Opterećenje bioreaktora i

hidrauličko vreme zadržavanja

• Opterećenje bioreaktora je zavisno od protoka i

koncentracije organskog zagađenja u ulaznom
toku.
• Opterećenje bioreaktora se može varirati
promenom protoka i/ili promenom koncentracije
organskog zagadjenja u influentu.
• Za definisanje opterećenja bioreaktora koriste se
vrednosti ORGANSKOG i ZAPREMINSKOG
OPTEREĆENJA.
1
• Povećavanjem protoka smanjuje se vreme
zadržavanja supstrata (hidrauličko vreme
zadržavanja) u bioreaktoru što može imati
posledicu da se veća ili manja količina
zagađenja ne stabilizuje.
• Produženo hidrauliko vreme zadržavanja koje
omogućava potpunuju stabilizaciju zagađenja,
smanjuje ukupni kapacitet postrojenja.
• Zbog ovoga se u praksi mora voditi računa da
se iz ekonomskih razloga kapacitet
postrojenja koristi maksimalno a da pri tome
razlaganje organskog zagadjenja bude
izvedeno do zadovoljavajućeg stepena. 2
 Organsko opterećenje kao
parametar procesa je
značajno zbog toga što se
pri njegovoj promeni
menja tok anaerobnog
vrenja što se odražava na
tok produkcije gasa. Na
grafiku je prikazan uticaj
koncentracije suve
materije u bioreaktoru na
tok izdvajanje gasa u toku
anaerobne obrade.

Moguće opterećenje bioreaktora je zavisno od mnogih

faktora a pre svega od temperature, konstrukcije
bioreaktora, mašanja, koncentracije toksičnih materija
itd. 3
Pri razmatranju koncentracije suve materije u influentu
posebno je značajan sadržaj volatilnih materija jer sa
promenom njihove koncentracije u influentu bitno se menja
efikasnost procesa anaerobne obrade kako je to prikazano
na garfiku 4
Preopterećenje može voditi lošijem procesu :
nepravilan ciklus

Premašen Slab
kapacitet puferski
metana kapacitet

Metanogena
toksičnost raste
VFA
raste

pH Nedisosovane VFA
opada rastu

5
Inhibicija od strane VFA (volatilne masne kiseline)

Koncentracije VFA koje odgovaraju 50% inhibiciji metanogene

aktivnosti.
Računato za 16 i 6 mg HPK L-1 nedisosovane sirćetne i
propionske kiseline, respektivno

pH koncentracija za 50% inhibiciju

acetat propionat
--------mg HPK L-1-----------
5.0 44 13 [ VFA ]unionized  [ VFA ] *  0
5.5 106 30
6.0 300 80
6.5 912 241  0  {10(pHpKa )  1}
7.0 2851 745
pKa  4.75
7.5 8976 2358
8.0 28368 7398 6
 PRAĆENJE RADA REAKTORA
U cilju sprečavanja remećenja procesa zbog pada pH,
od velike je važnosti praćenje rada reaktora

HPK gas

HPK influent Anaerobni HPK efluent

reaktor
Efluent VFA !!

HPK mulj

HPKinfluent = HPKefluent + HPKgas + HPKmulj

7
 Uticaj lako oksidabilnog HPK na primenljivo opterećenje
Primenljive brzine unosa organskog opterećenja povezane su sa
radnom temperaturom otpadne vode sa rastvornim VFA i bez VFA
u UASB reaktorima sa granularnim muljem (hidrauličko opterećenje
nije ograničeno).

temperatura Brzina unosa organskog opterećenja (kg . m-3 . dan-1)

(°C) VFA otpadna voda Otpadne vode bez VFA

15 2 - 4 1.5 - 3
20 4 - 6 2 - 4
25 6 - 12 4 - 8
30 10 - 18 8 - 12
35 15 - 24 12 - 18
40 20 - 32 15 - 24 8
Anaerobna konverzija organskih materija sa sulfatom
Organski polimeri
proteini ugljeni hidrati lipidi

Mono- i oligomeri
amino kiseline, šećeri, masne kiseline

Volatilne masne kiseline

Laktat
Etanol

H2 / CO2 Acetat

CH4 / CO2
Redukcija sulfata
H2S / CO2 9
 Biohemijske osobine C i S

Sličnosti:
Pojavljivanje u više oksidacionih stanja,
C: (-4) – (+ 4)  CH4 – CO2
S: (-2) – (+ 6)  H2S – H2SO4

Mogu biti elektron akceptori / donori u anaerobnom sistemu

Redukovani krajnji proizvodi su gasoviti

Moguće formiranje taloga: MeS, CaCO3

Bakterije koje koriste ili S ili C elektron akeptore mogu

učestovati u kompeticiji za isti supstrat 10
 Problemi izazvani redukcijom sulfata

Neprijatan miris

Korozija
a) ispod vode b) iznad vode

Loš kvalitet biogasa

(niži prinos metana; neophodno uklanjanje H2S )

