BEOGRADSKA POLITEHNIKA

ORGANSKE ZAGAĐUJUĆE
SUPSTANCE

FOTOHEMIJSKI OKSIDANTI
 140
miliona
ORGANSKE
Komponenta Simbol / formula Zapreminski deo % Primedba
Azot N2 78,084
Kiseonik O2 20,946
Argon Ar 0,934
Ugljenik(IV)-oksid CO2 0,0330 promenljiv
Neon Ne 0,00182
Helijum He 0,00052
METAN CH4 0,00014 PROMENLJIV
Kripton Kr 0,00011
Vodonik H2 0,00005
Azot(I)-oksid N2O 0,000028 promenljiv
Ksenon Xe 9 x 10-6
Ozon O3 4 x 10-6
Azot(IV)-oksid
Među najviše zastupljenima 2 x 10-6
NO2organskim zagađujućim supstancijama
Amonijak -7
NH3 nalazi se 6i xnajprostiji
10
emitovanih iz prirodnih izvora -7
ugljovodonik
Sumpor(IV)-oksid SO2 2 x 10
metan i on predstavlja sastavni deo atmosfere.
Od oko 500 miliona tona godišnje produkcije ovog gasa oko 140
miliona tona potiče iz prirodnih izvora.
 METAN

močvara tundra sagorevanje

biomase

Uzgajanje stoke
anaerobne bakterije

Velike količine metana nastaju anaerobnom fermentacijom

organskih materija iz močvara i tundri, kao i sagorevanjem biomase.

Emisija značajne količine metana vezana je za uzgajanje životinja

preživara u čijem digestivnom traktu ovaj gas proizvode anaerobne
bakterije.
 FERMENTACIJA
5%
60% 45
miliona
tona

prema Ehaltu

30% 5%

Fermentacija u želucu herbivora, od kojih većina pripada domaćim

životinjama, prema Ehaltu, doprinosi godišnjom emisijom od 45
miliona tona metana. U tome goveda učestvuju sa 60%, konji sa 30%,
ovce i koze sa po 5%.
 50 TERMITI
miliona CO2 i metan u odnosu 0.0077
tona

Metan produkuju i herbivorni insekti kao na primer, termiti, čiji

digestivni trakt ugošćuje simbiotske mikroorganizme. Digestijom
termita oslobađaju se CO2 i metan u odnosu 0.0077 što ukupno čini 50
miliona tona metana godišnje.
 RUDNICI

Značajne količine metana oslobađaju se i iz prirodnih

ležita fosilnih goriva (rudnici uglja).
Zašto je porast koncentracije
metana u atmosferi
zabrinjavajuća pojava?
 DOPRINOS
gas staklenika
21 (28) put snažniji

Metan je 21 (28) put snažniji gas staklenika od CO2 i njegov

doprinos globalnom zagrevanju približno je jednak
doprinosu ostalih ne-CO2 gasova staklenika.
 METAN
2015.

1850 ppb

Koncentracije metana u atmosferi stotinama godina su se kretale oko

700 ppb, sve dok nisu rapidno počele da rastu 1800. godine

1992. godine te koncentracije su dostigle 1714 ppb, što je porast od

oko 250% u odnosu na preindustrijsko vreme.
 PERMAFROST – zona večitog
snega i leda
Postoji određena zabrinutost da bi
globalno zagrevanje moglo da oslobodi
velike količine metana koji je trenutno
zamrznut u permafrostu na udaljenim
severnim oblastima sveta, što bi omogućilo
anaerobnu razgradnju materije koje su
takođe zamrznute u permafrostu, što bi
oslobodilo dodatne količine metana.
 IZVORI METANA

IZVOR %
Okeani i slatka voda 4
Rudnici uglja 8
Termiti 10
Deponije 10-11
Erupcija gasa 11
Sagorevanje biomase 11-13
Enterna fermentacija 19
Pirinčana polja 16-25
 Sagorevanje
Pirinčana biomase Skoro polovina
polja 16% 11%
antropogene
Deponije
11% emisije metana
otpada na
Enterna Mulj otpadnih proizvodnju
fermentacija voda hrane za
22% 7%
ljudsku
Životinjski upotrebu.
otpad 7%

