SEMINARSKI RAD

AZOTNA KISELINA

STUDENT PROFESOR

SRBOLJUB MILOSAVLJEVIĆ 50/13 DR. DRAGIŠA TODOROVIĆ

Azotna kiselina
AZOTNA KISELINA
1. Fizičko hemijske osobine azotne kiseline

Po značaju i primeni azotna kiselina dolazi posle sumporne. Čista koncentrovana kiselina
je bezbojna . Nepostojana je i već pri običnim uslovima se razlaže.

4HNO3 → 4 NO2 + 2 H 2O + O2

Svetlost i povišena temperatura ubrzavaju razlaganje, pa je treba čuvati u tamnim

bocama. Postojana je na veoma niskim temperaturama (- 40 ° C). Oslobođeni azotdioksid se
rastvara u kiselini i boji je žuto.

Koncentrovana azotna kiselina je jako oksidaciono sredstvo . Razara kožu i boji je žuto.
Oksiduje metale i prevodi ih u nitrate , izuzev plemetitih metala (zlato, platina...) . Ove metale
samo rastvara. Neki metali kao što su gvožđe, aluminijum, hrom, nikl, u prisustvu azotne
kiseline “pasiviziraju” , te se mogu upotrebiti za izradu sudova i cisterni za transport i
čuvanje azotne kiseline. Pasivnost se objašnjava time što se na površini pomenutih metala
stvara oksidni sloj koji se ne rastvara u kiselini i tako štiti metal od od daljeg dejstva kiseline .
2. Primena azotne kiseline
Azotna kiselina se upotrebljava za proizvodnju veštačkih đubriva : natrijumnitrata,
amonijumnitrata, kalcijumnitrata i ostalih nitrata , zatim za proizvodnju sumporne kiseline
postupkom tornjeva, za nagrizanje i čišćenje metala, za odvajanje srebra od zlata , za
proizvodnju eksploziva , boja, plastičnih masa, veštačke svile , glicerina itd.
3. Dobijanje azotne kiseline
Azotna kiselina se može dobiti na tri načina :
 iz čilske šalitre,
 oksidacijom vazdušnog azota,
 oksidacijom amonijaka.
3.1 Dobijanje azotne kiseline iz čilske šalitre
Dobijanje iz čilske šalitre (NaNO3) je neekonomično i danas je potpuno napušteno .

3.2 Dobijanje azotne kiseline oksidacijom vazdušnog azota

Energetski nerentabilan proces reakcije azota sa vodonikom u električnom luku na

temperaturi od oko 3000 ° C.
Nastali NO se zatim oksiduje vazdušnim kiseonikom do NO2 koji se apsorbuje u vodi i
dobija se azotna kiselina

N2 + O2 2 NO;
2 NO + O2 2 NO2;
3 NO2 + H 2O 2 HNO3 + NO;

2
Azotna kiselina
3.3 Dobijanje azotne kiseline iz amonijaka

Proizvodnja azotne kiseline iz amonijaka odvija se u tri faze :

 oksidacija amonijaka u azotmonoksid
 oksidacija azotmonoksida u azotdioksid
 apsorpcija azotdioksidau vodi.
3.3.1 Oksidacija amonijaka
Kada se smesa amonijaka i vazduha prevede preko usijanog platinskog katalizatora ,
dolazi do oksidacije amonijaka prema povratnoj reakciji.

4 NH3 + 5 O2  4 NO + 6 H2O
Proces teče uz oslobađanje toplote. Uporedo sa ovom osnovnom reakcijom dešavaju se i
druge nepoželjne (stvaranje nižih oksida i elementarnog azota) , čime se smanjuje prinos.
Podešavanjem uslova procesa može se postići zadovoljavajući prinos, I do 98% . Ostvald je
dokazao da što je kraći dodir gasne smese i katalizatora ravnoteža je više pomerena u smeru
stvaranja azotmonoksida . Kraći dodir gasova sa katalizatorom odnosno veća brzina kretanja
gasne smese , postiže se višom temperaturom. U praksi optimalna temperature je oko 900 °C ,
jer jako visoke temperature nepovoljno utiču na trajnost katalizatora.
Katalizator je platina legirana sa 10% rodijuma , u obliku mrežice izrađene od finih niti
ove legure debljine 0,05 mm da bi se ostvarila velika dodirna površina.
Prinos je veći sa viškom kiseonika , pa se reagujuća smesa sastoji iz jednog zapreminskog dela
amonijaka i 12,5 zapreminskih delova vazduha. Pri ovakvim uslovima 97,5 % amonijaka se
prevede u azotmonoksid. Izlazna smesa gasova sadrži oko 11% NO.

