INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK

Saobraajni fakultet Travnik
Smjer: Telekomunikacije
PITANJA ZA INTEGRALNI ZAR!NI ISPIT IZ PRE"#ETA
TE$RIJA SIGNALA I %$#&NI%A'IJA
(kol)ka *+,-.*+,/0
1. ta je signal, pojam i karakteristike?
2. ta je amplituda?
3. ta je period?
4. ta je frekvencija?
5. Nabrojati iobli!enja signala"
#. ta je decibel?
$. Nabrojati sedam osnovni% mjerni% jedinica"
&. ta je vuk?
'. Nabrojati formate vu!ni% apisa"
1(. ta je )*+ ,pulsno - kodna modulacija.?
11. ta je /012, i koje su njene karakteristike?
12. Nabrojati pet karakteristika koje se o!ekuju od /0123a"
13. ta je 44?
14. ta predstavlja 5lue - ra6 disc?
15. ta su sateliti, i kako se dijele umjetni sateliti?
1#. )rincip rada i karakteristike satelitske mre7e?
1$. ta su satelitski sistemi, podjela?
1&. 8alika kvaliteta 12 slike u analognom i digitalnom sistemu?
1'. ta predstavlja digitaliacija vuka i slike?
2(. ta je 9 - transformacija, i koje su njene osobine?
21. ta je :;):;*<=2; transformacija, i koja su njena osnovna svojstva?
22. ta je modulacija, a >ta moduliranje?
23. ta je analogna modulacija, podjela?
24. ta je digitalna modulacija, podjela?
25. Nabrojati postupke multipleksiranja"
2#. Nabrojati vrste multipleksa"
2$. ta je ?@0N?
2&. 4oje su prednosti ?@0N3a nad ostalim sistemima?
2'. ta je radio difuija, i >ta obu%vata?
3(. ta predstavlja konverija govornog signala u modulisani signal?
31. Nabrojati savremene mre7e a prenos podataka"
A)i)tent: Pre1metni 2rofe)or:
3333333333333333333333333 3333333333333333333333333333
#r0 A4ra Zaimovi Prof0 1r0 )c0 5ali1 6i7i
,0 @?AN;: je - jedan od va7niji% i komplikovaniji% elemenata u !itavom procesu telekomunikacija. @ignal je
informacija koja prolai odreBenim medijem.
4arakteristike signalaC vremenska domena
frekvencijska domena3spektar
brina porasta
___________________________________________________________________________________________
__
Ul.Bunar bb-Dolac,72270 Travnik, BiH;Tel: ++387 30 540 58; !a": ++387 30 540 587;#u$.%&.bro&: 05'-0-%e(-'0-000')8;
*B#:5'-05-00'8-'0; +D bro&: 4235037'0003;UniCredit bank: 338 670 221 879 7234; Raiffeisen bank: 161 055 00 200 400 38;
NLB T!"anska banka: 132 400 200 87 28 626;,,,.iu--ravnik.co.
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK
INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK
gustoDa raspodjele amplituda
vr>ni faktor
snaga
*0 Am2litu1a je u fiici najveDi otklon (elongacija) od srednje vrijednosti veli!ine kojom se
opisuje val ili titranje. 2rijednost se amplitude ira7ava u istim mjernim jedinica kojima se ira7ava i
vrijednost te fiikalne veli!ine.
;mplituda prikaane talasne funkcije - ona!ena kao 6
-0 Perio1 je u fiici veli!ina kojom se iskauje trajanje jednog ciklusa periodi!ne promjene, kao >to je
npr. %armonijsko titranje. 1o je najmanji vremenski interval nakon kojeg vremenska funkcijaf,t. kojom se ta
promjena opisuje poprima iste vrijednosti, tj. a period 1 vrijediC +jerna jedinica @? a period je )ekun1a.
/0 Erekvencija je fiikalna veli!ina kojom se ira7ava broj titraja u odreBenom vremenskom intervalu. ,5rina
promjene fae sinusoidalnog valnog oblika ponata je kao kutna frekvencija..
80 @vaka ne7eljena promjena signala urokovana Fvanjskim i unutra>njimG faktorimaC prijenosnom
karakteristikom sistema, ka>njenjem signala kro sistem, vanjskim smetnjama ,>um..

