Osvetljenje 2012

, M.Sc.E.
E,
, M.Sc.E.E,

. , ,
.
,
.
(
). . ,
.
, o ,
,
. , , ,
.

, ( .1),
(/) 24 .
,
.
.
/ -
( 42). ,

.
.

.

-

(h:min)

(h:min)

(h:min)
10-
(h:min)

(h:min)

1.

01-10 16,00 07,00 10 15:00 150:00
452:00
11-21 16,15 06,45 11 14:30 159:30
22-31 16,30 06,45 10 14:15 142:30

2.

01-10 16,45 06,30 10 13:45 137:30 372:30

(385:15)
11-21 17,00 06,15 11 13:15 145:45
22-28(29) 17,15 06,00 7 (8) 12:45 89:15
(102:00)

3.

01-10 17,30 05,45 10 12:15 122:30
364:15
11-21 17,45 05,30 11 11:45 129:15
22-31 18,00 05,15 10 11:15 112:30

4.

01-10 19,00 06,00 10 11:00 110:00
310:30
11-21 19,15 05,30 11 10:15 112:45
22-30 19,30 05,15 9 09:45 87:45

5.

01-10 19,45 05,00 10 09:15 92:30
271:15
11-21 20,00 04,45 11 08:45 96:15
22-31 20,15 04,30 10 08:15 82:30

6.

01-10 20,30 04,15 10 07:45 77:30
222:30
11-21 20,45 04,00 11 07:15 79:45
22-30 20,45 04,00 9 07:15 65:15

7.

01-10 20,45 04,15 10 07:30 75:00
248:00
11-21 20,30 04,30 11 08:00 88:00
22-31 20,15 04,45 10 08:30 85:00

8.

01-10 20,00 04,45 10 08:45 87:30
286:45
11-21 19,45 05,00 11 09:15 101:45
22-31 19,30 05,15 10 09:45 97:30

9.

01-10 19,15 05,30 10 10:15 102:30
327:00
11-21 18,45 05,45 11 11:00 121:00
22-30 18,30 06,00 9 11:30 103:30

10.

01-10 18,15 06,15 10 12:00 120:00
392:45
11-21 17,45 06,30 11 12:45 140:15
22-31 17,30 06,45 10 13:15 132:30

11.

01-10 16,15 06,00 10 13:45 137:30
422:00
11-21 16,15 06,15 11 14:00 154:00
22-30 16,00 06,30 9 14:30 130:30

12.

01-10 16,00 06,45 10 14:45 147:30
467:45
11-21 15,45 07,00 11 15:15 167:45
22-31 15,45 07,00 10 15:15 152:30
(h:min):
( ) (h:min):
365
(366)
4137:15
(4150:00)

.1.

.
,
.
(I).
, .
I, -
. ,
I . -,
, (,
(I)).

()

. , , , ,
. ,
( ),
. -
. ,
.
- :

- .
, .
, , -,
.
:

(ROR-3, ROR-6, ROR-3M, ROR-6M)

(, )

:

(, , , )
(, , , , , , , )

( : , , ; : , ,
; , , -, , )

:
(, , )
( )

(: )

:

(, )

/ .
-.

.1 -1-030, 12, ,
, , .

.1.

.2 -1-030 .
, .

.2. ( )

.3 -1-030 .

.3.

.
,
.
,
.

:

, ,
, .
.
-, .
, .
,
.
,
.
, .
() .
,
. ,
,
.

, M.Sc.E.E.

11 040 , 42
381 69 20 24 157
381 11 44 05 152

, M.Sc.E.E.

11 040 , 42
381 69 20 24 176
381 11 44 05 153

Savetovanje DOS Trebinje 2012.

1

Andrej ureti, mag. el. ing.
Minel-Schrder d.o.o. fabrika svetiljki, Beograd

PRIMENA DINAMIKIH SCENARIJA U DEKORATIVNOM
OSVETLJENJU GLAVNE POTE U BEOGRADU

Ovaj rad ima za cilj da prikae primenu DMX protokola za kontrolu LED svetiljki (ali i
konvencionalnih metal-halogenih izvora) korienih u projektu dekorativnog osvetljenja
fasade Glavne pote u Beogradu. Ovaj rad ne pokriva kompletan projekat - izbor svetiljki i
odgovarajuih fotometrijskih karakteristika, njihove pozicije i usmerenja su deo ireg
fotometrijskog projekta koji je predstavljao osnovu za primenu kontrolnog sistema
zasnovanog na DMX512 protokolu.

1. Uvod

Dekorativno osvetljenje zgrade Glavne pote u Beogradu nesumnjivo predstavlja projekat od
velikog drutvenog znaaja, uzimajui u obzir injenicu da je pota jedna od arhitektonski
najvrednijih graevina i da njeno osvetljavanje znaajno doprinosi nonom izgledu grada.
Ipak, ono to ovaj projekat razdvaja od slinih projekata dekorativnog osvetljenja je primena
kontrolnih sistema za kreiranje razliitih svetlosnih scenarija (programi koji definiu rad
svake pojedinane svetiljke (boja i intenzitet svetlosti) u zadatom ciklusu). Implementacija
DMX512 protokola u kontroli svetiljki nije nova stvar (koriena i kod drugih znaajnih
objekata, kao npr. za zgradu skuptine Srbije ili novog mosta na Adi kod kojeg je primenjen
slian koncept), ali se gotovo u svim situacijama formiraju grupe, gde svetiljke iz iste grupe
rade prema istom svetlosnom scenariju. To takoe znai da svetiljke iz iste grupe imaju istu
adresu (npr., 0 (crvena), 1 (zelena) i 2 (plava)), to smanjuje broj razliitih adresa, olakava
adresiranje svetiljki i pojednostavljuje kreiranje svetlosnih scenarija. U sluaju Glavne pote,
svaka od LED svetiljki ima svoju jedinstvenu adresu! To nam omoguava kreiranje takvih
svetlosnih scena u kojima se svaka svetiljka ponaa drugaije i nezavisno od svih ostalih. Ovo
znaajno oteava pripremu projekta (adresiranje svetiljki ukoliko nije drugaije
specificirano, svetiljke se standardno isporuuju uvek sa istom adresom), planiranje DMX
kontrolnog elektrinog kola i izradu scenarija rada svetiljki.

Najpre se mora povesti rauna o broju razliitih adresa odreenih na osnovu broja upravljanih
svetiljki (u konkretnom sluaju, korien je DMX512 kontroler sa 1024 kanala, to teorijski
omoguava povezivanje 341 svetiljke u sluaju RGB tipa (1024/3~341), ili 256 svetiljki
RGB+W(hite) tipa (1024/4=256), gde je za svaku od osnovnih sistemskih boja potrebna
nezavisna adresa. Da bi se osmislila instalacija i svetiljke adresirale, neophodna je detaljna
ema veza DMX kola. Interesantno je pomenuti da su se u projektu koristili i DMX prekidai,
to nije deo uobiajene prakse u dekorativnom osvetljenju u Srbiji (DMX prekida je vrsta
prekidaa koji zahvaljujui ugraenom DMX interfejsu ima adresu i moe biti upravljan).
Poto konvencionalni izvori nisu podesni za primenu dinamikih scenarija zbog njihovih
fizikih ogranienja, DMX512 prekidai (kontaktori na slici 1) su korieni za
ukljuenje/iskljuenje grupa svetiljki sa metal-halogenim izvorima, u zavisnosti od zadatog
svetlosnog scenarija.

2

2. Opis projekta

127 komada razliitih LED svetiljki sa ugraenim DMX interfejsom je upravljano putem
DMX512 protokola. Imajui u vidu da investitori nisu imali odreene zahteve po pitanju
svetlosnih scenarija na poetku projekta, planirano je da se svakoj svetiljci dodeli druga
adresa (3 ili 4 kanala, u zavisnosti od toga da li je svetiljka RGB ili RGB+W tipa). Zbog
veoma kratkih rokova, svetiljke su morale biti isporuene izvoau pre adresiranja da bi se
nastavilo sa radovima na montai opreme i kabliranja. Naalost, to je znailo da se adresiranje
moralo obaviti na licu mesta, gde je svaka svetiljka morala biti pronaena i zatim joj
pridodata odgovarajua adresa u skladu sa njenom stvarnom pozicijom u DMX upravljakom
kolu.

Zbog fizikih ogranienja karakteristinih za DMX512 protokol, nakon svake 32 svetiljke ili
posle duine od 300m u DMX upravljakom kolu (oba uslova su obavezna), potrebno je
pojaati upravljaki signal (koriste se ureaji tipa DMX spliter ili DMX ripiter). Vie
razliitih tipova ureaja je korieno u ovom projektu, a prilikom njegove izrade se vodilo
rauna o tome da svi ureaji moraju obavljati svoje funkcije u potpunoj harmoniji sa ostalima.
Kompletna ema DMX upravljakog kola je prikazana na slici 1. Kao to se moe videti,
upravljako kolo poinje u razvodnom ormanu 1 (RODO 1), gde je smeten DMX512
kontroler.

Slika 1. ema veza DMX512 upravljakog kola


3

Za potrebe projekta korien je DMX512 kontroler tipa SLESA-U7, proizvoa Nicolaudie
UK (slika 2). Kontroler raspolae sa ukupno 1024 kanala (2 DMX segmenta, po 512 kanala
svaki), to je vie nego dovoljno za potrebe ovog projekta. Moe se primetiti (slika 1) da je
korien samo jedan izlaz na kontroleru jer je tako lake zbog kreiranja dinamikih scenarija
(pitanje strukture korisnikog softvera i adresiranja).

Kao to je pomenuto u prethodnom pasusu, za projektovano DMX upravljako kolo potrebna
su dva DMX512 splitera, tipa Rail-Split RDM , proizvoa Artistic Licence UK (slika 3).
Poto korieni tip splitera ima 6 nezavisnih izlaza, bilo je veoma zgodno da se ovaj ureaj
postavi odmah iza DMX512 kontrolera u upravljakom kolu u RODO 1 (5 od 6 izlaza je
iskorieno, kao to je prikazano na slici 1). Praktino, spliter je iskorien kao razdelnik
signala koji omoguava da svaki od 6 izlaza kontrolie odreenu grupu svetiljki (do 32
komada pre nego to je neophodno postaviti novi pojaava signala), to direktnim izlazom sa
kontrolera ne bi bilo ostvarivo.

Slika 2. DMX512 kontroler SLESA-U7 Nicolaudie Slika 3. DMX512 spliter Rail-Split RDM,
Artistic Licence

Kao to ve prethodno pomenuto, postoje grupe svetiljki koje nisu upravljive (metal-halogene
sijalice snage 150W sa elektromagnetskom predspojnom opremom, bez integrisanog DMX
interfejsa), ali za koje takoe postoji potreba da se inkorporiraju u DMX upravljako kolo na
jedini nain na koji je to mogue (ukljuenje/iskljuenje svetiljki, bez mogunosti dimovanja i
brze promene boja). Korieni su DMX prekidai tipa DMX switch 10A, deo 1-558
(12V/500mA napajanje), proizvoa Milford Instruments Limited UK (slika 4). DMX adresa
se zadaje svakom prekidau putem DIP prekidaa na tampanoj ploi (plava sekcija na slici 4)
i moe biti u opsegu 1-512. Po 8 svetiljki tipa Focal povezano je na jedan DMX prekida
(polazna struja za metal-halogene sijalice snage 150W je 1.2A, u skladu sa tim odabran je tip
prekidaa koji podrava ukupnu struju od 10A (kritian sluaj startovanja izvora).


4

Slika 4. DMX512 prekida 10A, Milford Instruments Limited UK

Pre nego to se otpoelo sa kreiranjem svelosnih scena, sve elektrine veze u DMX
upravljakom kolu su ispitane i svetiljkama su zadate adrese. Kao to je u prethodnom tekstu
objanjeno, svetiljke su isporuivane izvoau radova u vie navrata (kako su stizale u
fabriku), pa nije bilo mogue dodeliti svetiljkama adrese pre montae. Umesto toga, korien
je ureaj DMX tester, tipa Jumpstart, proizvoa Artistic Licence UK (slika 5) pomou
kojeg je pronaena svaka svetiljka u DMX kolu i zatim izvreno sortiranje (svakoj svetiljci je
dodeljena adresa u skladu sa njenom realnom pozicijom u DMX instalaciji, poevi od
DMX512 kontrolera pa do poslednje svetiljke (adrese) u upravljakom kolu).

Vano je napomenuti da je deo svetiljki RGB+W tipa (4 kanala za adresu), a deo RGB tipa
(3-kanalna adresa). Takoe, svetiljkama iz NEOS familije (Neos 1/36 LED i Neos 2/80 LED,
proizvoa Schrder) su se adrese dodeljivale direktno putem integrisanih DIP prekidaa
(slika 6 3 plava prekidaa za zadavanje trocifrene adrese).

Slika 5. DMX tester Jumpstart, Artistic Licence UK Slika 6. DIP prekidai u NEOS svetiljkama

Na zahtev investitora, inenjeri kompanije Minel-Schreder su kreirali vie razliitih scenarija
(ukupno 24) za razliite prilike (5 razliitih standardnih (svakodnevnih) ili nekoliko sveanih
scenarija (Nova Godina, Boi, Dan Pote, drugi nacionalni praznici)). Za potrebe kreiranja

5

scenarija korien je korisniki softver ESA Pro, takoe proizvod kompanije Nicolaudie
UK (proizvoa DMX kontrolera). Na slici 7 prikazan je orman RODO 1 u koji su smeteni
DMX512 kontroler i DMX512 spliter.

Slika 7. RODO 1

Na slikama 8 i 9 prikazane su neke karakteristine opcije koje nudi ESA Pro softver. Ovaj
softver je prilagoen korisniku i jednostavan za upotrebu, ali je potrebno dosta vremena da se
definie svaka pojedinana svetiljka (posebno u konkretnom sluaju, gde koliina svetiljki
nije zanemarljiva) i kreiraju neto sloeniji svetlosni scenariji. Raspored svetiljki i definisanje
rada svake svetiljke u toku izvrenja zadatog scenarija moe se videti u gornjem desnom
prozoru na slici 8, dok se simulacija zadatih scenarija moe videti na slici 9, gde se svaki
scenario moe proveriti u realnom vremenu pre nego to se uita u DMX512 kontroler.

Slika 8. Kreiranje scenarija korienjem ESA Pro softvera


6

Slika 9. Simulacija sveanog (novogodinjeg) scenarija u realnom vremenu

Konano, na sledeih nekoliko fotografija prikazani su neki od svetlosnih scenarija snimljenih
nakon realizacije projekta. Bitno je napomenuti da su prikazani samo neto jednostavniji
scenariji, jer je zbog specifine geometrije objekta i rasporeda svetiljki bilo veoma teko
fotografisati dinamike scenarije (brze promene na manjim prozorima u donjoj zoni mogu se
videti samo na licu mesta, fotografije to ne prikazuju dovoljno verno). Kao to se moe i
videti, rezultati su impresivni i definitivno opravdavaju zahteve za sloenijim reenjima kao u
sluaju Glavne pote u Beogradu. Prikazano je nekoliko scenarija: standardni (slika 10),
srpska trobojka (slika 11), zeleni (slika 12), ljubiasti (picture 13) scenario rada i scenario
predvien za Dan pote (plavo-uta kombinacija koja predstavlja zatitni znak potanske
organizacije u Srbiji slika 14).

Slika 10. Standardna svetlosna scena za svaki dan


7

Slika 11. srpska zastava

Slika 12. zelena svetlosna scena


8

Slika 13. ljubiasta svetlosna scena

Slika 14. Dan Pote

Literatura

1. http://www.artisticlicence.com/
2. http://www.nicolaudie.com/
3. http://www.milinst.com/overview/dmx/dmx.html

CityTouch

Intelligent Light Management for
street lighting of an entire city
Governments
are tightening
restrictions
188 countries have
ratified, accessed,
approved or accepted
the UN's Kyoto Protocol.
Cities want to
establish identity
6.2 billion were
invested in outdoor
lighting in 2008 alone.
Artificial light
is disturbing a
delicate balance
19% of all the energy
consumed worldwide
comes from lighting.

People want light
to make room
for darkness
Night skies in
densely populated
cities can be as much
as 500 times brighter
than is natural.
Outdoor lighting is about finding the right balance
Planned HID lamps ban: Sodium, Mercury, M/Halide
Pressure to renew existing lighting infrastructures with more energy
efficient lighting sources
EuP will accelerate market transformation
Germany Italy France UK Spain Poland SE, FI, DK Rest of EU-25
9.7 9.6 9.2 8.5 4.5 4.5 4.0 10.0
Total Light Points: 60 M

16 M 5 M 34 M 1 M 4 M
HPM LPS HPS MH FL
To be fully replaced as part of the EU directive
To be partially replaced as part of the EU
directive
1)
No. LP
Country
L
a
m
p

T
y
p
e

Note: The EuP Directive doesnt forbid all high pressure sodium lamps but will gradually phase out the unefficient ones.
Source: Preparatory Studies for Eco-design Requirements of EuPs 2007; Humatica Interviews; Lighting and Cleantech Incubator
More than 35% of all street lamp types will
become obsolete by 2015
The race for Green is on!

Major cities in Europe have
energy reduction targets up
to 30% in the coming 15
years

Share best practices

but are also competing for
the Greenest image!
7 7
Feel like joining the
green economy?
Trend 1: Transition from analog to digital
Trend 2: New Business Models in Public Lighting
Typical Risk Sharing Models
1)
Energy
consumption
Energy price
kWh

HW/SW
investment
Operational

Risk Type
Note: 1) Typical models; broad range of variations can be observed in the market today
Municipality
Municipality
Utility
Municipality
Municipality
Traditional
Operators
Small | Large
Dedicated Service
Provider (PFI)
Dedicated Service
Provider (EPC)
Municipality
Service Provider
Service Provider
Trend
Municipalities do not have the budgets like
in the past
Example | Energy performance Contracting
Costs / Benefits / Timelines Description of the concept for Outdoor
Energy utilities with current or planned
operating activities in public lighting network

Type of
ESCO
Financing of lighting renovations to increase
energy efficiency in return for the lions share of
savings annuities
Utility benefits :
Customer retention/acquisition
New recurrent revenue services
Captive target for energy supply
Fulfill legal targets (when applicable)

Municipalities benefits :
No capital expenditure required
New modern lighting with some savings
Long term visibility on costs
Full environmental benefits

Description
of concept
Key activities
Perform comprehensive auditing to identify
best savings opportunities (both in energy &
maintenance)
Establish baseline & negotiate SLA
Plan and execute renovations
Invest in capital required
Advise design, specifications
Subcontracting of installation/engineering
On-going maintenance plan
When legally possible, bind EPC with long
term energy supply contract
Performance monitoring, verification and
reporting
Saved energy
costs
Saved energy
costs
Detailed
Analysis
Service
Baseline
energy
costs
Baseline
energy
costs
Cost
Timeline
G
u
a
r
a
n
t
e
e
d
B
e
n
e
f
i
t
G
u
a
r
a
n
t
e
e
d
B
e
n
e
f
i
t
Cost for upgrade covered by
guaranteed savings
Cost for upgrade covered by
guaranteed savings
Contract
begins
I
n
v
e
s
t
m
e
n
t
Contract
begins
Contract
begins
I
n
v
e
s
t
m
e
n
t
I
n
v
e
s
t
m
e
n
t
Contract duration
Contract
ends
Contract duration
Contract
ends
Contract
ends
Reduced energy costs
thanks to performance based solutions
Trend 3: Intelligent Street Lighting
Strong and Increasing Business Need
More and more cities will outsource their operations
to lower-cost dedicated service providers
Only intelligent lighting will enable dedicated service
provider (PFI, EPC) business models: measurement
& verification, service level reporting,
Web-based solutions will enable parties to
seamlessly collaborate (cities, service providers, sub-
contractors, )
Remote management already dominant in UK PFI
deals

Decreasing Cost of Components and Rising Labor
Cost
Collapse of hardware and information cost
Controls, communication, etc.
LED will drive move from analog to digital - low
incremental cost and effort to introduce intelligence
Labor costs will not decrease, significant increase in
developing countries expected

Street Lighting as an Integrated Part of the Smart Grid
The smart grid requires energy-using products to be
connected
Rise of electric vehicles likely to impact light pole
infrastructure (e.g. charging stations)

Traditional lighting operations Intelligent lighting operations
Physical failure inspection
A scouting team drive during night to
visually spot failures
Remote monitoring
The lighting failures are automatically
reported by the system, saving time and
costs
Paper based mapping & archiving
Use of paper maps and files to
manage the maintenance of the
lighting stock
Smart asset management
The digital system smartly plans and
routes the maintenance works to
minimize street blockages

Undifferentiated lighting levels
Lights burn uniformly throughout the
night
Smart dimming & scene setting
Lights are dimmed during low traffic hours to
save energy or enhanced in problematic
neighborhoods to improve safety

Estimation based metering
As multiple entities are connected to
the grid, the energy consumption is
roughly estimated by the utility
Intelligent energy metering & billing
A smart meter accurately calculates the
energy consumption taking into account the
varying rates and automatically bills all entities
Moving from dumb to smart lighting networks
Philips lighting controls solutions
14
Explanation Explanation Explanation
LOCAL LIGHTPOINT
CONTROL
To locally set he
right amount of light
at the right place at
the right time
NETWORKED
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
To fully control the
amount of light at the
right place at the
right time and
provide monitoring of
every individual light
point
To provide
monitoring & control
over a group of light
points
GROUP
MANAGEMENT
Dynadimmer
Lumistep
SDU
Amplight
LumiMotion
CityTouch
StarSense RF
StarSense PL
Trend from local no networked controls
solutions
16
City with different areas and lighting solutions
Rural areas
City Centre
Industry
Residential
Highways
Recreational
17
Rural areas
City Centre
Industry
Residential
Highways
Recreational
LIGHTPOINT
CONTRIOL
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
GROUP
MANAGEMENT
GROUP
MANAGEMENT
LIGHTPOINT
CONTRIOL
18

Rural areas
City center
Industry
Residential
areas
Highways
Erholungszonen
LIGHTPOINT
CONTRIOL
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
LIGHTPOINT
CONTRIOL
GROUP
MANAGEMENT
GROUP
MANAGEMENT
Luminaires
Controls
Asset Mgmt
Telemanagement
Online Service
Outdoor lighting eco-system
Lighting
Controls Players
LED Lighting
Players
Asset
Management
Players
20

20
Traditional telemanagement systems provide silos
Lighting
Controls Players
LED Lighting
Players
Asset
Management
Players
22 22
Asset Management software are static with no
real-time connectivity or automation
Lighting
Controls Players
LED Lighting
Players
Asset
Management
Players
24 24
Imagine a service platform that puts you in
charge
25 25
Imagine a service platform that puts you in
CONTROL
with Plug & Play commissioning
26

26
delivering disaggregated & unambiguous
electricity consumption data
27 27
using open standards, enabling
integration on tomorrows smart grid
28 28
supporting end-to-end workflows
hot call
29 29
weather alert
and accidents
Reasons for intelligent light management
Be in control
Status check of city lighting
SLA cost transparency
Safety
High crime areas
Traffic safety
Future-proof
Networking trend
New future applications
Savings potential
Energy cost savings
Operational cost savings
Flexibility
Events in the city
Dimming per street class
based on street lighting workflows
end-to-end online lighting mgmt service
hardware and vendor agnostic architecture
IT hassle-free, easy browser access
future-proof
secure
scalable & extensible
CityTouch | What is it?
Internet-based online lighting management service

Targeted for street lighting service providers

Enabling operators to manage and control the street lights of an entire city

Delivered as fully managed end-to-end ICT service

What is CityTouch?
CityTouch | online light management service platform
34
End-to-End Online Service Platform:
Storage & Computing resources, Security, Connectivity, user roles
Reliability, Security and Scalability
Service agreement defining roles & responsibilities
Street Lighting
Asset Management
CityTouch
Street Lighting
Telemanagement
CityTouch supported workflows
CityTouch | End-to-End Service
Access Point
GSM/GPRS
Modem
Computing & Storage
Continuous
service innovation
Modem, all mobile connectivity costs, computing/storage costs, service innovation with new
workflows supported through the dashboard in the future are all included in the price/light
point/year.
Buy
Yearly fee (rent)
RF / PLC
Internet
Internet
Connectivity costs
included
Enabling Control Hardware
CityTouch Service Scope
(price per light point per year)
Lighting Operator / End user
CityTouch Benefits | Future-proof
Customers are completely shielded from technology changes
CityTouch is hardware agnostic a mixture of multiple and co-existing
hardware is possible
CityTouch
High flexibility in choice of lighting controls hardware solutions
Management of mixed controls hardware solutions in one user interface
Online
Service
Platform
Controls
Hardware
Philips
Starsense
RF
Philips
Starsense
Powerline
Philips
AmpLight
3
rd
party
provider
CityTouch Benefits | Scalable
CityTouch is fully scalable, highly reliable, fast and provides a dynamic user
interface even when handling millions of assets
CityTouch Benefits | Secure
CityTouch provides highest security comparable to online banking
Strongly encrypted user sessions (https)
All interactions are secured using 128-bit SSL encryption,
which is currently the strongest available for commercial use

Disaster-proof
Our highly reliable cloud based server infrastructure with
multitenant software architecture and automated regular
backups ensure the safety of your data

Hacker-proof
We run professional security audits by external experts on a
regular basis to ensure 100% safety of our service platform

Online User IDs and Passwords
Prevention of inadvertent or malicious misuse of user accounts
Advantages of CityTouch
39
Save time,
energy, effort
and money
Software As A
Service
Any type of
intelligent
lighting system
Any fixture,
any brand
Advantages of CityTouch
Easy to use
CityTouch supported control solutions
Starsense Wireless
Starsense Powerline
41
Starsense Powerline

Power-line communication
OLC

Mains
OLC

42
Starsense Wireless

Cabinet:
- Segment Controller
- Modem (SIM card)
streetlighting with OLCs
RF
CityTouch
light management service
mesh network
Starsense Wireless
Mesh network
Highest reliability in
communication
State-of-the-art embedded
security solutions
Sub-GHz network
(868 MHz) guarantees high
scalability and secure
communication
High scalability up to 4000
nodes per Segment
Controller