Fosilna
goriva 26%
• Živa stoka ( goveda, ovce, koze, konji…) proizvodi oko 80 miliona
tona metana godišnje
• Pirinčana polja doprinose sa dodatnih 60 miliona tona metana
godišnje
• Sagorevanje i raščišćavanje biomase radi pripreme terena za
ispašu su izvor 40 miliona tona metana godišnje.
• Više od četvrtine antropogene emisije ili oko 100 miliona tona godišnje
povezano je sa fosilnim gorivima .
Digestorima do manje metana
u atmosferi
Farmeri u Kaliforniji očekuju da
će smanjiti emisiju metana
s mlečnih i govedarskih
farmi za 40 odsto u periodu od
2013. do 2030. godine.

To bi moglo da se postigne kada

bi se na farmama
koristili digestori za metan, koji
obezbeđuje izdvajanje metana iz
stajskog đubriva pri čemu se ovaj
gas kasnije može koristiti u
proizvodnji električne energije.
 Sistem za dobijanje metana na životinjama

Istraživači INTA instituta (Argentinski nacionalni institut za

poljoprivrednu tehnologiju) iz Buenos Ajresa osmislili su posebnu
vrstu rančeva, koji se kače na leđa krava. U ovim rančevima se nalaze
rezervoari koji služe za skladištenje proizvedenog metana.
Ovako proizveden metan se nakon prečišćavanja i kompresije može
koristiti za grejanje, kuvanje, pa čak i za pokretanje SUS motora.
Deponije
Nije samo metan....

Ima još gasovitih

organskih....
 Isparljiva organska jedinjenja
DO 12

Isparljiva organska jedinjenja (NMHC) su uglavnom jedinjenja koja u

svom molekulu imaju do 12 C-atoma.
Jedinjenja sa molekulom koja sadrži više od 12 C-atoma ne mogu se
očekivati u gasovitoj fazi u atmosferi. Takva jedinjenja se mogu
očekivati u vidu čestica.
POD ISPARLJIVIM (volatilnim)
ORGANSKIM …

u gasovitoj fazi

(IOJ, VOJ) podrazumevaju se ona organska jedinjenja koja se mogu

pojaviti u gasovitoj fazi u vazduhu urbanih i industrijskih sredina.

* VOC – Volatile Organic Compound

 VEŠTAČKI I PRIRODNI
biogena isparljiva (volatilna) organska jedinjenja
u eteričnim
Terpeni (izoprenoidi ili terpenoidi) (etarskim)
uljima

Pored isparljivih jedinjenja iz veštačkih izvora u atmosferi su

prisutna i isparljiva jedinjenja biogenog porekla i ona su poznata
kao biogena isparljiva (volatilna) organska jedinjenja (BIOJ ili
BVOJ).
Najveći značaj među biogenim isparljivim jedinjenjima pripada....
 TERPENI
• Karakterističnog, prijatnog su mirisa –
• Proizvode ih biljke – posebno četinari
• Ulaze u sastav etarskih ili mirisnih ulja koja se
dobijaju destilacijom sa vodom iz biljnog materijala
 IZOPRENU
Izopren (skraćeno od izoterpen),
ili 2-metil-1,3-butadien

• Emituju ga biljke i u najvećoj meri nastaje iznad šumskih

ekosistema.
• Hrast, topola, eukaliptus, neke vrste mahunarski...
• Termoregulator biljaka
 ETERIČNA (ETARSKA) ULJA
proizvodi posebnih biljnih ćelija

Terpeni (aldehidi, ketoni, alkoholi) i masne kiseline

monoterpeni i seskviterpeni.

