Đubriva

Đubriva su materije koje se unose u zemljište pošto sadrže hranljive elemente.Đubriva se dele na
organska i mineralna. Organska đubriva su ona koja sadrže hranljive elemente uglavnom u obliku
složenih organskih jedinjenja, a samo jednim delom i u obliku prostih neorganskih soli.U organska
đubriva spadaju: stajsko đubrivo, kompost, zeleno đubrivo, kanalizacioni mulj, gradsko smeće, guano (u
nekim zemljama) itd.

Mineralna đubriva sadrže hranljive elemente u obliku neorganskih jedinjenja a ne sadrže uopšte ili samo
u malim količinama organske materije. Prema tome da li sadrže jedan ili više hranljivih elemenata,
mineralna đubriva se dele na:

 jednostruka i
 višestruka đubriva.

Jednostruka đubriva su: azotna, fosforna, kalijumova, magnezijumova, kalcijumova itd. Višestruka
đubriva se dele prema svojoj hemijskoj građi na:

 mešana i
 složena

Mešana đubriva se dobijaju mešanjem jednostrukih đubriva u odgovarajućim razmerama. Složena

đubriva su ona koja sadrže dva ili više hranljivih elemenata u okviru jednog istog hemijskog jedinjenja. U
složena đubriva spadaju, na primer, amonijum fosfat, kalijum nitrat i kalijum fosfat.

Azotna đubriva

Azotna djubriva sadrže azot kao glavni sastojak.Prema obliku azota azotna đubriva se dele u sledeće
grupe:

1. nitratna
2. amonijačna
3. amonijačno-nitratna
4. amidna

Osnovne sirovine za proizvodnju azotnih djubriva su amonijak i azotna kiselina.

Nitratna đubriva

Nitratna djubriva sadrže azot u obliku nitrata. U nitratna đubriva spadaju NaNO3 - čilska i sintetička
šalitra, Ca(NO3)2 - krečna ili norveška šalitra i kalijum nitrat. U našoj zemlji se ne proizvodi ni jedno
čisto nitratno đubrivo.

Amonijačna đubriva

Ova đubriva sadrže azot u amonijačnom obliku. U ovu grupu đubriva spadaju: amonijum sulfat,
anhidrovani amonijak, amonijačne vode i amonijum hlorid.

Amonijačno-nitratna đubriva
 Ova đubriva sadrže azot u obliku amonijačnog i nitratnog jona. Krečni amonijum nitrat je od
posebnog značaja jer ima bolja fizička svojstva od čistog amonijum nitrata.

Amidna đubriva

Ova đubriva sadrže azot u amidnom obliku (na primer karbamid) ili daju amidni azot posle proste
konverzije (na primer, kalcijum cijanamid).

Fosforna djubriva

U cilju poboljšanja ishrane biljaka fosforom, već nekoliko vekova se koriste različita jedinjenja koja
sadrže veće ili manje količine fosfora. Odavno je poznat povoljan efekat na rastenje biljaka koji se
postiže unošenjem samleveni kostiju u zemljištu.Odgovarajućim tretmanom fosfor se iz nerastvorljivih
prevodi u rastvorljive oblike. Fosforna djubriva se prema rastvorljivosti dele na:

1. Fosfate rastvorljive u vodi. U ovu grupu spadaju obični i koncentrovani superfosfat, kao i
amonijum fosfati i kalijum fosfati.
2. Fosfati rastvorljivi u rastvoru neutralnog amonijum citrata. U ovu grupu spadaju dikalcijum
fosfat, fosfati iz Tomasovog brašna i termofosfati.
3. Fosfati nerastvorljivi u vodi i slabo rastvorljivi u citratnom rastvoru. To su sirovi fosfati i fosforiti.

U tekstu koji dalje sledi govorićemo o najvažnijim predstavnicima fosfornih djubriva.

Superfosfat

Superfosfat je u hemijskom pogledu smeša primarnog kalcijum fosfata i gipsa. On se dobija iz sirovih
fosfata i sumporne kiseline. Sirovi fosfati imaju različiti hemijski sastav a razlikuju se medjusobno i
poreklom. Tako naslage jedinjenja koja sadrže fosfor nastaju vulkanskim, sedimentnim i biološkim
putem. Djubrivo je sivo bele boje i miriše na kiselo. Superfosfat se koristi prvenstveno na neutralnim i
alkalnim zemljištima. Količine superfosfata koje će se upotrebiti za djubrenje biljaka zavise od
obezbedjenosti zemljišta fosforom, vrste biljaka i planiranog prinosa. Obično se primenjuje izmedju 400 i
800 kg superfosfata po hektaru.

