Intervali

U muzikoj toriji se stvarno koriste izuzetno intuitivni nazivi za pojmove. Prosto ne mogu da
poverujem da na spominjanje rei: interval, neko nebi mogao barem da nasluti, ako ne ak i da
pogodi o emu se radi.

Interval je razmak po visini izmeu bilo koja dva tona u lestvici, melodiji ili uopte. Interval se
"meri" izmeu dva tona. Ako se odsviraju jedan za drugim onda je to melodijski interval ali ako su
oba odsvirana istovremeno onda je to harmonski interval.Intervala ima raznih, dele se u par grupa:
po veliini, smeru (misli se na to da li su uzlazni ili silazni) i vrsti. Ako ih delimo po visini evo
kakvih sve intervala ima: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta, septima, oktava, nona,
decima, undecima, duodecima, tercdecima, kvartdecima i kvintdecima. Radi se zapravo o podeli po
veliini razlike izmeu dva tona. Prima (latinski primus = prvi) je razmak od jednog tona, sekunda
od dva, terca od tri itd. Da vidimo kako to izgleda zapisano notama, samo, ovu tabelu uzmite sa
rezervom da nebi ispalo da se svi intervali mere od tona C. Naravno, mogue ih je meriti izmeu
bilo koja dva tona.

Sem po veliini, kao to rekosmo, intervali se dele i po smeru. Postoje uzlazni i silazni. Uzlazni su
oni kod kojih je prvi ton nii a drugi vii a silazni oni kod kojih je prvi ton vii a drugi nii.

Ovo su do sada sve bili primeri intervala izmeu takozvanih celih nota. ta se deava ako jednoj od
nota dodamo neki predznak: povisilicu ili snizilicu? Intervali ponu da se dele po vrsti. Dele se na:
iste, male, velike, umanjene i prekomerne.
 razlika u razlika u
naziv
stupnjevima pragovima
ista prima - 0
prekomerna prima + /2
1
1
mala sekunda 1-1/2 1
velika sekunda 1 2
prekomerna sekunda 1+ /2 1
3
umanjena terca 2-2x(1/2) 2
mala terca 2- /2
1
3
velika terca 2 4
prekomerna terca 2+1/2 5
umanjena kvatra 3-1/2 4
ista kvarta 3 5
prekomerna kvarta 3+ /2 1
6
umanjena kvinta 4-1/2 6
ista kvinta 4 7
prekomerna kvinta 4+1/2 8
umanjena seksta 5-2x(1/2) 7
mala seksta 5- /2
1
8
velika seksta 5 9
prekomerna seksta 5+ /2 1
10
umanjena septima 6-2x(1/2) 9
mala septima 6- /2
1
10
velika septima 6 11
prekomerna septima 6+1/2 12
umanjena oktava 7- /2
1
11
ista oktava 7 12
prekomerna oktava 7+ /2 1
13

Evo, za kraj, jo nekoliko primera isto da potpuno utvrdimo priu.

melodijska uzlazna mala terca

harmonska velika seksta

melodijska umanjena
septima
Povisilice i snizilice
Povisilice i snizilice mogle bi podpasti pod lekciju o visini tona ali su kao esto korieni znaci
zasluili da se o njima posebno pria zato evo nekoliko reenica o njima.

Tonovi: C, D, E, F, G, A i H nisu jedini koji ine tonski sistem. Ovi tonovi su takozvani celi tonovi
i svaki od njih se moe povisiti i sniziti jedanput ili ak dvaput.

Povisilice

Povisilice su znaci (tanije predznaci kako ih tretira muzika teorija) kojim se, kada se piu note,
neka nota povisuje. Piu se neposredno ispred note i nota biva poviena za polustepen.

Svaku notu je mogue povisiti. No pre nego krenemo redom sa

pojedinanim nabrajanjem povienih nota prvo da se podsetimo neto. Setite se da izmeu prvog i
drugog stupnja C dur skale, odnosno tona C i D, postoji ceo stepen. Postojanje celog stepena
zapravo znai da izmeu C i D postoji jo jedan ton koji je na po pola stepena od oba. Taj ton je
povieno C. Povienim notama se na ime dodaje nastavak -is.

Setite se jo da izmeu E i F stoji polustepen. A i povisilica die ton ba za polustepen. Kako to

sad, ispade da je povieno E (Eis) zapravo F? Pa i jeste, praktino, ali nikako ne i teoretski (pri tom
mislim na muziku teoriju). Potrudite se kako znate i umete da ovo shvatite ba ovako kako pie jer
stvarno nije sve jedno. O tome kako i zato neto kasnije.

Note pored toga to mogu biti poviene mogu biti i dvostruko poviene. Znak za obeleavanje
moe biti ili dvostruka povisilica ili znak x koji je ekvivalentan.

Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. Duplo poviene note vie su za ceo stepen i na ime
povienog tona dodaje se -isis. Ovde se moe ponoviti pria od malopre, C povieno za ceo stepen
jeste isto to i D ali je to ipak Cisis.

Snizilice

Snizilice mu dou isto to i povisilice samo to one sniavaju ton.

I ovde bi se ceo pasos o povisilicama mogao prepisati da nije jedne zakoljice koju valja objasniti.
Kao to su Eis i F "isto" (hm, isto) tako su i Cis i Des "isto". Jelte, snieni tonovi izgovaraju se sa
dodatim nastavkom -es. Izuzetak su snieno E i A koji se izgovaraju Es i As. Sinonim za snieno H
(Hes) je B. Ovde strogo obratite panju, kod nas je B, snieno H a u amerikoj literaturi B je H.
Oni su bukvalno po alfabetu da li imena tonovi pa se kod njih zovu: C, D, E, F, G, A i B, odnosno
kad se krene iz A: A, B, C, D, E, F i G.

Evo najzad i jedne razlike izmeu povisilica i snizilica. Dvostruko snieni tonovi nemaju znak koji
zamenjuje dva sniena.

Dvostruko snieni tonovi izgovaraju se sa nastavkom -eses izuzimajui E, Eses i A, Asas.

Stupanj i stepen
C, D, E, F, G, A i H zajedno sa prvim sledeim C ine osnovnu lestvicu (C dur skalu) o kojoj ete
se u ovoj koli Gitare nasluati. Kao osnovna esto se uzima za primer ma ta trebalo da se
objasni.

Stupanj

Osnovnu lestvicu, kao to rekosmo, ine C, D, E, F, G, A, H i C i svaki ton je jedan od stupnjeva

lestvice. U konkretnoj lestvici C je prvi stupanj lestvice, D drugi, E trei, F etvrti, G peti, A esti,
H sedmi i C osmi stupanj. Ako bi lestvicu inili neki drugi tonovi prvi stupanj bi bio prvi ton te
lestvice, drugi stupanj drugi ton itd. Jednostavno svaki ton ima onaj stupanj koji odgovara rednom
broju mesta u skali.

