Prihrana vinove loze azotnim đubrivima

Tokom ranog proleća se vrši đubrenje vinove loze. Prihrana vinove loze azotnim đubrivom
KAN-om obavlja se kod prve obrade zemljišta jer će najveći deo azota vinova loza iskoristi
do cvetanja.Preporučuje se dodati, uvažavajući količinu azota dodatu prethodno u jesenjem
đubrenju, 10 g/m2 KAN-a 27% N.
Prihrana se obavlja u dva navrata: ½ početkom vegetacije i posle cvetanja ili 2/ ½
početkom vegetacije, ¼ posle cvetanja, a ¼ mesec dana posle drugog prihranjivanja.
Uloga azota je u vegetativnom porastu i povećanju lisne površine, no ne smemo preterati
jer prekomerna količina azota, pogotovo bez osnovnog jesenjeg đubrenja, izaziva osipanje
cvetova, pojavu rehuljavosti grožđa, slabo dozrevanje grožđa.
Vina dobijena sa zemljišta koja su bogata azotom su slabijeg kvaliteta, imaju slabije izraženu
aromu, teže se bistre, stabilizuju i čuvaju.
Uz redovno jesenje đubrenje mineralnim đubrivima, vinograde treba svake treće do četvrte
godine đubriti zrelim stajskim đubrivom u količini od 30-40 t/ha ili 3-4 kg/m2. Primenom
stajskog đubriva obogaćuje se zemljište organskim materijama, popravljaju se odnosi vode i
vazduha u zemljištu, mikrobiološka aktivnost u zemljištu, a time i celokupna plodnost
zemljišta. Stajsko đubrivo je najbolje uneti u zemljište u jesen odmah posle berbe.

Prihrana vinove loze preko lista

Folijarna prihrana vinove loze obavlja se tečnim đubrivima, koja u sebi, pre svega, sadrže bor,
gvožđe i magnezijum. Prvo tretiranje obavlja se pre cvetanja, dok se tokom vegetacije obavlja prema
potrebi - od dva do četiri puta.
Folijarna prihrana vinove loze omogućava da se pomoću malih količina hraniva održava
ishranjenost vinograda. To se posebno odnosi na sušne periode.
Svakako, ona ne bi trebalo da bude jedini način đubrenja, jer je osnovna ishrana preko
korena.
Tečna folijarna đubriva
Prihrana preko lista obavlja se tečnim đubrivima, koja sadrže miko i makro elemente.
Najbitniji su magnezijum, bor i gvožđe. Potrebno je voditi računa koji element je potreban u
kojoj fenofazi razvoja.
Bor je važan pre cvetanja, jer utiče na bolju oplodnju, povećava klijavost i vitalnost
polenovih zrnaca. Gvožđe se primenjuje kada je loza posađena na zemljištu sa većim
sadržajem karbonata. Listovi tada žute i pojavljuje se hloroza. U tu svrhu korsiti se i
magnezijum, posebno na peskovitim područjima.
Kada se primenjuju folijarna đubriva
Prvo tretiranje obavlja se pre cvetanja, dok se tokom vegetacije obavlja prema potrebi - od
dva do četiri puta. Kada su dani topli, tretiranje se obavlja rano ujutro ili kasno popodne.
Rastvor mora da bude neutralne reakcije, kako se ne bi pojavile ožegotine na listu.

Đubrenje vinove loze u jesen

Osnovno đubrenje vinograda NPK đubrivima najbolje je obaviti u jesen, nakon berbe, zato što se
tada vinograd dublje obrađuje, pa hraniva iz mineralnih đubriva dospevaju u dublje slojeve
zemljišta!

Uzgoj vinove loze zahteva redovno đubrenje kojim lozi nadoknađujemo hraniva iznesena
prinosom odnosno berbom grožđa, ali se, takođe, stvaraju zalihe svih onih hraniva koja
nedostaju u zemljištu da bi se obezbedili redovni prinosi dobrog kvaliteta.
Osnovno đubrenje vinograda NPK đubrivima najbolje je obaviti u jesen, nakon berbe, zato
što se tada vinograd dublje obrađuje, pa hraniva iz mineralnih đubriva dospevaju u dublje
slojeve zemljišta.
Tokom jeseni i zime unesena hraniva se rastvaraju kroz čitav obrađeni sloj zemljišta i tako
dolaze bliže korenu vinove loze. Koren za vreme zime ne miruje nego raste, usvaja hranljive
materije iz zemljišta. One stvaraju zalihe u korenu i nadzemnim delovima čokota, a u proleće,
kada krene vegetacija, ta se rezervna hraniva, prikupljena u periodu od jeseni do proleća,
troše za rast i razvoj zelenih mladica i formiranje rodnih pupoljaka na mladicama. Kada
bismo ishranu, odnosno đubrenje vinove loze, odložili za proleće, uticaj bi se odrazio samo
na povećanje bobica i težinu grozda, a na broj rodnih mladica i broj grozdova po čokotu ne
bismo puno uticali.