Starsense Wireless
system components
44
CityTouch
Outdoor Configuration Assistent
Segment controller
Wireless OLC
RF
GPRS
Starsense Wireless Network Planning
Analysis of environment
Network planning
Positioning of segment controller
Electrical installation
CityTouch user interface
Intuitive & comprehensive
Easy-to-use
Fast learning curve
Efficient usage
Based on street lighting
workflows
Features | Daily Operation (1/2)
Daily operation
Intuitive map interface
Entire installation in one view
Quick information retrieval
Live data!
Features | Daily Operation (2/2)
Daily operation
Complete overview
Highly detailed information
SLA reporting
Operational optimalisation
Features | System Activity
System Activity
Logging of events
Track activities
Features | Dimming
Dimming
Flexible dimming schedules
Light tailored to usage
Realizing energy savings
Pre-configure light levels for
events
Features | Fault Tracking
Issue Tracking
Daily issue report
automatically sent by email
Features | Faults
Faults
Real time failure detection
Only show real lighting faults
Maintenance planning
Increased availability
SLA performance checking
Features | Asset Management*
Asset Management*
Overview of all assets
Planning support
Expandable to any asset type
*for connected light points
Features | Light switching points
*for connected light points
Switching Points
History of all switching points
Available per light point
Know exactly when light was on or off
Features | Energy Reporting
Energy Reporting
Evaluate energy usage
Check on savings made
Compare areas/ different periods
Identify further saving possibilities
CityTouch Interfacing

AMS
Asset
Management System

CityTouch
Street Lighting
Management System
Data Exchange
AMS
Login
CityTouch
Login
Street lighting operator
CityTouch can connect to AMS existing solutions via standard web services
CityTouch | savings potential
Energy
costs
Energy Costs

Operations
costs
Reduced up to 70%
Providing the right amount of
light where & when needed

Efficient automated lighting
workflows

Prediction & detection of failures

Energy optimizations

Planning and maintenance
optimization
heute Sanierung mit LED Sanierung mit LED
& CityTouch
Energie
Entsorgung
Wartung
Installation / Montage
Anschaffung
Sacings Potential for Operators
-35%
approx 35 % cost savings achieved by Citytouch
approx. 15 - 20 / LP / year
Lifecycle costs in street lighting over 20-25 years
Today renovation with LED renovation with LED
Acquisition
Today renovation with LED renovation with LED
Installation and mounting
maintenance
Recycling
energy
CityTouch world-wide references
Profit from the reliability of a global player
2012
2012
2012
Current
Next
Many projects in Europe already few months after launch
High potential and strong market pull from all parts of the world
Market introduction in US and China planned for 2012
It seems CityTouch is the first real plug
and play solution. The auto-commissioning
and lack of overhead makes for a strong
business case just with monitoring,
trimming and some part night profiling with
flexibility to modify profiles remotely
excellent
Mick Trussler, London Borough of Redbridge

CityTouch is a country mile improvement
over our GEOworks asset management
tool Tim Livesey, Skanska

We love that CityTouch is delivered in a
way that we dont need to organize the IT
around it. We hope that we can use
CityTouch also for other applications in the
future. Gerda Velthoen, City of Rotterdam

Confidential Philips Lighting
61
Customers need easy-to-install and easy-to-use lighting management system

Quotes References
CityTouch customer today
Facts / Highlights
Customer: Skanska

Business model: PFI
Total number of lightpoints: 42.000
Contract period: 25 years
London, UK - Croydon & Lewisham
Example reference projects
Facts / Highlights
Customer: gasNatural fenosa

Business model: EPC
Salobre, Spain
Facts / Highlights
Customer: Ldenscheid
- The City of Light

9000 Lighting Points

Telemanagement & Asset Management

based on CityTouch & Starsense Wireless

Ldenscheid, Germany
Facts / Highlights
Customer: Tilburg

Business model: Municipality
Total number of lightpoints: 40.000
Tilburg, Netherlands
Rietberg, Germany
New LED lighting
CityTouch Starsense Powerline
285 Lighting Points

Strabag Musterpark, Thalgau
Streetlighting Showpark in Strabag
Headquarter in Austria
41 luminaires from many different vendors
Lighting Ccontrol with CityTouch /
Starsense Powerline

Kaarst, Germany

Brno, Czech Republic
Showrooms with leading utilities E.ON and RWE
CityTouch is the right solution for a broad range of
different customer groups
4
3
5
2
1
1 London, UK PFI / PPP

2 Salobre, ES EPC / ESCO

3 Ldenscheid, DE Municipality

4 Tilburg, NL Municipality

5 Brno, CZ / Kaarst, DE Utility
Note: PFI: Private finance initiative, PPP: Public-private partnership, EPC: Energy
Performance Contract, ESCO: Energy service company
City Customer

-

,...

, , ,
, .
, ,
( ) .
, , ,
, , , ,
, , , , .
,
.
, , , .
,
, .
,
.

1.

, , I,
1907.
. 1936,
. ,
( ) .

2.
,
.
1984
. , ,
, , . ,
, .
2000
, .

3.
, ,
,
. , ,
. , ,
,
. , 4 ,
. , , ,
, , - (
), ( )

. ( ,
), ( , ), , 4
, 6 . ,
,
, . ,

.

- 478
(%)

-
546 (%)

Pi
(W)

Pi

(%)

Pi

(%)
31 1024 46.68% 53.32% 35 71.03% 28.97%
1.
, - ,
35, 70, 150 W (), 7,12 28 ,
48 , .

.
, .
,
, . ,
.

4.

. 2010 2011.
,
, .
,
, ,
.
,
, , .

5.
, ,
,
. , .
,
, .
,
.
, ,
. ,
.

6.
,
.
3 .

7.
,
.
, .

, 700
, .
, 52, 45. ,
1933, . ,
, .
, .

8. ,
,
, , .

, .
,
. ,
, .
: , .

, -.
.

9.
, ,
. ,
, , .
,
.

10.
,
. , ,
. ,
.
.
, - , 35, 70 W (),
20 ,
70 250W. 3000,
( , )
2550 ( ) 2150 ().

-
92(%)

-
29(%)

-
47(%)

Pi (W)

Pi
(%)

Pi
(%)

Pi
(%)
15 168 55% 17% 28% 10 63.37% 24.25% 12.38%
2.

2010. ,
.

.
, ,
.

11.
, ,
.
,
, .

,...

11 000 , 42
381 69 20 24 099
381 11 44 05 150

uragoslav Avramovlc, el.lng.
vladlmlr Zagoru[cenko, el.Leh. !k ''!avno osveLl[en[e beograda''

NASA SVAkCDNLVNICA
LCMLILNIL SVL1ILIkI, kkAA S1kUIL, kA8LCVA, UNIS1AVANIL CkLML NA
LLLk1kCLNLkGL1SkIM C8ILk1IMA
VANDALI2AM - ANDLMIIA NA kCIU Dk2AVA I 2AkCNCDAVCI NL C8kACAIU A2NIU

1LkMIN VANDALI2AM:
1ermln vandallzam se danas na[vlse korlsLl kako bl se ukraLko oplsalo svako bezrazlozno
razaran[e, pre svega umeLnlcklh delllaaa, all l druglh maLerl[alnlh dobara (u Lom smlslu govorl se
o vandallzmu sporLsklh navl[aca, demonsLranaLa, raznlh paravo[nlh [edlnlca).
Sam Lermln [e blo nepoznaL u anLlcko sredn[evekovno vreme, all Lokom perloda
renesanse l docnl[e neprosvecenosLl ucenl krugovl su pocell da ldeallzu[u AnLlcko-Crcku kulLuru
l poLcen[lvackl posmaLra[u sredn[evekovnu clvlllzacl[u. Clagol vandallzovaLl (vANuAll5M)
poLlce lz lrancuskog [ezlka l prvl ga [e upoLreblo Anrl Creogar, blskup 8LCA, poceLkom
1794.godlne poredecl ponasan[e lrancuske republlkanske vo[ske sa vandallma prlllkom pl[acke
8lma 433.godlne.
VANDALI2AM U 8LCGkADU - 1kLNU1NC S1ANIL
Loml[en[e sveLll[kl, krada sLu[e lz sLubova !C, krada kablova kao l unlsLavan[e celokupne
opreme na elekLroenergeLsklm ob[ekLlma, posLalo [e svakodnevnlca u 8eogradu a moze se
slobodno recl l u celo[ Srbl[l, Lako da se sLan[e sa vandallzmom moze smaLraLl vlse nego
alarmanLnlm. uLlsak sLrucn[aka [e da drzava nema adekvaLno resen[e l sLraLegl[u za
zausLavl[an[e nasllnlka, ko[lma [e krsen[e reda l mlra, unlsLavan[e Lude lmovlne posLalo
pomodarsLvo dok [e hullgansLvo poprlmllo karakLer pandeml[e.
ucesLanosL nasll[a, govora mrzn[e, agresl[e l neLolerancl[e, u Srbl[l lzgleda da nl[e
zavrseno sa devedeseLlm godlnama. vlrus soclopaLl[e, desLrukLlvnog l vandalskog ponasan[a slrl
se l hara, dobl[a[ucl sve vlse popularnosLl kod mladlh. kao [edan od glavnlh uzroka [e zakonska
blaga regulaLlva l neadekvaLno kazn[avan[e.
Ako se neka po[ava ponasan[a ne kazn[ava lll se vlnovnlcl cak l ne oLkrl[u, po[acava se
verovaLnoca da ce se [avlLl cesce l u ozbll[nom obllku. u druglm zeml[ama hullgansLvo l
vandallzam kazn[ava[u se zaLvorom.
umesLo Loga slusamo lnLerpreLacl[e ''Lo su nasa deca'', ''nema[u posla'' sLo neznacl
apsoluLno nlsLa. Mnoga hullganska dlvl[an[a osLa[u nekazn[ena l nlkada nl[e lsLrazeno ko sLo[l lza
Lakvlh sLvarl.

NAICLSCI U2kCCI I MLkL SkLCAVANIA VANDALI2MA
na[vecl problem [e neadekvaLna socl[alna zasLlLa, pocevsl od porodlce,
skole a kao prlorlLeL lzosLanak adekvaLne drzavne reakcl[e.
AdekvaLna socl[alna zasLlLa bl ukl[uclla, adekvaLan rad sa decom l
adolescenLlma, na promovlsan[u druglh vrednosLl od onlh ko[e su zaosLale lz
dramaLlcnog perloda devedeseLlh godlna. C porodlcl se sLlce bezllcnl slsLem
vrednosLl l ona [e mocnl fakLor borbe proLlv svlh negaLlvnlh obllka ponasan[a.
urzavna lnLervencl[a l socl[alna zasLlLa posLa[u vrlo komllkovane kad u porodlcl ne
posLo[l prevenLlva za nepozel[na l konLra produkLlvna ponasan[a. lpak drzavna
reakcl[a na vandallzam ne bl Lrebalo da se svede na osudu l sankcl[e. Mora se
konkreLno uradlLl na socl[alno[ zasLlLl l sprecavan[u. nema adekvaLne zasLlLe za
suproLsLavl[an[e nasll[u bez dobro osmlsl[ene prevencl[e. oLrebno [e osnovaLl sLo
vlse saveLovallsLa, organlzovaLl edukacl[u sLanovnlsLva l naravno ne okreLaLl glavu
vec prl[avllvaLl nadleznlm sluzbama l blLl od pomocl drzavl da se problem nasll[a
reduku[e l mlnlmlzu[e. oLrebno [e makslmalno ukl[uclLl medl[e, kako sLampane
Lako l elekLronske.

kCIIL VANDALA
Muskarac sLarosLl od 17 - 18 godlna
8asLao u razruseno[ porodlcl
nl[e vazno kom socl[alnom slo[u prlpada
lzrazlLo los u skoll, cesLo lspol[ava problem sukoba auLorlLeLa
krsl pravlla zakona, nema moralne normel poremecen slsLem vrednosLl
lspol[ava nasll[e samo u grupl l na [avnlm mesLlma
Cblace se lskl[uclvo u sLllu devedeseLlh godlna

VANDALI2AM U IAVNIM kCMUNALNIM kLDU2LCIMA 8LCGkADA

rlsuLan [e u svlm [avnlm preduzeclma, kako u Cradskom zelenllu, Lako u vodovodu,
8eogradsko[ Lvdavl, elekLrodlsLrlbucl[l l naravno skoro da predn[acl u !avnom osveLl[en[u. nasa
Lema nlsu pobro[ana preduzeca ko[a se sLara[u o zelenlm povrslnama, fonLanama, moblll[aru
ko[l se nalazl u beogradsklm parkovlma, vec cemo u kraLkom osvrLu anallzlraLl !k ''!avno
CsveLl[en[e 8eograda''. !avno osveLl[en[e 8eograda dok [e bllo u sasLavu ''LlekLrodlsLrlbucl[e
8eograd'' Lakode [e lmalo mnogo problema sa vandallzmom na svo[lm ob[ekLlma, bezbro[ [e
unlsLeno ob[ekaLa !avnog osveLl[en[a, navescu samo prlmer krada 102 komada bronzanlh
sLubova sa don[eg grada kalemegdana lll krade kablova sa mosLa Cazela. Cb[ekaL 23.Ma[ [e blo
meLa vandallzma, nekollko puLa [e kompleLno unlsLena rasveLa l Lo kako sLubova Lako l
loml[en[e svlh sveLll[kl.

SVAkL GCDINL S1L1A CD VANDALI2MA I2NCSI U kCSLkU 6 DC 7 MILICNA U Ik ''IAVNC
CSVL1LILNIL 8LCGkADA''

S|uca[ev| u zadn[|h dve god|ne:
Cb[ekaL 23.Ma[ - 8oLlceva prllaz: ukradeno dvadeseL sLubova kompleL sa
sveLll[kama
Cb[ekaL nadvozn[ak kneza Mllosa - vo[vode uLnlka: lseceno-ukradeno peL
raspona energeLsklh kablova
Pa[d park: unlsLeno deseL sveLll[kl
kompleks ''Mllosev konak'': unlsLeno osam sLubova l sveLll[kl
ark 1asma[dan: unlsLena komleLna rasveLa oLvorene sah lgraonlce
kalemegdan - dekoraLlvno osveLl[en[e zldlna: unlsLeno-ukradeno pedeseL
reflekLora
kalemegdan - dekoraLlvno osveLl[en[e spomenlka obednlku (novo lzgradeno
pre samo par mesecl): unlsLeno Lrl reflekLora
SLarl Savskl mosL (Lramva[skl): unlsLena Lrl ormana za dekoraLlvno osveLl[en[e
ark ''SesLa muska'': ukraden dekoraLlvnl sLub sa sveLll[kom
1asma[dan - prllaz oLvorenom bazenu: ukradeno Lrl bronzana sLuba sa
sveLll[kama
lspred 8l1Ll LeaLra u knez MlleLlno[ ullcl: ukradena dva bronzana sLuba sa
sveLll[kama
ored pobro[anlh ob[ekaLa na ko[lma [e prlcln[ena maLerl[alna sLeLa od vandallzma bezbro[ [e
unlsLene rasveLe oko zgrada, na[vlse na novom 8eogradu l Zemunu, kao l na prllazlma skolama.
nemamao Lacnlh podaLaka all vellka osLecen[a rasveLe ucln[ena su u podzemnlm pesacklm
prolazlma za ko[e [e zaduzena ulrekcl[a za puLeve ko[a lh l odrzava.
r|mer 8eogradska tvdava
!avno preduzece za obavl[an[e kulLurno-poslovne delaLnosLl, Lako glasl pun nazlv, osnovano pre
deseL godlna, moze se slobodno recl da [e formlran[e preduzeca opravdalo svo[e posLo[an[e, na[vlse [e
uradeno na gradevlnsklm l kozervaLorsklm radovlmana 8eogradsko[ Lvrdavl kao l na odrzavan[u razllclLlh
kulLurno-umeLnlcklh manlfesLacl[a, promocl[a, lzlozbl na oLvorenom prosLoru. lpak posLo[l druga sLrana a
Lo [e da se ob[ekLl zelenlla, vodovoda, [avnog osveLl[en[a neadekvaLno cuva[u l sLlLe od vandallzma. u
razgovoru sa sLrucnlm llclma 8eogradske Lvrdave ob[asnlll su ml da onl nlsu zaduzenl za ove ob[ekLe ko[e
sam [a napomenuo u predhodnom LeksLu vec samo za Lvrdavu. osLavl[a se plLan[e da ll [e moguce da l
pored 16 cuvara - lnace obezbeden[e vrsl sLrucna organlzacl[a 24 saLa, a da se ob[ekLl vodovoda, zelenlla
l ob[ekLl [avnog osveLl[en[a ne obezbedu[u l danas se clne sLeLe od vandallzma a da gradanl 8eograda
placa[u sve Lo [er se flnanslran[e l [ednlh l druglh vrsl lz budeLa Crada 8eograda.
Cblsao sam vellkl bro[ Lvrdava po evropsklm gradovlma, nabro[acu Lvdave u 8arselonl, Madrldu,
8lmu, u Crcko[ - Solunu - osLrvo 8odos. u svlm Llm Lvrdavama vldeo sam da na prosLoru Lvrdava donose
proflL raznlm sadrza[lma. reduzece ''8eogradska Lvrdava'' lako posLo[l deseL godlna nlsam nlgde
proclLao nl vldeo da su predlozenl sadrza[l l programl ko[l donose proflL. lmam uLlsak, a Lo [e mo[e llcno
mlsl[en[e da ''8eogradska Lvrdava'' [os spava, da se [os uvek oseca duh Sule[mana vellcansLvenog l blvslh
komunlsLlcklh sulLanl[a ko[e su rukovodlle Zavodom za zasLlLu spomenlka kulLure, kada se na
kalemegdanu nl[e smeo nl cveL posadlLl a da se neplLa Zavod za zasLlLu spomenlka.
na na[lmpozanLnl[em mesLu na kalemegdanu smesLena [e zgrada Zavoda za zasLlLu kulLure, ko[a
se posle 13-16 casova zaLvara, ko[a uLone u san l Llslnu ko[a Lra[e vec decenl[ama. lLan[e [e samo dokle
ce Lo Lra[aLl, [er flnanslran[e 8eograda u kulLuru [e na lZulSA!u.

ADA CIGANLIIA

SuproLno mlsl[en[u o beogradsko[ Lvdavl recl cu par zapazan[a o ob[ekLu Adl Clganll[l.
uvadeseL godlna sam blo rukovodllac !avnog osveLl[en[a ko[e [e bllo zaduzeno za osveLl[en[e
Ade Clganll[e. 8llo [e Lu vandallzma, krade l unlsLavan[a opreme kako na ob[ekLlma !avnog
osveLl[en[a Lako l na ob[ekLlma vodovoda l zelenlla, all uska saradn[a sa sLrucnlm sluzbama Ade
ko[l su lmall sluzbu obezbeden[a uclnlla [e da su se Le po[ave LoLalno lskorenlle. Mogu slobodno
recl da [e Lemel[e brlge udarlo redrag eLrovlc, prvo radecl kao pravnlk pa onda l kao dlrekLor
Ade. Sluzbe obezbeden[a su danonocno dezurale l u saradn[l sa pollcl[om llcno hvaLall vandale l
prlmen[lvall sankcl[e. omenucu samo uusana, uuleLa, 8obana, SLrugara ko[l su uz redraga
mnogo uradlll za danasn[l lzgled Ade. nedavno sam llcno oblsao sve ob[ekLe na Adl l mogu recl
da danasn[e rukovodsvo odllcno radl svo[ posao. u ovom perlodu naroclLo [e zasluzan dlrekLor
Zoran Ca[lc l lzvrsnl dlrekLor lllc.
Ada ne samo da [e bezbedna, slgurna l ogromno lzleLlsLe beogradana, vec sLvara proflL
ko[l dosLa doprlnosl odrzavan[u ob[ekaLa ko[l se na n[o[ nalaze l svo[lm prlhodlma punl budeL
Crada 8eograda.

ENERGETSKA EFIKASNOST OSVETLJENJA VELIKIH JAVNIH POVRINA
Postoji kod nas jedan pogrean pristup, da uteda elektrine energije, istovremeno znai i bolja
zatita ovekove sredine.Medjutim,to ni je uvek tako.Elektronske prigunice u uporedjenju sa
elektomagnetnim,imaju znatno krai radni vek i ne mogu se reciklirati.To to se ne mogu
reciklirati,zadaje danas velike brige,zbog velikog nagomilavanja otrovnih i bionerazgradivih
komponenti i materijala.U ovom lanku uporedjuje se energetska efikasnost,centralnog sistema
dimovanja elektromagnetnih niskogubitnih prigunica sa sistemom elektronskih dimujuih
prigunica.Eksperimentalni rezultati potvrdili su da upotreba centralnog sistema osvetljenja sa
elektromagnetnimprigunicama niskih gubitaka, moe biti isto tako energetski efikasna kao i upotreba
elektronskih prigunica.Uzimajui u obzir vrlo dugaak radni vek elektromagnetnih prigunica(preko
30 godina) kao i mogunost njihovog recikliranja,pokazalo se da ove prigunice mogu biti vrlo korisne
za ovekovu okolinu i energetski vrlo efikasna reenja,posebno kada se radi o osvetljenju vrlo velikih
prostora kao to su:velike robne kue,javne garae,hodnici i stepenita velikih zgrada
itd.Eksperimentalni rezultati nedvosmisleno potvrdjuju gore navedene osobine,tako da medjunarodne
organizacije koje se bave o propisima ,treba da preispitaju dosadanje svoje favorizovanje
elektronskih prigunica i prednost dati elektromagnetnim prigunicama niskih gubitaka,jer su one
energetski efikasnije i skoro nikako ne zagadjuju ovekovu okolinu.
Zatita ovekove okoline obuhvata zatitu atmosfere(redukcija tetnih gasova) i zatitu tla i
voda(otpaci i zagadjivanje).Uteda elektrine energije znai smanjenje efekta staklene bate,odnosno
smanjenje emisije tetnih gasova.Efekti utede elektrine energije znatno su iri i oni se ogledaju u
smanjenju raznih oblika zagadjivanja ovekove okoline, koji nastaju u procesu proizvodje elektrine
energije.Nuklearna elektrana nema nikakvu emisiju tetnih gasova ,ali se ne smatrazelenomzbog
nuklearnog otprda.Vrlo je vano voditi rauna, o ovom problemu, u daljim istraivanjima u oblasti
osvetljenja,jer nisu uvek, svi materijali ili komponente,koje donose utedu energije istovremeno i
zeleni.Poznato je da HID sijalice i fluo-cevi zahtevaju prigunicu da bi se upalile i kasnije da im
regulie jainu struje.Za optimalan rad i dug radni vek i cevi i sijalica,vrlo je vano da prigunica
obezbedjuje adekvatan napon palenja i nisku vrnu vrednost struje u normalnom radu.Danas se
uglavnom primenjuju ili elektromagnetne ili elektronske prigunice.Obe vrste imaju svojih prednosti i
mana.Konvencionalna elektromagnetna prigunica, koja se esto zove i magnetna prigunica,radi na
mrenom naponu ,frekvencije 50 ili 60Hz-a.Sastoji se od induktivnog namotaja,startera i
kondenzatora,koji slui za redukciju faktora snage.Konstrukcija magnetnih prigunica je
jednostavna,robusna i vrlo pouzdana.Moe da se koristi u vrlo oteanim uslovima rada i ima vrlo
dugaak radni vek.Deava se da ponekad traju i preko 60 godina.Medjutim i one imaju svoje
nedostatke:slaba mogunost regulacije snage i veliki gubici u bakru i gvodju.
U toku zadnje dekade,elektronske prigunice promovisane su kao zamena za elektromagnetne
prigunice.Neke zemlje menjale su svoje propise da bi podsticale upotrebu elektronskih prigunica,a
sve u cilju utede elektrine energije.Medjutim,danas i to treba ozbiljno preispitati,pogotovo u
sluajevima kada se primenjuje centalni sistem dimovanja.Istina je da elektronska prigunica ima veu
energetsku efikasnost u pojedinanoj primeni(10-15%),ali je i veliki zagadjiva ovekove
okoline.Centralni sistem dimovanja omoguava da se
i magnetne prigunice mogu dimovati do 50%
svetlosnog fluksa.Sa ovim novim sistemom
osvetljenja i novim magnetnim prigunicama
,takozvanimniskih gubitakapostie se bolja
energetska efikasnost nego sa elektronskim
prigunicama.Pogrena je koncepcija da je uteda
energije u direktnoj vezi sa zatitom ovekove
okoline.Treba razlikovati i posebno razmatrati ova
dva pojma.Vek trajanja elektronske prigunice
uglavnom je vezan sa vekom trajanja elektrolitikog
kondenzatora i najee nije vei od 1-5godina
zavisno od cene i kvaliteta istog.To se ne moe
uporediti sa vekom trajanja elektromagnetne
sl.1 radnl vek elekLrollL.konden.

prigunice,koji iznosi 30-50 godina.Sl.1 pokazuje projektovani radni vek za razne vrste
kondenzatora.Radni vek elektrolitikog kondenzatora prepolovi se ako se radna temperatura povea za
10C i duplira, ako se radna temperatura smanji za 10C.Kod fluo-cevi, prigunica je obino ugradjena
u kuite i grije se od fluo-cevi.Prosena temperatura svetiljke je 40-45C a izmerena temperatura
elektrolitikog kondenzatora kod elektronske prigunice iznosi 87C u proseku.Predpostavimo da radi
24 sata dnevno prema slici 1 vidi se da takav kondenzator moe izdrati od nekoliko meseci do
nekoliko godina.Kod elektronskih prigunica ugradjenih u kompaktne fluo-cevi radna temperatura
esto prelazi 100C,jer nemaju nikakvu
ventilaciju.Proseni radni vek kompaktne fluo-
cevi je od nekoliko meseci do 2
godine.Savremene magnetne prigunice niskih
gubitaka imaju radni vek preko 30 godina kao
to se vidi na sl.2.I to je vrlo vano za ovo
razmatranje,na kraju radnog veka magnetna
prigunica moe da se reciklira.Relativno
kratki radni vek elektronske prigunice donosi
nove probleme,kada je u pitanju ouvanje
ovekove okoline.Na smee se bacaju velike
koliine elektronskih prigunica a samim
tim brzo se stvara velika koliina toksinog
otpada i bioloki nerazgradljivih materijala.Poto je vrlo mala razlika u energetskoj efikasnosti jednih i
drugih prigunica,treba se ozbiljno zapitati,ta je bolje koristiti,elektronske prigunice koje tede malu
koliinu energije za nekoliko godina svoga rada,a onda postaju zagadjivai narednih 100 godina.Ovo
pitanje je vrlo vano za velika javna osvetljenja,kao to je osvetljenje velikih robnih kua,javnih
garaa i slino.Vrlo je vano analizirati energetsku efikasnost i elektronskih i magnetnih prigunica u
dva sluaja:u normalnom radu i kad se sistem dimuje.Vrlo kritiki ocenjivaemo novi centralni sistem
za dimovanje,koj magnetnu prigunicu moe da dimuje.Posle obimnih istraivanja,pokazalo se da ovaj
novi centralni sistem za dimovanje zajedno sa niskogubitnim magnetnim prigunicama daje vrlo dobre
rezultate kako u pogledu niskih poetnih investicionih trokova isto tako i u pogledu energetske
efikasnosti,visoke pouzdanosti,niskih trokova odravanja i nezagadjivanja ovekove okoline.Ovo
posebno dolazi do izraaja tamo gde se koristi veliki broj sijalinih mesta,gde je dimovanje i
preporuljivo.
KRATKO PODSEANJE NA OSOBINE PRIGUNICA
A) Elektromagnetne prigunice
prednosti
1.jeftine
2.dug radni vek(preko 30 god.pri 105C)
3.robusne i pouzdane
4.podesne za ekstremne uslove,velika vlanost i varijacija temperature
5.ne zagadjuju ovekovu okolinu,mogu se reciklirati.
6.sposobnost ponovnog palenja
7.niski trokovi odravanja
8.proveren rekord od 50godina
mane
1.ne mogu da se dimuju(prolost)
2.ne tede energiju(prolost)
3.stroboskopski efekat
Moe se primetiti, da konvensionalne magnetne prigunice imaju vrlo staru tehnologiju,dosta stariju
od snimljenog rekorda radnog veka,50 godina.Stroboskopski efekt pojavljuje se samo u kancelarijama
i u fabrikama gde ima u eksploataciji elektrinih motora.U velikim sistemima osvetljenja,kao to je
opte osvetljenje velikih robnih kua,javnim garaama,velikim prolazima i stepenitima velikih
zgrada,stroboskopski efekt nema bitnog znaaja.U pojedinim sluajevima kad napon napajanja opadne
moe doi do gaenja sijalica.Sposobnost ponovnog palenja,znai da kad se sijalica ugasila zbog pada
napona,moe ponovo da se upali kad napon dostigne svoju odredjenu vrednost.

sl.2 radni vek prig.niskih gubitaka

B)Elektronske prigunice
prednost
1.mogunost dimovanja(prihvatljivo samo za skupo osvetljenje a ne za javno osvetljenje)
2.uteda energije
3.nema stroboskopski efekt
mane
1.relativno skupe
2.kratak radni vek(1-5god.)
3.nepodesne, za ekstremne atmosferske uslove(velika vlanost,variranje temp. i udar groma)
4.zagadjuje ovekovu okolinu(otrovni i bionerazgradljivi el.otpad ,ne moe se recilirati)
5.nema sposobnost ponovnog palenja
6.skupo odravanje
Elektronska prigunica nema osobinu da ponovo propali,kad se ugasi sijalica zbog pada napona,nee
se ponovo upaliti kad se napon normalizuje.