linearna, nelinearna
>um
90 HdecibelF :1;< - ona!ava odnos imeBu dvije veli!ine, radi se o logoritamskoj veli!ini. d5 je apravo 1I1(
jedinice 5el, navane po iumitelju ;leJanderu Ara%amu 5ellu.
=0
___________________________________________________________________________________________
__
Ul.Bunar bb-Dolac,72270 Travnik, BiH;Tel: ++387 30 540 58; !a": ++387 30 540 587;#u$.%&.bro&: 05'-0-%e(-'0-000')8;
*B#:5'-05-00'8-'0; +D bro&: 4235037'0003;UniCredit bank: 338 670 221 879 7234; Raiffeisen bank: 161 055 00 200 400 38;
NLB T!"anska banka: 132 400 200 87 28 626;,,,.iu--ravnik.co.
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK
INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK
>0 9vuk nastaje kada neka materija vibrira. 9vuk se prostire u talasima. Erekvencija ti% vibracija meri se
jedinicama koje se naivaju %erci i ona!avaju onakom /. )ojam KfrekvencijaK odnosi se na broj oscilacija
koji se proivedu u sekundi, a varijacije u frekvenciji vuka proivode njegovu visinu, odnosno vuk visokog
ili niskog tonaliteta. 9vuk je po svojoj prirodi talas koji se >iri vadu%om odreBenom ja!inom i odreBenom
brinom. Lovjekovo u%o mo7e !uti vuk frekvencije imedu 2( i 2( ((( /.
?0
+?0? .+?0 +?0? format
Mave .M;2 +icrosoft format a digital audio
;udio ?nterc%ange Eile Eormat ,;?EE.
;udio
.;?E +acintos% format a digital
audio *0 .*0; Eormat vuka na audio *0
@un ;udio .;N @unov komprimovani digital audio
MindoOs +edia audio codec .M+; +icrosoft komprimovani format
+)<A ;udio :a6er 3 upotrebi .+)3 4omprimovani format sve vi>e u
,+0 4ori>tenjem )*+3a mogu se apisati ili reprodukovati prakti!no sve vrste audio signala. =grani!enja )*+3a
su sljedeDaC
P ograni!enje frekvencijskog opsega Q/R, te
P ograni!enje dinamike Qd5R.
Niskopropusni filter i ,kona!na. frekvencija uorkovanja fsr odreBuju raspolo7ivi frekvencijski opseg, a finoDa
kvantiiranja ograni!ava korisnu dinamiku audio signala.
___________________________________________________________________________________________
__
Ul.Bunar bb-Dolac,72270 Travnik, BiH;Tel: ++387 30 540 58; !a": ++387 30 540 587;#u$.%&.bro&: 05'-0-%e(-'0-000')8;
*B#:5'-05-00'8-'0; +D bro&: 4235037'0003;UniCredit bank: 338 670 221 879 7234; Raiffeisen bank: 161 055 00 200 400 38;
NLB T!"anska banka: 132 400 200 87 28 626;,,,.iu--ravnik.co.
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK
INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK
,,0 /012 je skraDenica a S/ig% 0efinition 1elevisionS. =vaj standard predstavlja televiiju u svom najboljem
obliku. /012 mo7e da emituje >est puta veDu koli!inu informacija od stari% analogni% sistema, stvarajuDi na
taj Tna!in bolji kvalitet reproductive slike i vuka. /012 je imi>ljen u Uapanskoj kompaniji N/4 @18:
,Nippon /VsV 46Vkai - @cience and 1ec%nical 8esearc% :aboratories. krajem #(3i% godina dvadesetog veka.
2ideo svojim svakodnevnim te%nolo>kim napretkom pribli7ava video sliku filmskoj slici. =d same svoje
pojave video slika se neprestano usporeBuje s filmskom. = tome postoje rali!iti stavovi. /012 nudi daleko
veDi kvalitet slike u odnosu na standardne televiore. @ obirom da je reolucija veDa, slika je o>trija, manje
mutna i u celini bli7a stvarnosti. /0 nudi i finije pokrete, detaljnjije i 7ivlje boje, a tu je i vrlo visok kvalitet
vi>ekanalnog vuka koji !ini iskustvo gledanja jo> boljim.