Stepen

Izmeu stupnjeva (tonova) neke lestvice postoje razmaci koji se zovu stepeni. Stepen moe biti ceo
ili polustepen. Evo kako sve izgleda ako za primer uzmemo C dur lestvicu. Izmeu C i D, tanije
prvog i drugog stupnja C dur skale stoji ceo stepen. Izmeu D i E, drugog i treeg stupnja ceo
stepen, izmeu E i F, treeg i etvrtog stupnja polustepen, izmeu F i G, etvrtog i petog stupnja
ceo stepen, izmeu G i A, petog i estog stupnja opet ceo stepen, izmeu A i H, estog i sedmog
stupnja isto ceo stepen i na kraju izmeu H i C, sedmog i osmog stupnja polustepen. Raspored
celih i polustepena meu stupnjevima je ono po emu se skale razlikuju.

Sve se ovo moda najbolje vidi na klavijaturi. Tano tamo gde postoji ceo stepen izmeu stupnjeva
postoji i crna dirka izmeu dve bele a tamo gde je raspon polustepen crne dirke nema.
Linijski sistem i kljuevi
Ono to su za mati kockice a za srpski linije to je za note linijski sistem a klju mu doe kao neki
predpokazatelj kako itati napisano. Diplomatski reeno linijski sistem i klju tesno sarauju.

Note se "crtaju" po linijskom sistemu kojeg ini pet linija. Izgleda ovako:

Pet linija i etiri praznine izmeu su mesta gde se note zapisuju. I linije i praznije broje se odozdo
na vie. Linijski sistem se na svom poetku spaja vertikalnom linijom koja se zove spojnica.

Kao primer evo nekoliko nota ispisanih po linijskom sistemu tanije po linijama i prazninama.

Da bi se znalo koja nota prestavlja koji ton na poetku svakog linijskog sistema crta se znak koji se
zove klju. Klju koji se najee koristi zove se violinski ili G klju.

Violinski klju se ne zove za dabe jo i G klju. Nota napisana na drugoj liniji, oko koje se crta
violinski klju, je upravo nota G.

Drugi po popularnosti klju jeste bas klju. Obratite panju, kod njega ton F igra glavnu ulogu.

Baritonski F klju.

Basso profondo F klju.

Sopranski C klju.
Mecosopranski C klju.

Altovski C klju.

Tenorski C klju.

Ako mene pitate, najbitnije je da nauite violinski klju. Bas klju ako neznate i nije toliko strano
naravno sem ako niste basista. Bas klju esto koriste i pijanisti poto se u bas kljuu pie ono to
sviraju levom rukom. Za ove ostale kljueve dovoljno je da znate da postoje i da znate mesto gde
se o njima moete podsetiti.
Visina tona
Visina tona je, kao to rekoh, jedna od karakteristika svakog tona koji ujemo. U daljem tekstu
pokuau da vam doaram ta to zapravo znai.

Ljudi svemu vole da daju imena pa su tako i tonovi i (ili) note dobili svoja. Meutim nije to jedini
razlog, imena data tonovima znaajno olakavaju komunikaciju meu muziki pismenima. Zato to
ba ovde spominjem? Zato jer ime tona ukazuje ba na njegovu visinu, a ne na trajanje, boju ili
jainu.

C (Do), D (Re), E (Mi), F (Fa), G (Sol), A (La) i H (Si), ne izgleda teko, a? Pa i nije. Do, Re, Mi,
Fa, Sol, La, Si i Do po solmizaciji, a C, D, E, F, G, A i H po abecedi. Ja u se ovde sluiti
abecednim imenima tonova. Da bih uopte mogao da vam priam o visini tona trebalo bi prvo da
vam objasnim koji je ton vii a koji nii. Cvrkutanje ptica je visoko a zvuk koji proizvodi motor
velikog kamiona je nizak. Jednostavno, kad uporeujete dva tona, onaj koji zvui piskutavije je
vii.

Kada su note u pitanju, tu je stvar jo prostija, note se zapisuju u notni sistem (o njemu neto
kasnije) i princip odreivanja visine tona je vizuelan. Nisko napisana nota - nizak ton, visoko
napisana nota - visok ton. E sad, obzirom da se note najee niu od niih ka viim, a malopre je
napisano ba tako, sledi da je ton C u ovoj grupi najnii, da je E vie od D a nie od F i da je H
najvie.

Obzirom da i vokal i instrumenti mogu da proizvedu mnogo vie od sedam tonova stvar je
zamiljena tako da se ovaj redosled stalno ponavlja: ...G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G,
A, H, C, D, E, F, G, A... Skup svih tonova zove se tonski sistem. Da bi se znalo, recimo, na koje F
se misli, tonovi su podeljenji u grupe - oktave tonskog sistema koje se niu ovim redosledom.

2C 2D 2 E F
2 2 G A
2 2 H - Subkontra oktava
1C 1D 1 E F
1 1 G A
1 1 H - Kontra oktava
C D E F G A H - Velika oktava
c d e f g a h - Mala oktava
c1 d1 e1 f1 g1 a1 h1 - Prva oktava
c2 d2 e2 f2 g2 a2 h2 - Druga oktava
c3 d3 e3 f3 g3 a3 h3 - Trea oktava
c4 d4 e4 f4 g4 a4 h4 - etvrta oktava
c5 d5 e5 f5 g5 a5 h5 - Peta oktava

Dakle, spisak svih tonova koji pripadaju tonskom sistemu od nieg ka viem glasio
bi: 2C, 2D, 2E, 2F, 2G, 2A, 2H, 1C, 1D, 1E, 1F, 1G, 1A, 1H, C, D, E, F, G, A, H, c, d, e, f,
g, a, h, c1, d1, e1, f1, g1, a1, h1, c2, d2, e2, f2, g2, a2, h2, c3, d3, e3, f3, g3, a3, h3, c4, d4, e4, f4,
g4, a4, h4, c5, d5, e5, f5, g5, a5 i h5.
Sve ovo moe se napisati i notama. Note se piu znacima a ne slovima i to u sistemu koji je
specijalno prilagoen njima a zove se linijski sistem. ta e koji znak znaiti zavisi i od kljua u
kom se pie. Upravo linijski sistem i kljuevi tema su sledeeg asa.

Visina tona - II deo

Ova strana se bavi zapisivanjem nota, odnosno prepoznavanjem njihove visine. Poznavanje imena
tonova, notnog sistema i violinskog kljua preduslov je za shvatanje onoga to ovde pie.