CENTRALNI SISTEM DIMOVANJA ZA ELEKTROMAGNETNE PRIGUNICE

sl.3 ema centralnog sistema dimovanja za elektromagnetne prigunice
Centralni sistem dimovanja(CSD)sastoji se od autotransformatora i elektronskog sistema za
regulaciju snage.U poslednje vreme proveravane su mnoge metode u cilju pboljanja kvaliteta snage i
njene regulacije.Ove metode omoguile su novi uvid u kontrolu snage u sistemu osvetljenja.CSD je
jedan elektronski regulator snage,koji moe obezbediti razne vrednosti naizmeninog napona na
glavnoj mrei koja napaja sistem osvetljenja sa elektromagnetnim prigunicama niskih gubitaka.sl.3.U
sutini to je jedan patentirani regulator niskih gubitaka,koji ubacuje pomoni napon V u glavni sistem
i tako fino regulie izlazni napon za dimovanje magnetnih prigunica.Da bi se obezbedila pouzdanost
sistema postoji prekida S koji premouje ovaj regulacioni sistem,ukoliko isti dodje u neku
nenormalnu situaciju.U cilju smanjenja gubitaka u CSD-u regulator snage regulie samo dio ukupne
reaktivne snage tako da glavni dio i aktivne i reaktivne snage normalno ide od izvora ka
potroau,odnosno sistemu osvetljenja.Nivo dimovanja podeava se koristei jednosmerni referentni
signal.Pomou irokoimpulsnog modulatora i sinhronizacionog kola,inverter snage proizvodi pomoni
sinusoidalni naponV tako da se glavnom mrenom naponu Vs moe vrlo precizno dodavati napon Va
i na taj nain omoguuje fina regulacija snage sistema.Na slici 4 pokazan je dijagram toka snage ovog
sistema.Ovaj novi sistem centralnog dimovanja moe biti energetski efikasniji od tradicionalnog
sistema sa elektronskom prigunicom koji mora da prenese i aktivnu i reaktivnu snagu.

sl.4 dijagram toka snage
Da bi se sauvao radni vek sijalica,one se uvek ukljuuju pri nominalnom naponu.CSD aktivira se
posle perioda propaljivanja cevi, koji iznosi od prilike, za fluo sevi ,10 minuta.Programiran je da fino
prelazi sa jednog napona na drugi u periodu od 10 minuta.Ovaj CSD moe obinu magnetnu
prigunicu pretvoriti u dimovanu prigunicu bez nekih veih oiavanja.CSD ima mnoge prednosti u
odnosu i na elektronske i na magnetne prigunice u osvetljavanju velikih povrina, odnosno gde se
koristi nekoliko stotina svetlosnih izvora.
prednosti
1.niska cena
2.dugaak radni vek prigunice(preko 30 god pri 105C)
3.robusne i pouzdane
4.podesne za ekstremne vremenske uslove
5.ne zagadjuje ovekovu okolinu(mag.prig.se recikliraju)
6.niski trokovi odravanja
7.sposobnost samopremoavanja( ukoliko sistem ispadne iz pogona premouje se preko prekidaa S)
8.moe da se dimuje
9.tedi energiju u reimu dimovanja

EKSPERIMENT I OCENA
Eksperiment je uradjen, da uporedi i oceni kako se ponaaju dimovane elektronske i elektromegnetne
prigunice u javnom osvetljenju.Koritene su filipsove fluo-cevi 36W T8,elektronske prigunice
filipsove HF-R 136.Sa kontrolnim naponskim signalom od 1-10V ova elektronska prigunica moe da
regulie razne nivoe dimovanja.Centralni sistem za dimovanje koriten u ovm testu jeIndoor Lighting
Interface Modul(ILIM) firme Energy T&K,to je trofazni sistem napona 220-240V i struje 10A po
fazi.Pri punom optereenju svaki ILIM sistem moe regulisati oko 100 komada cevi 36W
T8.Koritena su dva tipa elektromagnetnih prigunica.Jedan je standardni tipMARBLE MT2040 a
drugi je TRIDONIC niskogubitni tip ATCO LLEC36/40-06.Prema uputstvu PHILIPS-a TL cevi sa
konvencionalnim prigunicama mogu da se dimuju,bez veih problema do 50% svetlosnog fluksa.
Sl.5a pokazuje mereni ulazni napon Vs,izlazni napon Vo i struju optereenja Io ILIM sistema pre
aktiviranja istog.Oblik struje optereenja je tipian, nelinearan kao i za sve sijalice sa
pranjenjemRezultati merenja posle aktiviranja ILIM sistema sa izlaznim naponom podeenim na
200V,prikazani su na slici 5b.Moe se zapaziti da oba napona ulazni i izlazni imaju sinusoidalan oblik
i da je smanjena struja optereenja.Poto je cilj ovog eksperimenta oceniti energetsku efikasnost
velikih mrea osvetljenja u nekim javnim prostorima, opseg dimovanja je ogranien do 65% ukupne
snage.Ovaj opseg dimovanja snage, grubo odgovara opsegu dimovanja svetlosnog fluksa od 100% do
50%.Gubici se svode na jednu sijalicu.Za CSD koriteno je za laboratorijska ispitivanja 25 kompleta
prigunica-sijalica 36W T8.Gubici snage u CSD-u deljeni su sa dvadeset pet da bi se dobili gubici
sistema po jednoj cevi.Tako,za centralni sistem dimovanja(CSD),gubici snage po cevi ukljuuju
ukupne ulazne gubitke,gubitke sistema(gubici dimovanja po cevi +gubici prigunice) i gubitke u cevi.

to se tie elektronskih prigunica svaka
PHILIPS-ova HR-R 136 moe regulisati
samo jednu fluo-cev 36W T8.Medjutim
njihovi gubici dimovanja ukljueni su u
gubitke prigunuce.To znai gubici sistema
za elektronske prigunice isti su kao gubici
njihovih prigunica.
A)GUBICI PRIGUNICA
Pre uporedjenja,izmereni su ukupni gubici
sistema sa elektronskim i elektromagnetnim
prigunicama.Ovo je neophodno da bi se
shvatili i ocenili gubici dva razliita tipa
prigunica u oba sluaja,pri punom
optereenju i kad se dimuju.Vrlo je vano
koristiti i iste reference prilikom
uporedjivamja.Poto elektronska prigunica
radi sa visokim frekvencijama ona moe
stvoriti i veu svetlosnu efikasnost
(lumen/vatu)Zato se svetlosni fluks(lux)
koristi kao zajednika referenca za
uporedjivanje.Svetlosni fluks meren je sa
spektro-foto-kolorimetrom.
SL.7 gubitke prigunice:
1.elektronske dimujue prigunice
2.standardne elektromegnetne prigunice
3.elektromagnetne niskih gubitaka (low-loss)
Dimovanje elektronskih prigunica izvodjeno
je sa promenom dimujueg kontrolnog
napona 1-10V.Za obe elektromagnetne
prigunice naizmenini napon u poetku
menjan je pomou variac-aTreba uzeti u
obzir da gubici u variac-u nisu uzimani u
obzir, u uporedjivanju na slici 7mogu se
zapaziti etiri bitne stvari na slici 7
1.Konstatacija, da su elektronske prigunice
energetski efikasnije za 10%-15% u odnosu
na standardne elektromagnetne vai samo pri
punim optereenju i ne vai za niskogubitne
elektromagnetne prigunice,naroito kada je
u pitanju dimovanje.
2.Gubici snage poveavaju se kada se dimuje
siste sa elektronskom prigunicom.to je zbog
toga to se koristi regulacija frekvencije.Kod
konvencionalnih elektronskih prigunica
koje se dimuju radna frekvencija je oko 40
kPz-a za rad u punom optereenju.Inverter
frekvencije poveava gubitke zato jer
poveava impedansu rezonantnog
induktora(L) u prigunici, da bi se mogla smanjiti struja u cevi,odnosno da se dimuje cev.Poveanje
radne frekvencije poveava i gubitke snage u elektronskom uredjaju i gubitke u gvodju u magnetnoj
komponenti elektronake prigunice.Na sl.7 prikazani su gubici snage elektronske prigunice u procesu
dimovanja cevi.
sl.3 a)ulaznl naponvs,lzlaznl naponvo,sLru[a lo pre
dlmovan[a vo=220v
b)ulaznl napon vs,lzlaznl napon vo l sLru[a lo u Loku
dlmovan[a vo=200v

3.Gubici snage u obe elektromagnetne
prigunice smanjuju se u procesu dimovanja
cevi.U procesu dimovanja dovodi se
smanjeni naizmenini napon i dolazi do
smanjenja gubitaka u gvodju u magnetnom
kolu prigunica,kao i do smanjenja gubitaka
u bakru u induktivnom namotaju.Ovo je
potpuno suprotno od pojave u elektronskoj
prigunici.
4.U skoro itavom opsegu dimovanja, gubici
snage, kod niskogubitnih elektromagnetnih
prigunica mani su u odnosu na gubitke kod
elektronske prigunice koja se dimuje.Moe
se zakljuiti da elektromagnetne prigunice
mogu bit energetski efikasnije od
elektronskih prigunica koje se
dimuju.Gubici snage u centralnom sistemu
dimovanja nisu uzimani u obzir na
sl.7Ipak,jasno su prikazane dve razliite karakteristike gubitaka snage kod elektronskih i kod
elektromagnetnih prigunica u tku dimovanja.
B)GUBICI PRIGUNICA PO CEVI
Poto smo sagledali ukupne gubitke sistema pri raznim prigunicama,sada ih moemo svesti na
gubitke po cevi.Za elektronske prigunice koje se mogu dimovati,gubici u prigunici isti su kao i
gubici sistema po cevi jer jer na svaku cev ide jedna prigunica.Kod centralnog sistema dimovanja
koristi se 25 cevi u jednoj liniji.Gubici sistema po cevi jednak je zbiru gubitaka svake
elektromagnetne prigunice i gubicima sistema dimovanja kad se svedu na jednu cev.Gubitak snage
svake elektromagnetne prigunice moe pojedinano da se izmeri.Gubitak snage centralnog sistema
dimovanja po cevi moe da se izrauna,delei ukpne gubitke sistema dimovanja sa brojem kompleta
prigunica-cev.

sl.8 gublcl slsLema po cevl sl.9 ukupna poLrosn[a kmpleLa prlgusnlca-cev
Sl.8 pokazuje promenu gubitaka sistema po cevi u toku dimovanja.Moe se konstatovati,da za isti
svetlosni fluks centralni sistem dimovanja sa elektromagnetnim prigunicama ima manje gubitke
sistema po cevi u odnosu na sistem elektronskih prigunica,skoro u celom opsegu dimovanja,odnosno
od 90% pa dalje.
C)UKUPNA POTRONJA KOMPLETA PRIGUNICA-CEV
Ukupna potronja po kompletu prigunica-cev za sva tri sluaja prikazana je na sl.9.Moe se
konststovati da,za isti svetlosni fluks,sistem dimovanja sa elektromagnetnom prigunicom ima manju
sl.7 gublcl prlgusnlca u Loku dlmovan[a

potronju elektrine energije nego sistem dimovanja sa elektronskom prigunicom,ve od 84%
svetlosnog fluksa pa nanie.
Interesantno je zapaziti da take preseka na
slikama 8 i 9 nisu na istom mestu.To je zbog
toga,to fluo cev pri istom svetlosnom
fluksu ,troi vie energije kad radi pri veim
frekvencijama.Koritene su iste fluo-
cevi36W T8 u sva tri testa i slika 10 pokazu
je promenu potronje elektrine energije u
toku dimovanja.Moe se videti da ista cev
kad radi sa bilo kojom elektromagnetnom
prigunicom, na osnovnoj frekvenciji 50Hz-
a troi istu energiju pri odredjenom
izlaznom svetlosnom fluksu i niu nego kad
radi na visokim frekvencijama sa
elektronskom prigunicm.Za osvetljenje
velikih povrina sl.9 jasno pokazuje,sa
aspekta energetske efikasnosti, da sistem sa
dimovanim elektromagnetnim
prigunicama, moe biti isto tako dobar,kao i sistem sa dimovanim elektronskim prigunicama
.Medjutim upotreba elektro magnetnih prigunica ima odredjene prednosti u odnosu na
elektronske prigunice:
1.netreba nikakva izmena na elektromagnetnoj prigunici kad prelazi u reim dimovanja
2.veliko smanjenje elektronskog otpada po cevi,budui da,jer jedan sistem ima kapacitet 10 ampera po
fazi,to znai moe da upravlja najmanje sa 100 kompleta prigunica-cev,ako se koriste 36W T8 cevi.
3.zadrava se veina prednosti elektromagnetnih prigunica,to predstavlja veliku pouzdanost,niske
trokove odravanja,manje zagadjivanje ovekove okoline i uteda elektrine energije.
4.poto se induktivni kalem prigunice moe reciklirati,znatno se smanjuju trokovi otpada.

IV NAPONSKI OPSEG DIMOVANJA
Treba da vidimo kako u sistemu dimovanja sa elektromagnetnim prigunicama,promena napona utie
na radni vek fluo cevi.Variranje temperature i napona na vlaknu katode, treba da bude takvo da,t
prilikom termojonske emisije, ne dodje do razaranja vlakna.radni vek fluo cevi uglavnom zavisi od
radnog veka katode.Kad cev radi u uslovima dimovanja,struja pranjenja nia je od nominalne.Samim
tim nia je koliina toplote koja se stvara na elektrodi.Ako katoda nije dovoljno vrua,moe se
dogoditi da se proizvodi dovoljno jaka termojonska emisija da bi se stvorilo pranjenje u podnoju
cevi.Da bi se odralo pranjenje u cevi,katoda mora stvarati jaku termojonsku emisiju,medjutim
katoda mora trpeti velike promene napona i veliko pucanje povrine.To pucanje povrinsko dovodi do
ubrzanog habanja katode.Sve ti skrauje radni vek i katode i cevi.Da bi se smanjilo variranje napona
na katodi,dovodi se poseban izvor napona za zagrijavanje katode.Ovaj posebni naponski izvor znatno
e smaniti habanje elektrode,ali istovremenopoveava gubitke snage na prigunici.Vrlo je vano
pronai donju graninu vrednost ulaznog napona,pri kome pad napona na katodi nee prei kritinu
vrednost tako da zbog produenja radnog
veka katode ne trba dovoditi poseban napo.
Kritika pada napona na katodi iznosi
tipino ispod 17V tokom itave
poluperiode.Ako je napon na katodi vei od
ove vrednosti,tada joni ive jae bobarduju
povrinu katode i izazivaju pucanje iste,to
dovodi do kraeg radnog veka.
tabela 1. pokazuje pad napona na katodi za
obe vrste magnetnih prigunica.Moe se vide
ti da cev sa niskogubitnim magnetnim prigu

nicama ima nii pad napona na katodi od standardne pri istim vrednostima ulaznog napona.Iz tabele
takodje se vidi da je kritini ulazni napon za cevi sa low-loss magnetnom prigunicom je oko 180V,pri
kom je pad napona na katodi 16,5V.Za cevi sa standardnom magnetnom prigunicom kritini ulazni
napon je 190V pri kom je pad napona na katodi 16,5V.Ovi rezultati pokazuju da centralni sistem
dimovanja,moe da se koristi u ovim opsezima napona za efikasno dimovanje sa elektromagnetnim
prigunicama,i moe da se postigne uteda elektrine energije a da se ne ugrozi radni vek fluo-
cevi.Napon dimovanja moe da se kree od 220-180V
V RASPRAVA
Centralni sistem dimovanja je jedno energetsko i elektronsko strujno kolo u kojem se nalazi i
elektrolitiki kondenzator.Ako nema strogih zahteva za kompaktnost elektronske
prigunice,elektrolitiki kondenzator poe da se postavi na mesto sa manjom temperaturom to bi
znatno produilo radni vek.Za razliku od elektronske prigunice za dimovanje koja moe da napaja
jednu ili dve fluo cevi,centralni sistem dimovanja proseno napaja preko 100 fluo cevi.Koliina
elektronskog otpada,koji se stvara sa sistemom dimovanja sa elektromagnetnim prigunicama
drastino se smanjuje.Zahvaljujui veoj mogunosti recikliranja magnetnih prigunica,sistem
dimovanjasa magnetnim prigunicama je ekonominiji nego dimovanje sa elektronskim prigunicama.
Takodje treba naglasiti da veina elektronskih prigunica koje se nalaze na tritu ne mogu se
dimovati.Elektronske prigunice koje se mogu dimovati obino su tri do etiri puta skuplje od
elektornskih prigunica koje se ne dimuju.One takodje zahtevaju dodatno oiavanje i nisu pogodne za
osvetljavanje velikih prostora.Ako se koriste elektronske prigunice koje se ne mogu dimovati,tada
krajnje kupce liavamo mogunosti da racionalno koriste energiju u osvetljenju.Sl.11 grafiki ilustruje
angaovanu snagu u zavisnosti od vrste dimova
nja.Zamena standardnih magnetnih prigunica
sa elektronskim pri nominalnom optereanju
donosi neku utedu elektrine energije.Takodje
kad se koristi novija low loss magnetna
prigunica,elektronska prigunica i dalje ima
malu prednost.Sistem dimovanja sa magnetnim
prigunicama,prua krajnjem kupcu velike
mogunosti dimovanja i uteda.Sistem
osvetljenja u velikim robnim kuama i u javnim
garaama,moe da se dimuje i do 30% u
vremenu od ponoi do 5 ujutro,bez ugroavanja i sigurnosti i bezbednosti.
VI ZAKLJUCI
U ovom materijalu,sistem centralnog dimovanja sa elektromegnetnim prigunicama uporedjivan je sa
sistemom dimovanja sa dimujuim elektronskim prigunicama.Videli smo da centalni sistem
dimovanja moe nedimujue elektromagnetne prigunice pretvoriti u dimujue.To znai da visoko
pouzdane elektromagnetne prigunice mogu biti i energetski efikasne kao i dimujue elektronske
prigunice,a u nekim opsezima dimovanja i energetski efikasnije.Ovo treba da dovede do novih
shvatanja kada je u pitanju izbor ekonomski tedljivijih i ekoloki istijih tehnologija,kada je u pitanju
osvetljavanje velikih prostora,kao to su velike robne kue,javne garae i koridori istepenita u velikim
zgradama.Elektronske prigunice imaju relativno kratak radni vek,proseno do 5 godina,dok
elektromagnetne prigunice imaju radni vek preko 30 godina.Pored toga. elektromagnetne prigunice
imaju vrlo niske trokove odravanja u mogu da se recikliraju,to je danas vrlo vano.Postavlja se
pitanje da li je opravdano koristiti elektronske prigunice samo nekoliko godina i onda ih odloiti
kaoelektronski otpad,koji se nerazgradjuje preko stoinu godina.Rezultati istraivanja u ovom
lanku,nedvosmisleno govore da je u osvetljavanju velikih prostora,opravdanije koristiti sistem
centralnog dimovanja sa elektromagnetnim prigunicama.Ovaj sistem je energetski efikasniji i
ekolokiistiji.Za zemlje koje su upravo menjale svoje propise u cilju forsiranja elektronskih
prigunica,sada je pravo vreme da preispitaju te svoje propise.Sa druge strane,veliko nagomilavanje
bioloki nerazgradivog elektronskog otpada,dugorono gledano,moe da dovede do ekoloke
katastrofe.

Beograd,2012

Ovaj lanak i eksperiment,uradili su strunjaci IEFE-a:
Henry Shu-Hung ,Ngai-Man Ho,Wei Jan i Pok Wai Tam

u Jooosoje vteme qtoolce lzmeJo tomo l ovJe, flzlke l metoflzlke, lofotmoclje l otbltektote,
postojo zomoqljeoe. MeJljo fosoJo mooqo je vlse oJ ektooo oo spoljoom zlJo zqtoJe - Joje
lofotmocljo, oll l ptozo ptlllko zo lotetokcljo. Nlje bltoo Jo ll je o pltoojo lu Jlsplej oojoovlje
qeoetoclje, mlooclozoo osmlsljeoo l teollzovooo ptojekcljo lll oekl ttecl meJlj, oll meJljo fosoJe
lmojo moc Jo JoveJo o pltooje qtoolce l obllk ptostoto. No ptelozo lzmeJo oeptomeoljlvostl
lzqtoJeooq l flolJoostl lofotmotlckoq Jtostvo, meJljo fosoJe postojo oezomeoljlv clolloc
otboolteto sovtemeooq qtoJo.