• Eterična (etarska) ulja su proizvodi posebnih biljnih ćelija ili se

stvaraju u međućelijskim prostorima, veoma jakog mirisa.
• Predstavljaju smešu različitih jedinjenja: terpena i različitih i
mnogobrojnih masnih kiselina.
• Osnovna komponenta su svakako terpeni (terpenoidi, izoprenoidi)
i to njihove dve klase: monoterpeni i seskviterpeni.
 TERPENI, IZOPRENOIDI ILI TERPENOIDI
Cvet pomor.
5 10 15

izopren mentol nerolidol

Hemiterpeni Monoterpeni Seskviterpen

pola 1 1,5
TERPENI, IZOPRENOIDI ili TERPENOIDI sastoje se iz IZOPRENSKIH
JEDINICA (C5H8) i prema literaturnim podacima ima ih oko 30.000.

HEMITERPENI kao što je izopren, sadrže jednu izoprensku jedinicu.

MONOTERPENI se sastoje od dve izoprenske jedinice
SESKVITERPENI (jedan i po – terpeni) od tri izoprenske jedinice
 MONOTERPENI 10
• To su isparljiva, veoma reaktivna u
vodi slabo rastvorna jedinjenja
jakog mirisa.

• Monoterpene biljke emituju iz

različitih razloga, uključujući
odbranu od insekata i drugih
herbivora i privlačenje polinatora i
neprijatelja herbivora.
 MONOTERPENI 2

Limonen

Geraniol
Aroma i ukus hmelja, koja je visoko poželjna
kod nekih piva, potiče od terpena.

Od terpena u hmelju mircen, β-pinen, β-kariofilen, i

α-humulen su nađeni u najvećim količinama
SASTAV Biogenih Isp Org Jed
IZOPREN 44%
(oko 500 miliona tona godišnje)

MONOTERPENI 11%
(oko 100 tona godišnje)

Druga reaktivna BIOJ

sa životom kraćim od jednog
dana 22,5%
(oko 200 tona godišnje)

Druga BIOJ
sa životom dužim od jednog
dana 22,5%
(oko 200 tona godišnje) -pinen
 ZAVISNA EMISIJA
• Emisija BIOJ nije konstantna i zavisi od fenologije, promena u
životnoj sredini kao što su temperatura i svetlost (fotosinteza),
dostupnosti hranljivih materija i vode.

FENOLOGIJA je nauka koja se bavi proučavanjem pojedinih faza razvića

biljaka tokom njihovog vegetacionog perioda.
 MENJA SE SASTAV
sunčeva radijacija i ostale zagađujuće supstancije

Posle određenog vremena nakon emisije IOJ, njihov sastav u

atmosferi je različit od originalno emitovanog sastava.
Sadržaj reaktivnijih IOJ se smanjuje mnogo brže od manje reaktivnih.
Na ovo, u prvom redu, utiče sunčeva radijacija i ostale zagađujuće
supstancije, koje učestvuju u fotolitičkom ciklusu.
 ISPARLJIVA ORGANSKA
reakcije sa O2 i O3

Brzine reakcija zavise od vrste IOJ

IOJ prisutna u atmosferi reaguju sa prisutnim komponentama dajući

kao proizvode reakcije sekundarne zagađujuće supstancije.

Brzine ovih reakcija su različite i zavise od vrste IOJ kao i niza drugih
faktora.
 LETNJI MINIMUM
maksimum koncentracije pri kraju zime (februar-mart)

O tome da su organska jedinjenja važni učesnici fotohemijskih reakcija

govori i podatak da alkeni pokazuju maksimum koncentracije pri kraju
zime (februar-mart) i izraziti letnji minimum, što se dovodi u vezu sa
periodima slabije i jače fotohemijske aktivnosti u troposferi.
Zbog čega je emisija IOJ i
BIOJ važna sa aspekta
zagađivanja vazduha?
 UGLJOVODONICI STVARAJU VISOKE
KONCENTRACIJE OZONA