Slika 1. Šema procesa dobijanja azotne kiseline iz amonijaka

3
Azotna kiselina

Slika 2. dobijanje azotne kiseline katalitičkom oksidacijom amonijaka

3.3.2 Oksidacija azotmonoksida

Azotmonoksid potpuno prelazi u azotdioksid, kada se izlazna gasna smesa ohladi do

sobne temperature. Oksidacija se vrši
vazdušnim kiseonikom , prema reakciji :

2 NO + O2  2 NO2

Reakcija je povratna i egzotermna. Povišenjem

pritiska ravnoteža se pomera u smeru
stvaranja azotdioksida , jer se proces odvija uz
smanjenje molarne zapremine. Niža
temperatura daje povoljniju ravnotežu, pa je
potrebno sprovesti dobro hlađenje.

Slika 3. Kolona sa podovima za apsorpciju

4
Azotna kiselina
3.3.3 Apsorpcija azotdioksida

Se vrši u vodi pri čemu se odigrava reakcija u kojoj nastaje azotna kiselina

3 NO2 + H 2O  2 HNO3 + NO
Jedan deo azotdioksida redukuje se u azotmonoksid koji se vraća na oksidaciju. Što je niža
temperatura, apsorpcija je potpunija ,jer je reakcija egzotermna. Zbog toga se mora obezbediti
hlađenje uređaja za apsorpciju. Povišeni pritisak povoljno utiče na reakciju. Osim toga pritisak
utiče i na koncentraciju kiseline. Na običnom pritisku dobija se kiselina koncentracije oko
50% , a pod pritiskom od oko 0,5 – 0,7 Mpa , koncentracija se kreće oko 56-60% .

3.3.4 Tehničko izvođenje procesa

Šema modernog postrojenja koje radi pod pritiskom od 0,5 – 0,7 MPa prikazana je na
slici 4.
Atmosferski vazduh se najpre prečišćava od mehaničkih nečistoća, ugljendioksida i
vlage i zagreva se. Tečni amonijak se dovodi u isparivač gde prelazi u gasovito stanje ,a zatim
se meša sa pregrejanim vazduhom. Smeša gasova se uvodi u kontaktnu peć u kojoj se nalazi
platinski katalizator. Kontaktna peć je od nerđajućeg čelika prečnika 1-3m , iznutra obložena
vatrostanim materijalom.
Gasna smesa se prevodi preko usijane mrežice atalizaora. Katalizator se zagreva samo na
početku rada. Tokom procesa temperatura se održava toplotom oslobođenom iz reakcije.

Slika 4. Šema dobijanja razblažene azotne kiseline

5
 Azotna kiselina
Smesa koja izlazi iz komore sastoji se iz azotmonoksida oko 11%, azota, kiseonika i
vodene pare. Ona se prevodi kroz cevi oko kojih cirkuliše vazduh, tu predaje deo toplote , a
potom ide u system za hlađenje . ohlađeni gasovi odvode se na oksidaciju azotmonoksida I
adsorpciju azotdioksida.
To se izvodi u visokoj koloni koja se sastoji iz dva dela. Gasovi se uvode sa dna gde NO
oksiduje u NO2 . Nastali NO2 azotdioksid kreće se naviše u apsorpcioni prostor . Tu se sa vrha
kolone dovodi voda koja se zadržava na postojećim podovima do visine prelivnih cevi , dok
se višak preliva naniže sa poda na pod. Azotmonoksid prelazi kroz centralne otvore
zadržavajući se na podovima rastvara se u vodi, sa kojom reaguje I daje azotnu kiselinu
koncentracije 56-60% koja se sakuplja sa dna kolone.
Izdvojeni azotmonoksid koji nastaje u reakciji između azodioksida i vode, odvodi se sa
vrha kolone i ponovo uvodi u nju zajedno sa smesom gasova. Sa dna kolone pored gasne
smese uvodi se i dopunski vazduh koji poboljšava oksidaciju .
Koncentracija ovako dobijene azotne kiseline se koristi u hemijskoj industriji za
dobivanje veštačkih đubriva. Ali za izradu eksploziva, boja plastičnih masa, potrebna je
koncentrovana, pušljiva azotna kiselina. Zato se razblažena kiselina koncentruje.