U verbalnom sporazumevanju za odreivanje visine tona bitno je njegovo ime a visina tona se kod
napisane note oitava mestom gde je napisana (za razliku od trajanja koje se odreuje oblikom).
ta to praktino znai? Seate se, je l' tako, da se ton G u violinskom klju pie na drugoj liniji
notnog sistema. To znai da se ton G pie na drugoj liniji (velike li mudrosti).

Ako se jo seate napomenuli smo da se vii tonovi, na notnom sistemu piu vie a nii nie. Po
ovoj logici sledi da se ton A, koji ide odmah posle G i vii je od njega, pie odmah iznad G. Ovde
je vano napomenuti da linije i praznine podjednako aktivno uestvuju u zapisivanju nota u notni
sistem. Dakle, ton A se pie u prazninu izmeu druge i tree linije, zapravo u drugu prazninu.

Vii tonovi vie a nii nie. Ton F je nii od G i evo kako se on zapisuje.

Kako ne bih troio bajtove uludo pokazujui tonove jedan po jedan evo svih nota koje staju na
notni sistem. Takoe iskoristiu priliku da vam kaem kako su ono G, A i F iz predhodne prie
ustvari g a i f .
1 1 1

Od e do f sve ide lako meutim ta sa notama koje su nie od e ili vie od f . Za zapisivanje ovih
1 2 1 2

nota u pomo se zovu zamislite ko? Pomone linije. Kako bi se smanjila koliina nacrtanih
pomonih linija one se ne crtaju dokle god nema potrebe za njima. Nota d (nia od e ) pie se u
1 1

prazninu izmeu zamiljene prve pomone i prve linije i tu se pomona linija ne crta a c se pie na
1

prvoj pomonoj liniji i tu se pomona linija crta.

Isto pravilo vai i za pisanje nota koje su vie od f . Nota g se pie u prazninu izmeu zamiljene
2 2

prve pomone i pete linije a a na prvoj pomonoj liniji.

2

Evo napisanih svih nota. Prvo mala oktava.

Prva oktava.

Druga oktava.

Trea oktava.

Note etvrte oktave piu se kao i note tree ali se iznad njih dodaje oznaka 8va. Sve note sem c . 4

Za kraj ovog teksta dodao bih jo da se u violinskom kljuu zapisuju note u rasponu od c do h a u
4

bas kljuu od C do h .
2
1
Tabela nota na gitari
Sada kad znate kako se tonovi zovu, note piu i kako se timuje gitara vreme je da sve to poveete
u jednu celinu.

U lekciji o timovanju gitare videli ste gde se na gitari nalaze tonovi e2, h1, g1, d1, a i e. U ovoj
ete videti gde se nalaze i ostali. Pritiskom ice na neki prag menjate joj duinu pa tako menjate i
visinu tona koji daje. to vei broj praga, to vii ton. Razlika izmeu dva susedna praga je
polustepen. Iz svega ovog sledi da se tonovi na ici, niz vrat, niu po redu, na primer: E, F, Fis, G,
Gis, A, Ais, H, C, Cis, D, Dis...

Primetiete da su u ovoj tabeli ispisana imena tonova bez dodatnih oznaka koje ukazuju na to o
kojoj se oktavi radi. Ovakav nain je ee u praksi jer note svojim poloajem ve ukazuju na
visinu tona. Jedino to vam jo mogu rei je da ovo treba znati napamet.

Tabela nota na vratu gitare

Tabela nota na vratu gitare sastoji se od est notnih sistema koji svaki za sebe predstavlja po jednu
icu. Iznad njih ispisani su brojevi od 0 do 12, naravno re je o pragovima. Uz pomo ove tabele
lake ete se snalaziti sa notama.
Tabela nota na notnom sistemu

Tabela nota na notnom sistemu pokazuje koja je ica zaduena za koje note. Ovde se zapravo
odlino vidi da gitara od dvanestog praga prve pa do prazne este ice idealno pokriva notni sistem
to uopte nije sluajno. Setite se da je na akustinim gitarama upravo XII prag poslednji koji se
moe dohvatiti.
timovanje gitare
Pre nego odsviramo neto bilo bi cool da prvo natimujemo gitaru. Kako se to radi, kako se koja
ica zove i ostalo proitaete ba ovde.

timovanje je radnja koju ete na gitari najee raditi zato bi bilo zgodno da to nauite da radite
to bolje i to pre (i za to krae vreme, publika ume biti strano nestrpljiva). Pored toga to je
gitaru mogue natimovati loe mogue je natimovati raznim timovima. Ovde je obraen
standardni, takozvani, italijanski tim za gitare sa est ica.

Na gitari se zapravo ne timuje gitara nego ice, to se samo tako kae. Da bi se ica naterala da
svira ton koji nama treba ona se odputa i zatee ivijom. Zatezanjem se dobija vii a odputanjem
nii ton. Visina tona prve ice odsvirane na prazno (nepritisnuta ni na jednom pragu) podeava se
dokle god nepostigne visinu tona e . Prvom icom se na gitari smatra najtanja ica. Druga ica na
2

prazno treba da daje ton h , trea ton g , etvrta d , peta a i esta ton e.
1 1 1

Kako bi ste znali kako tano zvue ovi tonovi najbolje da kao uzorak ujete iste ove tonove na
nekom drugom instrumentu i natimujete gitaru. Klavir je kao instrument za uzorkovanje dobar
izbor jer se teko ratimava a i kad se timuje, timuje se kvalitetno pa se tako mogunost greke
smanjuje. Uostalom, klavijature su najbolji izbor jer one ni nemogu da se ratimuju. Evo slike koja
e vam pomoi da lake naete ove tonove na klavijaturi.

ice imaju i svoja imena koja su dobila od tonova koje sviraju i svojih rednih brojeva. Prva ica se
zove e1. Ovo je jedina ica kojoj se ime pie malim slovom, pre svega da bi se razlikovala od este
koja takoe daje ton E. Simbolino malim slovom jer je (naj)tanja. Druga ica se zove H2, trea
G3, etvrta D4, peta A5 i esta E6. Kliknite na neki od zvunika i uete koji ton koja ica daje.
Ovo vam ujedno moe pomoi pri timovanju.

