UNIVERZITET U PRISTINI

FAKULTET TEHNICKIH NAUKA KOSOVSKA MITROVICA

Predmet: Izvori zagadjenja u tehnologiji

Tema: Proizvodnja vestackih djubriva i izvori zagadjenja

Student:

Mentor:

Sadrzaj
1. Uvod...............................................................................................................................3
2. Fosforna djubriva...........................................................................................................5
2.1. Proizvodnja normalnog superfosfata......................................................................5
2.2. Proizvodnja trisuperfosfata.....................................................................................6
2.3. Proizvodnja silikofluorovodonicne kiseline...........................................................6
3. Azotna djubriva..............................................................................................................7
3.1. Proizvodnja amonijumnitrata..................................................................................8
3.2. Proizvodnja kartamida (urea).................................................................................9
4. Kalijumova djubriva....................................................................................................10

5. Proizvodnja mesanih djubriva......................................................................................10

6.
Izvori zagadjenja vestackim
djubrivima......................................................................11
Zakljucak............................................................................................................................12
Literatura............................................................................................................................13

1. Uvod
ubriva su supstance koje sadre hranljive elemente. Kada se odluuje koje e se
ubrivo primeniti, najvie panje treba obratiti na sadraj odreenog minerala i na cenu.
Treba uzeti u obzir i reakciju zemljita (kisela ili bazna), nain rukovanja, uslove pod
kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze.
ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i, ako se ne koriste i ne
uvaju na pravilan nain mogu predstavljati opasnost po domae ivotinje, ljude i ivotnu
sredinu. Treba nabavljati samo neophodne koliine i izbegavati skladitenje velihih
koliina ubriva.
Vestacka djubriva su proizvodi hemijske industrije koja sadrze jedinjenja
makroelemanata i mikroelemenata. u makroelemente spadaju fosforna djubriva, azotna
djubriva, kalijumova djubriva i u nekim slucajevima kalcijumova djubriva.
Vestacka djubriva se mogu podeliti na prosta i slozena.
Prosta djubriva su:
-fosforna djubriva,
-azotna djubriva,
-kalijumova djubriva i u nekim slucajevima kalcijumova.
Slozena djubriva su:
-mesana djubriva
-kompleksna djubriva.

Slika 1.: Sadrzaj elemenata u vestackom djubrivu

Slika 2.: Sadrzaj elemenata u organskom djubrivu

Slika 3.:Sadrzaj elemenata u prirodnom djubrivu

2. Fosforna djubriva
Fosforna ubriva predstavljaju hemijske supstance koje sadre fosfor u obliku u
kome ga biljke mogu usvojiti ili se on posle razlaganja u zemljitu prevodi u oblike
dostupne biljkama. Pojedinana primena fosfornih ubriva danas je relativno retka jer se
ona ee kombinuju sa azotnim i kalijumovim ubrivima.
Fosforna djubriva se proizvode iz prirodnih fosfata:
- fosforita Ca3(PO4)2 sa primesama SiO2 i CaCO3
- apetita Ca10(PO4)6 (fluoroapatit)
Kvalitet fosfornih djubriva se ocenjuje na osnovu sadrzaja P 2O5 i rastvorljivosti u 2%totnim rastvoru limunske kiseline.
Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadraj fosfora P2O5, cena
kao i rastvorljivost fosfora, tj. njegova dostupnost biljkama.
Koncentrovani superfosfat se ee koristi zbog visokog sadraja P2O5 46%.
Od ove koliine, 87% je rastvorljivo u vodi i obino se koristi u meavinama ubriva.
Monoamonijum fosfat moe da se primenjuje kako samostalno, tako i u
meavinama ubriva. MAP sadri 48% fosfor P2O5, od kojih je skoro celokupan sadraj
odmah dostupan biljkama, i 11% azota. Primenom MAPa poveava se kiselost zemljita,
ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5.
Diamonijum fosfat (DAP) ima neto manji sadraj fosfor(V)oksida - 46% i vie
azota (18%) od MAP-a. Skoro celokupna koliina oksida fosfora u DAP je odmah
dostupna biljci. I ovo ubrivo uveava kiselost zemljita, ali je njegova primena veoma
ekonomina.
Kameni fosfat ima mali sadraj fosfor P2O5 (3-8%), koji je slabo rastvorljiv u
vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa veim sadrajem
P2O5.