,*0
i)oka 1efinicija 3 sa reolucijom od 1(24J$#& i vi>e ta!aka po in!u, /012 je daleko superiorniji od
analogne televiije.
ea )lika 3 bog promene odnosa >irine i visine ekrana sa 4C3 na 1#C', propisana distanca posmatranja
ekrana je smanjena ,na primer ako je ekran visok 3( centimetara, onda preporu!ena radaljina inosi '(
centimetara od ekrana.. )ravi ralog a poveDanje >irine ekrana je omoguDavanje >irine polja gledanja slike
od 3( stepeni. 0a bi se ovo ispo>tovalo, gledalac mora biti na propisanoj daljini gledanja. =vako uveDano
polje je dosta realnije od standardni% deset stepeni kod N1@* standarda.
i(e boja 3 /012 slika nosi pet puta vi>e informacija o boji nego N1@* sistem. )recinost ovakve slike je
poprili!no revolucionarna.
!iri ekran 3 je prva stvar koju Dete primetiti kod /012 setova. =va moguDnost simulira pravi filmski ekran.
Aledanje filmova koji su adaptirani a 12 De uskoro biti pro>lost.
#/ultikanalni 1i7italni '" kvalitet 4vuka 3 je ne>to bog !ega sam se i odlu!io da pi>em o ovoj inovaciji.
Aledanjem /0123a !uDete mnogo prirodniji tonalni balans. 0ijaloi De biti mnogo vi>e raumljiviji. N #.1
sistemima, moguDe je dobiti jasan istovremeni vuk sa svi% # glavni% kanala. )rilikom te>ki% mikseva
efekata, !esto je te>ko raanati dijalog. N multikanalnim audio sistemima, dijalog De biti jasniji, !ak i u
scenama sa glasnim poadinskim efektima.
=setna De biti veDa uniformnost vukova okru7enja. :okaliacija vuka biDe precinija i fokusiranija.
Aledalac De takoBe moDi da do7ivi ceo dinami!ki opseg i frekventni odiv be distorije ili drugi% smetnji.
1akoBe, sistem De moDi da reprodukuje najni7e dve oktave be ikakvi% problema.
Novi ti2ovi ure@aja 3 svi su primetili komercijalni efekat ravni% ,flat. ekrana. 4ompjuterski,
televiijski ili bilo koji drugi ekrani do7ivljavaju preporod u svom diajnu. @a fleksibilno>Du
koju nudi /012, televiijske kompanije mogu da stvaraju ivanredne inovacije.
Nove mo7uno)ti 3 sa prednostima digitalne televiije dolai i digitalno programiranje, a sa
programiranjem i nove te%nolo>ke moguDnosti. N prevodu, kompjuteri, kamere, video rekorderi,
satelitsko programiranje i mre7e po!eDe da nude nove moguDnosti. 0igitalna televiija je
te%nologija koja De asigurno promeniti mnoge stvari.
,-0 0anas u7ivamo u punoj /0 reoluciji koju nude 5lu3ra6 filmovi, satelitski program i internet servisi poput
Wou1ube3a, a padom cijena i rastom kvalitete prikaa, nerijetko se takvi sadr7aji gledaju na aista velikim
televiorima i monitorima. =no >to je nekada bio /0, danas je 44 - reolucija buduDnosti. )omno7ite /0
reoluciju s !etiri i dobiti Dete 44. 0akle, sve vi>e se pri!a o 44 reoluciji, a koja ona!ava oko 4((( piksela
po %oriontali, a prvi takav televior je proivela 1os%iba krajem pro>le godine. 40 reolucija od 3&4( piksela
u 21#( linija je upravo dvostruko veDa od pune /0 reolucije s 1'2( piksela u 1(&( linija.
___________________________________________________________________________________________
__
Ul.Bunar bb-Dolac,72270 Travnik, BiH;Tel: ++387 30 540 58; !a": ++387 30 540 587;#u$.%&.bro&: 05'-0-%e(-'0-000')8;
*B#:5'-05-00'8-'0; +D bro&: 4235037'0003;UniCredit bank: 338 670 221 879 7234; Raiffeisen bank: 161 055 00 200 400 38;
NLB T!"anska banka: 132 400 200 87 28 626;,,,.iu--ravnik.co.