1.1. Uvod | |stor|[a

nekada, fasada kuce predsLavl[ala [e [asnu granlcu lzmedu spol[asn[eg l unuLrasn[eg. ModernlsLlcka
revolucl[a tekoceq ptostoto uclnlla [e ovu granlcu poroznom. 8azvo[ novlh Lehnologl[a popuL armlranog
beLona l sLaklene zld-zavese, omoguclo [e oLvaran[e unuLrasn[eg prosLora ka spol[asn[em l obrnuLo. Cd
lo Molsoo Je vette (arlz, 1928-31.) [era Saroa, ko[a kroz svo[u fasadu od sLaklenlh prlzml pruza uvld u
svakodnevnl zlvoL ko[l se odlgrava lza n[e, do pot excellooce prlmera lnLegracl[e prlrode l zlvoLnog
prosLora coveka - Mlsove lotoswottb boose (lano, llllnols, 1943-31.).

sllka 1 - lo Molsoo Je vette, lerre CharouL sllka 2 - lotoswottb boose, Mles van der 8ohe

Cslm sLo predsLavl[a zonu razgranlcen[a, [edna od glavnlh funkcl[a fasade [e prenos lnformacl[e, l Lo u
oba smera. lako [e Lransfer lnformacl[e pomocu konvenclonalnlh, nepromenl[lvlh maLerl[ala, popuL
beLona, sLakla l opeke sLvorlo neka od na[supLllnl[lh l na[poeLlcnl[lh resen[a, Lehnoloskl razvo[, pokreLne
sllke l ekranl na ko[lma se one prlkazu[u, oLvorlle su sasvlm novo poglavl[e u lsLorl[l savremene
arhlLekLure. na vorholovskom Lalasu, arhlLekLonskl vlzlonarl sezdeseLlh godlna xx veka, popuL grupe
Atcblqtom, zamlsl[a[u LehnokraLsko drusLvo buducnosLl kao lnformaclonu lnfrasLrukLuru upakovanu u
pop kulLurnu esLeLlku, sa mnosLvom dlsple[a l reklama. u ovo[ uLopl[sko[ vlzl[l buducnosLl, maLerl[alnosL
zgrade posLa[e lrelevanLna pored poruke ko[u prenosl.

sllke 3 ll 4 - lostoot clty, Archlgram, 1969-70.

u meduvremenu, medl[a fasade neoseLno prelaze puL od crLaclh sLolova uLopl[sklh arhlLekaLa do Lrzlsno
orl[enLlsane (hlper)realnosLl, da bl 1lmes 5poote l 1be 5ttlp bulevar u Las vegasu posLall fenomenl za
sebe. lnsplrlsano lskl[uclvo zel[om za sLo veclm proflLom, a ohrabreno novlm mogucnosLlma
komunlkacl[e sa kra[n[lm korlsnlclma, poLrosacko drusLvo preLvara meJljotektoto (eng. medla +
archlLecLure = meJlotectote) u sopsLvenu karlkaLuru l gubl svo[u osnovnu funkcl[u prenosa lnformacl[e.
Ako su poruke preglasne l lma lh prevlse, [edlno sLo mozeLe da uradlLe [e da - presLaneLe da slusaLe.

sllka 3 - 1lmes 5poote, new ?ork sllka 6 - 1he SLrlp, Las vegas

2.1 Namere

Cvde se oLvara plLan[e namere l plLan[e sredsLva. C Lehnoloskom [ezlku l konkreLnlm sredsLvlma uz
pomoc ko[lh se komunlclra puLem medl[a fasada blce recl nesLo kasnl[e, prvo cemo se pozabavlLl
namerama, moLlvlma l moguclm funkcl[ama meJljotektote. urbanl dlglLalnl medl[l zlve u preseku
arhlLekLure, lnformacl[e l kulLure, a u arenl Lehnologl[e l lzgradn[e. kroz umrezavan[e l del[en[e sadrza[a,
onl sLvara[u globalnu mulLlmedl[alnu lnfrasLrukLuru za komercl[alnu l kulLurnu razmenu.

lako [e osnovna funkcl[a medl[a fasade prenos lnformacl[e, n[ena evolucl[a oLvorlla [e mogucnosLl za
razvo[ u pravcu lnLerakLlvnosLl, u pravcu odredene lnLellgencl[e ko[u La[ enLlLeL moze da posedu[e. ua bl
prlca o moLlvacl[l l poLencl[allma razvo[a meJljotektote blla clsLl[a, uzecemo da se svaka komunlkacl[a
ko[u nosl medl[a fasada moze rasclanlLl na odreden bro[ komunlkaclonlh [edlnlca - pollmeJljsklb plkselo.
Ako kazemo da [e osnovna [edlnlca prenosa lnformacl[e pollmeJljskl plksel, flzlcko Lelo ko[e zauzlma
odredenu pozlcl[u u dvodlmenzlonalnom lll Lrodlmenzlonalnom prosLoru, l cl[lm se umnozavan[em
sLvara odredena konflguracl[a ko[a moze da prenese poruku, all l reagu[e na okollnu, mozemo
razgovaraLl o sledeclm n[egovlm aLrlbuLlma:

kontekstua|no reagovan[e - reakcl[a u skladu sa flzlcklm fakLorlma lz okollne ko[a ga okruzu[e
|nterakt|vno reagovan[e - reakcl[a na coveka, n[egovu akLlvnosL l lnLervencl[e u neposredno[
okollnl
|nte||genc|[a - prllagodavan[e daLlm uslovlma sredlne
mu|t|moda|nost - sposobnosL komunlkacl[e l druglm sredsLvlma oslm vlzuelnlh, npr. zvukom
senzor| | komun|kac|[a - Lacke prlsLupa sa ko[lh l[udl mogu da da[u odgovara[ucl lopot podaLaka
energetska ef|kasnost - opLlmlzacl[a poLrosn[e energl[e, mogucnosLl sLvaran[a sopsLvenlh lzvora
energl[e
otvoren| komun|kac|on| protoko| - omogucava da se komunlkaclono[ plaLforml prlsLupl na
razllclLe naclne, po mogucnosLl preko ureda[a l lnLerfe[sa ko[l korlsnlcl prosLora vec posedu[u
(npr. preko sopsLvenlh mobllnlh ureda[a). Cva[ slsLem mora da posedu[e vellkl sLepen
oLvorenosLl, Lreba da bude konflgurlsan Lako da omogucl prlsLup sLo vecem bro[u razllclLlh
korlsnlka sa svo[lh sopsLvenlh, eveLualno razllclLlh plaLforml.

Medl[a fasada konfugurlsana po ovlm prlnclplma, sa svo[om na[man[om [edlnlcom, pollmeJljsklm
plkselom, posLa[e nezamenl[lv clnllac urbanlLeLa savremenog grada. 8ez obzlra da ll [e komercl[alno lll
kulLuroloskl moLlvlsana (l ovde granlca posLa[e sve Lan[a), meJljotektoto [e prlllka za dl[alog grada l
n[egovlh gradana, lnformaLlckog drusLva ko[e u n[emu oblLava.

Ako vlse l[udl u odredenom prosLoru lma lnLerakcl[u sa Llm prosLorom, l Llme prlma, all l sLvara neku
lnformacl[u, urbana sredlna posLa[e socljoloo mtezo. lako [e u sveLlu locebook-a lll 1wlttet-a premlsa
socl[alne mreze komunlkacl[a uglavnom geografskl nepovezanlh, flzlckl udal[enlh lndlvldua, ovde
prlcamo o prosLoru ko[l povezu[e l[ude, del[en[u urbanlh dlglLalnlh medl[a u procesu lnLerakcl[e l
sLvaran[a.

2.2 Sredstva

Sada, kada smo razmoLrlll moLlvacl[u l namere meJljotektote, Lreba prlcaLl o sredsLvlma l [ezlku ko[lma
se ona sluzl da bl lh posLlgla. 8lLno [e napomenuLl da [e ova[ pregled samo presek LrenuLnog Lehnoloskog
napreLka l nlkako ne predsLavl[a konacan splsak sredsLava ko[lma se sluzl meJljotektoto.

1) mehan|cke med|[a fasade

Mozda na[lepsl prlmer lz prakse predsLavl[a fasada sa blendama ko[e se oLvara[u l zaLvara[u prema
kollclnl suncevog sveLla ko[e dolazl lz spol[asn[e sredlne, llostltote Jo MooJe Atobe (arlz, 1981-87.),
francuskog arhlLekLe Zana nuvela (!ean nouvel). Cslm sLo u funkclonalnom smlslu sLvara na[pogodnl[e
uslove za funkclonlsan[e unuLrasn[em prosLoru, ova fasada, svo[lm supLllnlm referlsan[em na Lradlcl[u
konLrollsan[a upada suncevog sveLla u lslamsko[ arhlLekLurl na poeLlcan nacln da[e lnformacl[u o namenl
ob[ekLa.

sllke 7 l 8 - fasada sa blendama llostltote Jo MooJe Atobe, !ean nouvel

2) pro[ekc|[e

nasuproL oplpl[lvosLl mehanlcklh medl[a fasada, sLo[l efemernosL pro[ekcl[a na fasadl. Mozemo lh
podellLl na dve osnovne grupe prema mesLu odakle se pro[ekLu[e - fronLalna l pozadlnska pro[ekcl[a.
lronLalno mozemo pro[ekLovaLl na raznovrsne, poLpuno lll dellmlcno neprozlrne povrslne. osmaLrac l
pro[ekLor nalaze se sa lsLe sLrane povrslne na ko[u se pro[ekLu[e. kod pozadlnske, sveLlosnl snop
pro[ekcl[e dolazl sa zadn[e sLrane povrslne, Le se [e poLrebno da ona bude LranslucenLna, L[. da
dellmlcno, all ne l poLpuno propusLa sveLlo (npr. pesklrano sLaklo, opalnl pollkarbonaL.lLd.). naravno,
kod pozadlnskog pro[ekLovan[a, posmaLrac l pro[ekLor nalaze se sa razllclLlh sLrana povrslne pro[ekcl[e.

sllka 7 - 8MW muze[, Munchen, sllka 8 - 555 koblk, pro[ekcl[a na fasadl Pamburger kunsLhalle

uokaz da pro[ekcl[a moze blLl lnLerakLlvna l bez senzora l druglh prevlse vlsokoLehnolosklh resen[a,
svakako [e lnsLalacl[a 8oJy Movles na Schouwburgpleln Lrgu u 8oLerdamu. na belu fasadu bloskopa
pro[ekLu[e se hll[ade nasumlcno odabranlh porLreLa, ko[l se ne vlde dok se na Lrgu ne okupe l[udl, posLo
[ak lzvor sveLla sa cenLra Lrga 'brlse' pro[ekcl[e sa fasada. nalme, porLreLl su vldl[lvl [edlno u senkama
ko[e se pro[ekLu[u preko n[lh l nasLa[u od l[udl okupl[enlh na cenLru Lrga. SLo vlse l[udl na Lrgu, vlse l[udl l
na fasadama.

sllka 9 - 8oJy Movles, 8afael Lozano-Pemmer, 2002., Schouwburgpleln, 8oLLerdam

3) matr|cne med|[a fasade

od po[mom maLrlcne medl[a fasade podrazumevamo slsLemsku maLrlcu u okvlru ko[e odredenlm
rasporedom na[man[lh [edlnlca komunlkacl[e - plksela, komunlclramo odredenu poruku. l maLrlca l
plksell mogu lmaLl razllclLe forme l blLl vezanl za razllclLe Lehnologl[e. Cvu vrsLu meJljotektote mozemo
posmaLraLl kao ekran nlske rezolucl[e, gde se plksell, umesLo na monlLoru racunara, po[avl[u[u na fasadl
ob[ekLa.

ltleoJly Alleo, kako u zargonu zovu koostbol u Cracu, [edno [e od na[poznaLl[lh dela brlLanskog arhlLekLe
lLera kuka (eLer Cook), ko[l nam [e vec poznaL kao clan uLoplsLlcke grupe Atcblqtom. kruznl kompakL
fluo lzvorl, rasporedenl po fasadl lza LranslucenLne opne, predsLavl[a[u svo[evrsnu maLrlcu komunlkacl[e.
Cvlh 930 glganLsklh blkselo (eng. 8lx = blg plxel) poLpuno su upravl[lvl l, svo[lm promenama ko[e mogu
blLl l brzlne do 20 fre[mova u sekundl, reflekLu[u zlvoL ko[l se desava lza opne fasade l pozlva[u prolaznlke
da udu u muze[.
sllke 10 l 11 - koostbol, Craz, eLer Cook and Colln lournler, 2002-03.

keolltles.oolteJ lz 8erllna odgovornl su za fasadu llomo soplng cenLra u Slngapuru, ko[a svo[om
krlsLalasLom maLrlcom l upravl[lvlm LLu lzvorlma govorl sllcnlm vlzuelnlm [ezlkom popuL ltleoJly Alleoo.

sllke 12 l 13 - llomo soplng cenLar, Slngapur, keolltles.oolteJ

4) Integr|sana LLD fasada

Cvde spada[u fasade lzradene od man[e-vlse Lradlclonalnlh gradevlnsklh maLerl[ala, popuL sLakla l
meLalne mreze, sa lnLegrlsanlm LLu dlodama. S obzlrom da [e ovo Lehnologl[a u sLalno[ promenl, mozda
[e na[bol[e susLlnu pokazaLl na nekollko konkreLnlh prlmera ovakvlh prolzvoda sa LrzlsLa.

lllomesb [e meLalna mreza cl[e specl[alna geomeLrl[a Lkan[a omogucava konLrollsane refleksl[e LLu
dloda lnLegrlsanlh u samu mrezu, l na La[ nacln funkclonlse kao dlsple[ nlske rezolucl[e.

sllke 14 l 13 - prlmer lllomesb fasade

Sllcan concepL dell l MeJlomesb,
[edlno sLo ovde LLu dlode dlrekLno
vldlmo, dok kod lllomesb-a vldlmo
samo n[lhove refleksl[e na meLalno[
mrezl. Cva Lehnologl[a omoguclla [e l
prvu, uslovno receno, LransparenLnu
medl[a fasadu na sveLu, 1-moblle
beoJpoottets u 8onu u nemacko[.
upravl[an[em sa 230,000 8C8 LLu dloda na fasadl cela zgrada funkclonlse kao dlsple[, dok meLalna
mreza l dal[e vrsl svo[u osnovnu funkcl[u zasLlLe od suvlsnog suncevog zracen[a.

sllke 16 l 17 - prlmer MeJlomesb fasade, 1-moblle beoJpoottets, 8on, nemacka

lnLerakLlvnl LLu panell svakako su deo novog urbanog dlglLalnog pe[zaza. !edan prolzvod lz Le palaLe [e l
5mottslob, ko[l lz prlrode poza[ml[u[e prlnclpe sLabllnosLl sacasLe sLrukLure. SesLougaone prlzme od
pollkarbonaLa odgovorne su za dobre mehanlcke osoblne a opalna sLrukLura omogucava da ova[
gradevlnskl maLerlal funkclonlse kao dlsple[, sace sasLavl[eno od plksela ko[l emlLu[u sveLlosL.

sllke 17 l 18 - prlmer 5mottslob lnLerakLlvnog maLerl[ala

napredak Olu Lehnologl[e, ko[a sa kruLlh l krhklh
sLaklenlh panela zaslcenlh Lesklm meLallma, polako prelazl
na Olu na bazl flekslbllnl[lh plasLlcnlh masa, l predsLavl[a
maLerl[al pogodan za medl[a fasade. kada CLLu panel nl[e
osveLl[en, funkclonlse kao oblcan prozor, a kada se akLlvlra,
lma poLencl[al da posLa[e pollmeJljskl plksel.

sllke 19 l 20 - prlmerl LransparenLnlh Olu panela

3.1. Lko|og|[a med|[a fasada

vec smo spomenull da bl [edna od osnovnlh karakLerlsLlka pollmedl[skog plksela Lrebala da bude l
energeLska eflkasnosL. Cslm korlscen[a sLedl[lvlh lzvora sveLla, ldeal bl blla medl[a fasada ko[a sama (npr.
pomocu foLovolLalcnlh cell[a) prolzvodl dovol[no energl[e za sopsLveno funkclonlsan[e. lasada zgrade
Cteeoplx u eklngu Lokom dana sakupl[a suncevu energl[u, da bl [e Lokom rada Lrosllo n[enlh 2292 8C8
LLu modula.

sllke 21 l 22 - Cteeoplx LLu fasada, eklng, klna

Cslm Loga, poLrebno [e vodlLl racuna l o sveLlosnom zagaden[u, posLo medl[a fasade mogu emlLovaLl
sveLlo u nezel[enom pravcu.

4.1. 2ak|[ucak

ko[e god bllo sredsLvo komunlkacl[e, kada [e rec o meJljotektotl, na[blLnl[e lpak osLa[u namere. u
danasn[em drusLvu, kada [e granlca lzmedu kulLuroloskl l Lrzlsno moLlvlsanog Lanka, Lesko [e ob[ekLlvno
vrednosvaLl meJljotektoto, all u ona svakom sluca[u predsLavl[a mocan kaLallzaLor urbanog zlvoLa l grad
buducnosLl (a l sadasn[osLl) nezamlsllv [e bez n[e.

1/5
Zoran Ledinski
DOS Beograd
O OSVETLJAVANJU SKIJALITA
1. UVOD
Kako su sportska takmienja postala biznis, tako su uestalija i odigravaju se i
radnim danima, a ne samo vikendima. Da bi sportske priredbe bile poseene, a i zbog
televizijski prenosa, one se organizuju radnim danima u popodnevnim i naroito
veernjim asovima. !i zimski sportovi nisu izuzetak, pa se i skija"ka takmienja prire#uju
popodne i uvee. Zato, neopodno je obezbediti odgovarajue osvetljenje, kako zbog
sami sportista, tako i zbog gledala$a, bilo neposredne publike ili gledala$a koji prate
televizijske prenose skija"ki doga#anja. %e#unarodna skija"ka &edera$ija '()*+ kroz
me#unarodne takmiarske propise '),-+ de&ini"e zateve za osvetljenje skijali"ta. . praksi
posebno su zatevne po pitanju osvetljenja, kako za gledao$e, a jo" vi"e za skija"e, sve
alpske dis$ipline i skija"ki skokovi i letovi od nordijski dis$iplina. /lpskim dis$iplinama
mogu se smatrati i sve dis$ipline takozvanog skijanja slobodnim stilom, ranije poznatim
kao 0ot dog1 skijanje.
2. IZVEDENE INSTALACIJE OSVETLJENJA
2rojektantima i izvo#aima radova na osvetljenju skijali"ta nametnuti su od strane
),- kao osnovni sledei zatevi3
4 5svetljenost u ravni paralelenoj sa putanjom ne manja od 67 lu8 na bilo kom
delu staze ili putanje.
4 Luminan$ija ne sme prei ni na jednom mestu 57 $d/m
2
.
4 Za 9: snimanja visoke rezolu$ije osvetljenost na $elokupnoj takmiarskol
putanji ne sme biti ispod 1 ;77 lu8.
4 )zvori svetlosti moraju biti ugra#eni tako da se izbegnu stroboskopija i treperenje
'&liker+, koji su mogui pri brzinama kretanja takmiara iznad 15 m/s.
/ko ne prvi, a onda sigurno veliki problem pri uvo#enju osvetljenja je sam sneg, kao
povr"ina koju treba osvetliti, zbog velikog raspona albeda kako je na sli$i 1. prikazano.
*lika 1. /lbeda neki povr"ina
</5
Kako se vidi raspon albeda snega je od neki ;7 = do 65 =, negde se navodi i do >5 =.
5sim albeda problem je i struktura snega, odnosno veliina i oblik zrna, a "to ima za
posledi$u neuni&ormnu re&leksiju u razliitim smerovima. 9ako, sam je sneg ve dovoljno
velik uzrok problema projektantima. .z sve potrebe da se obezbede vrunski uslovi
gledanja za na prvom mestu sudijama, zatim televizijskim ekipama i gledao$ima, pre
svega se mora osigurati bezbednost takmiara, jer oni moraju jasno videti putanju i ne
smeju niukom delu putanje ili staze biti zaslepljeni bilo izvorom svetlosti bilo re&lektovanom
svetlo"u. Danas se zbog de&inisanosti albeda i strukture uglavnom koristi ve"taki sneg
kako bi se parametri snega pri proraunu osvetljenja koliko ? toliko dr@ali stalnim, bez
obzira da li snega ima ili ga zbog globalnog zagrevanja nema. 9akmiarsko skijanje je
veoma opasan sport i zatevi posmatraa ne smeju uti$ati na bezbednost takmiara.
2.1. SKIJAKI SKOKOVI I LETOVI
*kokovi i letovi su po opremi najzatevnije skija"ke dis$ipline, jer zatevaju
izgradnju skupi skakoni$a. Aetiri su osnovna dela jedne skakoni$e3 zaleti"te, odskona ili
uzletna rampa, doskoi"te i zaustavna ravan, kako je prikazano slikama <., B., ;. i 5.
2rikazani su delovi razliiti skakaoni$a jer nije bilo na raspolaganju integralne slike sa
instala$ijama osvetljenja.

*lika <. *kakaoni$a Colmenkolen bez prikaza zaustavne ravni
*lika B. Zaleti"te letaoni$e u :ikersundu
B/5
*lika ;. 5dskona rampa starog Colmenkolena
*lika 5. Zaustavna ravan u Libere$u
:isinska razlika izme#u dna i vra skakoni$e mo@e iznositi i preko <77 m. /ko se
uzme u obzir da su skakoni$e oblika epi$ikloide, osvetljenje takvog objekta je problem i
projektantu i izvo#au.
Zaleti"te se osvetljava linearnim izvorima ugra#enim u ogradu '*lika B.+. -anije su
se koristile &luores$entne sijali$e prenika B6 mm i to dva ili tri reda povezani tro&azno
radi izbegavanja stroboskopije. *ada se sve vi"e koriste linije diodni sijali$a. 5vakvo
re"enje omoguava takmiaru da jasno vidi sa vra skakaoni$e i tokom zaleta mesto
odskone rampe kako bi se u pravom trenutku pripremio za skok, odnosno izveo tranzi$iju.
Doskoi"te i zaustavna ravan osvetljeni su metal alogenidnim sijali$ama. *ijali$e
su postavljene na stubove visine takve da je skaka uvek ispod sijali$a kako ne bi bio
zaslepljen '*like <. i 5.+. *ama rampa '*lika ;.+ nije direktno osvetljena i ona je kontrast
zaleti"ta i doskoi"ta kako bi skaka video trodimenzionalnu s$enu tokom zaleta i skoka.
2.2. ALPSKE DISCIPLINE
5svetljenje staza za alpske dis$ipline 'spust, slalom, paralelni slalom, veleslalom i
superveleslalom+ mora zadovoljiti sve ()* i ),- zateve. *ijali$e se postavljaju na stubove
du@ staze. *tubovi moraju biti takvi visina da u zavisnosti od kon&igura$ije terena sijali$e
ne zaslepljuju skija"a. *tubovi ne smeju biti postavljeni na spoljnim delovima krivina gde
postoji opasnost izletanja skija"a. 2osebno su kritina mesta gde postoje terenski skokovi
jer takva mesta moraju biti jasno vidljiva. 9o sve naravno, dodatno ote@ava izvedbu
osvetljenja. .z to mora se omoguiti lako servisiranje opreme, "to je posebno komplikovan
;/5
zadatak jer su staze posebno za spust i superveleslalom duge i preko ; km, uz nagibe
terena i do 67 =. *likom D. prikazana je staza Levi.

*lika D. *taza za alpske dis$ipline u Leviju
2.4. SKIJANJE SLOBODNIM STILOM
*kijanje slobodnim stilom je zatevnija varijanta alpskog skijanja. Zatevnost se
oslikava u samim stazama. *taze su ili vrlo grbave, ili sa mnogo terenski skakoni$a i
slini prepreka. 5svetljenje mora obezbediti takmiarima jasno trodimenzionalno vi#enje
staze uz sve pretodno navedene zateve. Eedna tava staza u 5berndor&u prikazana je
slikom F. Dalji komentari nisu potrebni.
*lika F. *taza za skijanje slobodnim stilom u 5berndor&u
3. ZAKLJUAK
5svetljenje skijali"ta je zatevan posao. Gezbednosni propisi s jedne strane i
televizija s druge strane postavljaju sve stro@ije norme. Eedna od posledi$a je i upotreba
ve"takog snega. 9o ini skijanje sve skupljim sportom. 9ro"kovi instala$ije osvetljenja
poinju od < miliona evra, a ozbiljnije instala$ije staju i do stotinak miliona evra. /li
predstava i biznis moraju da se nastave.
5/5
4. SUMMA!"
9e sort overvieH o& ski sports ligting is soHn. Due to te pro&it demands, nigt
$ompetitions in Hinter sports are noHadaIs verI o&ten. /$$urate ligting reJuires te
de&ined snoH stru$ture, so te arti&i$ial snoH is essential. 9e $osts &or ligting eJuipment
start &rom < millions euros, and rise up to undred millions euros. Gut soH must go on.
#. LITE!ATU!A
1. ()*K)K)
<. (otogra&ije sa interneta

, ...

, - .
. ,
,
. ,
.
100 .
, .

:
1. ,
4
,
2.
,
3.
,
4.
,
.

1.

30W, 4, 100h

(10-11 ).
0,3-0,4kWh, 100h
3 .
12
.

1

0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
P
r
i
n
o
s

[
k
W
h
]

Meseci
Grafik godinjeg solarnog prinosa PV panela od
100W na podruju Beograda

,,, 100W
4kWh , 0,10-
0,15kWh . 0,3kWh
,
100W . -,
.

2.

-

, .
200W .

(/sec) 2,5 3 3,5 4 4,5 5 5,5 6 6,5 7
(W) 14 25 40 59 84 116 154 200 254 318

1: 200W
- ,
200W 2,5/sec
100W ,
.

3.

100 .
, ,

.
10kW 10kW.

10kW , 10kW
.

2

0
200
400
600
800
1.000
1.200
1.400
1.600
1.800
2.000
P
r
i
n
o
s

[
k
W
h
]

Meseci
Grafik godinjeg solarnog prinosa PV polja od
10kW na podruju Beograda

(/sec) 2,5 3 4 5 6 7 8 9 10 11
(W) 156 270 640 1.250 2.160 3.430 5.120 7.290 10.000 13.310

2: 10kW
30-40kWh ,
10kW 15kWh,
15kWh .
,
5
6m/sec 10 .
,
.

4. 10kW

,
,
10kW
,
.
.
11.000kWh ,
12.000kWh.

10kW 100
,

.
(0,23/kWh
) 5-6 .

5-6
. ,
( ,
) .
, , .
( , ,.)
, ,
, .

, ...

11 000 , 42
381 11 44 05 134
381 69 20 24 168

1

TATJANA ILII, strukovni inenjer tehnologije za preradu polimera specijalista

BUCK d.o.o. - Beograd

Beograd, X 2010.

2

APSTRAKT:

Plastini materijali su imali veliki uticaj na dizajn elektrinog osvetljenja tokom druge
polovine 20. veka. To se nastavilo i tokom 21. veka. Vea sloboda u dizajnu svetiljke je jedna od
prednost plastinih materijala u odnosu na staklo. Odredjeni plastini materijali su primamljivi
materijali za upotrebu u elektrinom osvetljenju zbog male mase, lakog nain upotrebe i
montae, visoke svetlosne propustljivosti i bolje otpornosti na lomljenje u odnosu na staklo.
Ovaj rad je nastao usled traenja adekvatnog objanjenja primene plastinih materijala
kao optikog pribora u literaturi koja se bavi elektrinim osvetljenjem. Optiki pribor od PC i
PMMA je laki i tanji od stakla i poseduje dizajnersku fleksibilnost. Iako su jako slini ipak
postoje znaajne razlike u njihovim preformansama u podruju optike stabilnosti i otpornosti na
udar. Zbog ovih razlika je jako teko proceniti koji je materijal superiorniji. injenica je da
uporedna analiza pokazuje da ni jedan materijal ne odgovara u potpunosti dizajnerskim
zahtevima. Kombinacija faktora ini PMMA upotrebljivim za jednu namenu, ukoliko se zahtevi
samo malo promene PC e biti pogodniji. Ovaj rad opisuje ova dva materijala i istrauje dve
kritina svojstva: otpornost na udar i optiku stabilnost u zavisnosti od ambijentalnih uticaja u
kojima se nalazi svetiljka. Cilj je da projektanu elektrinog osvetljenja olakamo da izabere
najbolji odgovarajui materijal za odredjeni projekat.

