VOARSTVO

UBRENJE VONJAKA
U redovnom ubrenju vonjaka razlikujemo ubrenje mladih zasada i ubrenje zasada u rodu
. Za osiguranje dobre ishrane u zemlji te treba uneti sva neophodna esencijalna hr
aniva posebno azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor, gvo e, bor, cink
, mangan, bakar, molibden i jo neke korisne elemente iz zemlji ta.
Usvajanje i potreba za biljnim hranivima zavisi od vi e faktora poput vone vrste, s
tarosti, rodnosti, vrste zemlji ta, snabdevenosti zemlji ta biljnim hranivima, klima
tskim uslovima, koliini i kvalitetu planiranog prinosa, te o intenzivnosti gajenj
a. Utvrivanje pojedinih koliina biljnih hraniva u redovnom ubrenju obavlja se pomou
hemijske analize zemlji ta.
Redovno ubrenje mineralnim ubrivima dugogodi njih zasada obavlja se dva ili tri puta
godi nje. Sastoji se od osnovnog ubrenja i prihrane. U osnovnom ubrenju primenjuje
se ubrivo sa manje azota, a vi e fosfora i kalijuma, dok prihrana stavlja naglasak
na azot. Za osnovno i meliorativno (pre podizanja zasada) ubrenje koriste se NPK
mineralna ubriva kao to su:
NPK
NPK
NPK
NPK
NPK

8-26-26
10-30-20
5-20-30 S (Florin 1)
7-20-30
8-16-24.

Izbor formulacije zavisi od srazmere i koncentraciji hraniva u zemlji tu. Na zemlj

i tima sa vi e od 40 mg K2O /100 g zemlji ta mo e se primeniti MAP (NPK 12-52-0 ili NPK
13 -53 -0).
Osim azota tokom vegetacije dodaju se i sva ostala hraniva, a naroito mikroelemen
ti neophodni u pojedinim periodima vegetacijskog ciklusa. Osnovno ubrenje vezano
je uz jesenju obradu zemlji ta i slu i prvenstveno uno enju fosfora i kalijuma u dublj
e slojeve zemlji ta, gde nije mogue duboko uno enje u zemlji te mineralna ubriva razbacu
ju se pred ki u.
Uz to se dodaje i deo azota, koji slu i za ishranu korena tokom zime i njegovo nak
upljanje u tkivu drveta. U osnovno ubrenje spada i ubrenje organskim ubrivima, a on
o se obavlja u jesen, svake tree ili etvrte godine, zajedno sa mineralnim ubrenjem.
Proletnje ubrenje ili prvo prihranjivanje azotom, obino je to UREA (Florin 7), oba
vlja se pre kretanja vegetacije i pre plitke obrade zemlji ta. Na zatravljenim ili
kamenim zemlji tima razbacuje se po povr ini najbolje pre ki e. Drugo je prihranjivan
je KAN (Florin 6) naje e posle zametanja plodova.
U posebnim uslovima pojedinih vrsta voaka ubrenje se obavlja prema potrebama pojed
ine vrste.
Tokom su nih uslova ili usled znakova pomanjkanja hraniva neophodno je prihranjiva
nje putem lista.
Prihranjivanje putem lista obavlja se s Fertinama, ili ako samo dajemo azot, sa
UREOM. (Florin 7) Navedenu prihranu lista mo emo kombinovati sa za titom pa tako oba
vljamo dva agrotehnika zahvata istovremeno.
Koncentracija rastvora UREE (Florin 7) za vonjake iznosi 0,5-2%, osim masline koj
a mo e da podnese i 10%-tni rastvor UREE (Florin 7). Meutim, maslina se prihranjuje
s 3 5% koncentracijom UREE (Florin 7) to znai otopiti 3 5 kg UREE na 100 litara vode.
UBRENJE MLADIH VOAKA
Mladi vonjaci su zasadi u periodu intenzivnog rasta i razvoja voaka. To period je
od saenja vonih sadnica pa sve dok one ne razviju osnovne skeletne grane, s obele je
m predvienog oblika gajenja. Navedeni period krai je kod intenzivnih nego ekstenzi
vnih zasada. Mlade voke treba redovno ubriti kako bi se ubrzao rast i razvoj. Od p
ravilnog ubrenja najvi e zavisi brzina rasta i razvoja voaka. U prvoj i drugoj godin
i voke se ubre pojedinano. Zona ubrenja oko voaka treba biti ne to ira od kro nje.
Prve godine, poetkom vegetacije obavlja se prihranjivanje sa 0,1 kg uree ili 0,2
kg KAN-a (Florin 6) ili 0,3 kg NPK 15-15-15 (Florin 2) po stablu. Krajem maja il
i poetkom juna obavlja se jo jedno prihranjivanje s istim vrstama i istom koliinom u
briva kao kod prvog prihranjivanja.