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK
INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK
,/0 5lu3ra6 0isc,50. predstavlja novu generaciju opti!ko prenosivi% medija. 8avijen je od strane 5lu3ra6 0isc
;ssociation
1
,50;., grupe svetski%, vodeDi% kompanija u domenu elektronike, personalni% ra!unara ?
digitalni% medija kao >to su ,;pple, 0ell, /itac%i, /), U2*, :A, +itsubis%i, )anasonic, )ioneer, )%ilips,
@amsung, @%arp, @on6, 104 and 1%omson.. Eormat 5lu3ra6 je ravijen da bi omoguDio snimanje i
reprodukovanje visoko3kvalitetnog video signala,/0., kao i da se na njega smesti velika koli!ina podataka.
=vaj format pru7a pet puta veDi kapacitet od tradicionalnog 0203a, ? mo7e da sadr7i od 25A5 do 5(A5 na
dual3la6er disku.
,80 @ateliti mogu biti prirodni i umjetni. )rirodni satelit je nebesko tijelo koje kru7i oko veDeg nebeskog
tijela, obi!no planeta. Nmjetni satelit je tijelo koje je !ovjek napravio i lansirao u orbitu 9emlje ili nekog drugog
planeta.
Nmjetni sateliti se dijele po funkciji naC
1elekomunikacijske - protok informacija
8adiodifune3 emitiranje televiije i radio programa odnosno satelitske televiije
+ateorolo>ke - promatranje 9emljine atmosfere
2ojne i >pijunske - prikupljanje informacija u svr%u obrane emlje
@atelite a nanstvena istra7ivanja
,90 @atelitske komunikacije podraumijevanju veDi broj be7i!ni% repetitorski% stanica ,satelita.. @vaki satelit
opremljen rali!itim transponderima3primopredajnik3 0olaeDi signal se poja!a i automatski prosljeBuje ali
na drugoj frekvenciji.
4arakteristike satelitske mre7e suC
iroko podru!je pokrivanja
2elika >irina frekfentnog pojasa
2eDe ka>njenje signala
1ro>kovi predaje signala neovisni o udaljenosti prijemnika
,=0 @atelitski sistemi mogu biti postavljeni u orbitama sa rali!itim putanjama, visinom i oblikom putanje
,kru7na i elipsta.
)rema orbitalnom radijusu se dijele naC
,ako 7elite napisati ne>to o njima, naBite profesorovu i asistenticinu preentaciju, ili pronaBite na
internetu..
,>0 *ssfs
,?0 Prije ne7o (to )e 4vuAni i vi1eo )i7nali mo7u 2o)lati Internetom moraju )e 1i7itali4ovati0
"i7itali4acija 4vuka
1
___________________________________________________________________________________________
__
Ul.Bunar bb-Dolac,72270 Travnik, BiH;Tel: ++387 30 540 58; !a": ++387 30 540 587;#u$.%&.bro&: 05'-0-%e(-'0-000')8;
*B#:5'-05-00'8-'0; +D bro&: 4235037'0003;UniCredit bank: 338 670 221 879 7234; Raiffeisen bank: 161 055 00 200 400 38;
NLB T!"anska banka: 132 400 200 87 28 626;,,,.iu--ravnik.co.
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK
INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK
Prema NBCui)tDovoj teoremi ako je najvea frekvencija )i7nala f moramo 7a u4orkovati 2f 2uta u
)ekun1i0 Po)toje i 1ru7e meto1e 4a 1i7itali4aciju 4vuka ali je 2rinci2 i)ti0
"i7itali4acija )like
i1eo )nimak )e )a)toji o1 )ekvence frameDova0 Svaki frame je 2o1ijeljen na male 1ijelove koji )e
4ovu 2ik)eli0 Za crnoDbijelu )liku to je > bita :*89 nijan)i )ivo7<E a 4a kolor */ bita :2o > 4a )vaku o1
o)novniF boja<0
*+0 Z D tran)formacija je o2erator)ki 2o)tu2ak 2o7o1an 4a rje(avanje je1na1Gbi 1iferencijaE )liAno kao (to
je La2laceova tran)formacija o2erator)ki 2o)tu2ak 4a rje(avanje 1iferencijalniF je1na1Gbi0 & ovom
2o7lavlju )e uAe temeljne 2o)tavke Z D tran)formacije0
ZDtran)formacija )e moGe uve)ti 2ola4ei o1 La2la)ove tran)formacije na )lije1ei je1no)tavan
naAin0 Po(to je La2la)ova tran)formacija kontinualno7 )i7nala 1efini)ana 2reko inte7rala:
uvodeDi smjenu Xe
s1
, dobija se slijedeDi iraC
# =sobine unilateralne 93transformacijeC
$ :inearnost
$ )omjeranje signala u vremenu udesno
$ )omjeranje signala u vremenu ulijevo
$ +no7enje signala sa vremenskim faktorom
$ +no7enje signala sa eksponencijalnim faktorom ili skaliranje 9 kompleksne u!estanosti
$ +odulacija signala
$ 4onvolucija
$ Arani!ne teoreme 93transformacije
*,0 :aplaceova transformacija je tv. integralna transformacija, pomoDu koje je moguDe KpretvoritiK operacije
deriviranja i integriranja neki% funkcija u jednostavnije algebarske operacije koje se ivode na transformatima
ti% funkcija.