1. UVOD

1.1. Opte napomene o optikom priboru

Svetiljke su naprave koje treba da ispune vei broj zahteva, od kojih su najvaniji:
noenje i pogon izvora svetla, postizanje eljene raspodele svetlosnog fluksa koji emituju izvori
svetlosti, smanjenje sjajnosti izvora svetlosti, koje se postie poveavanjem povrine kroz koju
se emituje svetlost, zatita izvora svetlosti i dodatne opreme od mehanikih i hemijskih uticaja
okoline, kao i zatita okoline od moguih tetnih uticaja izvora svetlosti i dodatne opreme,
odravanje radne temperature izvora svetlosti u predvidjenim granicama, jednostavna montaa i
odravanje, dovoljno visok stepen iskorienja, prijatan estetski izgled i mogunost uklapanja u
arhitekturu okoline.
3

Usmeravanje svetlosnih zraka poiva na dva fizika fenomena: odbijanje (refleksiju) i
prelamanje (refrakciju) svetlosti. Ove pojave su, u veoj ili manjoj meri, uvek praene i pojavom
upijanja(apsorpcije) svetlosti, kojom se energija vidljivog zraenja pretvara u toplotu. Pojava
odbijanja (refleksije) svetlosti se sastoji u tome da se deo svetlosnog fluksa koji padne na neku
povrinu odbije, odnosno vrati u poluprostor upadne svetlosti. Preostali deo svetlosnog fluksa se
upije ili delimino upije, a delimino propusti. Postoje etiri vrste refleksije: usmerena, difuzna,
poludifuzna i meovita. Prelamanje (refrakcija) je pojava promene pravca prostiranja svetlosnih
zraka prilikom prelaska iz sredine jedne u sredinu druge optike gustine. Proputanje
(transmisija) svetlosti moe biti pravilno i difuzno. Providne materije proputaju svetlost
pravilno, prozrane materije proputaju svetlost difuzno, po prolasku kroz njih svetlost se
rasprava. I to raspravanje svetlosti moe biti: difuzno, poludifuzno i meovito. Faktor
proputanja se definie kao odnos proputenog i upadnog fluksa. U odredjivanju raspodele
svetlosnog fluksa svetiljke mogu da uestvuju: reflektori, refraktori, difuzori, titnici i filteri.
Od prozranih materija koje difuzno proputaju svetlost se izradjuju protektori svetiljki
za unutranje osvetljenje koji se nazivaju difuzori. S obzirom da vri rasprivanje svetlosti koju
emituje svetlosni izvor, difuzori ne samo da usmerava svetlost u sve delove prostorije ispod
svetiljke, nego i znaajno redukuje sjajnost svetiljke u svim pravcima. Zbog toga se svetiljke sa
difuzorima (izradjenim od stakla ili plastinih materijala) najee koriste za osvetljenje
prostorija u kojima je potrebno ravnomerno osvetliti ne samo radnu ravan, nego i zidove, i u
kojima je potrebno eliminisati bljetanje. Najbolji praktini nain za merenje difuzora je da se
izmeri razlika svetlosni fluksa svetiljke bez difuzora i sa difuzorom.
Pre nego to u razmatranje uzmemo optika svojstva i primenu plastinih materijala kao
difuzora, neophodno je napravi uvod o njima kao industijskim i komercijalnim materijalima.

1.2. Opte napomene o plastinim materijalima

ovek je za svoje potrebe koristio svojstva prirodnih polimera (drvo, pamuk, koa, vuna,
svila, kauuk...) jo od praistorije. Tokom godina je naueno da svojstva nekih materijala mogu
biti poboljana raznim tehnikama. Tokom 19. veka sa napretkom naunih saznanja u hemiji i
fizici, spojenih sa potrebama industrije, istraivanja su bila bazirana na otkrivanju sintetskih
materijala koji e da zamene prirodne materijale. Tako je termin vetaki (sintetski) materijal
uao u upotrebu, naalost, i sa dodatnim smislom manje vrednog manje kvalitetnog materijala.
Za proizvodnju kvalitetnih materijala ovog tipa neophodno je poznavanje molekulske strukture,
morfologije materijala i njihove povezanosti sa svojstvima i mogunostima prerade materijala,
to i zastupaju savremena nauka o materijalima i inenjerstvo materijala.
Razvoj polimernih materijala namee odreene zakljuke: mada su poeci tehnologije
polimera skromni, a njen dosadanji razvoj relativno kratak, polimerni materijali imaju veoma
veliki znaaj. To potvruje injenica da do sada nijedna hemijska tehnologija, pa ni industrijska
grana uopte (izuzimajui moda eksplozivni razvoj savremene kompjuterske tehnike) nije
doivela tako visoku stopu rasta kao industrija polimera.
U savremenom inenjerstvu, pored projektovanja proizvoda i projektovanja procesa, sa
jednakom panjom tretira se i projektovanje materijala. Zasluga za to umnogome pripada
polimerima. Krojenje lanaca po elji, strukturiranje na intermolekulskom nivou, umreavanje
ili kristalisanje i orijentisanje, kao i razumevanje meuzavisnosti makrostrukture materijala i
konstrukcije proizvoda, pruaju ogromne mogunosti.
4

Plastini materijali se u osnovi dele na dve glavne kategorije:

1. Termoplastine materijale (termoplaste) to su materijali koji pod uticajem pritiska i
temperature neogranieno mogu menjati svoj oblik. Termoplastina struktura se odlikuje
iskljuivo meumolekulskim silama izmeu osnovnih lanaca makromolekula. Ove sile se
lako kidaju pri zagrevanju i to rezultira u topljenju polimera. Pri rastvaranju termoplasta
molekuli rastvaraa razdvajaju polimerne lance formirajui rastvor. Pri suenju se
termoplast ponovo vraa u svoje prvobitno stanje. U ove materijale spadaju: polietileni,
polipropilen, polistiren, vinilni polimeri, polikarbonati, poliamidi, itd.

2. Termoreaktivne materijale (duroplaste) to su materijali koji imaju ogranienu
sposobnost menjanja oblika delovanjem viih temperatura i pritisaka. Kod termoreaktivne
strukture veliki broj makromolekulskih lanaca povezan je hemijskim vezama. Oni su
najee neosetljivi na uticaj rastvaraa, i ne mogu se rastvoriti ukoliko ne doe do
kidanja umreenih veza izmeu molekula. U ovu grupu spadaju: fenolplasti, aminoplasti,
epoksidne smole, silikoni, nezasieni poliestri, kazeinske plastine mase, itd. U iroj
literaturi ova kategorija plastinih materijala naziva i termostabilni materijali.

U pogledu obima potronje, plastini materijali se dele na:

1. Visokotonane plastine materijale: polietilen niske gustine (PE-LD), polietilen visoke
gustine (PE-HD), polipropilen (PP), poli(vinil-hlorid) - (PVC), polistiren (PS), i njihovi
kopolimeri.
2. Niskotonane plastine materijale proizvode se u znatno manjim koliinama, i tu
spadaju akrilatni polimeri, polikarbonati, poliamidi, itd., kao i konstrukcione
(inenjerske) plastine materijale, koje mogu biti standardne i visokovredne
konstrukcione plastine materijale.

slika 1. Podela plastinih masa na standardne, konstrukcione i visokovredne
5

Konstrukcioni plastini materijali su ona vrsta termoplasta koji zadravaju dimenzionu
stabilnost i bitna svojstva iznad 100 C i ispod 0 C. Oni se po svojim svojstvima pribliavaju ili
su uporedivi sa tradicionalnim inenjerskim materijalima kao to su drvo, metal, staklo i
keramika.
Konstrukcioni (inenjerski) termoplasti predstavljaju znaajan segment u grupaciji
plastinih materijala. Za razliku od visokotonanih polimera, pored znatno razliitih svojstava i
primena, odlikuje ih znatno manja proizvedena koliina, ali balansiran rast sa veim prosenim
godinjim stopama rasta, uz znatno vie prodajne cene. Globalna potronja konstrukcionih
termoplasta je oko 8 miliona tona godinje.
Plastini materijali su svestrani. Gotovo za svaku primenu moe da se pronae pogodan
plastini materijal, ukljuujui i one primene gde se koriste tradicionalni materijali. Fizika
svojstva plastinih materijala omoguuju projektantima visok stepen slobode pri dizajniranju
novih oblika. Plastini materijali su dugotrajni, i lako se odravaju. Imaju daleko vei vek
trajanja nego drugi organski materijali, uz to ne podleu koroziji, otporni su na vodu i vremenske
uslove. Plastini materijali mogu biti strukturno obojene ili se prevlaiti bojama.

1.3. Optika svojstva plastinih materijala

Optika svojstva plastinih materijala su posledica interakcije polimera sa elektomagnetim
poljem svetlosti koje na njega pada. Optika svojstva plastinih materijala znaajna za primenu u
elektrinom osvetljenju su: indeks prelamanja, sjaj, transpretnost, mutoa, boja i ugao difuzije.
Svetlosna propustljivost (transpretnost materijala) predstavlja odnos inteziteta proputenog
zraka i upadnog zraka i ukazuje koliki je gubitak inteziteta svetlosti usled refleksije, apsorpcije i
rasipanja. Svetlosna transmisija znaajno zavisi od vrste plastinog materijala, debljine uzorka i
njegove istoe. Plastini materijali mogu biti: transpretni (providni, optika svojstva slina
staklu), translucenti (prozrani, proputaju odredjni deo svetlosti, ali su slike zamuene i izvan
fokusa), semi opalni (poluprozrani, dozvoljavaju da svetlost prodje kroz njih, ali se stvaraju
senke i zamune linije) i opalni (neprovidni, ne dozvoljavaju da svetlost prodje kroz njih) (slika
2). Komercijalni termin za semi-opalne difuzore u elektrinom osvetljenju je opalni difuzor.
Standard za odredjivanje svetlosne transmisije je ASTM D 1003.

slika 2. Svetlosna propustljivost plastinih materijala

6

Mutnoa je definisana kao procenat proputenog zraka koji ne odstupa od upadnog zraka vie
od 2,5. Odredjivanje ovog svojstva je takodje definisano standardom ASTM D1003. Mutnoa je
mera istoe plastinih materijala.
Kod uzoraka plastinih materijala npr. semi-opalnih difuzora koji su punjeni pigmentima u
boji i aditivima ili su delimino kristalne strukture (prisustvo sferulita) dolazi do toga da jedan
deo svetlosti koja prodire u masu uzoraka polimera biva reflektovan u poluprostor upadne
svetlosti. Ova pojava je naruito izraena kada su navedene estice reda veliine talasne duine
upadne svetlosti . (slika 3.)

slika 3. ematski prikaz dela svetlosti u masu uzorka

Ta difuzna svetlost izaziva takozvanu zapreminsku mutnou, koja se superponira sa
povrinskom mutnoom. Koliina reemitovane svetlosti zavisi od veliine estica i razlike
njihovog indeksa prelamnja od indeksa prelamnja istog polimera i najvea je u pravcu
normalnom na povrinu.
Indeksi prelamanja je definisan odnosnom brzina prostiranja svetlosti u vakumu i
ispitivanom plastinom materijalu (slika 4). Indeksi prelamanja za sve poznate plastine
materijale su ve odredjeni i mogu se nai u odgovarajuim prirunicima. Poznavanjem indeksa
prelamanja i disprezije svetlosti nakon prolaska kroz polimer, moe se oceniti primenljivost
polimera u optici. Za odredjivanje indeksa prelamanja koristi se Abeov refraktometar sa
prizmama prema standardu ASTM D 542.
7

Indeks prelamnja za najvei broj providnih plastinih materijala ima vrednost izmedju 1,33 i
1,73. Moe se izraunati da maksimalne vrednosti za transparenciju mogu biti 98 % (1,33) i 92,8
% (1,73). To praktino znai da se kod polimera na granici faza polimer/vazduh reflektuje
izmedju 2 i 7,2 % upadne svetlosti. Navedene idealne vrednosti transprencije praktino se ne
ostvaruju zato to jedan deo svetlosti uvek biva apsobovan i rasut uzorkom polimera.

.

slika 4. Indeks prelamanja

Sjaj (refleksija) povrine jednog uzorka plastinog materijala se karakterie njegovom
sposobnou da reflektuje svetlost koja dospe na njegovu povrinu. Na slici 5. je ematski
prikazano na koji nain stanje povrine uzorka plastinog materijala utie na intezitet i raspodelu
reflektovane svetlosti. Standard kojim se odredjuje sjajnost povrine je ASTM D 523 80

slika 5. Uticaj stepena hrapavosti povrine uzorka jednog pl.materijala na nain reflektovanje
upadnog zraka
8

Boja - predstavlja rezultat interakcije svetlosnog izvora, objekta i posmatraa (sistema
vida). Moe biti izmerena spektrofotometrom i definsana je sa tri vrednosti L,a i b.

Ugao difuzije (FHWM) je vrednost na osnovu koje se odredjuju karakteristike difuzora.
irina snopa je data kao irina ugla, a ne kao fizika veliina snopa na odredjenoj duini. Ugao
irine snopa je specificiran merenjem ugaonog razdvajanja izmedjum dva rastojanja x
1
i x
2
na
kojima je intezitet pao za pola vrednosti maximum. Ova vrednost se zove polovina irine na
polovini maximum divergencije ili FWHM (Full width at half maximum) (slika 6.) Merenja za
odredjivanje ugla difuzije se vre u laboratorijskim uslovima i vrednosti su date u tehnikim
karakteristikama pl.materijala koji se koriste kao difuzori.

slika 6. Gausijan funkcija
9

2. OPTE O POLI(METIL METAKRILATU) I POLIKARBONATU

2.1. Poli (metil metakrilat) ili PMMA

PMMA su poliestri metakrilatne kiseline (CH
2
=C[CH
3
]CO
2
H) i pripadaju grupi akrilata.
PMMA je otkriven rane 1930 godine od strane britanskih naunika Rowland Hill i John
Crawford na Imperial Chemical Industries (ICI) u Engleskoj.

Opta formula PMMA je:

.

PMMA su prozirni amorfni polimeri. Njihova gustina je 1,18 g/cm3 i imaju mali stepen
apsorbcije vode. Indeks prelamanja se kree od 1.49 do 1.51 zavisno od tipa PMMA. Providni
(transparetni) liveni PMMA sa indeksom prelamanja od 1, 492 trebalo bi teorijski da propusti
96,1% upadne svelosti. Za svetlost talasnih duina od 430 do 1110 nm PMMA ostvaruje najveu
propustljivost svetlosti u odnosu na sve plastine materijale i za oko 1% veu od standardnog
stakla. Standardno staklo ima refleksiju oko 4%. Proizvodi napravljeni od PMMA se odlikuju
visokom mehanikom jainom i dobrom dimenzionom stabilnou. Termika stabilnost je oko
80C, mada tempraturno stabilizovani tipovi PMMA mogu izdrati temprature i do 100C.
Postojan je i na niskim tempraturama do - 70C. Otpornost na promenu temperature je dobra.
Poto PMMA ima amorfnu strukturu, na temperaturi od 150C - 160C postaje gumast,
pa ga je lako oblikovati. Proizvodi od PMMA se teko pale i sporo gore. PMMA je otporan na
veinu alifatinih ugljovodnika, ketona, estar, alkohola, itd. Otporan je na atmosferilije i UV
zraenje. Ovaj termoplastini materijal se prodaje pod sledeim komercijalnim nazivima:
Plexiglas, Perspex, Plazcryl, Acrylite, Acrylplast, Altuglas, i Lucite, a vrlo esto se upotrebljava i
izraz akrilati.

2.2. Polikarbonati (PC)

PC su poliestri ugljene kisleine sa alifatinim ili aromatini dihiroksi
jedinjenjima, opte formule:

Prvi put su predstavljeni 1958 godine od strane firme Bayer AG u Nemakoj i 1960
godine od strane firme General Electric Company u SAD.
10

PC su prozirni, uglavnom amorfni termoplasti, odlinih mehanikih, termikih,
elektrinih i optikih svojstva. Oni su jedni od najilavijih i najtrajnijih plastinih masa, odlikuju
se i visokim modulom elastinosti. Odlikuje ih dobra krutost i odlina otpornost na puzanje. PC
su samogasivi. Otporni su na dejstvo neorganskih kiselina, rastvora deterdenata i alifatinih
ugljovodonika, alkohola, organskih kiselina i masti. Izlaganje UV zracima e obezbojiti povrinu
polikarbonata, pa e difuzor pouteti. Kako bi se redukovao ovaj nedostatak, razvijen je novi
tehnoloki proces kojim se koncentriu UV zraci na povrini PC. Elektroizolaciona svojstva su
generalno dobra i ne zavise od uticaj vlage. Komercijalni naziv polikarbonata su: Lexan,
Makrolon, Xantar, Calibre, itd.

3. UPOTREBA I OGRANIENJE PC I PMMA KAO OPTIKOG PRIBORA

PC i PMMA su dostigli veliku upotrebu u dizajnu i proizvodnji optikog pribora za
elektrino osvetljenje. Difuzori od PMMA se dobijaju tehnologijom livenja, ekstrudiranja i
brizganja, a difuzori od PC se dobijaju tehnologijom ekstrudiranja i brizganja. Samim tim se vrlo
esto se deava da se misli da su PMMA i PC isti materijali, a ustvari su vrlo razliiti. Dva
kritina svojstva otpornost na udar i optika stabilnost po kojoj se razlikuju dva materijala
prikazaemo najbolje na ispitivanjima koja karakteriu ova dva svojstva.

3.1. Otpornost na udar

Postoje dve tipa ispitivanja koja karakteriu ilavosti materijala: 1. Udarna ilavost po
Izodu sa urezom i 2. Gardner test (falling dart impact). Rezultati ovih testiranja se izraavaju u
kJ /m
2
.
ilavost se moe definisati kao energija koju je potrebno utroiti da bi se izazvalo
razaranje strukture materijala, odnosno da bi se ostvario lom. Ako je taj energetski iznos manji,
materijal je krtiji (vea krtost), a ako je vei, materijal je ilaviji (vea ilavost). To je mera
materijala prema krtom lomu. Rezultati test po Izodu simaliruju napon pri smicanju dok Gardner
test predstavlja otpornost na direktan prodorni udar.

Uporedjivanjem dva tipa PMMA i PC dobili smo sledee rezultate:

Polikarbonat PMMA otporan na udar PMMA
Izodov test (kJ /m
2
) 65 6.5 1.6
Gardnerov test (kJ /m
2
) 263 17 2.1

Prilikom dizajniranja difuzora rezultati Gradnerovog testa su vrlo bitni jer ukazuju na
mogunost lomljenja difuzora usled vandalizma. Postoje mnogi faktori koji utiu na mehaniku
vrstou materijala, jedan od njih je i promena temprature. PMMA otporan na udar ukazuje na
korelaciju izmedju temperature i vrstoe. Vrednost dobijena Garnderovim testom : 17 kJ/m
2
na
15C e se smanjiti na 8 kJ/m
2
na - 9C, i obrnuto poveanjem temperature poveae se i
vrednost. Polikarbonati takodje gube na vrstini na niskim temperaturama u opsegu od -18C do
15C, ali oni samo gube 15% na svojoj vrstini za razliku od PMMA koji ima gubitak vrstine
ak do 50%. Polikarbonat pokazuje toleranciju na niske temprature.
11

Drugi faktor povezan sa otpornou na udar je i dizajn samog difuzor. Kada su u pitanju
prizmatini difuzori razlika u jaini je da li je udar izvren sa one strane gde se nalaze prizme ili
ne. Prizmatini difuzori su manje otporni na udar sa glatke strane. Takodje otpornost na udar
zavisi od debljine, dimenzija i oblika difuzora.
Polikarbonat pokazuje neke kritine take slabljenja kada su u pitanju zakrivljene
povrine. Otri uglovi i radijusi su visoke take naprezanja. Dugaki radijusi imaju manje take
naprezanja, ali kao takvi dovode do smanjenja svetlosnog fluksa.
Kada je u pitanju izbor optikog pribora za svetiljke, moraju se razmotriti sledei faktori:
vrstina materijala, okolina i dizajn svetiljke? Da li e svetiljka biti izloena stalno ili povremno
mehanikim optereenjima? Kojim temperaturama e biti izloena u irokom opsegu? U sledeoj
tabeli X oznaava odgovarajui izbor.

POLIKARBONAT POLIMETILMETAKRILAT
Mehanika optereenja
velika x
mala x x
Temperatura okoline
Hladno x
Umereno x x
Toplo x x
Okruenje
isto x x
Prljavo

3.2. Optike performase PMMA i PC

Oba materijal su odlian izbor za transparetne difuzore jer imaju visoke svetlosne
propustljivosti i malo zamuenje.

Polikarbonat PMMA otporan na udar PMMA
Svetlosna
propustljivost :
86-89% 89% 92%
Mutnoa: 1-3% 4% 2%
Indeks refleksije: 1.586 1.49 1.49

Od navedena tri materijala standardni PMMA je najbolji optiki medijum. Kako god,
razmatrajui otpornost na udar, PC i PMMA otporan na udar je najbolji izbor za spoljanje
elektrino osvetljenje. Kritina razlika izmedju ova dva materijala pri izboru je namena koja
zavisi od uticaja spoljanje okoline (UV zraenje ili tempratura).

12

U svetlosnim aplikacijama UV zraenje je tetno za plastine materijale veina
plastinih materijala uti pod dejstvom UV zraka ali postoji mnogo naina da se to kontrolie.
PC ploe bez dodatka UV stabilizatora usled dejstva suneve svetlosti ili izvori svetla sa
elektrinim pranjenjem visokog pritiska brzo poute. PMMA otporan na udar takodje uti, ali
ne tom brzinom. Dok standradni PMMA ne uti pod dejstvom UV zraka. Dodatkom UV
stabilizatora PC znaajno se smanjuje uenje.
13

Na stranu prirodnom svetlu, odabir izvora svetla takodje utie na proces uenja. Na slici
je prikazana tipina emisija energije tri glavne vrste izvora svetla sa elektrinim pranjenjem sa
visokim pritiskom.

ivin izvor svetla natrijumovi izvori svetla metal-halogeni (halogenidni) izvori svetla

Selekcijom odgovarajueg izvora svetla znaemo tano koliko UV zraenja e delovati
na difuzor. Razlika izmedju svojstva PC sa UV stabilizatorom, osnovnih svojstava PMMA i
odgovarajui odabir izvora svetla, su glavni faktori koji utiu na vremensko trajanje difuzora. Ali
jedan od najbitnijih faktora to se oba materijala tie je povienje temperature u svetiljci. Kao to
vidimo na slici, svi izvori svetla odaju odredjnu koliinu toplote.
Sledei dijagrami jasno ilustruju korelaciji izmedju zagrevanja i uenja termoplasta
izloenih izvorima svetlosti sa elektrinim pranjenjem visokog pritiska. Uoava se daje
standardni PMMA najotporniji na UV zraenje.

Sa druge strane, na zagrevanje difuzora deluje i ambijentalna temperatura, zaptivenost
svetiljke, razdaljina izmedju difuzora i izvora svetla i oblik difuzora.

14

Da li efekat uenja predstavlja samo estetski nedostatak u svetiljkama? udno,ali
podaci dobijeni testovima se razlikuju. Standardni test na udar pokazuje da PC ne gubi vrstinu
prilikom uenja, jedino mu se smanjuje svetlosna propustljivost za oko 5%.
Sa druge strane uenje utie na degradaciju samog molekula. Tempratura i UV zraci
tee da prekinu veze izmedju molekula u polimernom lancu, samim tim materijal u nekim
takama gubi na vrstini. Ukoliko su u pitanju termooblikovani difuzori uenjem mogu izgubiti
eljenu otpornost na udar.
Sa te strane, mora se posmatrati i temperatura difuzora unutar svetiljke. Radna tempratura
PC je oko 90C . Radna tempratura je maksimalna temperatura na kojoj materijal nee poeti da
gubi svoja svojstva. Dok je sa druge strane radna tempratura PMMA u opsegu od 65C do 70 C.
Stepen promene na osnovu kojih se menja dimenzija plastinih materijala je koeficijent
linearnog termikog irenja (CLTE), koji se odraava kroz promenu dimenzija usled promene
temperature. Standardni test za merenje ovog svojstva materijala je na temperature -30C do
+30, zato to je ovaj temperaturni opseg konstantan za veinu materijala. U tehnikoj
dokumentaciji svakog plastinog materijala se navodi na kojoj su temperaturi izvrena
ispitivanja. Veina plastinih materijala se iri 3 do 8 puta vie nego staklo ili metali, zato je
prilikom projektovanja potrebno uraunati dodatno linearno irenje PC i PMMA ploa. Za
veinu amorfnih materijala (PC, PMMA) CTLE naginje stvarnoj vrednosti navedenoj u tehnikoj
dokumentaciji.