Prve godine gajenja, u osnovnom ubrenju voaka s gustim sklopom, ubri se po jednoj v
oki s 0,15-0,20 kg s jednim od kompleksnih ubriva NPK 7-20-30, NPK 6-18-36, NPK 714-21S (Florin 1) ili 0,1 kg NPK 8-26-26 , NPK 10-30-20.
U drugoj godini gajenja ubrenje se obavlja u isto vreme i s istim vrstama ubriva,
s tim da se koliina povea za 30 -50%.
U treoj godini gajenja pa nadalje, ubrenje se obavlja po celoj povr ini vonjaka osim
kod posebnih stabala, kada se dodaje 0,2 (NPK 10-30-20) 0,45 (NPK 5-20-30 S, Flori
n 1) kg/stablo, dok se etvrte godine posebna stabla ubre od 0,3 (NPK 10-30-20) 0,6 (
5-20-30 S, Florin 1) kg/stablo.
Vreme ubrenja i vrste ubriva iste su kao i kod ubrenja voaka u rodu. Kod prihranjiva
nja mladih voaka azotom treba nastojati da se doda vea koliina ubriva vokama koje se
slabije razvijaju kako bi se voke ujednaeno razvijale.

UBRENJE VOAKA U RODU

Redovno godi nje ubrenje vonjaka u rodu predstavlja jednu od osnovnih agrotehnikih me
ra u savremenoj voarskoj proizvodnji. ubrenjem voaka osigurava se redovan i visok p
rinos, dobar kvalitet plodova, te ravnote a razvoja vegetativnih i generativnih or
gana.
U redovnom godi njem ubrenju kod veine vrsta voaka razlikuje se osnovno ubrenje, rano
proleno ubrenje i prihrana.
Osnovno ubrenje koja se obavlja u jesen posle berbe predstavlja uno enje kompleksni
h NPK ubriva sa malo azota u odnosu na fosfor i kalijum. U osnovno ubrenje spada i
ubrenje stajskim ubrivom.
U ranom prolenom ubrenju unosi se azot, naje e 1/3 do 1/2 ukupne potrebe godi nje koli
sa jednim od azotnih ubriva (UREA, Florin 7, KAN, Florin 6) ili kompleksnim NPK
sa nagla enim sadr ajem azota (NPK 20-10-10, NPK 15-15-15, Florin 2). ubrenje se obav
lja prilikom prve prolene obrade zemlji ta. Tamo gde to nije mogue razbacuje se po t
ravi ili pred ki u.
Prihrana se obavlja posle zametanja plodova krajem aprila azotnim ili NPK ubrivim
a sa nagla enim azotom. U sluaju da se iz bilo kog razloga osnovno ubrenje ne obavi
u jesen, tada se koliina biljnih hraniva predviena za osnovno ubrenje u jesen i ona
za prvo proleno ubrenje unese u zemlji te zajedno, prilikom prve prolene obrade zeml
ji ta (ili razbaca po povr ini).
ubriva se primenjuju po celoj povr ini zasada. Izuzetno, u zasadima retkog sklopa i
li gde se radi o pojedinanim stablima, dodaju se u zonu oko stabala, ne to iru od kr
o nje.
Za visok prinos jezgriavog i ko tiavog voa potrebno je dodati 90-200 kg/ha azota (N),
70-120 kg/ha fosfora (P2O5), 130-250 kg/ha kalijuma (K2O). To znai da se u osnov
nom ubrenju posle berbe poubri sa 300 - 500 kg/ha (30 50 g/m2) NPK 6-18-36 ili 400 600 kg/ha (40 - 60 g/m2) NPK 8-26-26 ili NPK 5-20-30 S (Florin 1) ili NPK 7-2030. Najvea koliina azota dodaje se u prolee Ureom (Florin 7) 150 -200 kg/ha (15 - 2