=sobine :apleceove transformacijeC
# :inearnost
# )omak u slici ili s-pomak
# )omak u originalu ili t-pomak
# 0iferenciranje f(t)
# 0erivacija a bilo koji n
# ?ntegriranje f(t)
# ?nverna :aplaceova transformacija
**0 +odulacija 3 postupak obrade signala u predaji s kojim se u prijenosni signal SutiskujeS poruka
+oduliranje 3 postupak mijenjanja el. signala koji sadr7i informaciju radi prijenosa ,oda>iljanja.. 4od
moduliranja mijenja se jedan ili vi>e parametara pomoDnog signala ovisno o signalu koji prenosi informaciju
3Y reultat modulirani signal
*-0 ANAL$GNA #$"&LA'IJA
Am2litu1na mo1ulacija 3 je postupak modulacije kod kojega se amplituda signala nosioca mijenja oko srednje
vrijednosti - proporcionalna promjena sa modulirajucim sig.
Hrekvencij)ka mo1ulacija D nastaje kada se mijenja trenutna frekvencija prijenosnog signala proporcionalno
promjeni raine modulacijskog signala. 4od E+3a, mijenja se frekvencija nositelja prema modulacijskom signalu
Ha4na mo1ulacija 3 kao i frekv. modulacija je oblik kutne modulacije. 4od )+3a se faa nositelja mijenja ovisno
o modulacijskom signalu
*/0 0?A?1;:N< +=0N:;*?U<
___________________________________________________________________________________________
__
Ul.Bunar bb-Dolac,72270 Travnik, BiH;Tel: ++387 30 540 58; !a": ++387 30 540 587;#u$.%&.bro&: 05'-0-%e(-'0-000')8;
*B#:5'-05-00'8-'0; +D bro&: 4235037'0003;UniCredit bank: 338 670 221 879 7234; Raiffeisen bank: 161 055 00 200 400 38;
NLB T!"anska banka: 132 400 200 87 28 626;,,,.iu--ravnik.co.
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK
INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK
"i)kretna mo1ulacija am2litu1e :Am2litu1e SFift %eBin7< 3 kod ;@43a se amplituda nositelja mijenja
prema modulacijskom signalu i to tako da signal postoji ako je modulacijski signal jednak 1, a ne postoji ako
je jednak (.
"i)kretna mo1ulacija frekvencije :HreCuencB SFift %eBin7< 3 4od E@4 se frekvencija nositelja mijenja
diskretno prema modulacijskom signalu. Najjednostavnija je binarna E@4 s dvije frekvencije nositelja.
"i)kretna mo1ulacija fa4e :PFa)e SFift %eBin7< 3 4od )@4 mijenja se faa nositelja ovisno o
modulacij. signalu. Eaa modulacij. signala mo7e imati dvije ili vi>e rali!iti% unaprijed odreBeni% faa.