UTICAJ TEMPERATURE NA PROMENU DUINE
EKSTRUDIRANE PMMA PLOE DUINE 1000 mm

T (C) 10 20 30 40 50 60 70
L (mm) 2.34 4.68 7.02 9.36 11.7 14.04 16.40

LIVENE PMMA PLOE DUINE 1000 mm

T (C) 10 20 30 40 50 60 70
L (mm) 0.81 1.62 2.43 3.24 4.05 4.86 5.67

EKSTRUDIRANE PC PLOE DUINE 1000 mm

T (C) 10 20 30 40 50 60 70
L (mm) 0.7 1.4 2.1 2.8 3.5 4.2 4.9

Ukoliko kuite svetiljke nema dobro hladjenje, postoje temperaturna ogranienja za
upotrebu izvora svetla koja odaju toplotu. Difuzori za svetiljke malih dimenzije prvo moraju da
se testiraju da bi se za odredjenu snagu i vrstu izvora svetlosti izabrao odgovarajui materijal koji
e bitistalan u toku radnog veka svetiljke.
15

PMMA ploe absorbuju odredjeni deo vode na visokoj relativnoj vlanosti vazduha utiu
na irenje. Na relativnoj vlanosti vazduha od 100 %, 80% i 60%, dimenzije e se retrospektivno
promeniti 0,5%, 0.3% i 0.2%. Temperatura i/ili vlanosti ukoliko deluje na samoj jednoj strani
moe doi do krivljenja tamo gde je najvei uticaj.
Mora se obrati panje i na otpornost PMMA i PC na hemikalije. Ukoliko se difuzori
koriste u sredima gde ima hemijskih isparenja na koja navedeni materijali nisu otporni, moe
doi do oteenja njihove strukture

5. PRIMERI UPOTREBE PMMA I PC KAO OPTIKOG PRIBORA U ELEKTRINOM
OSVETLJENJU

1. ARCO DO ugradna svetiljka za direktno osvetljenje, izvor svetla: T16 fluorescentna,
translucetni liveni PMMA difuzor

2. PRIMA M DO nadgradna linijska svetiljka za direktno osvetljenje, visoke energetske
efikasnosti, za kvalitetno osvetljenje poslovnih prostora, izvor svetla: T16 fluorescent,
translucetni ekstrudirani PMMA difuzor

3. LUNA ugradna svetiljka za direktno osvetljenje prostora opte namene, izvor svetla: T16
fluorescenta, T16 R fluorescentna, TC DEL compact fluorescentna, semi-opalni ekstrudirani
PC

16

4.MEDICO - bolnika svetiljka i razvodna jedinica koja omoguava direktno i indirektno
osvetljenje bolnikih soba, kao i razvod strujne i komunikacione instalacije i instalacije
medicinskih gasova, ekstrudirani orebreni PC difuzor koji regulie bljetanje

5. ARCOBALENO visea svetiljka za direktno osvetljenje, visoke energetske efikasnosti, za
kvalitetno osvetljenje poslovnih prostora, izvor svetla: T16 fluorescentna, kuite izradjeno od
PMMA u boji

5. LUCIA/S visea svetiljka za opte osvetljenje, izvor svetla: T16 fluorescentna, ekstrudirani
semi-opalni PMMA difuzor oblikovan da obezbedi maksimalnu povrinu za emisiju svetla i u
potpunosti sakrije kuite od ekstrudiranog aluminijuma. Boni poklopci su izradjeni od
polikarbonata.

6. TRENDOVI, ISTRAIVANJA I RAZVOJ PMMA I PC KAO OPTIKOG PRIBORA

Nijedan materijal ne moe da rei sve probleme optikog dizajna. Karakteristike koje
slue za poredjenje ukljuuju optike karakteristike materijala, dimenziju svetiljke, preciznu
proizvodnju optikih komponenata i uticaj okoline. Neki proizvodjai svetiljke iskljuivo
podravaju upotrebu stakla u optici, dok drugi vie preferiraju samo termoplastinu optiku, a
neki koriste i jedne i druge materijali za izradu optikog pribora.
17

Razvoj termoplastinog optikog pribora nastavlja da se iri u mnogim granama
industrije. Proizvodjai optikih plastinih materijala imaju znaajan napredak u poslednjoj
dekadi. Ovo je vezano sa inovacijama u tehnologijama prerade: izrada kalupa, dizajn maine,
novi materijali i presvlaenje materijala. Sa odgovarajuim dizajnom i izradom, termoplastika
moe da ponudi nekoliko prednosti u optikim sistemima. Neke od prednosti su: mala cena
kotanja optikih sistema, asferine povrine, integrisane komponente i kompleksne
multifunkcionalne povrsine (LED SOIVA). Uspena implementacija plastinog optikog
pribora je inenjerski problem koji je integracija opto-mehanikog procesnog dizajna,
konstrukcije alata, fabrikih komponenata i debljine premaza plastifikacije na povrinama
svetiljke.
Metod prema industrijskom standardu za merenje svetlosne propustljivosti (ASTM D-
1003) difuznih materijala je neadekvatan da okarakterie injenjerske perfomance difuzora. Zbog
jake interakcije izmedju optikih komponenata, efikasnost svetiljke nije samo prosto sabiranje
efikasnosti komoponenata svetiljke. Adekvatno inenjersko merenje efikasnosti dve svetiljke sa
razliitim difuzorima demonstrirae uticaj difuzora na efikasnost svetiljke. Pa se samim ti razvoj
PMMA i PC difuzora je baziran na dobijanju visokih perfomasi difuzora uz pomou kontrolisane
raspodele belih pigmenata u difuzoru (ploa ili folija) ili teksturom povrine kod transpretnih
difuzora (ploa ili folija). Ovakvim difuzorima se postiu: vea svetlosna proustljivost(samim
tim vea efikasnost svetiljke), precizno kontrolisanje svetlosnog snopa, poboljanje mehanikih
svojstva difuzora, itd.

6.1. Primeri svetiljki koji koriste difuzore novije generacije:

ANCORA svetiljka za spoljnju ugradnju u zid ili tlo, izvori svetla: T16 fluorescent ili LED,
ekstrudirani transparetni PC odlikuje se velikom udarnom otpornou i vrstinom, otporan na
grebanje, odline otpornosti na atmosferilije, pet godina garancije da nee pouteti i da mu se
nee smanjiti svetlosna propustljivost

SLIM GALA DO ili CDP ugradna svetiljka za direktno osvetljenje, izvori svetla: TC-DEL
kompakt fluorescent ili LED, translucetni PMMA difuzor sa regulisanom raspodelom pigmenata
u difuzoru, LOR 63 % ili mikroprizmatini transparetni PMMA difuzor

18

PINA FO DC/S - nadgradna svetiljka za direktno osvetljenje, za kvalitetno osvetljavanje
poslovnih, a posebno kolskih prostora, izvor svetla: T16 fluorescentna, ekstrudirani transparetni
PMMA difuzor u kombinaciji sa translucetnom folijom strogo regulisane difuzije

ARCO CDP ugradna svetiljka za direktno osvetljenje, visoke energetske efikasnosti, za
kvalitetno osvetljenje poslovnih prostora, izvor svetla: T16 fluorescentna, mikroprizmatini
transparetni PMMA difuzor koji regulie bljetanje

7. ZAKLJUAK

Projektovanje svake svetiljke gde se koriste termoplastini difuzori mora biti paljivo
razmotreno. Odabir materijala optikog pribora je determinisan prema konstrukciji i nameni
projektovane svetiljke, ali prema sledeim faktorima: otpornost na udar, uticaj okoline:
temperatura, otpornost na hemikalije, vlaga, UV zraenje i izbor izvora svetla.

19

LITERATURA:

1. Prof.dr. Miomir B.Kosti, Vodi kroz svet tehnike osvetljenja, Minel-Shrder, Beograd, 2000.
2. S.Jovanovi i K. Jeremi, Karakterisanje polimera, Tehnoloko metalurki fakultet, Beograd,
2007.
3. V.Bogdanovi et al, Konstrukcioni plastini materijali, Skripta, Beogradska politehnika,
Beograd, 2005.
4. R.Ganslandt, Harald Hofmann, Handbook of Lighting Design, ERCO Edition, Germany,
1992.
5. Stefan Bumer et al, Handbook of Plastic Optics, WILEY-VCH Verlag GmbH&Co.KgaA,
Weinheim, 2005.
6. Keith Cousins, Polymers for electronic components, Rapra Technology Limited, Shawbury,
2001.
7. Mge ztrk, Assessment of lighting performance of PVC and PMMA materials in office
spaces in terms of visual comfort, Izmir Institute of Technology, 2006.
8. http://www.plexiglas.net/product/plexiglas/en/Pages/default.aspx
9. http://www.gammacril.com/
10. http://www.luminitco.com/
11. http://www.sabic.com/corporate/en/default.aspx

Minel-Schrder

2012.

1

.
CIE 115 EN 13201
,
- LED .
1.

,
.
, ,
.
.
, .
,
. ,
,
, .
:

, .
, ,
.

,
.
,
,
. ,
.

, ,
,
.
2.
2.1.
,
,
( ,

).
2.2.
,
.
, .
, ,
. ,
,

Minel-Schrder

2012.

2
( 1),
.
,
,
( 2). ,
,
, ,
, .

1.
: ) =0, ) 0<<90, ) =90

( CIE136-2000),
. ,

, ( 1,5m
),
.

2.

Minel-Schrder

2012.

3
.

. :

:

I(C,) - cd/klm ,
SC
(
) ( )
,
( ),
- (
),
H ( 1,5 m),
MF

2.3.

,
,
.
. D CIE
115:2010
.

2.4.
,
, ,
.
.

+
=
2
2
) 5 , 1 (
sin cos ) cos 1 ( ) , (
H
MF C I
E
SC
SC

3.

Minel-Schrder

2012.

4
3. e

CIE 115:2010
1-6
, ,
1.

1. (CIE 115)

Ehsr [lx]

Ehmin[lx]

Evmin[lx]

Escmin[lx]
P1 15 3,0 5,0 3,0
P2 10 2,0 3,0 2,0
P3 7,5 1,5 2,5 1,5
P4 5,0 1,0 1,5 1,0
P5 3,0 0,6 1,0 0,6
P6 2,0 0,4 0,6 0,4

1. ,
Esr 1,5
.
2.

N 13201
,
, S
,
.
, .

Ta 2. S (EN 13201)

Esr[lx]

Emin[lx]

S1 15 5
S2 10 3
S3 7,5 1,5
S4 5 1
S5 3 0,6
S6 2 0,6
S7 / /
, Esr
50%

Minel-Schrder

2012.

5
3. S (EN 13201)

ESCmin [lx]
ES1 10
ES2 7,5
ES3 5
ES4 3
ES5 2
ES6 1,5
ES7 1
ES8 0,75
ES9 0,5

4. ES EV, CE S
CE0 CE1 CE2 CE3
S1
CE4
S2
CE5
S3

S4

S5

S6
ES1 ES2
EV3
ES3
EV4
ES4
EV5
ES5 ES6 ES7 ES8 ES9

D CIE 115:2010 , ,
,

, 5.

5.

TI[%]
P1 20
P2 25
P3 25
P4 30
P5 30
P6 35

, ,

klm (
).
6 G1 G6.
,
,
.

Minel-Schrder

2012.

6
6. G1 G6.

cdklm
-1

70

80 90

G1 --- 200 50
G2 --- 150 30
G3 --- 100 20

G4 500 100 10

95
1 cdklm
-1

G5 350 100 10

G6 350 100 < 1

90
1 cdklm
-1

1
( )
.
2

Minel-Schrder

2012.

7
4.
,
3 6m, CIE
115:2010. : 3m
P1-P5, 6m P1- P3.
,
.
,
,
LED
( 3000), .
HAPILED LED (16-32,
350 500mA), K-LUX - (35, 70 100W), TECEO 1
LED (16-48 , 350-700 mA) CITEA - (35, 70, 100
150 W). ,
0,5 1m. ,
- 0,72, LED 0,61.
1km.
7 8.

4. HAPILED 5. K-LUX

6. TECEO 1 7. CITEA

Minel-Schrder

2012.

8
7.

8.

min h
hAV
E
E
min h
hAV
E
E

Minel-Schrder

2012.

9

:
S - ,
HOC -
OC - ,
EhAV - ,
Ehmin - ,
ESCmin - ,
P -
N - 1km,

5,06,
6,22 ,

1,81,
3,10. ,

,
. LED
,
.
5.

,
, .

.
2
,

2, 50%.

,
,
. LED
,
.

,
,
.

Minel-Schrder

2012.

10
6.

[1] CIE 115:2010 Lighting Of Roads For Motor And Pedestrian Traffic.
[2] CEN TR 13201-1:2003. Selection of Lighting Classes, 2003.
[3] CEN TR 13201-2:2003 Road lighting - Part 2: Performance requirements
[4] CEN TR 13201-3:2003Road lighting - Part 3: Calculation of performance
[5] CIE 31-1976. Glare and Uniformity in Road Lighting Installations, 1976.
[6] CIE 115-1995. Recommendations for the Lighting of Roads for Motor and Pedestrian Traffic,
1995.
[7] CIE 136-2000. Guide to the Lighting of Urban Areas, 2000.
[8] CIE 140-2000. Road Lighting Calculations, 2000.
[9] Kansai Regional Branch of the Illuminating Engineering Institute of Japan. Report No.4 of the
Committee on the Improvement of Street Lighting, 1989.
[10] LLOYD, R., WILSON D. Inner City Street Lighting and its Effect upon Crime. ILE Conference,
Bournemouth, 1989.
[11] MARINIER, J.-C. Public Lighting Reduces Mugging, Lux, 123, 38-40, 1983.
[12] PAINTER, K. Lighting and Crime Prevention. The Edmonton Project, Middlesex Polytechnic,
Centre for Criminology, 1988.
[13] PAINTER, K. Lighting and Crime Prevention for Community Safety. The Tower Hamlets
Study, First Report, London, Middlesex Polytechnic, Centre for Criminology, 1989.
[14] SCHREUDER, D.A. The Relation between Lighting Accidents and Crime in Urban Streets.
Lux Europa, Vol. 1, 117-123, 1993.
[15] TIEN, J., O'DONNEL, V.F., BARNETT, A., MIRCHANDANI, P.B. Street lighting Projects
National evaluation program, Phase 1 Report, Washington DC: National Institute of Law
Enforcement and Criminal Justice, 1979.
[16] Lester, T (2010) Public lighting for safe and attractive pedestrian areas. NZ Transport Agency
research, report 405.
CTAHAPHH HAROH KAO OCHOB 3A RPOJEKTOBAhE, BEPH4HKAUHJY H
OPXABAhE EPEKTPH-HHX HHCTAPAUHJA Y RPAKCH
AYTOPH: Tamjaua Mapjauoeuh, ue u Heuana Mapjauoeuh, cusc , M-ELEKTRO u
Muopaa 3eujep ue," MAGISTER"
Ancmpakm:
Hoeu 3akouu u Hpaeunuuuu sa opaeane eseuocmu u sumume mpuuma,
ouocuo kpajujea kopucuuka, unpuuoce equuucany npexouux nocmynaka u muue
onakuauou opaeany keanumema enekmpuvuux upea u onpeue, ouocuo
enekmpuvuux uucmanauuja y npakcu.
Peeusuja cmauapa us onacmu enekmpuvuux uucmanauuja SRPSN.B...,u
cmauapuux uanoua CPHC H.A0... je y moky. O 1992. y onacmu enekmpomexuuke.
yceajauu cy " uemoou kopuue" uuoau eeponncku cmauapu EN (regionalni) u pyau
i ISO, IEC(ueyuapouu cmauapu) ( na vak u apaucku cmauapu CIE, UIC, um,
uapovumo y ueocmamky ueyuapouux). ISO i IEC nokyuaeajy a ojeuue uumepece
ua ueyuapouou nnauy u ouoce sajeuuvke ISO/IEC/EN/CIE cmauape sa cee
aeoapaqcke uenuue: paee, peauje, koumuueume ca sapaeaneu npaea a ceaka
ucmakue ceoje uauuouanue pasnuke u ocmynana o ueyuapouoa okyueuma. To
uac onouune a npu yeosy, na u ka uuauo uauy npouseony, eouuo pavyua o
kounamuunuocmu uuoaopojue nouyeue onpeue ua oeou uaueu uanou mpuumy.
Lma nocne saepuemka ojekma, Kako opaeamu uucmanauujy ykonuko ueua
npojekma useeeuoa cmana?

HPEFOBOP
y vacm Hukonu Tecnu:
"Uveren sam da je ceo Kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom
pogledu Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuca; ono
nas vecno privlaci, ja osecam njegovu moc i vrednost koje ono emituje celoj vasioni i time
je odrava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hocu
da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kada pokuam da
ga shvatim duhovno, onda je to lepota i samilost. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseca se
snanim, rad mu pricinjava radost, jer se i sam oseca jednim tonom u sveoptoj harmoniji
Nikola Tesla"

YBO
Bekoeura, esepuocf uuje una cfeap jaeue sapuuyfocfu. Hecpehe cy crafpaue kao
ueruuoeuocf. Repuenuuja je noena pa ce rena ca paseojer "Hupycfpujcke
Peeonyuuje". Rpekoepereuu pap, ecfe noepepe, uesppaeo okpyene, onacuocf sa
papuuke op rauuua uno je fux paua y ruorur qapukara. Y ppyroj nonoeuuu 19.
eeka yeepeua je nojaea npeux papuux oprauusauuja koje cfeapajy one ycnoee sa
pap u cranyjy fure uakuape sa noepepe ua nocny. 3akouu cy yeepeuu, npepysefe cy
repe pa ce nouype onu ycnoeu sa pap, anu eeonyuuja je una cnopa.
Rpekpefuuua je pouna nocne pyror ceefckor pafa. Roceeheua je nana
"Eesepuocfu". Eesepuocf je nocfana cee eeha sapuuyfocf sa ceakora, u ue caro ua
papuor recfy.
Kouuenf jaeue u npoqecuouanue esepuocfu pouo je ceoj nyu suaaj y 1960-um u
1970-um ropuuara. Eesepuocf ce aeu pusuuura y onacfura rpe nypu pape:
npouseopuur norouura, qaprara, papunuufura u korepuujanuur u
pesupeuuujanuur ojekafura.
Jaeua esepuocf ce aeu onacuocfura y kyhu, ua nyfoeany u pekpeauuju, kao u y
ppyrur cufyauujara koje ue cnapajy y okeupy saufufe ua papy.
IECEE (Electrotechnical Equipment and Components) oeseqyje, ceojur nocfojaner u
papor, curypuocf u noyspauocf enekfpuue onpere. Op 1985, kapa je uacfao, IECEE
Cucfer sa ycarnauaeana, ucnufueana u cepfuqukauujy enekfpofexuuke onpere u
kornoueufu, ocurypao je pa enekfpuuu npouseopu u onpera nocfauy noyspauu u
ucnyue oekueana y nornepy nepqopraucu, esepuocfu, fpajuocfu u ppyrux
kpufepujyra.
IECEE cepfuqukafu, sacuoeauu ua npuuuuny ysajaruor npusuaeana (peuunpoua
npuxeafane) op cfpaue ceojux nauuua pesynfupa poujany cepfuqukafa unu
opopena ua uauuouanuor uueoy sa cfaenane poe y nporef, a fakoqe je op
cyufuuckor suaaja y ororyhaeany reqyuapopue fproeuue.
Y ceojux 25 ropuua nocfojana, IECEE ce nocfaeuna rnoanuo, a sapyeua je sa
ucnufueane u cucfere sa cepfuqukauujy enekfpofexuuke onpere, kao u uspaeane
euue op 500 000 cepfuqukafa. Cucfer jou yeek paseuja uoee nporpare sa npyane
norohu npouseoqaura u nofpouaura, nopjepuako, ca cfauoeuufa uajeuuer
roryher uueo esepuocfu, nepqopraucu u noyspauocfu.
ocnepauo oppaeane keanufefa npouseopa - cee epere ororyhaea 4apuka
koufpona, koja je yeena nporpar pa kapa ce npouseopu ucnufyjy, caro oppeqeu poj
ysopaka nopeprue ce ucnufueany cepuje. 4apuka epuu ouenueane ycarnaueuocfu,
ua npouseopuoj nuuuju, pa nofeppu pa ceu npouseopu koju ponase us ne, cy ucfor
keanufefa, a ufo ce oenopanyje uspaeaner Hseeufaja o ucnuufueany (Test Report
-a).

1 OCHOBHH H EE3EEHOCHH 3AXTEBH H CTABAhE RPOH3BOA HA
TPXHLTE

Rosuafo je pa enekfpuua onpera fpea pa ype fako npojekfoeaua u npouseepeua pa
ce, ys oproeapajyhe nponucaue fexuuke repe, nop ycnoeor pa ce kopucfu sa uareue
sa koje je uanpaeneua u pa ce apekeafuo oppaea, oesepu saufufa op onacuocfu
koje nofuy op care enekfpuue onpere, fako :
pa nypu u porahe ueofune ypy apekeafuo saufuheuu op onacuocfu, op qusukux
osnepa unu ppyrux ufefuux pejcfaea koje u rornu pa usasoey pupekfuu unu
uupupekfuu koufakfu,
pa ce ue npouseopu fonnofa, enekfpuuu nykoeu, unu spaena koja u npoyspokoeana
onacuocf,
pa ce nypu, porahe ueofune u uroeuua apekeafuo saufufe op ueenekfpuuux
onacuocfu npoyspokoeauux enekfpuuor onperor, nosuafux us uckycfea.
Oeu rnaeuu enereufu cy sanpaeo ocuoeuu (eceuuujanuu) esepuocuu saxfeeu, npera
fepruuonoruju uoeor npucfyna. Rpera uoeoyceojeuoj fepruuonoruju y uauur
nponucura, ropahero pa ux soeero "ufuu", ufo ue opcnukaea uajone nuxoe
useopuu crucao.

Oesequeany uecrefauor npofoka poa ua fpuufy, noeehany ocurypane
esepuocfu npouseopa cfaeneuux ua fpuufe, kao u noeehany saufufe nofpouaa,
eeora suaajuy ynory urajy akpepufoeaue oprauusauuje. Oue nopcfuy uupene
ceecfu o suaajy ouenueana ycarnaueuocfu yeeseue u npouseepeue poe c osupor
ua noeehane koukypeufuocfu ua ranor cpnckor fpuufy u cranene porahe
npouseopne enekfpo npouseopa, ocur epykauuje u oaeeufaeana koja npyajy ceojor
capapnor u nocfojaner.

2 XAPMOHH3OBAHH CTAHAPH KAO RPEROCTABKA YCAFRALEHOCTH CA
EBPORCKOM HPEKTHBOM 2006/95/EC LVD- BE3BEHOCT EREKTPHHHE
ORPEME HAMEKEHE 3A KOPHLTEKE Y OPETEHHM FPAHHUAMA HAROHA

upekfuea uuckor uanoua (Low Voltage Directiva) je pouefa jou 1973.ropuue fj suafuo
npe pesonyuuje o "uoeor npucfyny" u "rnoanuor npucfyny". Oua cappu eehuuy ouora
ufo je pesonyuuja o uoeor npucfyny kacuuje nponucana pa ropajy ufu enereufu op
kojux ce cacfoje pupekfuee. Tekcf pupekfuee roe pa ce nopenu ua nornaena u
npukae uacnoee fako pa cy fu uacnoeu ynpaeo rnaeuu enereufu pupekfuea uoeor
npucfyna. " Hoeu npucfyn" paje npepuocf ouenueany ycarnaueuocfu npouseopa
norohy xaprouusoeauux cfaupappa.

Y cfapy pupekfuey 73/23/EEC yeepeue cy arauprauor 93/68/EEC oppepe koje ce
opuoce ua nocpynke ouenueana ycarnaueuocfu npouseopa u osuaaeane CE suakor,
na ce crafpa pa je pupekfuea sa uucku uanou fako nocfana pupekfuea asupaua ua
"uoeor npucfyny" (npera pesonyuuju(85/C 136/01) u "rnoanuor npucfyny".
Onufa knaysyna o cfaenany npouseopa ua fpuufe pafa je y nauy 2 pupekfuee
"LVD", a neuu rnaeuu enereufu esepuocuux uuneea neuor y Rpunory 1upekfuee.

paee nauuue ropajy pa npepysry cee oproeapajyhe repe pa ocurypajy pa
enekfpuua onpera roe pa ce cfaeu ua fpuufe caro ako je, noufo je uspaqeua y
cknapy ca popor uuenepckor npakcor y 3ajepuuuu, esepua sa nype, porahe
ueofune unu uroeuuy, kapa je ucnpaeuo uucfanucaua u oppaeaua u kapa ce
kopucfu sa uareue sa koje je uanpaeneua.

upek1una uuckor uanoua , kapa ueka seuna ueua oproeapajyhux xaprouusoeauux
cfaupappa, poseonaea kopuuhene reqyuapopuux, na u uauuouanuux cfaupappa
pasuux serana sa cepxy cfaenana ua fpuufe u cnoopuo kpefane npouseopa,
npera yfepqeuur nocfynuura.
upekfuey uuckor uanoua npafe XAPMOHH3OBAHH CTAHAPH ua kojy ce ucfa
nosuea, fe je u kop uac y foky YCAFPALABAhE CPRCKHX RPORHCA H
CTAHAPA CA EBPORCKHM: (Benuku poj cpnckux cfaupappa eeh je pouef.
Rnauupauo je pa ce npysry ceu cfaupappu sa uuckouanoucky enekfpuuy onpery, a
HCC (Hucfufyf sa cfaupappusauujy) je nocfao npuppyeuu (affiliated) nau CENELEC-
a.

Cnuka 1.- CE suak "nacou" sa yyhuocm
.
Xaprouusoeau cfaupapp jecfe cfaupapp pouef op cfpaue eeponcke oprauusauuje sa
cfaupappusauujy u fo:

- Eeponckor korufefa sa cfaupappusauujy (CEN);
- Eeponckor korufefa sa cfaupappusauujy y onacfu enekfpofexuuke (CENELEC);
- Eeponckor uucfufyfa sa cfaupappe us onacfu fenekoryuukauuja (ETSI).

paee nauuue, sa cepxy cfaenana nepouseopa ua fpuufe u cnoopuo kpefane,
ropajy pa npepysry cee repe pa oesepe pa, nuxoeu konefeufuu apruuucfpafueuu
oprauu fpefupajy enekfpuuy onpery koja sapoeonaea esepuocue oppepe
xaprouusoeauux cfaupappa kao pa sapoeonaea uaeepeue saxfeee sa esepuocf.
Cfaupappu ce crafpajy xaprouusoeauur caro kapa cy pouefu sajepuukur
cnopasyror usreqy fena npujaeneuux op cfpaue ppaea nauuua.