Postoje male duvaljke sa samo est pisaka koje daju ove karakteristine tonove. Meutim bilo ta
da koristite moraete na sluh da pogaate da li ica daje ba taj ton. Postoje i ureaji, ak i
programi za raunar, zovu se timeri, koji e vam i u tome pomoi. Trznete zadatu icu i
gledate u kazaljku koja vam govori koji ton daje vaa ica i da li treba da je zateete ili
otputate. Ova pomagala su izvrsna i blagonaklono ih preporuujem svima, ipak savetujem
sam da obavezno izvebate i vae uvo.

timovanje gitare - II deo

Da bi smo mogli da nastavimo priu o timovanju morao sam da ubacim onu tabelu sa rasporedom
tonova na gitari.Bez predhodne lekcije o tome gde se nalazi koji ton nisam imao alibi da priam o
onome to je kod timovanja najspominjanije, uveni peti i etvrti prag. Primetite da je ton koji
daje ica E6 pritisnuta na petom pragu isti onaj ton koji daje ica A5 kada se odsvira prazna. A5 na
petom pragu isto je to i D4 prazna. D4 na petom pragu jednako je praznoj G3 ici. G3 i H2
nemaju razliku od pet ve od etiri praga i to je jedini izuzetak. H2 i e1 opet su sa razlikom od pet
pragova.

Kad ovo znate prostom logikom moete zakljuiti da ako imate jednu natimovanu ici, da bi ste
natimovali sledeu, nemorate na nekom drugom instrumentu traiti uzorak nekog tona ve ga
moete dobiti sa natimovane ice. Ako, recimo, imate natimovanu treu icu pritisnite je na
etvrtom pragu i timujte drugu dok na prazno nedobijete isti ton. Po predhodnoj logici idite redom
od ice do ice i natimovaete ih sve.

Jedan od dobrih fazona je iskoristiti telefon kao timer. Podignite slualicu. Signal koji ujete: "tu-
tuuu, tu-tuuu" je ton A. Po njemu natimujte petu pa redom i ostale ice. Ovo znam da je sluaj sa
jugoslovenskom ptt mreom. Kako je u nekim drugim zemljama nemam pojma. Ako ivite napolju
proverite sad odmah o kom se tonu radi (ustvari nemojte ba odmah, da vam ne pukne veza :) da
sledei put znate. Ako vas ne mrzi i meni javite.

Od koristi moe biti i snimak neke pesme za koju znate u kom je tonalitetu. Svi ivi znaju da
Hendriksov Hej Do ide iz E, a Sultani svinga od Strejtsa iz D mola itd. Ako oko vas mena
nijednog instrumeta, ni timera, ni ovog sajta, ni telefona, niega, onda mora da ste na pustom
ostrvu?! alim se, u tom sluaju poverujte gitari, dotimujte je koliko joj je minimalno potrebno,
trebalo bi da niste daleko od pravog tima.

Za napredne evo jo jednog trika. On vai samo za parove ica izmeu kojih je razlika pet pragova.
Odsvirajte flaolet na sedmom pragu donje ice (na primer D4) i flaolet na petom pragu gornje
(A5). Kada se odsviraju zajedno trebalo bi da daju isti ton. Ako su ice ratimovane razlika u
frekvencijama se jasno uje dodatnim treperenjem koje se usporava to je tim korektniji. Sa ovim
ipak treba biti malo obazriviji jer ovaj metod hoe malo da vas prevari ako nemate izvebano uvo.
Distorzija ili drajv dodatno pojaavaju ujnost razlike u frekvencijama.

timovi za gitare sa est ica.

1. 2. 3. 4. 5. 6. ica
E H G D A E
E H G# E H E
E H G D A D
Eb Hb Gb Db Ab Eb
D A F# D A D
F C G D A E
Trajanje tona
Trajanje je uz visinu, o kojoj smo do sada priali, jedna od vanijih karakteristika svakog tona.
Meni je ova pria o trajanju oduvek imala mnogo veze sa matematikom, nadam se da to nee biti
oteavajua okolnost.

Slino kao i kad je u pitanju visina i trajanje za tonove ima imena a za note oblik kao znak
raspoznavanja. Obzirom da je stvar prosta evo kako se koji ton i nota zovu i izgledaju.

Evo i meusobnih odnosa trajanja.

Nota po svom obliku ima raznih. Izuzimajui celu notu svaka pored notne glave ima i vrat a one
krae od etrvtine i barjai. Sve jedno je da li vrat stoji s leve ili desne strane glave, radi se o
istom trajanju. Ova razlika se pravi samo kad se note piu. Da note koje se piu na treoj praznini
ili iznad ne bi trale mnogo ka gore njima se vrat pie na dole (s leve strane glave) a one koje se
piu na drugoj praznini ili ispod, vrat se pie na gore (sa desne strane glave). Note na treoj liniji
piu se po izboru.

Barjai se obavezno crta nadesno, meutim, kada se nae vie takvih nota zajedno umesto
barjaia se crta rebro. Rebrom je mogue spojiti i vie nota razliitog trajanja, evo nekoliko
primera:

Malopre je bilo rei o okretanju vrata note, od ovoga se odstupa u sluaju kada je vie nota spojeno
rebrom. Obzirom da se note striktno spajaju rebrom samo sa jedne strane rebro se crta onako kako
kae prva nota.
Pauze
Pauze su trenuci u kojima izvoa ne svira. Istini za volju nema ih mnogo ali morao se izmisliti
nain i za njihovo zapisivanje.

Na sledeoj slici prikazani su ekvivalenti znakova za trajanje pauza u odnocu na note. Sa pauzama
stvari stoje mnogo prostije, poto nemaju funkciju odreivanja visine sve se uvek piu na isti nain,
ustvari, postoje odstupanja ali znatno rea nego kod nota. Samo ako iz nekih razloga (veoma retko)
cela i polovina pauze ne mogu da se napiu na etvrtoj i treoj liniji piu se na drugim linijama ali
na isti nain. Cela "visi" a polovina "lei" na liniji i to je sve. Samo uzgred da primetim da ih je,
ako se znaju note, lako zapamtiti. I ovde cela i polovina meusobno lie, etvrtina ima (za moj
ukus) najlepi znak meu svim znakovima, a osmina i krae pauze isto imaju barjaie, isto
komada kao i note.
Znaci za produavanje trajanja
Kao to u matematici ne postoje samo brojevi: 1, 2, 4, 8, 16, 32 itd. tako i u muzici ne postoje samo
trajanja od 1/1, 1/2, 1/4, 1/8, 1/16... Znaci o kojima je odve re slue da bi se zapisale i ostale
vrednosti trajanja.

Tri znaka s kojima se produava vrednost nota i pauza zovu se: taka, luk i korona. Takom se
postiu samo karakteristina produenja a lukom nekarakteristina dok se koronom zapisuju
neodreena produenja.