)@4 modulacija mo7e se takoBer dobiti pomoDu dva ;@4 signala, sli!no kao i E@4
*80 )=@1N)*? +N:1?):<4@?8;NU; 3 9ajedni!ko dijeljenje prijenosni% kapaciteta ,resursa. od strane vi>e
vea koje nose informacione podatke
+ultipleksiranjem ili vi>estrukim iskori>tenjem se veDem broju ivora i odredi>ta omoguDuje istodobna
upotreba iste vee u mre7i tj. prijenosni medij se mo7e vi>estruko koristiti
*90 Hrekvencij)ki multi2lek) :H"#< D raspolo7ivi pojas frekvencija se dijeli na odreBeni broj kanala ,manji%
dijelova pojasa.
remen)ki multi2lek) :T"#< D raspolo7ivo vrijeme se dijeli na vremenske okvire trajanja. )ojedini
okvir se dijeli na vremenske odsje!ke koji jednako traju
%o1ni multi2lek) :'"#< D svi kanali u istom trenutku prijenosa koriste istu frekv. 5ebjed. radvajanje
se ostvaruje na taj na!in >to se svakom kanalu dodijeli sopstveni kod, tj. bebjedonosni prostori se
realiuju kori>tenjem kodova koji u kodnom prostoru imaju ugraBeno neop%odno rastojanje
*=0 0igitalna mre7a integrisani% slu7bi ,engl. ?@0N, ?ntegrated @ervices 0igital NetOork. ravijena je, nakon
vi>e godina usagla>avanja, idavanjem prvi% standarda 1'&4. godine. )rvi eksperimenti vr>eni su u Uapanu,
4anadi i 2elikoj 5ritaniji, od 1'&4. do 1'&#, a atim i u Erancuskoj, Nema!koj i @;0. Erancuska je prva
uvela ?@0N 1''(. god. a a njom i veDina emalja, uklju!ujuDi i Uugoslaviju, odnosno @rbiju. ?@0N je
realiovan kao nova te%nologija na staroj infrastrukturi. ? dalje se koriste klasi!ne telefonske parice, ali vi>e
ne postoji ograni!enje na ulau u centralu u obliku pojasnog filtra koji ograni!ava signal na opseg od 3(( /
do 34(( / . @ignal se prenosi u digitalnom obliku i pri tom se ostvaruju bitske brine koje su natno veDe
nego u pomoD klasi!ni% modema.
*>0 )rednosti ?@0N nad ostalim sistemima jesuC
3 integracija rali!iti% usluga preko jednog transportnog sistema koji obebeBuje pretplatniku ni7u cenu
usluga nego kada bi koristio posebne sisteme,
3 signaliacija veliki% sposobnosti, >to omoguDava uvoBenje novi% slu7bi,
3 poseban kanal a signaliaciju ,korisnik ne !uje signal biranja broja ni neke druge signale..
*?0 8adio difune telekomunikacije obu%vataju radio sisteme pomoDu koji% se jedna poruka istovremeno prenosi
od ivora prema velikom broju korisnika. )ostoje dve osnovne grupe sistema, a prenos govora i muike
,radiofonija. i a prenos slike ,televiija..
-+0 U ovom delu opisan je postupak za formiranje digitalnog modulisanog signala. Veliki
deo teorije pokazane u ovom udbeniku moe se prepoznati u pojedinim koracima u
obradi signala. Meutim, mnogi postupci sadre i korake koji nisu objanjeni jer se
obrauju u kursevima na viim godinama studija, pa e !itaoci tada i potpunije
razumeti na!in funkcionisanja "#M sistema. =snovna blok >ema postupka a obradu govornog
signala prikaana je na slici 11.$.4. ;nalogni govorni signal frekvencijski se ograni!ava na opseg koji
odgovara obi!nom telefonskom signalu, od 3(( Hz do 34(( Hz . =dabiranje takvog signala vr>i se sa
u!estano>Du od & kHz , a kvantiacija se vr>i sa 13 bita po odbirku. 5itska brina ovog signala inosi !ak 1(4
kbit I s i nije pogodna a prenos.
___________________________________________________________________________________________
__
Ul.Bunar bb-Dolac,72270 Travnik, BiH;Tel: ++387 30 540 58; !a": ++387 30 540 587;#u$.%&.bro&: 05'-0-%e(-'0-000')8;
*B#:5'-05-00'8-'0; +D bro&: 4235037'0003;UniCredit bank: 338 670 221 879 7234; Raiffeisen bank: 161 055 00 200 400 38;
NLB T!"anska banka: 132 400 200 87 28 626;,,,.iu--ravnik.co.