Trostruki superfosfat

U hemijskom pogledu ovo djubrivo je primarni kalcijum fosfat- Ca(H2PO4)2, koji sadrži izvesne količine
oksida. Trostruki superfosfat ili tripleks je visoko koncentrovano fosforno djubrivo koje se proizvodi
delovanjem fosforne kiseline na sirovi fosfat. Njegovo dobijanje se predstavlja sledećim jednačinama: U
njegov sastav ne ulazi gips kao što je to slučaj sa običnim superfosfatom. Trostruki superfosfat se
proizvodi u praškastom i granulovanom obliku. Ovo djubrivo ima danas veći značaj od superfosfata, a
koristi se i za proizvodnju kompleksnih djubriva. Tripleks se u zemljištima transformiše na isti način kao i
superfosfat. Naime, primarni kalcijum fosfat, koji čini najveći deo ovoga djubriva, se u zemljištu prevodi
u slabije rastvorljive oblike fosfora.

Precipitat

Precipitat je fosforno djubrivo u kome se fosfor nalazi u obliku dikalcijum fosfata- CaHPO4. Proizvodi se
neutralizacijom fosforne kiseline ili primarnog kalcijum fosfata krečnim mlekom (kalcijum hidroksidom).
Ovo djubrivo spada u grupu fosfornih djubriva koji se rastvaraju u amonijum citratu. Sadrži 30 do 35%
fosfora izraženog u obliku P2O5. Precipitat je sitan kristalni prah bele boje i ne upija vodu, tj. nije
higroskopan.

Tomasovo brašno

Tomasovo brašno se dobija kao sporedni proizvod pri proizvodnji čelika. Djubrivo se dobija mlevenjem
šljake u sivo crni prah velike specifične težine i male higroskopnosti. Pored fosfora u njegov sastav ulazi
kalcijum, magnezijum, mangan i neki drugi mikroelementi. Za djubrenje se upotrebljava u istim ili nešto
većim količinama nego superfosfat. Ovo djubrivo je naročito pogodno za primenu na kiselim zemljištima.

Sirovi fosfati

Kao što smo ranije istakli sirovi fosfati imaju različiti hemijski sastav, a razlikuju se medjusobno i
poreklom. Oni se mogu koristiti za djubrenje kiselih zemljišta fosforom. Medjutim, pre njihove primene u
ovu svrhu, neophodno je da oni budu fino samleveni kako bi se povećao dodir izmedju njih i zemljišta. U
kiselim zemljištima sirovi fosfati se prevode u rastvorljivije oblike fosfora dejstvom vodonikovih jona iz
adsorptivnog kompleksa zemljišta.

Termofosfati

Termofosfati spadaju u grupu fosfata rastvorljivih u rastvoru neutralnog amonijum citrata. Oni se
dobijaju zagrevanjem mešavine fosfatne stene, peska (SiO2) i sode (Na2CO3) u specijalnim pećima na
vrlo visokoj temperaturi.Sadržaj fosfora u ovom proizvodu se kreće u granicama od 20 do 30% P2O5.
Ovaj proizvod se na tržištu može naći pod sledećim nazivima: renanijafosfat, supertomasina, relingfosfat
itd.

Amonijum fosfati

U amonijum fosfate spadaju monoamonijum fosfat (MAP) i diamonijum fosfat (DAP). S obzirom da
sadrže i azot ova djubriva se mogu smatrati i složenim NP djubrivima, ali se češće tretiraju kao fosforna
djubriva. Dobijaju se neutralizacijom fosforne kiseline amonijakom.Čist monoamonijum fosfat sadrži
12,17% N i 61,72% P2O5, dok je sadržaj ovih elemenata u diamonijum fosfatu 21,20 odnosno 53,75%.
Obe soli se lako rastvaraju u vodi i disocijacijom u vodenom rastvoru daju amonijačne i fosfatne jone.

Amonizirani superfosfat

U superfosfatu se nalazi izvesna količina slobodne fosforne kiseline. U cilju njene neutralizacije vrši se
amonizacija superfosfata i pri tome monokalcijum fosfat prelazi u dikalcijum fosfat. Vrlo je važno da
količina amonijaka koja se koristi za amonizacija bude takva da ne dodje do stvaranja trikalcijum fosfata.