O3 + NO <------> NO2 + O2

UGLJOVODONICI UKLANJAJU NO
REAKCIJA SE POMERA U PRAVCU STVARANJA
OZONA
OZON

90%

oko 10 ppm

10%

0,04 ppm
 UGLJOVODONICI STVARAJU VISOKE
KONCENTRACIJE OZONA

O3 + NO <------> NO2 + O2

UGLJOVODONICI UKLANJAJU NO
REAKCIJA SE POMERA U PRAVCU STVARANJA
OZONA
 TAMO GDE JE
potencijal za stvaranje ozona
azotovi oksidi

sekundarni organski aerosoli

... emisija BIOJ značajna, izražen je potencijal za stvaranje ozona i

bez antropogene emisije ugljovodonika, pod uslovom da su prisutni
azotovi oksidi.
Osim ovog potencijala formiranja ozona, monoterpeni, a posebno
seskviterpeni, imaju potencijal za formiranje sekundarnih organskih
aerosola.
OKSIDACIJOM DO AEROSOLA

Čestice iznad šumskih predela nastaju

verovatno interakcijom organskih
kiselina nastalih fotooksidacijom
terpena sa drugim organskim ili
neorganskim komponentama u
atmosferi.
SEKUNDARNI ORGANSKI
P
AEROSOLI O
L
U
I
O3, OH, NO3 S
P
A
R
ORGANSKE LJ
KISELINE I
SOA
V
A

5000 reakcija
1300 jedinjenja
 SEKUNDARNI ORGANSKI
AEROSOLI (SOA)

SOA skreću Sunčevo zračenje, formiraju jezgra za kondenzaciju

kapljica u oblacima.
Dakle imaju važnu ulogu u globalnoj promeni klime.

Takođe utiču na kvalitet vazduha i zdravlje čoveka.

Antropogeni EMITERI
50%

15%

10%

25%

Emisija ugljovodonika i drugih IOJ u atmosferu iz urbanih i industrijskih

područja kao posledica celokupne ljudske aktivnosti veoma je značajna.
Emiteri su: motorna vozila (oko 50%), industrijski procesi (do 15%),
isparavanje rastvarača (do 10%) i drugi izvori (sagorevanje fosilnih goriva,
šumski požari, požari smetlišta).
 AUTOMOBILI
20%
60%

Od ukupne emisije ugljovodonika iz automobila,

60% se odnosi na izduvne gasove, 20%
20% na uljni sistem i
20% na rezervoar i karburatorski sistem.
 I KADA NE RADI - RADI
ugljovodonici

20% REZERVOAR, KARBURATOR

20% KUĆIŠTE MOTORA

ukupne emisije

Za razliku od drugih produkata rada motora, ugljovodonici se

emituju i kada motor nije u radu.
Oko 20% ukupne emisije ugljovodonika dolazi iz rezervoara i
zagrejanog karburatora i još toliko emisijom iz kućišta
motora.
 PUMPADŽIJA
Znatne količine ugljovodonika
emituju se pri pretovaru i
transportu goriva.

U toku punjenja automobilskog

rezervoara gorivo potiskuje
pare ugljovodonika koje se
nalaze u rezervoaru i one
odlaze u okolni vazduh.

Proračuni pokazuju da se u
proseku emituje oko 150 g
ugljovodonika pri jednom
150 g punjenju rezervoara.
 NA BENZINSKIM PUMPAMA

20 tona
120 do 150 kg
Pri pretakanju goriva iz autocisterni u rezervoare na benzinskim
pumpama emituju se znatno veće količine.
Oko 120 do 150 kg ugljovodonika nepovratno ispari pri jednom
pretakanju cisterne od 20 tona.
 INDUSTRIJSKI IZVORI IOJ

PRERADA NAFTE,
TRANSPORT I
DISTRIBUCIJA NAFTE I
DERIVATA

FARMACEUTSKA
INDUSTRIJA, INDUSTRIJA
GUME I PLASTIKE
BOJA I LAKOVA
IZVORI IOJ
 NEPOLARNI RASTVARAČI
ksilen, toluen, benzen, metilen hlorid, hloroform i izopropil alkohol

efikasni za rastvaranje ulja, voska i masti

Isparljiva organska jedinjenja uključuju rastvarače kao što su ksilen,

toluen, benzen, metilen hlorid, hloroform i izopropil alkohol.
Oni se široko primenjuju u industriji zbog toga što su oni relativno
nepolarni i zbog toga efikasni za rastvaranje ulja, voska i masti.
 U DOMAĆINSTVU

Primena im je velika i u domaćinstvu.

