muznih krava u skladu je sa potrebama ivotinja,
- spoljanja klima povoljno utie na zdravlje ivotinja,
- stalna cirkulacija vazduha,
- dobri uslovi radnih mesta i alternativne promene objekta.

Projekat izgradnje farme

Tehnoloki i ekonomski projekti
Tehnoloki projekti ili investicijski program za mlenu farmu treba da piu zajedno
agronomi i stoari uz pomo ekonomista. Program investicije sastoji se od:
- optih podataka o investitoru,
- opisa investicije (lokacija, kapacitet farme, sistem dranja i sistem mue, rasa), opisa
proizvodnih objekata, objekata krmne centrale i prateih objekata, opreme farme, potrebne
zemljine povrine i zaposlenosti,
- proizvodnih pokazatelja (projektovanje proizvodnje mleka i prirasta, plodnost, remont,
mortaliteti, servisno razdoblje),
- plan obrta stada obraun dana ishrane, godinji plan potreba stone hrane i plan proizvodnje
stone hrane po kategorijama.
- ekonomskih i trinih podataka (cena proizvodnje i prodajna cena litre mleka, rentabilnost i
ekonominost proizvodnje, anuiteti i kamate nakredite i sl.).
Poluotvorena staja mora biti to vie na suncu. Staja po pravilu treba da bude otvorena
prema jugoistoku, a zatvorena strana staje mora biti okrenuta prema severu (vetru). U zimskom
delu godine sunevi zraci ulaze duboko u staju, osvetljavaju je i zagrevaju, a leti gotovo i ne
padaju u staju. Farme sa dovoljno zemlje kojima je potrebno puno stajnjaka opredeljuju se za
kosu plou, koja ima svojih prednosti ali i nedostataka. Najpoeljnija su reenja lige boksovi sa
seckanom prostirkom. Re je o tenom izubravanju, pri emu se kruta faza pomou seperatora
odvaja od tene (pada na plato) koja otie u lagunu.
U stajama sa spoljanjom klimom treba osigurati veliki prostorni volumen po jednoj
stonoj jedinici (40 50 kubnih metara). Po jednoj kravi treba osigurati barem deset kvadratnih
metara ukupnog stajskog prostora. U odnosu na uobiajne zatvorene staje, ivotinjama je na
raspolaganju dvostruko vea koliina vazduha. Ove staje imaju oblik hala koje se posle mogu
koristiti i u druge svrhe. Spoljanji zid vii je od 4 m, gornji otvoreni deo oko 2m, a donji
zatvoreni deo zida iznosi izmeu 2 i 2,5 cm. U gornjem delu staje, u vrhu, izgraeni su otvori za
dovod i odvod vazduha, koji moe biti vodoravan i vertikalan. Za osvetljenje se koristi dnevno
svetlo u razmeri 1:15 povrine staje.

Projekat izgradnje farme

Ishrana krava
Ishrana kabastom hranom obavlja se na hodniku (stolu) za ishranu, u sredini staje, i deli
staju na dve polovine. Hodnik treba da bude irok, tako da omoguava doziranje hrane
miksericom. Koncentrat krave dobijaju u kompjuterskim hranilicama koje se nalaze u
boksevima. Na veim farmama krave su razvrstane po proizvodnim skupovima. Treba im
osigurati hranu 24 sata dnevno i ne treba ih ograniavati da jedu putem hranilica.
Manje porodine farme gde krave ne mogu da se sortiraju po proizvodnji imaju
kompjutersku hranilicu. Na velikim farmama ne ide se na kompjutersku ishranu. Krave se
sortiraju prema visini proizvodnje, stadijumu laktacije i fazama proizvodnje, a daje im se 10 %
vie hrane od normativne.