2.1. Proizvodnja normalnog superfosfata

Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog
sadraja fosfora (18-20%) P2O5. Oko 85% od ovog sadraja u superfosfatu rastvorljivo
je u vodi i odmah dostupno biljkama.
Reakcijom minerala fluoroapatita sa sumpornom kiselinom dobija se normalni
superfosfat. Mineral se sa 65-75%-nom kiselinom dovodi preko mesaca u reaktor gde se
vrsi intezivno mesanje, zatim se gotov ocvrsnit proizvod izbacuje na trakasti transporter
koji odvodi masu u komoru za hladenje a zatim se skladisti gde se vrsi dalje razlaganje tj.
dozrevanje superfosfata. Normalni superfosfat sadrzi veliku kolicinu gipsa. Praskasti
superfosfat se moze granulisati i kao takav prodavati kao gotov proizvod. Normalni
superfosfat sadrzi veliku kolicinu gipsa.
Ca10(PO4)6 F2 + 7H2SO4 3Ca(H2PO4)2 + 7CaSO4 + 2HF + 699 kJ

2.2. Proizvodnja trisuperfosfata

Proizvodnja trisuperfosfata se sastoji u razlaganju sirovog fosfata fosfornom
kiselinom koja sadrzi 50-55% P2O2.
Ca10(PO4)6 F2 + 14H2PO4 10Ca(H2PO4)2 + 2HF + 132 kJ
U trisuperfosfatu nema gipsa osim neznatne kolicine koja je nastala reakcijom sa
sumpornom kiselinom koja je prisutna u fosfornoj kiselini. U mesacu i komori se razlaze
60-70% fosfata a ostatak se skladisti pri sazrevanju. Dobijeni trisuperfosfat se moze
granulisati i susiti da bi se dobio gotov proizvod. cesto se kao prah koristi u prozivodnji
visokokoncentrovanih masanih djubriva.

2.3. Proizvodnja silikofluorovodonicne kiseline

Silikofluorovodonicna kiselina nastaje kada se fluorni gasovi iz reaktora
ventilacionim sistemom odvode do kaskadnih apsorbera u kojima se u suprotnom smeru
rasprstuje voda koja apsorbuje fluorne gasove.
3SiF4 + 2H2O 2H2SiF6 + SiO2
Ova kiselina se moze koristiti za proizvodnju insekticida i defolianta ili za fluorizaciju
vode za pice.

3. Azotna djubriva
6

Biljke se obino snabdevaju azotom godinje i na tritu se mogu pronai razliita

ubriva sa ovim elementom. Ona sadre azot u obliku nitrata, amonijuma ili njihove
kombinacije. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemljine estice, pa su podloni ispiranju,
dok se amonijum zadrava na esticama zemljita i tee se ispira. Tokom zime ee se
ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Veina vonih vrsta lake usvaja nitrate
od amonijuma, ali kada temperatura zemljita poraste i koren postane aktivan, amonijum
se u zemljitu transformie u nitrate. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i
nitratna ubriva skoro podjednako efikasna.
Proizvode se preko sinteze amonijaka, njegove oksidacije od azotnih oksida,
dobijanja azotne kiseline i njene neutralizacije amonijakom (amonijumnitrat, AN) i
krecnjakom (krecni amonijumnitrat, KAN).
Deo amonijaka se vezuje sa ugljendioksidom iz krecnjaka u karbamid (urea) koji
je visokokvalitetno azotno djubrivo. Deo azotnih djubriva se dobija kao sporedni
proizvod primesa koksovanja (amonijacna voda, amonijumsulfat). Nekada su bili
znacajni prirodni mineralni nitriti kao sto je cilska salitra (NaNO3).
Amonijacna voda se dobija apsorpcijom amonijaka demineralizovanom vodom.
amonijumsulfat se dobija neutralizacijom sumporne kiseline amonijakom.