Potrebno je navesti samo primenu laka za kosu, skidanje laka sa
noktiju, bojenje i lakiranje, poliranje nameštaja.
Mnogi od ovih rastvarača predstavljaju pretnju za kvalitet
vazduha, vodosnabdevanje, ozonski omotač i zdravlje.
FOTOHEMIJSKI OKSIDANTI

oksidanti

IOJ
 ZADRŽAVANJE U ATMOSFERI
hidrofluorougljenik

perfluorougljenici

hidrohlorfluorougljenici
rezidentalno vreme CO2,
Glob. CH4,N2O,
hlorfluorougljenici
SF6
CO
Reg. Sulf. O3
Nitr.
PM2.5
tr
SO2, NOx,
Lok. PM10 NH3

sati dani nedelje meseci godine

Mnoga se hemijska jedinjenja emituju u atmosferu, ali

procesi uklanjanja sprečavaju da se nagomilaju u
atmosferi.
 NEKE SE UKLANJAJU

Neke zagađujuće supstancije se uklanjaju suvom depozicijom

(odlaganjem) gasova ili čestica ili se inkorporiraju u kišu i uklanjaju
vlažnom depozicijom. Za organske hemikalije u gasnoj fazi
uklanjanje je lakše ako se ona prvo oksiduju u manje isparljivi u
vodi rastvoran oblik.
 Hemijske REAKCIJE
u vodenom rastvoru
sudar molekula u gasnoj fazi acido-bazne reakcije

na površini čvrstih čestica

Hemijske reakcije u atmosferi mogu se desiti pri koliziji (sudaru) molekula u

gasnoj fazi, na površini čvrstih čestica (čestičnih materija) ili u vodenom
rastvoru (u vodenoj kapi). Reakcije koje se odigravaju u kapljici vode su
predominantno acido-bazne reakcije. Reakcije na površini čestice su
minrornog značaja u većini slučajeva s obzirom na to da čestice u atmosferi
imaju kratko rezidentalno vreme.
U hemijskoj promeni supstancija koje se odigravaju u atmosferi
dominantne su gasno-fazne reakcije.
 OKSIDACIJA I REDUKCIJA

Oksidacija predstavlja gubitak elektrona sa atoma ili

molekula, a redukcija primanje elektrona.
 OKSIDACIJA
U vazduhu, oksidacija generalno uključuje reakciju hemijskih vrsta sa
jedinjenjima koja sadrže kiseonik.
Tri najvažnija oksidujuća agensa u vazduhu su:

HIDROKSIL-RADIKAL *OH

MOLEKUL OZONA
Hidroperoksil

NITRATNI-RADIKAL HO2* i OH*

Hidroperoksil radikal (HO2*) je takođe važan i zbir HO2* i *OH se
ponekad navodi kao HOx.
DETERDŽENT ATMOSFERE

Najvažniji oksidant je hidroksil-radikal (*OH).

