PRIMENJENE NAUKE

ČOVEK I
KLIMA
PRIJEPOLJSKA GIMNAZIJA

Razred I2 | Projekat 2
PONEKAD JEDNOSTAVNO TREBA DA PRONAĐEMO PUT.I ČIM ODLUČIMO DA NEŠTO
OSTVARIMO,MOŽEMO SVE DA POSTIGNEMO.UVERENA SAM DA ČIM POČNEMO DA
SE PONAŠAMO KAO DA SMO U VANDREDNOM STANJU,MOŽEMO DA IZBEGNEMO
EKOLOŠKU I KLIMATSKU KATASTROFU.LJUDI SU VRLO PRILAGODLJIVI:MOŽEMO
OVO DA POPRAVIMO.ALI PRILIKA ZA TO NEĆE TRAJATI DUGO.MORAMO ODMAH
DANAS DA POČNEMO.NEMAMO VIŠE IZGOVORA.
GRETA TUMBERG
23.4.2019.
Deo govora ,,Da li me čujete?" ispred
zgrade parlamenta u Londonu
 ŠTA JE KLIMA,A ŠTA SU KLIMATSKE PROMENE?

Klima predstavlja prosečno stanje određenih vremenskih (meteoroloških)

uslova koji se javljaju u nekoj oblasti tokom dužeg vremena.Klima se
prirodno menjala tokom evolucije zemlje.Topli periodi smenjivali su se s
ledenim dobima,ali te promene tekle su sporo.
Danas se,međutim,dešavaju velike i brze klimatske promene,čiji su uzrok
u najvećoj meri aktivnosti čoveka.
SADRŽAJ PREZENTACIJE:
Kako čovek utiče na globalne klimatske
promene
Kako klima utiče na zdravlje čoveka
Kako možemo da doprimesemo očuvanju klime
 KAKO ČOVEK UTIČE NA GLOBALNE
KLIMATSKE PROMENE?
Atmosferski gasovi,prvenstveno ugljen-
dioksid,metan i vodena para,a u manjoj
meri azot-suboksid(N2O) ,ozon i
F-gasovi,stvaraju efekat staklene bašte.Oni
zadržavaju infracrvene (toplotne) zrake u
nižim slojevima atmosfere i tako na zemlji
održavaju prosečnu temperaturu od oko
15 stepeni.Bez njih prosečna temperatura
bi bila -18 stepeni.Iako su ti gasovi
zastupljeni u malim količinama.njihova
uloga u zadržavanju toplote pri površini
Zemlje je velika.
 SUNČEVI ZRACI PRODIRU KROZ ATMOSFERU I
ZAGREVAJU ZEMLJU.DEO TOG ZRAČENJA ODBIJA SE
OD POVRŠINE NAŠE PLANETE U ATMOSFERU,ALI SE
NE VRAĆA NAZAD U SVEMIR JER TO SPREČAVA
,,ŠTIT" OD MOLEKULA UGLJEN-
DIOKSIDA,METANA,VODENE PARE I DRUGIH
GASOVA.ŠTAVIŠE,ZAHVALJUJUĆI TIM GASOVIMA
ODBIJENO ZRAČENJE PONOVO SE USMERAVA KA
SVIM POVRŠINAMA NA ZEMLJI.ŠTO JE VIŠE
MOLEKULA UGLJEN-DIOKSIDA,VODENE PARE I
METANA U ATMOSFERI,TO ĆE I TEMPERATURA NA
PLANETI BITI VIŠA.TA POJAVA SLIČNA JE POJAVAMA
KOJE SE DEŠAVAJU U STAKLENIM BAŠTAMA.
NAIME,U TOKU DANA POD UTICAJEM SUNČEVIH
ZRAKA KOJI PROLAZE KROZ STAKLO
UNUTRAŠNJOST STAKLENIKA SE
ZAGREVA.STAKLO NE DOZVOLJAVA DA
TOPLOTA NAPUSTI STAKLENU BAŠTU,PA JE
TEMPERATURA U NJOJ ZA NEKOLIKO STEPENI
VIŠA OD SPOLJAŠNJE.ZATO JE SLIČNA
ATMOSFERSKA POJAVA DOBILA NAZIV EFEKAT
STAKLENE BAŠTE.
 ZAŠTO SE POVEĆAVA KONCENTRACIJA GASOVA S EFEKTOM
STAKLENE BAŠTE?
U poslednjih 200 godina ljudi su intenzivnim sagorevanjem fosilnih goriva
(uglja,nafte,zemnog gasa) ispustili dodatne količine ugljen-
dioksida,metana,azot-suboksida i sumpora u atmosferu.Pri sagorevanju u
domaćinstvima,fabrikama,elektranama i saobraćaju,proizvodi se ugljen-
dioksid,ali i drugi gasovi.Zarobljene milionima godina u vidu fosilnog
goriva,dodatne količine ugljenika sada se oslobađaju i uključuju u procese
kruženja supstanci.
 F-gasovi
N2O
2% GASOVI KOJI
6.1%
IZAZIVAJU
EFEKAT STAKLENE
CH4 BAŠTE
16.2%