Slika 4.: Sadrzaj azota u vestackim djubrivima

3.1. Proizvodnja amonijumnitrata

7

Amonijumnitrat je jo jedan izvor azota i sadri oko 32% ovog elementa. Ima
kiselu reakciju i trai oko 816 g krenjaka za neutralizaciju svakih 453,6 g azota
primenjenog preko ovog ubriva. Ovo ubrivo sadri nitratni azot, koji je odmah
dostupan biljkama, i amonijacni azot koji se zadrava u zemljitu i sporije postaje
dostupan biljkama. Ako se primeni tokom jeseni ili zime, odnosno pre nego to
temperatura zemljita poraste u prolee i koren postane aktivan, ispiranjem se moe
izgubiti velika koliina nitratnog azota.
Proizvodnja se bazira na reakciji neutralizacije amonijaka azotnom kiselinom :
NH3 + HNO3 NH4NO3 + 148,6 kJ
Reakcijom neutralizacihje dobija se rastvor amonijumnitrata koji je potrebno
koncentrovati ispiranjem kobi se dobio cvrst proizvod. To se postize u ITN aparatu. ITN
aparat se sastoji iz dva koncentricno postavljena prohromatska cilindra. u unutrasnjem
cilindru se odvija reakcija neutralizacije azotne kiseline sa amonijakom. Rastvor
amonijumnitrata se stvara i preliva preko gornjeg kraja cilindra u isparavacki deo aparata.
Tu se rastvor koncentruje i napusta aparat kroz hidraulicki zatvarac na separatoru.
Proces neutralizacije se vrsi u slabo kiseloj sredini u cilju smanjenja gubitaka
vezanog azota sasekundarnim parama u obliku NH3, HNO3, NH4No3, NO2.
Nakon koncentrovanja rastop amonimnitrat se odvodi na granulacije u
granulacioni toranj. Rastop se rasprsuje u tornju pomocu konusne korpe sa otvorima.
Kapi rastopa koje padaju, hlade se u struji vazduga i granulisu se u obliku granula
velicine 1-3 mm. Granule padaju kroz otvor na konusno dno, do transportera preko koga
odlaze na pakovanje i skladistenje. Sa amonijumnitratom se moze rukovati sigurno jer je
stabilan na udar i trenje.
Amonijumnitrat je zapaljiva i eksplozivna materija koja eksplodira pomocu
inicijalnog paljenja. Stabilizatori koji onemogucuju samopaljenje su urea, kalijum
karbonati i hloridi. Kada se zagreje razlaze se po sledecoj hemijskoj reakciji :
NH4NO3 NO2 +2H2o + 32,022 kJ
Posto je reakcija egzogena, temperatura mase koja seraspada raste i sa
povecanjem dolazi do eksplozije. Sa laganim egzotermnim razlaganjem dobijaju se
azotni oksidi i voda. Amonijumnitrat moze disosovati na gasoviti amonijak i azotnu
kiselinu, endotermne reakcije koje sprecavaju povecanje tempetrature:
NH4NO3 NH3 + HNO3 + 174,5 kJ
NH4NO3 NH3 + HNO3 + 174,68 kJ
Ako se amonijak, azotna kiselina, voda i obrazobvani azotni oksidi brzo odstrane
iz raslagajuceg amonijumnitrata nece doci do povecanja temperature, odnosno do
eksplozije. Medjutim, oslobadjanjem gasovitog amonijaka u zatvorenom prostoru, ako
njegova koncentracija dostigne 16-26% sa vazdushom cini eksplozivnu smesu.
Amonijumnitrat je fizioloski kiselo djubrivo, da bi se upotrebilo na kiselim zeljnistima
potrebno je izvrsiti njegovu kalcinaciju. To se najbolje postize krecnjakom, cime se
dobija krecni amonijumnitrat- KAN.