Smanjenje efikasnosti uklanjanja HPK zahvaljujući prisustvu

H2S u efluentu

H2S toksičnost

(Moguća) inhibicija od strane prisutnih katjona

Smanjena biodostupnost mikronutrijenata zbog taloženja sulfida

11
 Loš kvalitet biogasa

Uticaj H2S iz biogasa:

Rešenje:
neprijatan miris
korozija uklanjanje
smanjena kalorijska vrednost

Prečišćeni
vazduh
biogas
S0
biogas
Uklanjanje H2S
iz biogasa Digestor
12
Uklanjanje H2S iz biogasa

Thiopaq® process

H2Sgas + OH-  HS-voda + H2O

Industriewater, Eerbeek
The Netherlands

HS- + ½ O2  S0 + OH-
13
Smanjena efikasnost uklanjanja HPK zbog prisustva
H2S u efluentu

Sulfati, sulfiti i nitrati kao alternativni elektron akceptori

1. Oksidacija sa kiseonikom COD  O2  H 2O  CO2

4e  O2  2O 2

2. Oksidacija sa HPK COD  COD  CH 4  CO2

'2C ? '  C 4  C 4
2
3. Oksidacija sa sulfatom COD  SO4  H 2 S  CO2
8e  S 6  S 2
2
4. Oksidacija sa sulfitom COD  SO3  H 2 S  CO2
6e  S 4  S 2

5. Oksidacija sa nitratom COD  NO3  0.5 N 2  CO2

5e  N 5  N 0 14
Smanjena efikasnost uklanjanja HPK zbog prisustva
H2S u efluentu

Dakle:
1 mol SO42- reaguje sa 2 mol O2 ili 1 g SO42- “konvertuje” 0.67 g HPK
1 mol SO32- reaguje sa 1.5 mol O2 ili 1 g SO32- “konvertuje” 0.60 g HPK
1 mol NO3- reaguje sa 1.25 mol O2 ili 1 g NO3- “konvertuje”0.65 g HPK

Sa redukcijom sulfata:
Konverzija organskog HPK u neorganski HPK (HS-)

Efluent ima veći nivo HPK koji je potrebno

ukloniti u post-tretmanu

15
 Toksičnost H2S
Uklanjanje toksičnosti H2S
proizvedenim biogasom
• Toksičan efekat sulfida je
H2S-”stripping”
prouzrokovan
biogasom pri
nedisociranim vodonik visokim HPK/SO42-
sulfidom (H2S) (moguća odnosima
je slobodna difuzija kroz H2Sg
ćelijsku membranu).

H2S ometa bakterijski

metabolizam i utiče na
intracelularni pH. H2Sl HS- + H+

CH4 COD + SO42-

16
 Strategije u tretmanu otpadnih voda bogatih
sumporom

Ključ je smanjenje koncentracije H2S, npr:

Povećanje pH u reaktoru

Taloženje sa Fe-solima ili H2S “scavenger”

Uklanjanje H2S recirkulacijom biogasa i ispiranjem biogasa

Recikliranje efluenta nakon uklanjanja sulfida

Odvajanje produkcije sulfida i metanogeneze
Termofilni tretman (T > 50 oC)
17
1. Uklanjanje H2S recirkulacijom biogasa i ispiranjem
biogasa
Biogas

Influent
Redukcija sulfata Ispiranje gasa
metanogenezom

Efluent
Recirkulacija
gasa

2. Uklanjanje toksičnosti razblaživanjem sa efluentom

koji ne sadrži H2S 18
Karakteristike otpadnih voda direktno utiču na
mogućnosti anaerobnog tretmana industrijskih otpadnih
voda

Najvažnije karakteristike su:

- prisusustvo suspendovanih materija,
- slab puferski kapacitet,
- jačina i sastav biodegradabilnog HPK
- prisustvo alternativnih electron akceptora (SO42- NO3-, itd)
- toksična jedinjenja
- nutrijenti
- temperatura

Karakteristike otpadne vode se moraju uzeti u obzir pri

dizajniranju reaktora. Uspešan tretman može biti
zagarantovan samo ako je pravilno isplaniran.
19
 Anaerobni biološki reaktori
• Biološki reaktori za aneerobnu obradu mogu biti
diskontinualnog i kontinualnog delovanja.
• U praksi se primenju dva tipa kontinualnih
reaktora i to:
– reaktori sa KLIPNIM PROTOKOM i
– reaktori sa POTPUNIM MEŠANJEM.
ANJEM
• Teorijski, reaktori sa klipnim protokom su
efikasniji a to znači da se u njima u
posmatranom periodu, može postići veći stepen
razlaganja supstrata nego u reaktorima sa
potpunim mešanjem.
20
21
22
 Vrste reaktora za anaerobni tretman
otpadnih voda

Gas Gas Gas Gas

Downflow filter
CSTR/Lagoon Contact process Upflow filter
Gas
Gas
Gas Gas Gas

UASB Hybrid
Fluidised bed Biobed / EGSB / EGSB
IC

23