Taka

Taka je znak kojim se produava trajanje note. Zapisuje se neposredno iza glave note ili pauze a
takva nota se zove nota sa takom. Moe ih biti jedna ili dve. Par primera:

Produenje koje se dobija takom unapred je poznato, novo trajanje je jedna ipo vrednost
originalne note. emu taka, zato se trajanje od, recimo, tri etvrtine ne bi zapisalo kao tri note od
jedne etvrtine ili jednom polovinom i jednom etvrtinom a ne polovinom s takom? Zapisivanjem
tri pojedinane note od etvrtine izazvalo bi kod onog ko ita note izvoenje tri tona. Zapisivanjem
polovine s takom izvodi se samo jedan ton ali sa duim trajanjem. U sluaju da se uz neku notu
nalaze dve take nota za prvu taku dobija produenje od polovine svoje vrednosti a za drugu,
polovinu vrednosti prve take. Moda zvui malo komplikovano ali im malo uete u tos ovo e
vam biti prosto. U praksi e te esto nailaziti na note sa takom a ree na one s dve. Ja do sada
nikad nisam naiao na notu s tri take, ako sluajno naiete na takvu nedajte se zbuniti, izraunajte
joj vrednost isto onako kao i drugoj.

Luk

Luk, ili ligatura kako se drugaije zove, nije znak koji sam po sebi produava notu za neku
vrednost, nego se lukom spajaju note iste vrednosti i sabiraju njihova trajanja.

Ligaturom je, spajajui trajanja po elji, mogue dobiti svaku vrednost ma kakva ona bila. Moda
jeste malo komplikovanija od take ali daje vie mogunosti. Takom nije mogue dobiti vrednost
od 5/4 a lukom jeste ali nije mu to jedina primena, koristi se i u mnogim drugim situacijama. Kako
sve nebi bilo skroz prosto pobrinuo se legato. Legato je znak za nain kako treba odsvirati neke
note. Na alost slino se zapisuju i zovu a na sreu lako prepoznaju jer ligatora spaja samo note iste
visine i izmeu svake se mora uneti znak a legato samo prvu i zadnju notu i note u toj grupi ne
moraju biti iste visine.

Jo neto, lukovima se ne spajaju pauze, ako malo razmislite videete da nema ni potrebe.

Korona

Korona je znak koliko slian toliko i razliit od take. Korona je potrebna i dovoljna sama sebi ali
je njeno produenje neodreeno.

Korona je znak koji se crta iznad ili ispod note koja se produava. Ona notu produava na
neodreeno. U praksi se nota iznad koje je uneta korona svira kao ton koji se ne prekida. Na gitari
bi to odprilike izgledalo ovako: trznete icu i pustite da ton traje dok se ica sama ne umiri. Kao to
vam predpostavljam ve i samo pada na pamet, korona se koristi uglavnom na kraju kompozicije.
Moda izgleda malo nelogino ali i pauza moi imati koronu. Uzmite primer partiture za vie
instrumenata od kojih samo jedan izvodi zadnji (koroniran) ton. Zadnji ton za ostale instrumente,
obzirom da nita ne sviraju, bie pauza kojoj se takoe mora dodati korona.
Metrika
Cela pria o trajanju nota ima smisla samo ako se zajedno uz nju spomene i metrika. Metar,
odnosno takt, je ono ime se bavi metrika.

Ono to muziku ini posebno lepom jeste raznovrsnost u svakom pogledu. Pokret joj daju
naglaeni i nenaglaeni delovi. Grupa metrikoh delova, od po dva, tri, etiri itd. zove se takt. Takt
je ujedno i najmanja muzika jedinica.

Pravilo je da je uvek prvi deo u taktu naglaen a da su ostali nenaglaeni. Ako je takt dvodelan prvi
je naglaen a drugi nenaglaen. Ako je takt trodelan prvi je naglaen a drugi i trei ne ali ako je takt
etvorodelan onda je prvi deo naglaen drugi ne, trei polunaglaen i etvrti opet nenaglaen.
Naglaeni deo zove se teza i obeleava se pravom linijom a nenaglaen arza i crta se kao luk.

Znakovi za tezu i arzu retko se zapisuju u note jer je ono to bi one trebalo da kau podrazumevana
stvar. Ipak ponekad se vide, uglavnom kad su ba ovakve lekcije u pitanju. Za razliku od njih u
note se obavezno unosi znak kojim se odvajaju taktovi. Tanka vertikalna crta preko svih pet linija
notnog sistema obeleava kraj jednog i poetak drugog takta. Ta linija zove se taktica. Dve tanke
vertikalne linije znak su za kraj veih muzikih celina u kompoziciji a jedna tanka i jedna debela
znak su za kraj kompozicije.
Takt
Malopre kad smo spominjali takt reeno je da ih ima dvodelnih, trodelnih, x-todelnih itd. Koliko
on to delova moe da ima i ta su zapravo ti njegovi delovi je ono to u sad probati da vam
objasnim.

Teoretski gledano delovi koji ine takt jesu teze i arze ali praktino to su neke vrednosti trajanja
nota. Evo primera, recimo da se radi o trodelnom taktu i da polovina note predstavlja jedan deo.
Vrstu takta obeleavamo i itamo kao razlomak ove dve vrednosti pa bi za takt iz primera rekli da
je tro-polovinski. Naravno ovu muziku karakteristiku vie je nego neophodno zapisati u note.
Opet kao razlomak ovo se zapisuje u notni sistem posle kljua a pre nota, zapravo, taktova za koje
to vai.

Ovakav takt ima trajanje od tri polovine koje su njegovi delovi. Ma koliko i kojih delova bilo svaki
traje jednako. Izvedite to tako to e te ravnomerno otkucavati rukom po stolu, nogom po podu,
pustiti metronom ili neto sedamnesto i svakom delu dati trajanje jednog otkucaja. Tri otkucaja,
takt, jo ako je prvi otkucaj naglaen eto i metrike.

Kao delovi takta najee se javljaju polovine, etvrtine i osmine, ree cele note i esnestine (ja ih
nikad nisam vid'o). Za brevis-e i tridesetdvojke i teorija kae da se ne pojavljuju kao delovi takta.

Kada se na poetku napie tip nekog takta to vai sa sve taktove koji slede. Nemojte se zbuniti ako
meu notama ponovo naiete na novi znak. To znai da na tom mestu prestaje vanost stare oznake
i da sledee taktove treba taktirati po novonapisanom. Obratite panju, ova pojava nije retka.
Postoje ak tako zamiljene kompozicije u kojima se pravilno smenjuju dve ili vie vrste taktova.
Kako se nebi stalno pisale oznake raspored koji se ponavlja napie se na poetku.

Taktovi sa dva i tri dela spadaju u grupu prostih to je i logino jer se svaki takt sa vie delova
moe razloiti na proste. Pre nego nastavimo priu o sloenim taktovima prvo da nabrojim sve
proste taktove.
Sloeni taktovi
Oho ho, o ovome bi imalo mnogo da se pria, zato u probati da ovo ispriam u skraenoj verziji.