3.2. Proizvodnja kartamida (urea)

8

Urea sadri visoku koncentraciju azota (46%), lako se primenjuje, a cena je

pristupana. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije krenjaka od 1.8, to znai da
e biti potrebno oko 816 g krenjaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koliine od 454 g
uree koja se unese u zemljite.
Ureu je najbolje primeniti po hladnom prolenom vremenu, jer ako ubrivo
ostane na povrini zemljita po toplom vremenu, deo azota moe se izgubiti
isparavanjem. Urea moe sadrati i razliite koliine nusproizvoda, koji u velikim
koncentracijama moe otetiti mlada stabla, pogotovo na peskovitom zemljitu.
Dobija se sinteticki iz amonijaka i ugljendioksida po sledecoj reakciji :
2NH3 + CO2 (NH2)2CO + H2O
Proizvodnja kartamida obuhvata i destilaciju proizvoda sinteze, koncentrovanje i
granulaciju konacnog proizvoda.

4. Kalijumova djubriva
9

Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadre kalijum. ubrivo treba izabrati u
zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadri jo neke korisne
elemente. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbeivanja odgovarajue
koliine kalijuma biljkama.
Dobijaju se iz otpadnih voda pri dobijanju NaCl iz rastvora, cesto se nalaze u
blizini rudnika kuhinjske soli.
Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko
rasprostranjena. Ima visok sadraj kalijuma 60 62% kalijum oksida i pristupanu
cenu. Do toksinog dejstva hlorida moe doi ako se u tek uspostavljenim vonjacima
primenjuju velike koliine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan
kontakt sa mladim stablima. Ako postoji potreba za unoenjem velikih koliina ovog
ubriva, preporuuje se jesenja primena, kako bi bilo dovoljno vremena da dode do
ispiranja hlorida iz zone korena pre poetka prolenog porasta.
Kalijum sulfat takoe ima iroku primenu. Sadri neto manje kalijuma (50%
kalijum oksida) i obino je skuplji od kalijum hlorida. Najee se koristi u borovnicama,
koje su na toksinost hlorida osetljivije od ostalih vonih zasada.
Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za unoenjem
magnezijuma u zemljite. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida), ali
zato sadri i 11% magnezijuma. Obino je skuplje od kalijum hlorida.
Kalijum nitrat sadri 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima voa se
primenjuje u izvesnoj meri, ali spada u skupa kalijumova ubriva.

5. Proizvodnja mesanih djubriva

Mesana djubriva se proizvode sa mesanjem jkednokomponentnih a kompleksna
zajednickom proizvodnjom ili tretiranjem jednokomponentnim reaktivima koji sadrze
druge komponente.
Tehnoloski proces proizvodnje mesanih djubriva sastoji se u prosejavanju
sirovina, odmeravanju i njegovom mesanju u odredjenom odnosu, homogenizaciji,
granilisanju u rotacionom granulatoru, koji se vlazi vodom i vodenom parom, susenju
vlaznih granula , hladjenju i pakovanju gotovih proizvoda.
Slozena djubriva se najcesce oznacavaju slovima NPK (azot, fosfor, kalijum) i brojevima
koji oznacavaju sadrzaj u % (N, P2O6 i K).