Izubravanje
U stajama sa otvorenom klimom kosa ploa ili boksovi za leanje i sistem za
izubravanje dobro su povezani. Iza bokseva za leanje ili kose ploe nalaze se blatni hodnici
irine oko 2,20 m. Blatni hodnici iste se pokretnim mainama ili kliznim spravama, a nagib u
njima treba da bude od 1 do 2 % i ne smeju biti klizavi. Na kraju blatnog hodnika nalazi se
popreni kanal za izubravanje. Iz poprenog kanala kruta faza odlazi na plato za stajnjak a tena
u jamu. Veliina ubrita zavisi od veliine farme, odnosno od broja krava i treba ga istiti dva
puta godinje. Boksevi za leanje krava uglavnom su povieni (duine od 2,20 do 2,40 m i irine
1,20 m). Treba da budu pokriveni seckanom prostirkom. Svaka farma treba da ima izgraene
prikladne jame gnojnice i plato za stajnjak.
Objekti i proizvodni prostor
Govedarske farme po pravilu se sastoje od proizvodnih objekata u kojima se nalaze krave
u laktaciji, zasuene krave, porodilite i telinjak, zatim objekti krmne centrale kao silosi za
silau, skladite za koncentrovanu hranu i upe za seno. U infrastrukturne objekte ulaze cisterne,
piste, bunari, gnojnice, trafostanice, kotlovnice i agregati za struju. Tu su jo i kancelarije za
tehnoloko i veterinarsko osoblje, ambulanta i prostorija za lekove.
Izmuzita
Kapaciteti izmuzita prilagoeni su veliini stada. Velike farme idu na izmuzita velikih
kapaciteta kao to je rotirajue izmuzite (odjednom se muze izmeu 30 i 40 krava), gde se
postie velika produktivnost. Porodine farme koriste izmuzita malih kapaciteta, uglavnom tipa
riblja kost i tandem. Staja sa spoljanjom klimom pregledna je sa svih strana, kontrola ivotinja
je laka.

Projekat izgradnje farme

Prostor se deli na deo gde se dre ivotinje i na prostor za muu koji je odvojen. U
ovakvim stajama koriste se izmuzita tipa riblje kosti (22, 24, 26, 28) i tandem (22, 23,
24). Izmuzite se nalazi sa spoljanje strane staje. Klimatizaciju izmuzita treba izvesti tako da
odgovara ljudskim zahtevima.
Trokovi izgradnje farmi
Po pravilu, novoizgraene porodine farme dosta su skupe. Graevinari prilikom
projektovanja nisu tedeli materijal za staje. Osim toga, za prikupljanje dokumentacije treba
dosta vremena. to se tie cene farme, po jednom grlu treba osigurati od 5.000 do 7.000 eura,
zavisno od toga da li je vrednost jednog stajalita leita, osim graevinskog dela i opreme
ukljuena i nabavka osnovnog stada (steone junice). Tu se moe dodati jo i nabavka poljske
mehanizacije i ulaganja u infrastrukturne objekte farme. U svakom sluaju, cena farme u
Hrvatskoj, za 100 krava iznosi izmeu 35 i 50 miliona dinara. Po pravilu, izgradnja manjih farmi
daleko je skuplja od velikih.
Odreeni problemi u proizvodnji mleka
Neke farme nemaju mogunost merenja dnevne koliine mleka, veina manjih farmi ne
obavlja kontrolu mlenosti, analizu hrane, nema vage i ne obezrouju telad. Novoizgraene
farme vode proizvodnu, tehnoloku i ekonomsku evidenciju. Deo farmi vodi sam selekciju
(registar goveda i putni list) i veterinarsku evidenciju. Remont stada na tim farmama je povean,
plodnost je slaba, tako da veina farmi dri bikove za prirodni prirast.

Projekat izgradnje farme

Ciljna grupa
Ciljna grupa je stanovnitvo Vojvodine sa afinitetom probijanja na trite cele Srbije.

Opis problema
Zbog manjka mleka i mlenih proizvoda na podruju grada Zrenjanina kao i u okolini grada
neophodno je izgraditi farmu ne bi li se poveala proizvodnja mleka a samim tim i mlenih
proizvoda.

Opti cilj projekta

Moe se rei da je osnovni problem govedarske proizvodnje proizvodnje mleka na farmama
manjeg kapaciteta, odnosno broja krava, to se u proizvodnji ne primenjuju nove tehnologije
kojima se postie visoka i rentabilna proizvodnja mleka, ishrana velikim koliinama kabaste
hrane, uz proizvodnju velikog broja teladi za proizvodnju mesa. Kod nas se uglavnom koriste
zastarele tehnologije u ovoj proizvodnji. Velike farme koriste najbolje tehnologije proizvodnje i
zato ostvaruju najveu proizvodnju mleka po kravi. Cilj projekta je obezbeivanje proizvodnje
vee koliine mleka na podruju Vojvodine.