Neko ko se dobro razume u izraunavanje kombinacija sa i bez ponavljanja lako bi doao do broja
varijanti sloenih taktova. Kako ih nebi sve spominjao (nisam pad'o na glavu kad sam bio mali)
uzeu samo par njih kao primer. Evo recimo takt od pet etvrtina.

Pre nego u njega postavimo teze i arze prvo ga treba podeliti na proste. To je lako, jedan trodelni i
jedan dvodelni. Meutim kako stoje? Ovaj problem se ponekad reava nainom zapisivanja takta
posle kljua.

Ako je raspored ba ovakav onda je sasvim lako otkriti naglaene i nenaglaene etvrtine ovog
takta. Prva etvrtina je naglaena, druga i trea ne, onda je etvrta etvrtina polunaglaena i peta
opet nenaglaena.

Posle ovoga mislim da vam nee biti teko da i sami izvedete varijantu pet-etvrtinskog takta sa
rasporedom prostih 2+3. Ali dosta o ovom primeru. Sledei primer pokazuje takt 7/8. Zato ba on?
Pa zato to verujem da ste bar nekad uli pesmu "Jovano, Jovanke", ako ne narodnu verziju onda
sigurno u izvoenju Leb i Sol-a. E, ova stvar je u taktu sedam osmina i to sa rasporedom 3+2+2.
Ako ste sluali ovu pesmu u ivo sigurno ste primetili kako Vlatko uvek pre poetka muzike vie:
jen-dva-tri, jen-dva, jen-dva. To je tano to, je l' da?

Obratite panju kako ovde takt, odmah posle kljua, nije zapisan na "komplikovaniji" nain ali su
zato osmine spajane rebrom tako da ukazuju na naglaene tonove. Ovo je pravilo kao i svako drugo
i bilo bi pogreno note zapisati drugaije.

Najverovatnije ete uti kako muziari taktove poput ovog ili devet osmina (Vranjanski oek)
zovu Sloeni ritmovi. Specifini su za Makedoniju i june krajeve Srbije. "Supersloeni" taktovi
(kako ih u ali zovem) 27 osmina i slini koriste se u bugarskom folkloru i kao to su ovi nai
"neparni ritmovi" problem za one koji nisu navikli na njih tako i nama ovi bugarski taktovi prave
frku. Njima je to uroeno jer od kako znaju za sebe sluaju takvu muziku. Da bi neko od nas svirao
u tom taktu treba dobro da se skoncentrie i broji u glavi jer oni to dele na tri od po devet pa njih u
razliitim kombinacijama, 2+2+2+3 + 2+2+3+2 + 3+2+2+2.
etiri etvrtine
Meu sloene taktove spada i takt etiri etvrtine. Zbog svojih specifinosti zasluio je da ga
obradim posebno.

Kao prvo, najee je u upotrebi to mu daje apsolutnu dominaciju. Nema tog takta koji e mu
makar blizu prii. Neto se tri etvrtine koprca poto se u njemu sviraju svi valcei al' slabo. Da
vidimo kako on to izgleda.

Umesto klasinog razlomka 4 kroz 4, ponekad se pie i slovo C verovatno posledica este
upotrebe. U nekoj literaturi sam proitao da znak C ustvari menja sve taktove ija je ukupna
vrednost jedno celo, to znai: dve polovine, etri etvrtine, osam osmina. Ne znam da li je ovo
tano, u glavnom, dve polovine i osam osmina su toliko retko u upotrebi da moda oko ovoga ni
netreba lupati glavu, ako ste u dilemi jednostavno napiite 2/2 ili 8/8.

U taktu 4/4 prvi deo je ista teza, drugi i etvrti su arze a trei deo je polunaglaena teza.
Ritmika
Predhodni teks o taktu 4/4 odlian je lagvort za ono o emu e ovde biti rei. Uzimajui njega kao
primer bie objanjena ritmika.

Ajde jo jednom da pogledamo kako to izgleda takt 4/4.

Za dosadanja objanjavanja ovakvo predstavljanje bilo je savreno. Za delove nekog takta uzimali
smo po jedan deo i kopirali ga onoliko puta koliko je bilo potrebno. To su samo idealni primeri.
Ustvari takt 4/4 moe da primi bilo koju kombunaciju razliitih nota po njihovom trajanju iji je
ukupan zbir 4/4 odnosno jedno celo.

Ne zaboravite da i pauze mogu da budu deo nekog takta i da zajedno sa notama ravnopravno
uestvuju.
Zamolio bih vas da to to sam za primer uzeo takt 4/4 ne uzmete zdravo za gotovo. On se stvarno
najee koristi pa po nekoj logici ovi primeri imaju najvie svrhe. Sve ovo vai i za sve ostale
taktove. Razliite kombinacije trajanja nota u jednom taktu ine ritam.
Sinkopa
Kad smuka metriku i ritmiku pa prospe dobije sinkopu. Nisam mogao da izdrim a da ne
napravim alu na njihov raun, hteo sam ustvari da kaem kako je poznavanje obe oblasti potrebno
da bi se shvatilo o emu se radi.

Sinkopa nastaje onda kada se nenaglaenoj noti u taktu pridoda (ligaturom) naglaena nota pa ona
postane teza. U takvoj situaciji naglaenost se prebacuje na poetak note. Ako se seate lukom se
spajaju iskljuivo note iste visine pa tako ispada da jedino kod takvih nota moe doi do ovog
metrikog iaenja.

Prvi primer prikazuje najklasiniju moguu sinkopu. I ovde se muzika raznolikost postarala za
bezbroj varijanti, nije uopte neobino naii na sinkopu u kojoj su znakom za produenje trajanja
spojene note razliitih vrednosti, recimo osmina i etvrtina.

Postoje ak i sinkope u okviru samog takta gde se nasleuje polunaglaenost.

Sinkopa je, po mom skromnom miljenju, veoma lepa pojava u muzici no ni s njom kao ni s
drugim stvarima ne treba preterivati. Posebno lepa i izraena postaje onda kada samo jedan
instrument svira sinkopu a ostali ritmiki pravilnu pratnju.
Nepravilne tonske grupe
Ponete li parne vrednosti trajanja nota da delite na neparan broj delova ili neparne na paran
dobiete nepravilne tonske grupe.

Nepravilnih tonskih grupa ima raznih, pre svega neparnih i parnih. U neparne se ubrajajaju triole,
kvintole, septole itd. a u parne duole, kvartole i opet td. Kako nebi dalje irio priu evo odmah
objanjenja za svaku vrstu.