Preporuke za đubrenje vinove loze

Vinova loza je veliki potrošač kalijuma koji pozitivno utiče na skupljanje šećera u
bobicama grožđa, povećanje otpornosti na sušu, gljivične infekcije, mehanički pritisak i
zimske promrzline. Fosfor je važan u početnim fazama rasta i razvoja jer podstiče razvoj
korena, jačajući tako koren i čitav čokot, što se odražava na kondiciju i veću otpornosti na
visoke i niske temperature.
Dobra ishrana fosforom povoljno utiče na formiranje cvasti u pupovima, na ranije zrenje
grožđa i na potpunije dozrevanje grozdova. U slučaju nedostatka fosfora smanjuju se prinos i
kvalitet grožđa, a u proleće vegetacija kasni. Ipak, vrlo često na vinogradarskim zemljišima
fosfor je blokiran i nedostupan biljkama zbog izrazite kiselosti zemljišta. Na takvim
površinama je potrebno najpre rešiti problem kiselosti, odnosno obaviti kalcizaciju
zemljišta.
Za osnovno đubrenje vinove loze primenjuju se NPK đubriva koja sadrže manji procenat
azota, a naglašen sadržaj fosfora i kalijuma. Petrokemija preporučuje NPK 7-20-30 ili NPK
(MgO, SO3) 7-14-21 (2, 18) čiji odnos hraniva odgovara potrebama vinove loze.
Za srednje dobar prinos grožđa od 10 t/ha neophodno je đubrenjem uneti u zemljište 100-120
kg/ha azota (N), 50-100 kg/ha fosfora (P2O5) i 85-170 kg/ha kalijuma (K2O). Dakle, na
zemljištima umereno dobro snabdevenim fosforom i kalijumom primenjuje se 500 kg/ha
NPK 7-20-30 ili 700 kg/ha NPK (MgO, SO3) 7-14-21 (2, 18).
Tom količinom đubriva podmiruju se ukupne godišnje potrebe vinove loze za fosforom i
kalijumom, a manju količinu azota, koja se unese, vinova loza će iskoristiti za rast i razvoj
korena tokom zimskog perioda.

Đubrenje zrelim stajskim đubrivom

Uz redovno đubrenje mineralnim đubrivima treba voditi računa i o sadržaju organske
materije u zemljištu. Zato je dobro vinograde svake treće ili četvrte godine, u jesen,
pođubriti zrelim stajskim đubrivom u količini 30-40 t/ha ili se može primeniti neko drugo
organsko đubrivo. Na taj način se povoljno utiče na stabilnost strukture zemljišta,
mikrobiološku aktivnost, vodo-vazdušne i toplotne prilike u njemu, odnosno na ukupnu
plodnost zemljišta.
Ukoliko se osnovno đubrenje ne obavi u jesen, treba ga obaviti zimi kada vremenske prilike
to dozvoljavaju, ali svakako bi ga treblo obaviti pre početka vegetacije u proleće.

Prihrana vinove loze tokom čitave sezone

Prihrana vinove loze azotnim đubrivom KAN-om obavlja se rano u proleće kod prve obrade
zemljišta jer će najveći deo azota vinova loza iskoristi do cvetanja. Preporučuje se dodati,
uvažavajući količinu azota doda u pri jesenjem đubrenju, 10 g/m2 KAN-a 27% N. Prihrana se
obavlja u dva navrata, i to početkom vegetacije i posle cvetanja ili ½ početkom vegetacije, ¼
posle cvetanja, a ¼ mesec dana posle drugog prihranjivanja. Uloga azota je u vegetativnom
porastu i povećanju lisne površine, no ne smemo preterati jer prekomerna količina azota
pogotovo bez osnovnog jesenjeg đubrenja izaziva osipanje cvetova, pojavu rehuljavosti
grožđa, slabo dozrevanje grožđa. Vina dobijena sa zemljišta koja su bogata azotom su
slabijeg kvaliteta, imaju slabije izraženu aromu, teže se bistre, stabilizuju i čuvaju.

Uz redovno jesenje đubrenje mineralnim đubrivima, vinograde treba svake treće do četvrte
godine đubriti zrelim stajskim đubrivom u količini od 30-40 t/ha ili 3-4 kg/m2. Primenom
stajskog đubriva obogaćuje se zemljište organskom materijama, popravljaju se odnosi vode i
vazduha u zemljištu, mikrobiološka aktivnost u zemljištu, a time i celokupna plodnost
zemljišta. Stajsko đubrivo je najbolje uneti u zemljište u jesen odmah posle berbe.

Folijarna prihrana vinove loze

Prihrana vinove loze putem lista obavlja se mineralnim lako rastvorljivim-vodotopivim
đubrivima . Ona su isključivo namenjena za dopunsku lisnu ishranu vinove loze makro i
mikroelementima i to najpre hranivima kao što je magnezijum (Mg), bor (B) i gvožđe (Fe)
čiji se nedostatak često i javlja na vinogradarskim zemljištima.

Prihrana vinove loze tokom čitave sezone

Prvo tretiranje folijatnim đubrivima se vrši pri samom razvoju mladih lastarića, odnosno kada
lastari dostignu dužinu 10 – 15 cm. Naredna tetiranja se obavljaju istovremeno kada i
tretiranje od plamenjače i pepelnice. Izuzetak je, ukoliko dođe do pojave simptoma
nedostatka nekog od maikroelemenata, tada tretiranje folijarnim đubrivima treba izvršiti
mimo tretiranja u zaštiti od bolesti i štetočina.

Ukoliko je vinova loza posađena na zemljištu koje ima veći sadržaj karbonata, na listovima
će se pojaviti žućenje ili tipična hloroza koja je uzrokovana nedostatkom gvožđa (Fe). Tada
treba primeniti neko od folijarnih đubriva sa nešto većim sadržajem Fe – gvožđa.

Prednost folijarnih đubriva odnosno prihrane vinove loze putem lista je u tome što se i malim
količinama hraniva održava ishranjenost vinograda, posebno ako nastupi duži sušniji period,
kada su znatno smanjena usvajanja hraniva iz zemljišta.

Treba napomenuti da prihrana vinove loze folijarnom đubrivima nikako i ni u kom slučaju ne
sme biti jedina đubrenje vinove loze, jer je ishrana preko korena osnovna.