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK
INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK
Slika 10. Postupak za obradu govornog signala
$igitalizovani signal zatim se deli u segmente %ramove& trajanja '( ms . U svakom ramu
nalazi se po 1)( odbiraka, odnosno '(*( bita . U bloku koji se naziva koder govora vri se
veoma e+kasna kompresija signala. ,a izlazu kodera govora dobija se signal !ija bitska
brzina iznosi 1- kbit . s i osam puta je manja od brzine na ulazu. /ostupak kompresije
govornog signala veoma je sloen i nije opisan u ovom udbeniku. /osle kodera govora
signal se dovodi na ulaz kanalskog kodera. 0analski koder ponovo menja bitsku brzinu sa
ciljem da se obezbedi detekcija i korekcija greaka u prenosu signala. ,akon dodavanja
tzv. zatitni1 ili redundantni1 bita, izra!unati1 specijalnim postupkom, signal na izlazu
kanalskog kodera ima bitsku brzinu od ''.* kbit . s . #ignal koji se prenosi radio prenosom
mora da bude zatien od greaka u prenosu, ali jo vie od prislukivanja. 2ez ulaenja u
detalje, treba rei da se u sistemu "#M za zatitu koriste konvolucioni koderi i uklapanje
blokova %engl. 2lock 3nterleaving&. #vaki ram trajanja '( ms nakon kompresije sadri ')(
bita . 4vi biti dele se u tri grupe5
6 0lasa 371 5 8( bita %greka u nji1ovom prenosu ima najvee posledice&,
6 0lasa 37' 5 1-' bita %greka u nji1ovom prenosu ima umereno velike posledice&,
6 0lasa 33 5 9* bita %greka u nji1ovom prenosu nema velike posledice&.
Arupa od 5( bita i klase ?31 koduje se tako >to im se dodaje ni od tri bita koji slu7e a proveru ta!nosti prenosa.
;ko se na prijemnoj strani otkrije da je do>lo do gre>ke, ovi% 5( bita amenjuje se sa malo oslabljenim
vrednostima bita dobijeni% u pret%odnom ramu. @ada se grupi>e 5(T3 bita ajedno sa 132 bita i klase ?32 i
dodatna 4 bita u ni od 53T132T4X1&' bita. =vakav ni dovodi se u tv. konvolucioni koder koji na svom ilau
daje dvostruko veDi broj bita, dakle 3$&. 4onvolucioni koder ira!unava dve ilane vrednosti na osnovu
vrednosti svakog bita i pret%odna !etiri ulana bita. )ostupak je veoma slo7en i ovde neDe biti detaljnije opisan.
=vom niu dodaje se $& bita i klase ?? koji se prenose nea>tiDeni. Na taj na!in dobija se ram koji sadr7i 45# bita,
sa trajanjem od 2( ms i bitskom brinom od 22.& kbit I s . @adr7aj ovog rama jo> jednom se modifikuje da bi se
govorna poruka maksimalno a>titila u toku prenosa tako >to se ram sabere sa tv. pseudo slu!ajnim niom bita
koji se ira!unava na poseban, veoma slo7en na!in. ;lgoritam a a>titu ravijen je a potrebe a>tite vojni%
podataka. )roivoBa!i opreme moraju da ugrade ovaj algoritam u svoje ureBaje ,kako predajnike, tako i mobilne
telefone.. )reuimanje prava na kori>Denje algoritma veoma je ograni!eno strogim uslovima a kori>Denje i
!uvanje algoritma, po>to se radi o bebednosti prenosa podataka u !itavoj A@+ mre7i. 0odatna a>tita od
prislu>kivanja ostvarena je tako >to se ovakav blok ne prenosi u celini nego podeljen u & podblokova od po 5$
bita. =vi podblokovi prenose se u & uastopni% vremenski% proor!iDa, tv. slotova, ili burstova ,engl. burst3
prasak, kratak period intenivne aktivnosti, obi!no se ne prevodi nego koristi u engleskom obliku.. Ni sastavljen
od & slotova !ini jedan ram vremenskog multipleksa, tv. 10+; ram ,engl. 10+31ime division +ultiple ;ccess,
tj. 2i>estruki pristup sa vremenskom raspodelom..
___________________________________________________________________________________________
__
Ul.Bunar bb-Dolac,72270 Travnik, BiH;Tel: ++387 30 540 58; !a": ++387 30 540 587;#u$.%&.bro&: 05'-0-%e(-'0-000')8;
*B#:5'-05-00'8-'0; +D bro&: 4235037'0003;UniCredit bank: 338 670 221 879 7234; Raiffeisen bank: 161 055 00 200 400 38;
NLB T!"anska banka: 132 400 200 87 28 626;,,,.iu--ravnik.co.