Specijalni ciljevi projekta

Vea rasprostanjenost farmi

Bolja ishrana ivotinja

Smanjenje uvoza mleka i mlenih proizvoda

Projekat izgradnje farme

Rezultati projekta i indikatori postignua

SLIKA 1. Rezultati projekta i indikatori

postignua

Projekat izgradnje farme

Projektne aktivnosti i njihov vremenski tok

Glavni izvodja - odgovoran je za celine izrada investiciono tehnike dokumentacije,
priprema terena, grubi graevinski radovi, zavrni zanatski radovi, ureenje unutranjeg prostora
i celinu pejza i ureenje okoline.

Glavni majstor za grube graevinske radove- izvrava sve aktivnosti celine priprema terena i
aktivnosti celine grubi graevinski radovi.

Glavni majstor za stolariju izvrava aktivnost stolarski radovi i aktivnost postavljanje ograde
i prua konsultantsku podrku pri izradi krovne konstrukcije.

Elektriar i vodoinstalater izvrava aktivnost postavljanje elektro i vodovodnih instalacija.

Glavni majstor za moleraj izvrava aktivnost fasadni radovi.

Arhitekta za unutranji i spoljanji dizajn izvrava sve aktivnosti celine ureenje

unutranjeg prostora i aktivnosti celine pejza i ureenje okoline, zatim izvrava aktivnost
keramiki radovi i pokrivanje objekta i informie o zavrnim zanatskim radovima.

Projekat izgradnje farme

Rizici
Rizici pri izgradnji farme mogu biti prevashodno finansijskog karaktera. Mogu se
prevideti odreeni trokovi pri nabavci materijala za izgradnju objekata na samoj farmi ili pri
nabavci opreme za farmu.

Kapaciteti za realizaciju projekta

Proizvodnja krmnih kultura mora biti dobro planirana. Treba napraviti proizvodni
program biljnih kultura za proizvodnju stone hrane i plan potreba stone hrane. Krmne strukture
najbolje je koristiti u suvom i konzervisanom stanju. Kada je re o spremanju kabaste stone
hrane, i tu postoji razlika izmeu malih i velikih farmi. Velike farme spremaju silau i senau u
velike silotrapove (tren silosi), a male u velika creva EUROBAG, senaa u rolobale i
silotornjeve za koncentrat. Intenziviranje biljne proizvodnje predstavlja najsloeniji deo posla u
procesu organizovanja govedarske proizvodnje na porodinom imanju.
Za razliku od velikih farmi, neka porodina imanja treba da savladaju tehnologiju
sopstvene proizvodnje stone hrane. Zato moraju biti opremljena potrebnom mehanizacijom.
Izbor mehanizacije za proizvodnju stone hrane podrazumeva najpovoljnije reenje radnih i
prikljunih maina za proizvodnju, prevoenje i uskladitenje stone krme. Maine za obradu tla
treba bazirati na planiranoj strukturi setve na oranicama. Neke porodine farme nemaju dovoljno
zemljinih povrina, a neke ne iskoriavaju dobro svoju zemlju proizvodnjom ratarskih i krmnih
kultura.

10

Projekat izgradnje farme

Gantogram
Redni broj aktivnosti

Naredna aktivnost

Tip veze

Trajanje aktivnosti tj

1.
2.

2
3

KP
KP

6
9

3.

KP

12

4.

5,6

KP, KP

12

5.

6,7

PP, KP

6.

7,8

PP, KP3

7.

KP

8.

KP

9.

10,11

PP3, KP

10.

11

KP

11.

12

KP

12.

13

KP

18

13.

14

KP

14.

15

KP

15.

16

KP

16.

17,18

KP, PP3

17.

18,19

PP, KP

18.

19

KP

19.

20,21

KP, KP

12

20.

21,22,23,24

PP, KP, KP, KP

21.

22,23,24

KP, KP, KP

22.