LVD npe1eua uonor u rxnoanuor npuc1yna una je ocuon sa pouomene
Rpanunuuka o enek1puuuoj onpeuu uaueneuoj sa yno1pey y oknupy oppeeuux
rpauuua uanoua(cn. rnacuuk PC p.13/2010), poue1or ua ocuony unaua 6 c1ana 1
3akoua o 1exuuukuu sax1enuua sa npousnope u ouenunane ycarnameuoc1u
("Cn.rnacuuk PC", poj 36/09. Onufa knaysyna o cfaenany npouseopa ua fpuufe
pafa je y nauy 1 u npunory 2, a neuu rnaeuu enereufu esepuocuux uuneea pafu
cy y neuor -nauy 1 u -nauy 5.

Muuucfapcfeo ekouoruje u peruouanur paseoja (MEPP) je fpaucnouoeano PB y
Rpaeunuuk koju je y npureuu op 01. jauyapa 2012.
3 CROBOHO KTETAKE RPOH3BOA

Rpouseoqa unu neroe oenauheuu sacfynuuk (a ako uuko op nux uuje ua
fepufopuju EEA, oupa ocoa koja cfaena enekfpuuy onpery ua fpuufe) pyuu cy
pa yeajy peknapauujy o ycarnaueuocfu jou 10 ropuua noufo je uanpaeneu nocnepnu
npouseop.3erne nauuue ropajy pa oesepe pa cuapeeau enekfpuuor eueprujor
ue nocfaenajy sa enekfpuuy onpery cfpoe esepuocue saxfeee op uaeepeuux
npunukor neuor npuknyena ua rpey, unu sa cuapeeane neuux kopucuuka
enekfpuuor eueprujor.

Cnuka2. Hpeane epeuocmu uasueuux uanoua y seunaua CENELEC-a
Roceua ocouua enekfpuue euepruje je pa, c osupor ua ueke op neuux
kapakfepucfuka, ua neu keanufef yfuy euue kopucuuuu uero npouseoqau unu
ucnopyuouu. Y onuu cnyuajenuua je kopucuuk upexe cym1uucku nap1uep
onepa1opy cuc1eua y uanopy pa ce oppxu knanu1e1 enek1puuue euepruje. Y
uopranuur papuur ycnoeura ropuuna yecfanocf npekupa uanoua uanajana pya op
fpu ruuyfa suaajuo ce pasnukyje usreqy onacfu. Pasnor fore cy, usreqy ocfanor,
pasnuke y cfpykfypu u keanufefy rpee (unp. nopseruu kanoecku eopoeu y opuocy ua
uapserue ueusonoeaue eopoee), ekonouku u knurafcku ycnoeu. a u ce poune
uuqoprauuje o fore ufa roe pa ce oekyje, fpea koucynfoeafu nokanuor
onepafopa cucfera. Y uekur sernara nocfoje uauuouanuu cfafucfuku nopauu o
npekupura, ca uupukafueuur epepuocfura.
Orporua eehuua nponapa uanoua fpaje rane op 1 s, ca saocfanur uanouor usuap
40%.. Meqyfur, nouekap ce jaenajy u nponapu uanoua ca ranur epepuocfura
saocfanor uanoua u pyur fpajaner. Y uekur ypaneuur onacfura, nponapu uanoua
ca epepuocfura saocfanor uanoua usreqy 90 % u 85 % op U
c
ecfo rory pa ce jaee
npu yknyeny onfepehena y uucfanauujara kopucuuka rpee. Hupukafueue
epepuocfu, uja je uareua pa ufaoue uuqopruuy o oncery oekueauux arnnufypa,
rory ce uahu y Texuukor useeufajy IEC/TR 61000-2-8 (UNIPEDE cfafucfuka). Rocne
fora ce oekyje pa:
A Enekfpuua onpera fpea pa uacfaeu ca papor y cknapy ca uareuor fokor u uakou
ynofpee. Huje poseoneuo noropuane nepqopraucu unu ryufak qyukuuje ucnop
uueoa sa nepqoprauce koju je pequuucau op cfaue npouseoqaa, kapa ce onpera
kopucfu y cknapy ca uareuor. Hueo nepqopraucu roe ufu sareneu poseoneuur
ryufkor nepqopraucu. Ykonuko npouseoqa uuje pequuucao ruuuranue uueoe
nepqopraucu unu poseoneuu ryufak nepqopraucu, po ueke op nux je roryhe pohu
us onuca npouseopa u pokyreufauuje, u ouora ufa kynau roe ojekfueuo pa oekyje
op onpere, ykonuko je kopucfu y cknapy ca uareuor.
B: Anapaf fpea pa uacfaeu pa papu y cknapy ca uareuor uakou npuknyena. Huje
poseoneuo noropuane nepqopraucu unu ryufak qyukuuje ucnop uueoa sa
nepqoprauce koju je pequuucau op cfpaue npouseoqaa, kapa ce anapaf kopucfu y
cknapy ca uareuor.
Y nepuopy op 1975. po 1988. ropuue eopuna ce jaeua puckycuja ( eupu papoee op [2]
po [18]) o peeusuju jyrocnoeeuckor cfaupappa JUS N.A2.001 Cfaupapppuu uanouu
enekfpuuux rpea, us 1957. ropuue u npenacky ua uoee rpauuue uanoua. Korucuja sa
cfaupappue uanoue, cfpyje u qpekeeuuuje, Caeesuor saeopa sa cfaupappusauujy
pouena je cfaupapp JUS N.A2.001 Cfaupappuu uanouu, ojaeneu y "Cn. nucfy
C4PJ" p. 14/89" op 17. jauyapa 1989. Ou oproeapa cfaupappy Meqyuapopue
enekfpofexuuke korucuje IEC 38:1983 [1], ocur y epepuocfu uanoua koja je kop uac
38 kV. Takor 3.1 cfaupappa npepeupeno ce noeehane uasueuor uanoua 230/400 ca
poseoneuur opcfynaner + 6 %/-10 % y faku uanajana", pa u ce kpajer nepuopa
npunaroqaeana op 20 ropuua npeuno ua 230/400 V +10 % do -10 %. Rpu fore,
ocuoeuu uun je uo:
1 Ckpahueane nepuopa npunaroqaeana papu npenacka ua uoeu uasueuu uanou
230/400 V (npe 2003.);

Cnuka 3 Cmauapuu uanouu usuey qasuoa u ueympanuoa npoeouuka npu 50 Hz
y upeu uuckoa uanoua
2 yfepqueane, sa npunuke y uauoj rpeu, apekeafuux oncera nporeua poseoneuux
rpauuua uanoua y opuocy ua uasueuy epepuocf y rpeu 230/400 V, koja he ycnepufu
nocne 2003.g.
3 pa ce yeepe cucfer uanoua 230/400 V sa rpey u uasuaeuo noppyje uanoua sa
onpery 207 V po 244 V , u pa u ce npeuno ua jepuucfeeuy, ua reqyuapopuor nnauy
npuxeaheuy, epepuocf cfaupappuor uanoua.
Op 1992. nauuue E3 npouseope ypeqaje u onpery sa noppyje uanoua 220 V -240 V.
Op 1992 cer enekfponpuepepe koja je sor ycarnauaeana 3akoua o ucnopyuu
enekfpuue euepruje u uspape Rpaeunuuka o ucnopyuu enekfpuue euepruje , urana
sapafak oko npeeesueana nocfojehux fpaucqoprafopa, yrpaqueana uoeux, perynauuje
uanoua nop onfepehener ua cfpauu VN u SN, pa u ce nocfurnu ycnoeu saxfeeauu
fakor 3.1 cfaupappa JUS N.A2.001 us1989. ropuue, uno je nofpeuo nokpeuyfu u
akfueuocfu oko npeucnufueana koucfpykuuje u ucnufueana ypeqaja uno kop uac
npouseepeuux, uno yeeseuux. Pauujux ropuua, npe pououena cfaupappa, ua
cfpyuur ckynoeura je uno peu o nouauany onpere npojekfoeaue sa pap y
cucfery rpee 220/380V ca poseoneuur opcfynaner +10 % do -10 %, op uasueue
epepuocfu, y uoeor cucfery 230/400 V + 6 % do -10 %.

Cnuka 4-T Hpenasuu nepuo: Kopuuhene onpeue 220 V o 1992. o 2003

4 REPHO RPHRAFOTABAKA CE HACTABA
oseoneua opcfynana op uasueue epepuocfu uanoua nocne 2003 jecfe uo u capa je
npepref puckycuje [24]. Tek oee ropuue ce peeupupa cfaupapp CPRC H.A0.001 us
1989. (Fopuue 2004. nporeuuna ce osuaka anu ue u cappaj cfaupappa).
Korucuja sa cfaupappe Hucfufyfa sa cfaupappusauujy 2012. je yceojuna refopor
kopuue cfaupapp CPRC EH 60038, a papu ce u npeeop ua cpncku jesuk papu
ycarnauaeana ca 7. uspaner reqyuapopuor cfaupappa IEC 60038:2009, opuocuo
EH60038 us kfopa2011. ropuue sacuoeauux ua HD472 C1:1989 +cor, feb..2002.
Ar1:1995.ropuue sacuoeauux ua HD472 C1:1989 +cor, feb..2002. Ar1:1995.

5 BPEME JE 3A BYYTHOCT

5.1 Cfaupapp EN 60038 us okfopa 2011. ropuue sacuoeau je ua HD472 C1:1989 +cor,
feb..2002 +Ar1:1995, a cappu fekcf. IEC 38:2009 [24] koju je npunperuo IEC/TC8"
Systems aspects for electrical energy supply" u ura usreue y opuocy ua npepxopuo
uspane:
- 4pekeeuuuja 60 Hz je yknoneua us eeponckor cfaupappa us pasnora ufo ce ue
kopucfu y Eeponu sa Enekfpuue cucfere sa jepuocrepue u uausreuuue cfpyje.
-us cfaupappa je uspucaua uanoreua "in some countries" koja ce opuocuna ua ua
"non CENELEC" serne -peeuuue koje ce opuoce ua npenopyueane cfaeneue cy kao
uanoreue
- Bpepuocf 100kV kao uajeuua sa onpery koja oproeapa epepuocfu sa uasueuu uanou
cucfera uanajana 90 kV, popafa je y faeny 4 us pasnora ufo oua eeh nocfoju y
EN 62271-1:2008 [22], a kopucfu ce y cucfery npeuoca y 4pauuyckoj

Cnuka 5- Ymuuaj cmauapusoeaue epeuocmu uanoua ua ycnoee sa ucnumueane
cujanuua

5.2 Cfaupapp EN 60038 us okfopa 2011y faku 2 ce nosuea ua HD60364-5-52 [22] sa
enekfpuue uucfanauuje.
5.3 Enekfpuua euepruja ucnopyeua kopucuuuura ura uekonuko kapakfepucfuka koje
cy nporeunuee u koje yfuy ua nofnyuy uckopuuheuocf kop nofpouaa. Y nornepy
kopuuhena enekfpuue euepruje noenuo je pa uanou uanajana ura koucfaufuy
qpekeeuuujy, upeanau cuuycyupanuu onuk fanaca u koucfaufuy arnnufypy. Y npakcu
nocfoju ruoro qakfopa koju npoyspokyjy opcfynane op uaeepeuor. Cynpofuo
uopranuur npouseopura, npureua enekfpuue euepruje je jepau op rnaeuux qakfopa
koju yfuy ua nporeue "kapakfepucfuka".
Hs pasnora oppaeana keanufefa ucnopyeue enekfpuue euepruje Korucuja TK 8
Hucfufyfa sa cfaupappusauujy pasrafpa u pouocu uoeu cfaupapp uju je uaupf
yceojeu y rapfy 2012: SRPS EN 50160 [23]
5.4 Kako je kopucuuk rpee cyufuucku napfuep onepafopy cucfera uanajana y
uanopy pa ce oppu keanufef enekfpuue euepruje (PQ), npojekfaufura enekfpuue
uucfanauuje sa oceefnene npepcfoju oaeesa u sapafak pa npojekfe ycarnauaeajy ca
saxfeeura us uoeux cfaupappa, a y "uyru" yeeseue onpere jepuuo ys noroh npeor
uspana cfaupappa CPRC IEC 61231:2010- International lamp coding system (ILKOS),
usaepy onpery npera reqyuapopuor cucfery kopoea sa cujanuue. Hsnas y
peuaeany sapafaka "pa onpera ue npna rpey", npouseoqau onpere sa oceefnene
uanase y cfaupappura sa ynpaenake ypeqaje (epefu cepujy cfaupappa ojaeneuy
nocne 2009 CPRC EN 62386 - Digital adressable lighting interface./....
PHTEPATYPA

1. IEC 38:1983- IEC Standard Voltages

2. Bilten JUS standardizacija, br. 9-10, iz 1986, Revizija standarda JUS N.A2.001 -
Standardni naponi elektri~nih mre`a iz 1957. godine. Clanak pripremili: V. ur|evic, dipl.
in., A. Sokolov, dipl. in. i T. Marjanovic, dipl. in.
3. Elektrizittswirtschaft, 1988, Haft 10, Umstellung der Nennspannung der
Versorgungsnetze von 22/380 V auf 230/400
4 . V.Elektrizittswirtschaft, 1988, Haft 6, Einfurhung des neuen. Nennspannungswertes
230/400 V fur die offentlichen.Niederspannungsnetze-eine Situationsbeschreibung aus der
Sicht der EVU.
5.Elektrizittswirtschaft, 1989, Haft 10: Auswirkungen der neuen Vorschrift IEC 38 "IEC
Standard voltages" im Niederspannungsnetz der offentlichen Versiorgung.
6. Elektriciteitsvoorziening, Nr. 619 i: 220/380 V = 230/400 V Einfuhrung eines neuen
Netzspannungsvertes
7 IEEE Std. 241 : 1983 IEEE Recommended Practice for Electric Power Systems in
Commercial Buildings
8. Bilten JUS standardizacija, br. 4-6, iz 1990: Standardizacija vrednosti napona T.
Marjanovic, dipl.in.
9. JEK Bilten br. 5,90: Tendencije standardizacije u svetu, mr. Z. Tonkovic, dipl. in.,
Sekretar TO JEK-a.
10 XXII Savetovanje Osvetljenje 91 Kragujevac: ta predstavlja novi nazivni napon
230/400 V, T. Marjanovic, dipl. in.
11. II Savetovanje ENTEL YU 91 Sarajevo: Novi nazivni naponi 230/400 V, T. Marjanovic,
dipl. in.
12. JUS Bilten standardizacija br. 7, 91: Informacija o zakljuccima sa sastanka
predstavnika JUGEL Savezni zavod za standardizaciju.
13.JUS Bilten standardizacija br. 8, 91: Nove vrednosti nazivnog napona za
niskonaponske mree 230/400 V, aktivnosti, problemi i iskustva drugih evropskih
zemalja, T. Marjanovi}, dipl. in.
14. JUS Bilten standardizacija 5, 92: Informacija o izmeni IEC standarda 38 : 88, T.
Marjanovic, dipl. in.
15. Standard JUS N.M1.001 Elektricni aparati za domacinstvo. Zahtevi za bezbednost.
Opti tehnicki uslovi i ispitivanja.
16.Standard JUS N.H1.001 - Prenosni alati sa elektromotorima. Zahtevi za sigurnost.
Opti tehnicki uslovi i ispitivanja.
17.Standard JUS N.H1.001-Energetski transformatori. Opterecivanje uljnih transformatora.
18.Standard JUS N.B2.702 - Elektricne instalacije u zgradama. Opsezi napona.
18.Biznis, 1991: O standardizaciji novih vrednosti nazivnog napona 230/400 V za
niskonaponske mree., V. Tanaskovic, dipl. in.
19. Elektrizittswirtschaft, 1991, Haft 7: Was bedeutet die neue Nennspannung 230/400 V.
20. SIGRE Studija Komitet 31 - Distributivne mree. Strucna konsultacija. Kvalitet
elektricne energije, Vrnjacka Banja 20-23. oktobar 1992., Rad br. 17,Tatjana Marjanovic,
dipl.el in.. i Aleksandar Sokolov, dipl.el in
21 Haupf SRPS EN 50160 - Voltage characteristics of electricity supplied by public, koju
je Hpeufuau je ca EN 50160:2010 + Corrigendum December 2010
22 HD60364-5-52, Low voltage electrical installations/part 5-52: Selection and erection og
electrical equipment/ Wiring szstems (IEC 60364/5/52) [22]
23 EN 62271-1:2008- Xurx eonfare cnufuxreap aup uoufporeap-Rapf 1:Uorrou
cneuuquuafuoup (HEU 62227_1)2007
24 EN 60038 : 2011-CENELEC standard voltages (IEC60038:2009)
25 CPRC IEC 61231:2010- International lamp coding system (ILKOS),
26 epefu cepujy cfaupappa CPRC EN 62386 - Digital adressable lighting interface./....

Appeca ay1opa

Tafjaua Mapjauoeuh, pue
M-ELEKTRO,d.o.o, Novi Beograd
11070 Hoeu Eeorpap, Jypuja Farapuua 271
Tel.: +381 11 3017 696
E-mail: melektro@eunet.rs
Muopaa 3eujep ue,
" MAGISTER"
11000 Beograd, Fapcuje Popke 2T,
065/8001007
PRAKTINA ISKUSTVA U PRIMENI JEDNOG TEHNIKOG REENJA ZA
UPRAVLJANJE SISTEMOM JAVNOG OSVETLJENJA

Mirko Petrovi1, Branko Ratkovi1, Dejan Kova2

1 PD Elektrovojvodina Novi Sad; Elektrodistribucija Novi Sad
2 Egencija za energetiku Grada Novog Sada

Kratak sadraj
U radu prezentovan jedan pristup upravljanja u sistemu javnog osvetljenja, kao
mogunost poveanja energetske efikasnosti ovih sistema, kao i poveanja njgove
pouzdanosti. U radu je opisan sistem za daljinsko upravljanje i kontrolu javnog
osveljenja, koji koristi najsavremeniju telekomunikacionu opremu (Power Line
Communication - PLC modemi) za prenos podataka od razvodnog ormana javnog
osvetljenja (RO JO) do svake svetiljke sa feromagnetnom prigunicom preko postojee
niskonaponske energetske mree sistema javnog osvetljenja. elja je da ovaj rad ima
ulogu izvetaja- prezentacije istraivakog rada, te i pre svega predstavlja prikaz
izvrenih merenja. Osim prezentacije rezultata, uzeta je sloboda i da se istaknu uoene
prednosti ovog sistema kao i njegova puna kompatibilnost u nadgradnji do sistema za
daljinsko oitavanje brojila i upravljanje sistemom javnog osvetljenja.

1. Uvod

Teorije rekonstrukcije javnog osvetljenja u naseljenim mestima sugeriu izradu
masterplana za urbano osvetljenje i pri tome je kao prva aktivnost navedena snimanje
postojeeg stanja. Ankete o stanju i stepenu sprovedenih rekonstrukcija javnog
osvetljenja u mnogim gradovima Srbije u velikoj meri nam ukazuju da jedan broj mesta
(lokalnih samouprava ili sl.) zapoelo ili sprovelo proteklih pet est godina
(deliminu) rekonstrukciju. Ciljevi savremene rekonstrukcije su da se naseljena mesta u
nonim satima uine maksimalno bezbednim i sigurnim, udobnim pa i zanimljivim, da
se pri tome mora potovati ekonomski aspekt i zatita ivotne sredine, oslikani kroz
tednju elektrine energije i spreavanje svetlosnog zagaenja.
Poslednjih godina u Novom Sadu, a verujem i u mnogim mestima Srbije i vie nego u
mnogim gradovima irom sveta, vri se rekonstrukcija a moda je jo preciznije
pojaano odravanje funkcionalnog javnog osvetljenja. Pojaanim odravanjem je
obuhvaena:
obavezna zamena postojeih svetiljki sa novim, efikasnijim svetiljkama (sa
novim savremenim izvorima svetlosti i feromagnetnim prigunicama u njima), i
zamena stubova javnog osvetljenja u nekim delovima naselja.

Ovim delovanjem se ostvaruju ciljevi savremene rekonstrukcije, ali je to ipak u jednoj
meri vie deklerativno u onoj sve vanijoj taci a to je tednja elektrine energije.
tednja dolazi do izraaja primenom kontrole rada i upravljanjem sistemom javnog
osvetljenja.
Deava se da je javno osvetljenje iskljueno a vidljivost nije na zadovoljavajuem nivou
ili da u odreenim intervalima javno osvetljenje radi punom snagom a da ne postoji
praktina potreba za tolikim nivoom osvetljenja (mnogo manja frekvencija saobraaja
posle ponoi i sl.). Direktna posledica ovakvog stanja je neracionalna potronja
elektrine energije, a za prostor delovanja se namee unapreenje energetske efikasnosti
sistema.
U cilju sagledavanja stanja u oblasti javnog osvetljenja i unapreenja energetske
efikasnosti, odnosno utvrivanja naina za ostvarivanje uteda elektrine energije
primenom novih sistema za upravljanje nivoom osvetljaja, moralo se postaviti pitanje,
osim stepena zanavljanja osnovnih elemenata sistema javnog osveljenja i primenljivost
(zastupljenost) savremenih upravljakih sistema. Osavremenjavanjem upravljakih
sistema dolazimo u priliku da razmiljamo o mnogo naprednijem stepenu upravljanja
javnim osvetljenjem od prostog ukljuenja iskljuenja.
Poznato je da je upravljanje sistemom javnog osvetljenja imalo svoje pioirske korake i
razne faze razvoja. Imali smo i instalacije sa dve faze za svaki drugi stub, i tri faze plus
impulsni vod, i sl. Razvojem tehnologija, posebno provodnikih tehnologija za potrebe
komunikacije, omogueno je korienje energetskih vodova kao medijuma za pouzdan
prenos podataka, ime se znatno umanjuju investicije u sistem daljinskog upravljanja i
kontrole rada u oblasti javnog osvetljenja. Sve masovnijom primenom, projektovanjem
i proizvodnjom PLC modema, koji koriste energetske vodove kao komunikacioni
medijum, kao i primenom savremenih telekomunikacionih mrea (GSM/GPRS),
razvijaju je sistemi za dvosmernu komunikaciju, daljinsko upravljanje i kontrolu
sistemima javnog osvetljenja. Njehova primena se svakim danom sve vie intenzivira.
Prilikom osmiljavanja ovog istraivakog rada i sainjavanja njegovih globalnih
okvira, namera je bila da u ponuenim tehnikim reenjima naemo mesto za lepezu
razliitih pristupa unapreenja u javnom osvetljenju i u ostvarivanju energetske
efikasnosti, te tako nakon sprovedenih niza raznih ispitivanja na pilot poligonima u
Novom Sadu, imamo mogunost probnog rada i merenja na ponueno reenje, a to je:
- upravljanje nivoom osvetljaja (potronjom el. energije) sa postojeim
svetljkama koje imaju feromagnetnu prigunicu i natrijumovu sijalicu visokog
pritiska (NaVP).

Ovim izvetajem su prezentovana merenja i praenje rada jednog ovakvog sistema. Re
je o sistemu koji sigurno moe nai primenu, bar kao privremeno reenje, upravo iz
razloga, a to je ve naglaeno, to je najvei broj rekonstrukcija sproveden sa novim
svetiljkama i novim izvorima ali sa feromagnetnim prigunicama. Navedeni sistem je
ugraivan na jednoj od lokacija na kojoj su vrena i neka ranija merenja. To znai da je
SSROJO ovog poligona opremljen savremenim viefunkcionalnim mernim ureajima,
kao i da su poznate prethodne veliine tj. postojea ugraena oprema u sistem javnog
osvetljenja.

2. Radovi na poligonu

Na svakom poligonu, pa tako i na ovom, treba:

Omoguiti kvalitetan merno-tehniki nadzor
Raspoznati podruje SSRO JO
Utvrditi karakteristike ranije ugraene opreme JO
Utvrditi karakteristike novougraene opreme JO
Ostvariti praenje vremena rada JO
Ostvariti periodina praenja nivoa osvetljaja
Ostvariti merenja elektroenergetskih veliina

Kvalitetan merno-tehniki nadzor

U SSRO JO je ugraeno merilo elektrine energije najsavremenije generacije merna
grupa sa daljinskom komunikacijom. Merilo je visoke klase tanosti, sa mogunou
merenja i registrovanja aktivne i reaktivne el. energije kao i maksimalne snage u svim
petnaestominutnim periodima praenja utroka elektrine energije. Na osnovu pregleda
registra petnaestominutne snage formiraju se dijagrami optereenja.

ID Brojila Potroa ED
10610619 10610619 JO MALA PRIVREDA 2

Na osnovu merenja i registrovanja 15-no minutne snage merne grupe sainjeni su
profili optereenja za mereni period.

Dijagram opterecenja 20.09.-15.11.
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
dani
W
a
t
i

Dijagram br. 1. Profil optereenja na SSROJO po danima (20.09.-15.11. )

Podruje Novi Sad; SSRO JO u reonu Novo Naselje

Slika br.1 Novi Sad; Reon Novo Naselje

Slika br.2 Reon SSRO Mala privreda2

RO MALA PRIVREDA 2
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
15BEZLIRE
16SALIROM
FUTO K [ A M
ilo
ja

^
i
p
l
i~
a
\
.

K
r
s
t
i}
a
I
.

S
e
k
u
l
i
}
S
.

P
e
t
r
o
v
i}
a

B
r
i
la
@
.

R
a
d
o
v
a
n
o
v
i}
a
P
a
rtiza
n
skih
b
a
za
A
. R
a
n
k
o
v
i}
Iv
a

]
ip
ik
a
S
.
D
e
ja
n
o
v
a
K
a
}
e
D
e
ja
n
o
v
i}
B
U
L
E
V
A
R
V
O
J
V
O
D
E
S
T
E
P
E
R
o
d
o
lju
b
a
^
o
la
ko
v
i}
a
\o
r|
a
N
ik{
i}
a
Jo
h
a
n
a
To
ze
J
o
v
a
n
o
v
i}
a
R
a
d
o
m
ira
R
a
{
e
R
a
d
u
jk
o
v
a
V
la
d
ike
]iri}
a
S
im
e
o
n
a
P
a
{
a
li}
a
B
ra
n
isla
v
a
B
o
ro
te
K
.

^
a
p
e
k
a
G
a
v
r
i l
a

P
r
i
n
c
i p
a
Cara J.Nenada
M
.