On je ekstremno reaktivan i sposoban da
oksiduje većinu hemikalija koje se nalaze u
troposferi.
Iz tih razloga hidroksil radikal je poznat kao
deterdžent atmosfere.
 OKSIDACIONA SNAGA

Oko 21% zemljine atmosfere sastoji se od kiseonika, ali je to samo

izvor reaktivnijih molekula (ozon) i slobodnih radikala (hidroksil) koji
omogućavaju oksidacionu snagu, oksidativni kapacitet
atmosfere.
 FOTOHEMIJSKI OKSIDANTI

Pored OH-radikala, nitratnih-radikala i ozona (O3), u izgradnji

oksidativnog kapaciteta učestvuju i peroksil-radikali
(neorganski (HO2.) i organski (RO2.)), peroksidi (H2O2 i RO2H) i
peroksiacetilnitrat PAN (CH3-COO-ONO3). Oni se skoro u
potpunosti formiraju fotohemijski iz primarno emitovanih
zagađujućih supstancija i poznati su kao fotohemijski oksidanti.
 PRVI FOTOHEMIJSKI STEPEN
prelazak molekula u aktivno stanje

FOTON

Prvi uslov fotohemijskih procesa je prelazak molekula u aktivno

stanje što se postiže apsorpcijom solarne radijacije.
Apsorpcija i prevođenje u aktivno stanje jeste prvi fotohemijski
stepen.
 DRUGI FOTOHEMIJSKI STEPEN
između aktiviranih molekula

reakcije sa drugim molekulima

U drugom fotohemijskom
stepenu dolazi do hemijskih
reakcija između aktiviranih
molekula ili do reakcije sa
drugim molekulima i atomima
prisutnim u atmosferi.

Do fragmentacije kao posledice apsorpcije energije dolazi samo u

slučaju kada je energija apsorbovanog fotona veća od energije
hemijske veze u molekulu.
 FORMIRANJE OH*
DANJU
O3 + h(manje od 310 nm)  O(1D) + O2

O(1D) + O2 + M  O3 (>97%)

O(1D) + H2O  2 OH* (<3%)

O3 + h(veće od 310 nm)  O(3P) + O2

NOĆU O3 + alkeni  OH*

Više od 97% O atoma koji nastaju fotolizom ozona reaguje sa molekulom
kiseonika ponovo dajući ozon. Manje od 3% započinje formiranje
najvažnijeg radikala u atmosferi OH*
 Voda je važna
H2O + h H* + *OH

H* + H2O H2 + *OH

H* + O2 *OH + O*

O* +H2O 2 *OH
 EKSTREMNO JE
REAKTIVAN
Pošto je *OH ekstremno reaktivni radikal on
reaguje čim se formira.
Njegov život je kraći od sekunde.
To znači da je koncentracija ekstremno niska
i u granicama je između 1x105 i 1x107
molekula po cm3.
formiranje OH*
zavisi od vodene
S obzirom na to da njegovo formiranje zavisi
pare od vodene pare, koncentracija OH* opada sa
visinom kako vazduh postaje hladniji i suvlji.
Koncentracija OH-radikala ne smanjuje se
samo sa visinom već se smanjuje i sa
geografskom širinom s obzirom na to da se i
koncentracija vodene pare i intenzitet
sunčevog zračenja smanjuje prema
intenziteta sunčevog polovima.
zračenja
 GLAVNI IZVOR OH RADIKALA

O3 + h ( 310 nm)  O(1D) + O2

O(1D) + H2O  2 *OH

 PAULIJEV PRINCIP
ISKLJUČENJA
Kvantno stanje elektrona u glavni kvantni broj n,
atomu opisano je s četiri orbitalni kvantni broj l,
kvantna broja. magnetski orbitalni kvantni broj m i
magnentni spinski kvantni broj ms.

Dva elektrona u atomu ne mogu imati sva četiri

kvantna broja jednaka.

Elektroni u atomu prvo popunjavaju orbitale

najniže energije, a to su one bliže jezgru. Ako su
popunjena sva niža stanja, kažemo da je atom u
osnovnom stanju.

Wolfgang Pauli Atom u pobuđenom stanju ima energiju veću od

osnovne, no i dalje je neutralan.
 HUNDOVO PRAVILO
Ako Pauli može imati princip,
vala mogu imati i ja makar pravilo.