23,24,25

PP, PP, KK3

23.

24,25

PP, KP

24.

25

KP

25.

26

KP

26.

27,28

KP, KP

27.

28,29

PP3,KP

28.

29

PP3

29.

11

Projekat izgradnje farme

SLIKA 2. Gantogram

Uz pomo gantograma grafiki je prikazano vremensko trajanje aktivnosti.

Projekat izgradnje farme traje 168 dana

12

Projekat izgradnje farme

Nivelacija resursa

SLIKA 3. Gantogram sa potrebnim resursima

SLIKA 4. Gantogram sa potrebnim resursima

13

Projekat izgradnje farme

tj

SLIKA 5. Histogram

tj

SLIKA 6. Histogram

Manjak radnika : 33
Viak radnika : 1203
Viak radnika > Manjak radnika mogua nivelacija

14

Projekat izgradnje farme

SLIKA 7. Gantogram

tj

tj

SLIKA 8. Gantogram

15

Projekat izgradnje farme

SLIKA 9. Histogram

SLIKA 10. Histogram

Na slikama 3. i 4. prikazan je gantogram aktivnosti sa potrebnim resursima.

Na slikama 5. i 6. prikazan je histogram potrebnih resursa.
Na slikama 7. i 8. prikazan je gantogram aktivnosti sa rasporeenim resursima.
Na slikama 9. i 10. prikazan je histogram sa rasporeenim resursima.

16

Projekat izgradnje farme

Postupak :
Raspoloivi broj radnika je 14. Interval [ 138 141] zahteva 15 resursa , pa u vezi s tim
neophodno je odloiti 24 tu aktivnost. Resursi su dodeljenji 22 -oj i 23-oj aktivnosti jer im je
ukupna vremenske rezerva 0. Rasporeeno je 10 resursa ostala su jo 4 slobodna. U skladu sa
principom sve ili nita 24-oj aktivnosti nisu dodeljeni resursi jer zahteva 5 resursa. Nakon
pomeranja 24 - te aktivnosti ne dolazi do pomeranja ostalih aktivnosti, tako da vreme trajanja
projekta ostaje nepromenjeno.

Metod ostvarene vrednosti

SLIKA 11. Metod ostvarene vrednosti

17

Projekat izgradnje farme

SLIKA 12. Metod ostvarene vrednosti

Planirani rad
Izvreni rad

BCWS planirani trokovi planiranog rada

BCWP planirani trokovi izvrenog rada
ACWP stvarni trokovi izvrenog rada
BCWS =500
BCWP =500
ACWP= 520
TP = 168 dana planirano trajanje projekta
BAC = 1220 nj planirani trokovi

Vremenska varijansa
SV=BCWP BCWS
SV = 500 500 =0

18

Projekat izgradnje farme

S obzirom da je vremenska varijansa jednaka 0, radovi se odvijaju u skladu sa planiranim.

Trokovna varijansa
CV = BCWP BCWS
CV = 500 520 = -20
S obzirom da je trokovna varijansa manja od 0 moemo rei da je dolo do prekoraenja.

Vremenski indeks efikasnosti

SPI =
SPI = 1 - odline performanse projekta, projekat se odvija u skladu sa planiranim.

Trokovni indeks efikasnosti

CPI =
CPI = 0.96 trokovi su prekoraeni, loe performanse projekta.

Prognoza trajanja celokupnog projekta

Ts =
Ts = 160 dana

19

Projekat izgradnje farme

Procena trokova od statusnog datuma
ETC =
ETC = 750

Realna procena vrednosti radova

EAC =

EAC = ACWP + ETC

EAC = 1270.83

EAC = 1270

Varijansa za celokupan projekat

VAC = Tp Ts
VAC = 0
VAC = BAC EAC
VAC = 1220 1270,83 = 50,83

LFM matrica

20

Projekat izgradnje farme

R odgovornost za operativno izvrenje

A puna menaderska odgovornost
C konsultantska pomo
I pruanje informacija

WBS struktura projekta

21

Projekat izgradnje farme

Literatura
[1.] Jovanovi, Petar, Upravljanje projektom, Visoka kola za projektni menadment, Beograd 2010.

22

Projekat izgradnje farme

23