Triole

Triola nastaje kada neku parnu vrednost trajanja tona podelimo na tri jednaka dela. U parne
vrednosti trajanja spadaju sve vrednosti koje smo do sada spominjali: cele note, polovine, etvrtine,
osmine... Note takvih vrednosti zapisuju se kao note parnih vrednosti samo to se iznad (ili ispod)
ucrtava znak koji obuhvata sve tri takve note (zaokruuje nepravilnu grupu u celinu) a iznad znaka
se upie broj tri.

Od sada pa na dalje u primerima ove vrste, za sve nepravilne grupe, koristiu se primerom takta
4/4 u kome je poslednja etvrtina podeljena. Evo kako to izgleda i zvui kad su triole u pitanju.

Kvintole

Manje vie, ono to je napisano za triole vai za sve nepravilne grupe, samo se promeni broj delova
i to je to. Kvintole, znai, nastaju kad se neko parno trajanje podeli na pet jednakih delova. Znak za
obeleavanje kvintola je isti kao i za triole sa upisanim brojem pet.

OK, evo primera i za kvintole.

Septole

ta da vam kaem, sigurno ve i sami predpostavljate kako nastaje i kako se zapisuje nepravilna
tonska grupa u kojoj se par deli na sedam.

Primer

Duole

Ovde se stvar malo menja. Duola nastaje onda kada neku trodelnu notnu vrednost podelimo na
dva. Praksa je pokazala da se ovakve situacije uglavnom sreu u trodelnim taktovima, ili ree
estodelnim, a skoro nikad u etvorodelnim (da se prva ili druga tri dela takta podele na dva) ili
osmodelnim. Duole se piu istih trajanja kao i note od kojih nastaju. Oznaka im je ista kao i
triolama i kvintolama sa upisanom dvojkom.

Primer je napisan u trodelnom taktu, tri etvrtine, prvi takt je pravilan a drugi u duolama.

Kvartole

Kvartole su sasvim sline duolama, neparne grupe dele na etiri jednaka dela. Isti znak. Oznaka 4.

Kvartole na delu.
Sekstole

Ovde stvar poinje malo da se komplikuje. Sekstola moe biti deljenje parnih na nepar ili neparnih
na par. Kako to? Recimo, etiri etvrtine mogu biti podeljene na est jednakih delova, ovo se jo
moe protumaiti kao dvostruko deljenje po dve etvrtine na triole. A moe se desiti da se tri
polovine dele na est delova, odnosno svaka polovina na duole (odnosno etvrtine). Zato sam sve
ovako zakomplikovao na kraju? Zato to je sve mogue. Mogue je da neko i pet delova deli na
sedam itd. Ovako na prepriavanje sve izgleda po malo zbunjujue ali je u suti prosto, ako se
negde zbunite samo malo opreznije obratite panju.
Tablature
Tablature mu dou isto to i note samo specijalizovano za gitaru. Veliki im je nedostatak to to
same ne ukazuju na trajanje tona pa se obavezno piu zajedno sa notama a prednost to to su
veoma intuitivne i to ih je mogue rastumaiti i bez predznanja.

Kao to note imaju svoj linijski i notni sistem tako i tablature imaju svoj. Njega ini est
horizontalnih linija od kojih svaka predstavlja po jednu icu. Umesto kljua nalazi se oznaka TAB.

Stvar koja se esto ne unosi a na koju treba obratiti panju jeste tim gitare. U koliko je tim
standardan ne zapisuje se nita jer se smatra da je podrazumevan. U koliko je u pitanju neki drugi
tim ispred svake linije se zapie ton koji ica svira "na prazno".

Znaci za takt i tempo apsolutna su privilegija notnog sistema i nema ih razloga ponavljati.

Kao to rekosmo malopre tablature ne fermaju trajanje tona 3% ali zato visinu tona gitaristima ine
veoma itljivom. U tablaturni sistem unose se brojevi koju simbolizuju pragove na vratu gitare.

Predhodni primer kae da treba odsvirati peti prag etvrte ice u trajanju cele note. Evo jo jednog
primera.
Ma stvar je prosta k'o pasulj, je l' da? emu zapravo tablature? Videli ste na tabeli nota na gitari da
se jedan ton pojavljuje na vie mesta (ica). Tablature svojim znacima tano ukazuje na to mesto;
drugo, apsolutno su prilagoene gitari kao instrumentu sa svojim specifinostima. ini mi se da je
kod njih svesno zapostavljeno trajanje jer se esto deava da onaj ko ita tablature ve poznaje
muziku koja je zapisana pa ita samo "ice i pragove".

Znati itati sa tablatura izuzetno je korisno jer je izmeu ostalog mnogo bre itati njih nego note
ali za ovu logiku imate alibi samo ako znate da itate i note. Preporuujem vam da esto itate
samo note, ako koristite samo tabove zaboraviete koji vam je ton gde.
C dur skala
Krajnje je vreme dolo pa pre nego to se pone sa objanjavanjem nekih komplikovanijih stvari i
prvim praktinim vebama moram da vam objasnim ta je C dur skala.

C dur skala je durska skala C tonaliteta. Ma nije nego! Nije ija nego vrat. Da, ba tako. Iako ova
definicija zvui neozbiljno i smeno ja sam je namerno formulisao ba ovako.

Ono to karakterie dursku skalu i to je ini razliitom od neke druge jeste specifian raspored
stepeni izmeu stupnjeva. Ako se seate asa o stupnjevima i stepenima rekli smo da broj stupnja u
nekoj skali odgovara rednom broju tog tona u skali a da su stepeni razmaci (intervali) izmedju dva
stupnja. U durskoj skali raspored je sledeci: ceo stepen - ceo stepen - polu stepen - ceo stepen - ceo
stepen - ceo stepen - polu stepen.

Ovo je u redu? Je l' tako? Sad kad smo doli do rasporeda stepeni izmeu stupnjeva ovoj skali treba
da dodamo tonalitet. Ako kaemo da je tonalitet ove skale C onda to znai da je prvi stupanj u ovoj
skali ton C.

Sa ova dva podatka skala je potpuno definisana a ostatak stvari do kojih treba da doemo je
uzronoposledian. Nego, da vidimo, do kojih to podataka jo treba da doemo? Do ostalih tonova
koji ine C dur skalu, ili ako hoete drugaije, da odredimo drugi, trei, etvrti i sve ostale njene
stupnjeve. Evo kako se najprostije i najbukvalnije to radi. Poreate sve tonove od tona C (koji je
tonalitet) pa na vie i primenjujui raspored stepena traite stupnjeve.

Posle ove razrade vidimo da C dur skalu ine tonovi: C, D, E, F, G, A, H i C, to znai da je skala
do detalja definisana. Na ovaj nain moete da dobijete skup tonova koji ini bilo koju skalu u bilo
kom tonalitetu. Sad mislim da vam je jasnije zato sam se na onaj nain poigrao reima na poetku
ovog teksta.