7. Izvori zagadjenja vestackim djubrivima

10

ist vazduh se praktino vie ne moe nai u prirodi. On je zagaen brojnim

materijama nastalim ljudskom aktivnou. Zagaen vazduh je onaj koji je poprimio gas,
paru, dim, prainu i druge materije iz razliitih izvora u koliinama koje mogu tetno
uticati na zdravlje stanovnika, ivotnu sredinu i materijalna dobra.
Jedan od zagaivaa je i vetako ubrivo. ubrivima se nazivaju materije koje u
sebi sadre elemente potrebne za razvoj biljaka. Sa razvojem hemijskih tehnologije
poela je proizvodnja vetakih ubriva ija primena svakim danom sve vie raste.
Sadanja situacija u svetskoj poljoprivredi pokazuje da potranja za kvalitetnom hranom
stalno raste, posebno u industrijski razvijenim zemljama.
Vetaka ubriva su u hemijskom smislu uglavnom neorganske soli. Vetako
ubrivo moe se nai kao vrsto, vodotopivo i kao ubrivo sa kontrolisanim otputanjem
hemijskih elemenata. ubriva sadre tri osnovne biljne hranljive materije uglavnom
azota i fosfora sa manjim koliinama kalijuma. ubriva se dele na organaska i
neorganska. Od organskih najpoznatije je stajsko ubrivo, kompost, kotano brano,
riblje brano, karbimid i druge materije dobijene preradom prirodnih sirovina ili sintezom
organskih jedinjenja.
Neorganska vetaka ubriva su uglavnom vetake materije dobijene hemijskom
preradom prirodnih mineral, primenom dosta sloenih tehnolokih procesa proizvodnje.
Neorganska se dele na prirodna i vetaka. Prirodna su guano i fosfatno brano, a
vetaka ine amonijum-sulfat, KAN (kreni amonijum nitrat), super fosfat itd. Prema
osnovnom elementu koji sadre vetaka ubriva dele se na: azotna, fosforna,
kalijumova, kalcijumova (krena), magnezijumova meovita i kompleksna. Od azotnih
vetakih ubriva poznata su sl: ilska alitra, NaNO3 (KAN), KNO3, Ca(NO3). Sadraj
elemenata u vetakim ubrivima.
Pesticidi se samo delimino rastvaraju u vodi, ili se u njoj mogu samo
suspendovati. Zbog toga sa vodom postepeno prelaze u zemljita i na taj nain ih
zagauju. Pesticidi su relativno stabilna jedinjenja.
Glavni razlog zato vetka ubriva postaju zagaujue materije u ivotnoj sredini
je njihova neadekvatna i preterana upotreba.
Azotna ubriva koja sadre nitrate mogu zagaditi vazduh, kao i fosforna ubriva.
Sa visokim koncentracijama u vazduhu i vodi, nitrati mogu otrovati ljude, posebno decu.
ubrivo koje usev ne iskoristi dospeva u ivotnu sredinu kroz zemljite u podzemne i
povrinske vode, pa u vazduh, gde izaziva najvee tete.

Zakljucak
11

Glavni razlog zato vetka ubriva postaju zagaujue materije u ivotnoj sredini
je njihova neadekvatna i preterana upotreba.
Prekomerna upotreba ubriva moe biti jednako tetna kao i premala koliina.
U toku proizvodnje vetakih ubriva nastaju dve grupe zagaivaa. U prvu
spadaju oni, koji se neposredno proizvode samim radnim procesom i mogu se smatrati
optim zagaivaima. Drugu grupu predstavljaju supstance koje se sintetizuju ili direktno
dobijaju tehnolokim operacijama, a po svom sastavu su toksine za okolinu.
Prilikom upotrebe fosfornih ubriva, fosfati prodiru u dublje slojeve, pre svega
difuzijom i prelaze u stabilna jedinjenja, pa ih biljke zbog slabog proizvoda rastvorljivosti
ne mogu koristiti, odnosno fosfor ostaje u zemljitu i utie na pad kvaliteta zemljita. Pri
transformaciji azotnih ubriva moe nastati amonijak ili azotna kiselina koji mogu tetno
da utiu na kvalitet zemljita.
Azotna ubriva su lako pokretljiva, pa se poveava njihova koliina u zemljitu,
povrinskim i podzemnim vodama. U mnogim poljoprivrednim regionima uoena je
poveana koliina nitrata u zemljitu, bunarima, rekama i drugim objektima. Nitrati kada
sa vodom ili na neki drugi nain dospeju u organizam mogu se redukovati do nitrita i
izazvati tetne posledice po oveka.

Literatura
12

1. http://studenti.rs/zagadjenje-vazduha-vestackim-djubrivima
2. Ministarstvo za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine, Ujedinjene nacije,
Prikaz stanja zivotne sredine u Srbiji, Beograd, 2003
3. http://www.scribd.com/doc/75874450/Vestacka-djubriva

13