J
e
{
i}
a

I
b
r
e
S
t
o
ja
n
a

N
o
v
a
k
o
v
i
}
a
K
a
}
e
D
e
ja
n
o
v
i}
B
r
a
}
e

D
r
o
n
ja
k L
o
`
io
n
i~
k
a
S
t
e
v
a
n
a

H
r
i
s
t
i}
a
S
v
e
t
o
z
a
r
a

]
o
r
o
v
i}
a
B
U
L
E
V
A
R

S
L
O
B
O
D
A
N
A

J
O
V
A
N
O
V
I]
A
RO
RO
RO
REON JAVNOG OSVETQEWA
SSROJO 'BR.1 BISTRICA'
IMPULSNI VOD
I ZVO D I JO:
1. RADOMIRA RA[ERADUJKOVA PREMA BUL. JOVANOVI]A I V. ]IRI]A
2. RADOMIRA RA[ERADUJKOVA PREMA PRUZI
3. VLADIKE]IRI]A 3 - DVORI[TE
4. VLADIKE]IRI]A19 -DVORI[TE
5. BRANISLAVA BOROTE
6. VLADIMIRA ]IRI]A PREMA SIMEONA PA[ALI]A
RO
RO
RO
RO

BR.9

BR.8

BR.6

BR.5

BR.4

BR.1

BR.3

BR.2

BR.7
ORAO
KOS
ZAPADNA ZONA 3
ZAPADNA ZONA 4
TSBR. 2
NOVO NASELJEIV
TSBR. 1
NOVO NASELJEIV
VRABAC
JASTREB
GOLUB
FAZAN
[EVA
TETREB
KOBAC
SOVA
SLAVUJ
^ AKI LAJO[A
GALEB
PREPELICA
ORTOPEDIJA
ZTS
ZTS
MBTS
MBTS
MBTS
MBTS
MBTS
MBTS
MBTS
MBTS
MBTS
MBTS
MBTS
MBTS
ZTS
RO
MBTS
MBTS
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Karakteristike postojee opreme JO

Br. Stubova 29
Br svetiljki 31
Tip svetiljke Safir
Snaga sijalice 150 W
Tip sijalice NaVP
Predspojni ureaj feromagnetni
Visina stubova 10 m
irina kolovoza 6 m
irina ulice 18 m
Rastojanje do sledeeg stuba 36 m
Instalisana snaga (po svetiljkama) 4,65 kW

Praenje vremena rada JO

Upravljanje ukljuenjem i iskljuenjem javnog osvetljenja SSRO je u sastavu
komandno upravljakog sistema (preko RTK ureaja) i njihov rad se nadzire i prati u
Dispeerskom Centru Elektrodistribucije Novi Sad. Belei se vreme prosleivanja
signala za ukljuenje i iskljuenje javnog osvetljenja, te na osnovu toga dobijamo i
svakodnevni period trajanja osvetljenja. Dijagramom broj 2 je dat prikaz krive vremena
rada javnog osvetljewa u periodu od 01.01. pa do 01.12. i iskazan je u minutama.
Uoljivo se da je vreme ukljuenja (rada) javnog osvetljenja u dnevnim granicama od
990 minita (treed dana), pa do 480 minuta (stoosamdesetsedmog dana).

mesec Datum uk_vreme isk_vreme trajanje/min
9 01-sep 19:21:07 06:21:05 660
9 02-sep 19:27:45 06:01:37 634
9 03-sep 19:28:22 06:03:14 635
9 04-sep 19:25:57 06:08:51 643
9 05-sep 19:24:33 06:32:33 667
9 06-sep 19:00:03 06:10:04 670
9 07-sep 19:08:42 06:08:40 660
9 08-sep 19:13:19 06:11:16 658
9 09-sep 19:08:54 06:14:53 666
9 10-sep 19:59:45 06:46:37 647
9 11-sep 18:59:04 06:35:10 696
9 12-sep 18:49:38 06:25:44 696
9 13-sep 18:39:12 06:26:21 707
9 14-sep 18:58:52 06:37:59 699
9 15-sep 19:04:30 06:28:33 684
9 16-sep 19:03:06 06:17:07 674
9 17-sep 18:48:38 06:26:45 698
9 18-sep 18:56:16 06:46:26 710
9 19-sep 18:35:48 06:47:02 731
9 20-sep 18:56:29 06:26:34 690
9 21-sep 18:56:05 06:25:10 689
9 22-sep 18:54:41 06:25:46 691
9 23-sep 18:52:16 06:27:22 695
9 24-sep 18:47:51 06:26:58 699
9 25-sep 18:26:22 06:34:36 728
9 26-sep 18:37:01 06:34:12 717
9 27-sep 18:44:39 06:31:48 707
9 28-sep 18:42:15 06:46:28 724
9 29-sep 18:20:46 06:49:04 748
9 30-sep 18:31:25 06:39:38 728
ukupno 20653
10 01-okt 18:28:00 06:50:17 742
10 02-okt 18:31:37 06:51:54 740
10 03-okt 18:26:12 06:58:31 752
10 04-okt 18:22:47 06:54:07 751
10 05-okt 18:08:20 06:54:43 766
10 06-okt 18:26:01 07:09:23 763
10 07-okt 18:25:37 06:45:53 740
10 08-okt 18:21:12 06:53:31 752
10 09-okt 18:20:48 06:50:07 749
10 10-okt 18:18:24 06:51:43 753
10 11-okt 18:14:59 06:52:20 757
10 12-okt 18:07:33 06:54:56 767
10 13-okt 18:08:10 06:51:32 763
10 14-okt 17:49:42 07:11:13 802
10 15-okt 18:30:19 07:03:47 753
10 16-okt 17:43:53 07:14:30 811
10 17-okt 17:49:30 07:08:04 799
10 18-okt 17:45:05 07:11:41 807
10 19-okt 17:38:40 07:32:23 834
10 20-okt 17:32:15 07:12:50 821
10 21-okt 18:03:58 07:00:23 776
10 22-okt 18:03:35 07:01:00 777
10 23-okt 17:59:10 07:03:37 784
10 24-okt 17:52:44 07:04:16 792
10 25-okt 17:36:17 07:21:53 826
10 26-okt 17:11:47 07:45:35 874
10 27-okt 17:50:33 07:20:05 810
10 28-okt 17:50:09 07:17:41 808
10 29-okt 17:50:45 07:13:16 803
10 30-okt 17:50:21 07:14:53 805
10 31-okt 17:46:56 07:14:29 808
ukupno 24285
11 01-nov 16:39:22 07:14:05 875
11 02-nov 16:37:58 06:16:33 819
11 03-nov 16:37:34 06:17:09 820
11 04-nov 16:39:11 06:15:45 817
11 05-nov 16:38:47 06:14:21 816
11 06-nov 16:37:23 06:15:58 819
11 07-nov 16:33:58 06:18:34 825
11 08-nov 16:22:32 06:48:18 866
11 09-nov 16:20:07 06:32:50 853
11 10-nov 16:28:45 06:38:28 850
11 11-nov 16:30:22 06:28:01 838
11 12-nov 16:30:58 06:26:37 836
11 13-nov 16:31:35 06:26:13 835
11 14-nov 16:28:10 06:26:50 839
11 15-nov 16:29:47 06:28:26 839
11 16-nov 16:27:24 06:29:02 842
11 17-nov 16:27:15 06:31:38 844
11 18-nov 16:26:49 06:33:14 846
11 19-nov 16:25:28 06:34:50 849
11 20-nov 16:25:09 06:36:26 851
11 21-nov 16:24:43 06:38:02 853
11 22-nov 16:23:25 06:39:38 856
11 23-nov 16:22:11 06:41:14 859
11 24-nov 16:20:45 06:42:50 862
11 25-nov 16:20:23 06:44:26 864
11 26-nov 16:19:22 06:46:02 867
11 27-nov 16:18:37 06:47:38 869
11 28-nov 16:17:14 06:49:14 871
11 29-nov 16:16:12 06:50:50 875
11 30-nov 16:15:27 06:52:26 877
ukupno 25428
Tabela br. 1 Vreme uklj-isklj JO u periodu 01. septembar 30. novembar
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
1 14 27 40 53 66 79 92 105 118 131 144 157 170 183 196 209 222 235 248 261 274 287 300 313 326
dan
m
i
n
u
t
a

Dijagram br. 2. Prikaz rada JO u periodu januar-novembar

0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
1
.
9
.
2
0
1
0
8
.
9
.
2
0
1
0
1
5
.
9
.
2
0
1
0
2
2
.
9
.
2
0
1
0
2
9
.
9
.
2
0
1
0
6
.
1
0
.
2
0
1
0
1
3
.
1
0
.
2
0
1
0
2
0
.
1
0
.
2
0
1
0
2
7
.
1
0
.
2
0
1
0
3
.
1
1
.
2
0
1
0
1
0
.
1
1
.
2
0
1
0
1
7
.
1
1
.
2
0
1
0
2
4
.
1
1
.
2
0
1
0

Dijagram br. 3. Prikaz rada JO u periodu septembar-novembar prikaz po danima.

Faza 1- merenja sa postojeom opremom

Prva faza merenja predstavlja merenje postojeeg stanja. Merenja su vrena na
navedenom poligonu sa postojeom opremom tj. postojee svetiljke sa feromagnetnom
prigunicom i izvorom svetlosti sijalice natriumove visokog pritiska (NaVP).

0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
1
2
:
0
0
:
0
0
1
3
:
1
5
:
0
0
1
4
:
3
0
:
0
0
1
5
:
4
5
:
0
0
1
7
:
0
0
:
0
0
1
8
:
1
5
:
0
0
1
9
:
3
0
:
0
0
2
0
:
4
5
:
0
0
2
2
:
0
0
:
0
0
2
3
:
1
5
:
0
0
0
0
:
3
0
:
0
0
0
1
:
4
5
:
0
0
0
3
:
0
0
:
0
0
0
4
:
1
5
:
0
0
0
5
:
3
0
:
0
0
0
6
:
4
5
:
0
0
0
8
:
0
0
:
0
0
0
9
:
1
5
:
0
0
1
0
:
3
0
:
0
0
1
1
:
4
5
:
0
0

Dijagram br. 4. Dnevni profil optereenja na SSROJO postojea oprema (21/22.09.).

Na osnovu izvrenih merenja 15o minutne snage uraen je dnevni dijagram za
karakteristini dan. Vidljivo je da je karakteristinog dana ukljuenje javnog osvetljenja
nastupilo oko 19h i da je do iskljuenja, koje je nastupilo pre 07h, optereenje imalo
vrednost neto ispod 6000 W (priblino 6kW)

Faza 2 - mernja sa postojeom opremom i dodatim upravljanjem

Jedna od firmi zainteresovanih za prikaz svog istraivakog rada je izvrila ugradnju
svoje opreme na ovom poligonu, a pri tome bez ikakvih intervencija na svetiljkama. Na
postojeu opremu su dodati elementi upravljanja nivoom osvetljaja.
Na postojeem sistemu javnog osvetljenja jednog bloka je u samom stubu (svakom)
dodat upravljako - komunikacioni ureaj bez ikakvih promena u samoj svetiljci (ostala
je feromagnetna prigunica i natrijumov izvor svetlosti). Takoe je ugraen i centralni
komandno upravljaki deo u kome se zadaju eljeni programi i koji komunicira sa
svakim ureajem pojedinano u stubu, putem postojeih energetskih kablova (PLC
komunikacija). Ovako ureen sistem omoguuje primenu Programa koji ima veoma
iroke mogunosti, kako velike mogunosti broja vremenskih termina promene nivoa,
tako je i znaajna irina raspona nivoa osvetljaja, kao i mogunost upravljivosti sa
svakim stubom ponaosob. Oprema je instalirana 29.09. 2010. godine.
Vrena su merenja nivoa osvetljaja kod jednog stuba sa razliitom snagom.Vreme
merenja od 20,00 do 23,00 asa

rocenaL snage lzvora
m 7 3 3 1 0 1 3 3 7 m
0 12.6 19.9 29.7 34.1 39.3 34.0 29.6 19.8 12.4 0
3 14.6 17.6 22.9 22.4 24.6 22.3 22.8 17.3 14.3 3
3 11.1 12.4 13.6 16.6 16.3 16.3 13.3 12.4 10.9 3

m 7 3 3 1 0 1 3 3 7 m
0 8.3 13.0 18.9 21.9 26.1 21.7 18.8 12.9 8.4 0
3 9.1 11.1 14.3 14.1 13.4 14.0 14.2 11.0 9.0 3
3 6.8 7.8 9.9 10.3 10.2 10.2 9.8 7.7 6.7 3

m
3.7 8.3 13.1 13.0 17.7 14.8 12.9 8.4 3.6 0
6.1 7.4 9.7 98.0 10.3 9.3 9.3 7.3 6.0 3
4.3 3.2 6.6 6.9 6.9 6.8 6.3 3.1 4.4 3

m 7 3 3 1 0 1 3 3 7 m
0 2.0 3.1 4.8 3.7 6.8 3.3 4.7 3.0 1.9 0
3 2.2 2.7 3.3 3.3 3.6 3.3 3.3 2.6 2.1 3
3 1.6 1.9 2.3 2.3 2.3 2.3 2.2 1.8 1.3 3
Tabela br. 2 Vrednosti nivoa osvetljaja u takama oko jednog stuba pri razliitoj snazi
izvora

Izvrena su merenja osvetljaja u takama kod stuba sa odreenim procentom snage
izvora svetlosti:
Na osnovu merenja dolazimo i do prorauna:

Broj taki merenja Emin E max
27 10.9 39.3
Esr / br taki
merenja 19.92 Srednja vrednost
Uo=Emin/Esr 0.547 Ravnomernost osvetljaja

27 6.7 26.1
Esr / br taki

27 4.4 17,7
Esr / br taki

27 1.5 6.8
Esr / br taki
Tabela br. 3 Proraunate vrednosti oko jednog stuba pri razliitoj snazi izvora

0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
1
2
:
0
0
:
0
0
1
3
:
1
5
:
0
0
1
4
:
3
0
:
0
0
1
5
:
4
5
:
0
0
1
7
:
0
0
:
0
0
1
8
:
1
5
:
0
0
1
9
:
3
0
:
0
0
2
0
:
4
5
:
0
0
2
2
:
0
0
:
0
0
2
3
:
1
5
:
0
0
0
0
:
3
0
:
0
0
0
1
:
4
5
:
0
0
0
3
:
0
0
:
0
0
0
4
:
1
5
:
0
0
0
5
:
3
0
:
0
0
0
6
:
4
5
:
0
0
0
8
:
0
0
:
0
0
0
9
:
1
5
:
0
0
1
0
:
3
0
:
0
0
1
1
:
4
5
:
0
0

Dijagram br. 5. Dnevni profil optereenja na SSROJOnovougraena oprema
(13/14.11.).

0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
1
2
:
0
0
:
0
0
1
3
:
3
0
:
0
0
1
5
:
0
0
:
0
0
1
6
:
3
0
:
0
0
1
8
:
0
0
:
0
0
1
9
:
3
0
:
0
0
2
1
:
0
0
:
0
0
2
2
:
3
0
:
0
0
0
0
:
0
0
:
0
0
0
1
:
3
0
:
0
0
0
3
:
0
0
:
0
0
0
4
:
3
0
:
0
0
0
6
:
0
0
:
0
0
0
7
:
3
0
:
0
0
0
9
:
0
0
:
0
0
1
0
:
3
0
:
0
0

Dijagram br. 6. Dnevni profil optereenja na SSROJOnovougraena oprema
(09/10.10.).

Dijagrami broj 5 i 6 predstavljaju profil dnevnog optereenja za karakteristine dane.
Treba napomenuti da su u oba dana vrena merenja sa novougraenom opremom ali su
scenariji razliiti.

Uporedno praenje merenih veliina za karakteristine dane

Datum uk_vreme isk_vreme trajanje/min
01-sep- 19:21:07 6:21:05 660
02-sep- 19:27:45 6:01:37 634
30-sep- 18:31:25 6:39:38 728
01-okt- 18:28:00 6:50:17 742
02-okt- 18:31:37 6:51:54 740
31-okt- 17:46:56 7:14:29 808
01-nov- 16:39:22 7:14:05 875
02-nov- 16:37:58 6:16:33 819
29-nov- 15:59:07 7:11:03 912
30-nov- 15:59:07 7:11:40 874
Tabela br. 4 Vrednosti vremena trajanja rada Jo u karakteristinim danima

dijagram opterecenja za karakteristcne dane
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
20/21 09. 02/03 10. 08/09 10. 28/29 10.
dani
w
a
t
i

Dijagram br. 7. Dnevni profil optereenja na SSROJO karakteristini dani

Dijagramom broj 7 je prikazan profil optereenja za razliite sluaje, 1- puna snaga a
preostali su prikaz razliitih scenarija tj. razliite - promenljive snage u toku rada.

Datum ID Brojila
Pozitivna
Aktivna
Energija T1
(kWh)
Pozitivna
Aktivna
Energija T2
(kWh)
Pozitivna
Reaktivna
Energija T1
(kVArh)
Pozitivna
Reaktivna
Energija T2
(kVArh)
20.09. 10610619 49829,10 29052,91 28553,43 13911,43
28.09. 10610619 50024,96 29327,53 28593,29 13966,07
01.10. 10610619 50090,87 29427,47 28596,88 13975,06
15.11. 10610619 51026,42 30645,73 28598,36 14025,55
Tabela br. 5 Vrednosti oitavanja brojila karakteristinih dana
AKTIVNA REAKTIVNA asovi rada A/h R/h
perid kWh kVArh h kWh u satu kVArh u satu
20.09-28.09 470,48 94,50 92,05 5,11 1,03
28.09-01.10 165,85 12,58 38,50 4,31 0,33
01.10-15.11. 2153,81 51,97 600,03 3,59 0,09
Tabela br. 6 Vrednosti utroka aktivne i reaktivne energije u periodima karakteristinih
dana

datum kWh vreme uklj
vreme
isklj trajanje h
trajanje
min kwh uteda %
26/27.09. 68,55 18,37 6,34 11,97 718,2 5,7 0
09/10.10. 39 18,2 6,5 12,1 730 3,21 44,06
13/14.11. 53,23 16,31 6,26 13,55 835 3,82 33,25
Tabela br. 7 Vrednosti utroka aktivne energije za karakteristine dane i uporedno
praenje

Merenja u intervalu 15.11. - 22.12.2010.

Dnevno opterecenje na dan 06/07.12.
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
1
2
:
0
0
:
0
0
1
3
:
3
0
:
0
0
1
5
:
0
0
:
0
0
1
6
:
3
0
:
0
0
1
8
:
0
0
:
0
0
1
9
:
3
0
:
0
0
2
1
:
0
0
:
0
0
2
2
:
3
0
:
0
0
0
0
:
0
0
:
0
0
0
1
:
3
0
:
0
0
0
3
:
0
0
:
0
0
0
4
:
3
0
:
0
0
0
6
:
0
0
:
0
0
0
7
:
3
0
:
0
0
0
9
:
0
0
:
0
0
1
0
:
3
0
:
0
0
as
o
p
t
e
r
e
c
e
n
j
e

(
W
)

Dijagram br. 8. Dnevni profil optereenja na SSROJO novougraena oprema
(06/07.12.).
Dnevno optereenje na dan 11/12.12.
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
1
2
:
0
0
:
0
0
1
3
:
3
0
:
0
0
1
5
:
0
0
:
0
0
1
6
:
3
0
:
0
0
1
8
:
0
0
:
0
0
1
9
:
3
0
:
0
0
2
1
:
0
0
:
0
0
2
2
:
3
0
:
0
0
0
0
:
0
0
:
0
0
0
1
:
3
0
:
0
0
0
3
:
0
0
:
0
0
0
4
:
3
0
:
0
0
0
6
:
0
0
:
0
0
0
7
:
3
0
:
0
0
0
9
:
0
0
:
0
0
1
0
:
3
0
:
0
0
as
O
p
t
e
r
e
e
n
j
e

(
W
)

Dijagram br.9. Dnevni profil optereenja na SSROJOnovougraena oprema
(11/12.12.).

datum A1 A2 R1 R2
15.11.2010. 51026,42 30672,82 28598,36 14027,54
01.12.2010. 51448,06 31177,69 28599,05 14065,10
22.12.2010. 52169,24 31828,86 28654,51 14111,86
Tabela br. 10 Vrednosti oitavanja brojila karakteristinih dana

A R rad Jo proseno na as
period
kWh kVArh h kWh kVArh
15.11.- 01.12. 926,51 38,25 236,4 3,92 0,16
01.12.- 22.12. 1372,35 102,22 332 4,13 0,31
Tabela br. 11. Vrednosti utroka aktivne i reaktivne energije u periodima izmeu K-ka
dana

Tabela br. 12. Vrednosti utroka aktivne energije za karakteristine dane i uporedno
praenje

Dijagram br.10. Profil optereenja na SSROJO po danima (15.11.-22.12.).

datum kWh
vreme
uklj
vreme
isklj
trajanje
h
trajanje
min kwh uteda %
26/27.09. 68,55 18,37 6,34 11,97 718,2 5,73 0,00
06/07.12. 62,04 15,54 7,27 15,73 943,8 3,94 31,14
11/12.12. 69,87 16,12 7,03 14,91 894,6 4,69 18,17
3. Miljenje o sistemu:
Ovaj sistem je primenljiv u delovima grada sa stubovima javnog osvetljenja sa
novijim svetiljkama sa izvorima NaVP ali i sa feromagnetnim prigunicama.
Nismo sigurni da je potpuno primenljiv za svetiljke instalirane u nadzemnoj
mrei, jer zbog svojih gabarita se postavlja u stub a ne u svetiljku. U koliko se
postigne smanjenje gabaritnih mera upravljakog modula svetiljke, i ostvari
mogunost njegove ugradnje u samu svetiljku, tada ovaj sistem posebno dobija
na znaaju i postaje znaajno primenljiviji.
Sistem za daljinsko upravljanje i kontrolu javnog osvetljenja ne zahteva nikakve
investicije u dodatnu infrastrukturu. Dogradnja je u postojeu opremu, dodaje se
komunikator uz svaku svetiljku a koncentrator uz komandno upravljaku
jedinicu u razvodni orman reona. Komunikacija izmeu koncentratora u ormanu
i svakog modula svetiljke se vri kroz energetske kablove (PLC komunikacija)
Sistem ima mogunost definisanja i upravljanja 12 grupa u okviru jednog reona
i svaka grupa moe biti nezavisno upravljana po odabranom (pripremljenom)
scenariju.
Odabirom scenarija nivoa osvetljaja (ostarivanjem dimovanja) i definisanjem
perioda trajanja tih nivoa osvetljaja postie se znaajna uteda u utroku
elektrine energije. Nivo utede elektrine energije se kree u granicama od 1% -
45% u odnosu na postojei sistem (izvor svetlosti NaVP i feromagnetne
prigunice).
Kako je re o feromagnetnim prigunicama, reaktivna energija je prisutna i tu
nemamo pomaka.
Primenom sistema tj. smanjenjem nivoa osvetljaja istovremeno se postie i
produenje ivotnog veka izvora svetlosti. Na taj nain se ostvaruje i ekonomska
uteda u oblasti odravanja javnog osvetljenja.
Moe se dobiti kompletna dijagnostika rada i stanje sistema javnog osvetljenja.
Ispravnost svake pojedinane svetiljke, njeno trenutno uklopno stanje i da li ono
odgovara zadatom, kao i broj neispravnih svetiljki, samo su neke od informacija
koje je mogue prikupljati. Ove informacije u mnogome mogu da podignu nivo
pouzdanosti sistema javne rasvete a da u isto vreme znaajno smanje trokove
odravanja i eksploatacije, a posebno vreme potrebno za detektovanje kvarova.
Ovo se moe tretirati kao privremeno reenje, kao prvi stepen na sprovoenju
energetske efikasnosti i pokretanja upravljanja u rekonstruisan reon sistem
javnog osvetljenja. Sistem je otvoren, u smislu upotrebe i kasnije nadogradnje tj.
prelaska na elektronske predspojne naprave.

, . . .

, . . .

.

.
, GSM
, ,
.
,

.
.

. ,

.
,
.

, , (. ),
-,
.

, ,
.

( )
.
.
,
.

.
, ,
(, , ),
(
).
.
,
,
-
.
.

1:

, RS232 EURIDIS
,
, , .

.

. ,
() ,
.
,
. ,
.

,
.

.
.
GSM .

.

2:
( )

3: ,
. 23.50 03.50 .

, ,
,
.

, .
;

,
.

.

. ,
. ,
,
.

,
, ,
.
, ,
.

,
, 20%.
30 HPS 75W.
2250 W.
,
, ,
.
.
, ,
. 10 ,

,
.

18:30 19:00 19:30 20:00 20:30 21:00 21:30 22:00
1045,2 1046,2 1047,2 1048,3 1049,3 1050,4 1051,5 1052,6
1,0 1,0 1,1 1,0 1,1 1,1 1,1
22:30 23:00 23:30 0:00 0:30 1:00 1:30 2:00
1053,7 1054,9 1056,0 1057,2 1058,4 1059,6 1060,8 1062,0
1,1 1,2 1,1 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2
2:30 3:00 3:30 4:00 4:30 5:00 5:30 6:00
1063,3 1064,5 1065,7 1066,9 1068,1 1069,3 1070,5 1071,6
1,3 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,1

1:

0,8
0,9
1
1,1
1,2
1,3
1,4
1
8
:
3
0
1
9
:
0
0
1
9
:
3
0
2
0
:
0
0
2
0
:
3
0
2
1
:
0
0
2
1
:
3
0
2
2
:
0
0
2
2
:
3
0
2
3
:
0
0
2
3
:
3
0
0
:
0
0
0
:
3
0
1
:
0
0
1
:
3
0
2
:
0
0
2
:
3
0
3
:
0
0
3
:
3
0
4
:
0
0
4
:
3
0
5
:
0
0
5
:
3
0
6
:
0
0
4: 1

,
,
HPS
,
, .

. ,
,
.
,
.

,
.

, ,
.
,

.
,

. , :
.

Osvetljenje 2012

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osvetljenje 2012

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

, M.Sc.E.

You might also like