Ali! Samo za kratko da se vratimo na tonove za koje se ispostavilo da pripadaju C dur skali. Rekli
smo da su to: C, D, E, F, G, A, H i C. Sigurno primeujete da nema nijednog tona sa povisilicom ili
snizilicom i da su to sve, takozvani, celi tonovi. E ba zbog toga je C dur skala najspominjanija
skala u muzikoj teoriji i uopte.
Pozicije
Pozicija objanjava poziciju leve ruke, prstiju i... :) Malo smeno zvui ali je stvarno tako. Kad
neko kae pozicija misli na poloaj leve ruke, oblasti delovanja njenih prstiju i pomeranje leve ruke
po vratu u zavisnosti od tonova koje treba odsvirati.

Cela ova pria o pozicijama je jako povezana sa priom o tome kako drati levu ruku, zato sam ovo
i spomenuo na tom asu. Sutina onoga na ta ukazuju pozicije jeste raspored upotrebe prstiju.
Glavni je princip da jedan prst treba da odradi ceo posao na njegovom pragu, a prsti i pragovi su u
ovakvom odnosu: ako je kaiprst zaduen, recimo, za peti prag, onda srednji prst odrauje posao
na estom, domali na sedmom i mali na osmom pragu. Ako ste ba ovako postavili prste, onda ste
na petoj poziciji to se gleda po kaiprstu.

Svi znamo da se, izuzimajui jednu icu, gitara timuje sa razlikom od pet pragova. Zbog toga ako
svirate u prvoj poziciji sa petim pragom za kojeg niko nije zaduen neete imati problema, jer uvek
moete da se snaete tako to ete odsvirati praznu icu. ta ako svirate ba petu poziciju koju sam
malopre spomenuo? etvrti ili deveti prag ostaju nepokriveni. Obzirom na to da je deveti prag
este ice isto to i etvrti pete, dovoljno je pokriti samo jedan od ta dva praga. U svim knjigama
koje sam konsultovao pie da je mali prst taj koji popunjava prazninu zaduenjem i za osmi i za
deveti prag.

Pozicije i upotreba prstiju su pravilo koje se najee kri. Pravo da vam kaem, ni sm dosta dugo
nisam znao da tu ima nekih pravila. Svirao sam kako bi mi ta palo na koji prst. Ljudi tu najvie
gree iz neznanja. Ruku na srce, pozicije su te koje su najee izloene prilagoavanjima i
izuzecima.

Svirati "slobodnim stilom" naizgled nije nita strano sve dok jednom ne naletite na neki vor koji
e da vam vee prste pa ete prvo pomisliti da je tako neto nemogue odsvirati. Tu pomae samo
obnavljanje veeg dela gradiva pravilnim sviranjem, navikavanjem na pozicije i korektne promene
pozicija. Ogroman posao uzalud, a pritom je pitanje da l' ete neke stvari koje ste ve uvebali ikad
moi da prvo zaboravite pa nanovo uvebate.

ta znai dobro odraen posao probau da vam objasnim na C dur skali odsviranoj kroz dve i po
oktave. Red u kojem su sitni brojevi oznaava kojim prstom koji ton treba odsvirati a zaokrueni
rimski brojevi obeleavaju pozicije (na primer: pozicija VII znai da kaiprst ide na sedmi prag).
Po njima lepo moete da pratite promene pozicija.
Probau da po pitanju pozicija u narednom tekstu obradim svaki detalj datog primera.

Poetak ove skale je jasan k'o dan. Kree se sa VII pozicije u kojoj je kaiprst zaduen za sedmi
prag, srednji prst za osmi, domali za deveti i mali za deseti prag. Ovo namerno ponavljam kako
ipak ne bi dolo do zabune. Osmi prag este ice jeste prvi ton koji se svira, ali prstom broj dva.
Sad valjda ako je i bilo vie nema nesporazuma.

Kad gitarista svirajui rukom i prstima ide ka telu gitare neki kau da ide na dole, a neki da ide na
gore. Oni to kau da ide na dole posmatraju stvar fiziki, a oni to kau na gore misle po notama.
Lino sam pristalica ovog drugog principa, iako i meni po nekad izleti. Moda ova digresija i nije
toliko bitna, samo sam hteo da kad sledei put kaem neto slino znate na ta sam mislio.

Dakle, idui dalje na gore, kad se doe do sedmog praga etvrte ice, menja se pozicija. Pravilo
kae da kada se ide na gore promena pozicije se izvodi duplom aktivnou kaiprsta, a na dole
malog prsta. Bilo bi pogreno odsvirati ovaj deo ovako:

Bilo bi nekorektno reenje koje sledi, iako je ispravnije od prethodnog. U datom primeru promena
pozicije pravi se na petoj ici izmeu sedmog i osmog praga. Praviti promenu pozicije kaiprstom
je OK, ali u koju poziciju? Konkretno ovde bi se prelo u neku poziciju, ne zna se koju. Zapravo,
zna se. Ako se odsvira kao u primeru, to bi trebalo da bude VIII pozicija, poto sada kaiprst stoji
na njemu, onda sledi deseti prag pete ice odsviran domalim prstom, to je u redu, pa dvanesti prag
odsviran malim, i to je u redu (iako mu se daje nezahvalan posao) jer u VIII poziciji mali prst
odrauje i XI i XII prag. Zabunu oko ove pozicije pravi to to kad bi ste nekome rekli da odsvira
ovo ba po ovim pragovima mnogi e umesto domalim prstom deseti prag pete ice odsvirati
srednjim. Ovde jo nije kraj, tek treba prei u IX poziciju. U ovakve kompromise se upotajte samo
ako nema bolje reenje.
Nadalje sve se deava kako treba, sem trenutka kada opet kaiprst kree u akciju, iako se ide
silazno (sledei primer).

Retko kad je neku celinu mogue odsvirati stoprocentno pravilno; poto note tako trae. Ne treba
se zbog toga preterano uzbuivati. Ako znate ova pravila, sigurno ete izabrati neko reenje koje
nee znaajnije ugroziti va pravilno izgraen prstored koji ste imali do tad.

Za kraj, samo da dodam jo neto. Ovaj primer sam izabrao iz jo dva razloga. Gotovo da je
neiscrpan u kombinacijama kako ga je mogue odsvirati (probajte ta bi se desilo ako bi u promenu
pozicije ili odmah posle prvog tona), a i da biste videli da se uzlazno i silazno ne mora kretati po
istoj putanji. I jo neto, ovo o emu sam ovde priao je preteko da bi ste to sad radili. Ovaj
primer je pokazni i njegov cilj je samo da vam pokae ta je pravilno.