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK
INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK
-,0 Savremene mreGe 4a 2reno) 2o1ataka
U dananje vreme pred telekomunikacione mree postavljaju se sve vei i vei za1tevi u
pogledu oli!ine podataka koje treba preneti po to nioj ceni. :edan od razloga predstavlja
ogromno poveanje broja korisnika 3nterneta koji neprekidno primaju ili alju podatke u
digitalnoj formi. $rugi vaan razlog jeste dugotrajno zauzimanje telefonske linije oni1
korisnika koji se na 3nternet priklju!uju pomou modema. ;rei razlog je svakako sve vea i
!ea potreba za direktnim komunikacijama meu ljudima. 0omunikacione mree koje
mogu da ostvare ove za1teve zasnivaju se na novim te1nologijama, prvenstveno prenosu
kroz opti!ka vlakna. $anas se !esto koristi pojam propusni opseg %engl. band<idt1& kao
mera za koli!inu podataka koji se mogu preneti u jedinici vremena. /oveanje propusnog
opsega ima kao reultat ravoj novi% primena ,tv. aplikacija. koje koriste taj poveDani propusni opseg. Na taj
na!in javlja se poitivna povratna sprega kojoj se a sada ne sagledava kraj.
1elekomunikacione mre7e danas se dele na nekoliko na!ina. Uedna od !esto kori>Deni% podela
jeste podela naC
3 lokalne mre7e ,:;N, engl. :ocal3area NetOorks, obu%vataju objekte.Z
3 gradske mre7e ,+;N, engl. +etropolitan3area NetOorks, obu%vataju kvartove ili naselja.,
3 regionalne mre7e ,M;N, engl. Mide3area netOork, obu%vataju >ira podru!ja. i
3 javne mre7e, tj. mre7e koje pripadaju telekomunikacionim kompanijama.
4od nas su najbolje ravijene javne mre7e, dok pojedine kompanije, univeriteti, dr7avne ustanove, itd. postepeno
ravijaju svoje lokalne i druge mre7e. 2eDina komunikacioni% sistema opisani% u pret%odnim poglavljima,
prvenstveno telefonija i ?@0N, a ramenu digitalni% signala primenjuju rali!ite standarde. 4lasi!ne standarde
karakterisala je mala iskori>Denost komunikacioni% puteva ,vea., a imali su i mnoge druge nedostatke pa su
poslednji% nekoliko godina postepeno amenjeni standardima koji imaju ajedni!ki naiv @;0. @0/ standard
otvara moguDnost a ispunjenje mnogi% savremeni% a%teva, u o!uvanje postojeDe opreme i skoro svi% raniji%
ulaganja, >to je veoma na!ajno sa aspekta ekonomske isplativosti. )rve @0/ meBunarodne preporuke usvojene
su 1'&&. godine. N njima su opisani digitalni protoci, elementi i principi multipleksiranja. @0/ mre7e unele su
na!ajna pobolj>anja u komunikacione sisteme. 2eoma va7na osobina @0/ mre7e sadr7ana je u prvoj re!i naivaC
sin%rone mre7e. 9a dva ili vi>e signala ka7e se da su sin%roni ako im se trenuci prelaska sa jednog na drugi
signaliacioni interval podudaraju ili se ralikuju ,pomereni su. a konstantni vremenski interval
N;0;+ @< 0; U< 4=:?4= 1=:?4= 0=2=:UN= 9; )8=:;9; C)
1& nisam imala vremena da tra7im, a kamo li da smi>ljam,
3( i 31 je i Nedinovog seminarskog rada. <to vam pa sebi skratite odgovor. C0
___________________________________________________________________________________________
__
Ul.Bunar bb-Dolac,72270 Travnik, BiH;Tel: ++387 30 540 58; !a": ++387 30 540 587;#u$.%&.bro&: 05'-0-%e(-'0-000')8;
*B#:5'-05-00'8-'0; +D bro&: 4235037'0003;UniCredit bank: 338 670 221 879 7234; Raiffeisen bank: 161 055 00 200 400 38;
NLB T!"anska banka: 132 400 200 87 28 626;,,,.iu--ravnik.co.