Friedrich Hund

Ako postoji više orbitala iste energije onda se svaka prvo

popunjava sa po jednim elektronom paralelnog spina, a
zatim se u polupopunjene orbitale dodaje po još jedan
elektron suprotnog spina.
 ELEKTRONSKA
KONFIGURACIJA

2py 2pz 2py 2py 2pz

radiativno vreme
 REAKCIJE
40% • Na globalnom nivou *OH
reaguje primarno sa
ugljenik(II)-oksidom (40%)
dajući ugljenik(IV)-oksid.

• Oko 30% proizvedenog *OH

uklanja se iz atmosfere u
reakcijama sa organskim
30% jedinjenjima

• 15% reaguje sa metanom.

15% CH4 + •OH  CH3• + H2O • Preostalih 15% reaguje sa

ozonom, hidroperoksil
radikalom i gasovitim
15% O3 HO2* H vodonikom.
 ONI ODOLEVAJU
Svega nekoliko jedinjenja u troposferi
ne reaguje uopšte ili reaguje samo
veoma sporo sa hidroksil radikalima.
Ona uključuju hlorfluorougljenike
(HFU), azot(I)-oksid (N2O) i ugljenik(IV)-
oksid (CO2).

Brzina oksidacije metana sa OH* je

veoma mala, između 100 i 1000 puta
sporija nego ostalih organskih
jedinjenja. To je razlog zbog čega
koncentracija metana u atmosferi može
dostići 1,7 ppm vrednost koja je
značajno veća od ostalih organskih
CH4 + OH•  CH3• + H2O gasova u tragovima koji se nalaze
100 do 1000 sporije generalno ispod 1 ppb.
 UTICAJ
NA KLIMU
indirektno

Zbog toga što OH-radikali učestvuju u oksidaciji brojnih gasovitih

supstancija, oni su, mada sami ne apsorbuju IC (infracrveno zračenje)
zračenje, od velikog uticaja na klimu jer reaguju i utiču na
koncentraciju brojnih gasova koji apsorbuju u IC oblasti.
Homer
OTKRIĆE OZONA
1839. godine

Kristian Fridrih Šenbajn

Ozon (grč. ozein mirisati) je, 1839. godine, prvi otkrio nemački naučnik
Kristian Fridrih Šenbajn. To je svetlo plava, relativno nestabilna
molekula izgrađena od tri atoma kiseonika. Tečan ozon je tamno
plave, a čvrst ozon plavo-crne boje. Karakteristični miris (podseća na
miris para joda) koji nastaje prilikom električnih pražnjenja u atmosferi
 SUNČEV SPEKTAR

• UV-A 400-315 nm - relativno

neškodljivo zračenje

• UV-B 315-280 nm - štetno zračenje za

mnoge oblike života

• UV-C < 280 nm - smrtonosno

zračenje za čoveka i žive organizme,
ali se ono gotovo u potpunosti
apsorbuje stratosferskim ozonom.
3O2+UV (< 242 nm) 2O3

242nm

• 80 – 90% ozona se
nalazi u stratosferi,
gde pod uticajem
zračenja maksimalne
talasne dužine 242nm
formira fotolizom
kiseonika ...
3O2+UV (< 242 nm) 2O3

• S obzirom na to da je
295nm minimalna talasna
dužina koja dospeva u
troposferu, ozon se tu ne
stvara fotolizom kiseonika.
(talasne dužine potrebne za
fotolizu kiseonika su manje od
242,4 nm).
 ODAKLE OZON U TROPOSFERI ?

gubitak ozona

O3 + H2 O = 2OH

Jedan očigledan izvor je transfer iz velikog rezervoara ozona iz

stratosfere. Međutim, efikasan fotohemijski gubitak ozona pri visokim
koncentracijama vodene pare zahteva prisustvo velikog izvora unutar
troposfere koji je više puta veći nego bilo koji razumno procenjeni iz
stratosferskog izvora.
 ZAGONETNI MOLEKUL –
DONOR ATOMA KISEONIKA

