PRERADA NAFTE

Jedino prirodno tečno gorivo je nafta ili zemno ulje. Nafta predstavlja smešu
velikog broja ugljovodonika sa malim primesama kiseoničnih, sumpornih, azotnih
jedinjenja i nekih neorganskih primesa. Poreklo nafte – postoje razne teorije o postanku,
uglavnom dve teorije neorganska i organska. (po neorganskoj hipotezi, nafta je mogla
nastati u dubinama zemlje delovanjem vode na kalcijum hlorid i dejstvom kiselina ili
vode na karbide metala). Umetnim sintezama u kojima su se pokušali oponašati prirodni
uveti dobijeni su retultati i neorganska teorija danas ima manje značenje (manje je
značajna). Danas se uglavnom smatra da je nafta organskog porekla-nastala od
životinjskog (morskih životinja) a ređe biljnog istaloženog materijala pod dejstvom
fizičkih i hemijskih promena koje su se odigravale tokom dugog niza godina pod
pritiskom i na temperaturi oko (1500C). Nafta se zatim kroz porozne i polupropustljive
stene migracijom dospeva u rezervoare u kojima se skupljala. -Prema poreklu
ugljovodonika iz kojih je nafta sastaljena mogu se podeliti na: -parafine-alifatične,
zasićene ugljovodonike, opšte formule CnH2n+2 ; -nafteni-zasićeni ugljovodonici koji se
odlikuju prstenastim rasporedom ugljenika i vodonika, pa se često nazivaju
cikloparafinima formule CnH2n ; -aromati-prstenaste ugljovodonike opšte formule CnH2n-4
. U nafti ima i nezasićenih ugljovodonika u malim količinama i to: olefina i diolefina. Ako
se pogleda elementaran sastav nafte ona sadrži najviše ugljenika 84%, vodonika 13%,
ostatak čine kiseonik, sumpor, azot (odnosno njihova jedinjenja 13%). Sadržaj
neorganskih jedinjenja je mali do 0,5% i sastoji se od Cl, K, Na, Ca, Al, Cu, Ag. Sirova
nafta može biti različitog viskoziteta od lako pokretljivih tečnosti do gusto, teško
pokretljivih oblika. Gustina joj je od 0,75 do 1 g/cm3.
Prerada nafte
Nafta se ne koristi neposredno kao gorivo već se prerađuje u rafinerijama. Do
rafinerije nafta se transportuje naftovodima i cisternama. Prerada nafte obuhvata proces
uklanjanja mehaničkih i drugih primesa i izdvajanje pojedinih frakcija. Rafinati (pojedine
frakcije) se zatim dorađuju u komercijalne svrhe. Pre rektifikacije nafta se priprema, pri
tome se odvoji voda i primese koje bi smetale preradu. Najjednostavniji način je da se
nafta ostavi da stoji pri tome se zagreje blago do 40-600C i pri tome se voda sleže na
dno zajedno sa čvrstim primesama(so, pesak, mulj). Odvajanje vode i primesa može se
izvesti i na druge načine: centrifugiranjem, dodatkom različitih hemijskih sredstava za
razdvajanje emulzija ili električnim putem (u jakom električnom polju naelektrisane
kapljice se skupljaju u krupnije kapi i sležu).

Frakcionisanje nafte
Ovo je prirodni proces prerade nafte gde se ne menja ni veličina ni struktura
molekula ugljovodonika. U modernim postrojenjima nafta se frakcioniše u rektifikacionim
kolonama. Prečišćena nafta se prethodno zagreva u peći. Temperatura se podešava
prema sirovini i prema tome koje frakcije se žele dobiti. Obično, visina temperature
odgovara visini tačke ključanja najviše frakcije (oko 400C). Zagrejana nafta se upušta u
rektifikacionu kolonu s većim brojem podova na normalnom pritisku (atmosferska
destilacija). Od dna ka vrhu kolone temperatura opada te je sastav frakcije na pojedinim
podovima različit. U donjem delu se skupljaju teže frakcije a u gornjem lakše. Para što
napušta kolonu predstavlja najlakšu frakciju. Frakcije se dobijaju kao kondenzati na
pojedinim podovima kolone. Kombinovanjem kondenzata sa određenog broja podova
mogu se dobiti frakcije koje imaju željeni sastav. Deo sirove nafte koji ne ključa u prvom
destilacionom stupnju, sa dna kolone (atmosferski ostatak) ponovo se zagreje i
rektifikuje se u donjoj koloni pod vakumom (vakum-destilacija). Rektifikacija se može
prikazati na sledeći način:

Glavne frakcije koje se dobijaju destilacijom nafte su: -benzin (50-2000C) koji se
upotrebljava kao gorivo za motore i rastvarač; -petroleum (kerozin)(200-2800C) koji se
nekada koristio isključivo za osvetljavanje, a danas kao gorivo za mlazne motore; -
gasno (dizel) ulje (280-3500C) koristi se kao gorivo za dizel motore i kao ulje za loženje;
-ulja više tačke ključanja (oko 350 i preko)koje se upotrebljava za podmazivanje i
loženje (mazut); -asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava kao gorivo ili za
proizvodnju drumskih asfalta.