4. Koncentrovanje azotne kiseline

Za dobijanje azotne kiseline najčešće se primenjuje destilacija razblažene azotne

kiseline u prisustvu koncentrovane sumpornekiseline, koja ima sposobnost oduzimanja
vode.
Koncentrovana sumporna kiselina vezuje vodu iz razblažene azotne i stvara hidrate H 2SO 4
koji imaju višu tačku ključanja od 100%
azotne kiseline.
Zato će pri zagrevanju ove smese isparavati isključivo
azotna kiselina. Dok voda ostaje vezana za sumpornu kiselinu.
Pare azotne kiseline se hlade i kondenzuju u koncentrovanu
kiselinu.

Slika 5. Šema koncentrovanja

HNO 3

Dstilacija se vrši u kolonama sa

podovima, izrađenim od ferosilicijuma koji je otporan na dejstvo ovih kselina na povišenim
temperaturama.
U indusrijama koje proizvode HNO 3 moraju se sprovoditi mere higijensko-tehničke
zaštite. Fabrike se podižu tamo gde se veći deo kiseline odmah utroši (veštaćka đubriva,
ekspozivi i dr.) samo mali deo se čuva li transportuje na veće daljine.

5. Tretman otpadnog gasa pri proizvodnji azotne kiseline

Otpadni gasovi pri proizvodnji azotne kiseline su NO, NO2 i N2O4.

Postoji nekoliko načina za njihovo uklanjanje.

6
Azotna kiselina
1) Produžena apsorpcija NOx u apsorpcionom tornju – postiže se povećanjem dimenzija
apsorpcionog tornja, broja podova u njemu, apsorpcijom pod pritiskom itd.
2) Neselektivna katalitička redukcija predstavlja tretiranje otpadnog gasa prirodnim gasom
pri čemu se azotovi oksidi redukuju do azota.

Slika 6 . Uklanjanje NOx iz otpadnog gasa, tretiranjem prirodnim gasom (metanom).

Slika 7. Fabrike za proizvodnju azotne kiseline, veliki zagađivači vazduha

6. Skladištenje i čuvanje azotne kiseline

Za male količine azotna kiselina se transportuje u saklenim bocama ili balonima. Ali oni
ne smeju biti opleteni prućem ili hartijom ili nekim drugim zapaljivim materijalom.

7
Azotna kiselina
Azotna kiselina ne sme biti izložena dejstvu svetlosti i
povišene temperature, jer je pod tim uticajima njeno dejstvo
jače.
U prostorijama gde se proizvodi azotna kiselina mora
se stalno kontrolisati koncentracija azotnih jedinjenja . zato je
neophodno obezbediti dobru ventilaciju.

Osoblje koje radi sa azotnom kiselinom mora se

zaštititi gumenim čizmama , rukavicama, keceljama,
zaštitnim naočarima .

Slika 8. Staklena boca sa HNO 3

Radno odelo ne sme da bude zamašćeno jer ako se

nakvasi kiselinom može se zapaliti.

Ako se kiselina polije po podu , mora se odmah posuti

suvi pesak i ispirati sa mnogo vode.

Ako padne na kožu , odmah ispirati vodom i namazati

sredstvom protiv opekotina.

Slika 9. Opekotine od kiseline

Sve prostorije u kojima se proizvodi azotna kiselina moraju biti snadbevene

protivpožarnim aparatima .
U našoj zemlji azotna kiselina proizvodi se u Pančevu.

Slika
10. Azotara u Pančevu

SADRŽAJ

1. Fizičko hemijske osobine azotne kiselin……………………………………… 2

8
Azotna kiselina
2. Primena azotne kiseline……………………………………………………….. 2
3. Dobijanje azotne kiseline ……………………………………………………... 2
3.1 Dobijanje azotne kiseline iz čilske šalitre……………………………… 2
3.2 Dobijanje azotne kiseline oksidacijom vazdušnog azota………………. 2
3.3 Dobijanje azotne kiseline iz amonijaka………………………………… 3
3.3.1 Oksidacija amonijaka………………………………………………….... 3
3.3.2 Oksidacija azotmonoksida……………………………………………… 4
3.3.3 Apsorpcija azotdioksida………………………………………………… 5
3.3.4 Tehničko izvođenje procesa…………………………………………….. 5
4. Koncentrovanje azotne kiseline……………………………………………….. 6
5. Tretman otpadnog gasa pri proizvodnji azotne kiseline………………………. 7
6. Skladištenje i čuvanje azotne kiseline………………………………………… 8

9
Azotna kiselina

10