S obzirom na to da je troposferski ozon uglavnom

zastupljen u velikim gradovima potrebno je pronaći neku
supstanciju koja će dati atom kiseonika koji je neophodan
za sintezu ozona.
 FOTODISOCIJACIJA

STRATOSFERA TROPOSFERA

Osnovna reakcija za
stvaranje troposferskog
ozona:

NO2 + hv -» NO + O

O + O2 + M -» O3 + M*
NO2 NO
242,4 nm 295 nm
 TROPOSFERSKI OZON
Proizvodnja troposferskog ozona zahteva 4 ingredijenta

AZOT(II)-OKSID (NO)

UGLJOVODONIKE
Nepotpuno sagorevanje benzina
IOJ i BIOJ iz biljaka

UGLJENIK (II) OKSID (CO)

KISEONIK (O2)
 ULOGA AZOTOVIH OKSIDA

Visoka temperatura sagorevanja fosilnih goriva

N2 + O2  2NO

Fotohemijska dekompozicija NO2

NO2 + sunčeva svetlost  NO + O
 ZNAČAJ UGLJOVODONIKA

NO + O3 <------>NO2 + O2

UGLJOVODONICI UKLANJAJU NO I TIME FAVORIZUJU

NASTANAK O3
 VAŽNOST CO
Nepotpuno sagorevanje fosilnih goriva
ULOGA KISEONIKA

2NO + O2 → 2NO2
 Izvor OH-radikala je Ozon
O3 + h(manje od 310 nm)  O(1D) + O2

O* + H2O  2OH*
Sa porastom
koncentracije ozona
dolazi do porasta
koncentracije OH-
radikala, tako da sva
složenost u hemiji
ozona još jednom
dolazi do izražaja.
 SEKUNDARNA ZAGAĐUJUĆA

Ozon je značajna sekundarna zagađujuća supstancija koja

nepovoljno utiče na biosferu i zdravlje ljudi, izazivajući
braon pege na listovima biljaka i edem pluća kod čoveka.
 OZON KAO REGULATOR

Troposferski ozon igra značajnu ulogu u regulisanju globalnog

.

toplotnog bilansa sistema zemljina površina - atmosfera, a time

utiče na lokalne i globalne klimatske uslove na planeti Zemlji.
 ATAK NA ORGANSKE
Kada je u napetom, napregnutom stanju (slučaj kod točkova) guma je
više podložna promenama pod uticajem ozona, čak i kada je prisutan u
niskim koncentracijama. Međutim, u stanju mirovanja ona je otporna
čak i na više koncentracije ozona.

Kod povećanih koncentracija

ozona u vazduhu, može se realno
očekivati njegova reakcija i atak na
pojedine materijale. Mnogi polimeri
su osetljivi na atmosferske
koncentracije ozona. Pri reakciji
ozona sa polimerima puca lanac
polimera na dvostrukoj vezi,
odnosno smanjuje se njegova
elastičnost.

RHC=CHR + O3  RHC-O-O-O-CHR  RHCOO + OCHR

 NITRATNI RADIKALI

koji se formiraju tokom dana preko reakcije

NO2 + O3  NO3* + O2

veoma brzo fotolizuju u atmosferi

NO3* + h  NO2 + O(3P)* i

NO3* + h  NO + O2
 U koncentracijama u kojima se
pojavljuje tokom noći, on je
NOĆNA
osnovni agens za noćnu oksidaciju
i uklanjanje ugljovodonika i drugih
HEMIJA
organskih jedinjenja iz vazduha.

+ Organs.
O3 + NO2 NO3* HNO3
+ NO2 + N2O5 + Aerosoli
z
NO, CO
Organs.
Organs.

NO, Organs.
 NITRATNI RADIKAL
Ovaj radikal reaguje brzo sa
NOx (NO + NO2).

NO3* + NO  2NO2

NO3* + NO2  N2O5

I u prisustvu vlage:

N2O5 + H2O  2 HNO3

Hvala na pažnji 