0 g/m2). Druga prihrana azotom obavlja se u aprilu KAN- om (Florin 6) u koliini 1
50 kg/ha (15 g/m2).
Prihrana putem lista od va nosti je u odreenim fenofazama voke. Tako pre cvetanja pr
ska se Fertinom B kao 0,5 - rastvor (1/2 litre na 100 litara vode), po potrebi (
nedostatak bora) i kasnije kao 1% rastvor. Dodavanje veine mikro i makro hraniva
ostvarujemo putem Fertine V koju primenjujemo kao 2% rastvor, a primenjujemo je
u razmacima 10 15 dana, tokom ekstremnih su a i u kraim vremenskim periodima. Na karb
onatnim zemlji tima potrebno je tokom cele godine tretirati sa rastvorom gvo a Fertin
om Fe u koncentraciji 0,3% (0,3 litre Fertine Fe na 100 litara vode). Voe koje je
osetljivo na nedostatak kalcijuma, potrebno je bar 4 6 puta prskati s rastvorom k
alcijuma putem Fertine Ca u koncentraciji 2% rastvora.
MELIORATIVNO UBRENJE VONJAKA
Pod meliorativnim ubrenjem podrazumevamo uno enje osnovnih hraniva u zemlji te zbog p
odizaja nivoa hraniva na optimum. Time se vonjacima omoguuje dovoljno snabdevanje
biljnim hranivima dugi niz godina. Od osnovnih hraniva to su fosfor, kalijum, ka
lcijum, magnezijum sumpor. Uz makrohraniva unose se i mikrohraniva . Potrebna hr
aniva i njihove koliine utvruju se hemijskom analizom uzoraka zemlji ta. Osim hemijs
kog pobolj anja zemlji ta u vidu hraniva (mineralnih ubriva) potrebno je voditi rauna

o biolo kim svojstvima i mehanikoj grai zemlji ta (mehaniki sastav, struktura, specifin
te ina, poroznost, konzistencija zemlji ta).
U svrhu pobolj anja strukture, vodnovazdu nog re ima, poveane propustljivosti za vodu,
vazduh i toplotu u zemlji te se unosi organska materija. Kao organsku supstancu mo e
mo koristiti stajsko ubrivo (20 - 40 t ha) ili treset 30 - 60 m3/ha. Supstrati na
bazi treseta imaju brojne prednosti nad stajskim ubrivom jer lak e se doziraju obz
irom na poznati sadr aj hraniva, nema tetnog ispiranja amonijaka, manja je opasnost
od bolesti i tetoina.
Ukoliko je zemlji te kiselo potrebno je izvesti kalcifikaciju (uno enje kalcijuma) F
ertdolomitom u koliini 4 6 t/ha, koju je po eljno obaviti godinu dana pre meliorativn
og ubrenja zajedno sa setvom leguminoznih biljaka (zelena ubrenje).Organska i mine
ralna ubriva u jesen rasipaju se po povr ini, a zatim rigolovanjem zaoravaju na dub
inu rasta korena (do 60 cm).
Za meliorativnu i osnovno ubrenje mo emo koristiti visoko koncentrovane formulacije
kompleksnih ubriva sa nagla enim sadr ajem fosfora i kalijuma:
NPK
NPK
NPK
NPK
NPK
NPK

5-20-30 S
8-16-24
8-26-26
7-20-30
10-30-20
8-24-24+2%MgO

Sadr aj potrebnih hraniva odreujemo na osnovu hemijske analize zemlji ta pa se koliine

NPK ubriva mogu kretati u vrednosti od 1000 2500 kg po hektaru.