Co2FOFF
11.1%
CO2FF
64.6%
Oslobađanje gasova staklene bašte
50

40

30

20

10

0
1970. 1980. 1990. 2000. 2010.
UKUPNA EMISIJA UGLJEN-
DIOKSIDA NAJVEĆA JE U
POSLEDNJIH 800.000
GODINA.
Najvažniji gasovi staklene bašte:

Metan - CH4 Ugljen-dioksid CO2 Azot-suboksid N2O

Sagorevanje fosilnih
Poljoprivredne i
poljoprivredne goriva,sagorevanje
industrijske
aktivnosti,upravljanje čvrstog
aktivnosti,tokom kojih
otpadom,upotreba otpada,deforestacija,ogo
takođe sagorevaju fosilna
metana kao goriva ljeno zemljište za potrebe
goriva i čvrst otpad
privrede,degradacija tla
F-gasovi:
Industrijski
procesi,uređaji za
raslađivanje,proizvod
široke potrošnje
 zgrade
Emisija gasova staklene bašte po industrijskim
6.4%
sektorima
druga energija
proizvodnja struje i toplote
9.6%
25%

transport
14%

poljoprivreda,šumarstvo i druge aktivnosti

24%
industrija
21%
Emisija gasova staklene bašte po industrijskim
sektorima
Industrija
Sagorevanje fosilnih
goriva i emisija iz
hemijske i
metaloprerađivačke
industrije i čvrstog
otpada

Zgrade Transport
Upotreba goriva za Sagorevanje fosilnih
sagorevanje i kuvanje goriva
u domaćinstvima
 Poljoprivreda,energetika

Poljoprvivreda,šumars
Proizvodnja struje i
tvo i druge aktivnosti
toplote Sve em is ije iz
Uzgajanje stoke,uzgajanje r ge t s k og
najveći izvor emisije gasova ene u
poljoprivrednih kultura i k o je n is
staklene bašte zbog sektora a ne
deforestacija p o ve z
sagorevanja uglja,zemnog direktno o m
v od nj
gasa i mazuta s proiz e
t o p lo t
struje i
D o d a t a n pr o b l e m
1.Krčenje šuma
Posečeno drvo se najčešće spaljuje
pri čemu se ponovo oslobađa ugljen-
dioksid ,a i zbog toga što više nema
drveća koje upija taj gas u procesu
fotosinteze.
2.Fosilna goriva
Ugljen-dioksid se oslobađa
sagorevanjem uglja,ulja,prirodnog
gasa i drugih fosilnih goriva bogatih
ugljenikom.
KONCENTRACIJA CO2 U POSLEDNJIH 400.000 GODINA
500

400

n
i 300
v
o
i 200

CO2

100

0
400 300 200 100 0
hiljade godina (0=1950)
 KONCENTRACIJA UGLJEN-
DIOKSIDA SE POVEĆALA SA
280PPM U PREDINDUSTRIJSKOM
PERIODU NA 441PPM DANAS.
 Odavanje ugljen-
otpad
3%
poljoprivreda
11%
dioksida tokom
industrija
ljudskih aktivnosti
6%

transport energija
17% 57%

Potencijal
globalnog
zagrevanja za
eksploatacija zemljišta i šuma
6% period od 100
godina:1
 Metan:
ODAVANJE METANA
TOKOM LJUDSKIH
1.ima snažan uticaj AKTIVNOSTI:
1.STOČARSTVO
na globalno 2.PIRINČANA POLJA
zagrevanje 3.UPOTREBA ĐUBRIVA I

2.nastaje prirodnim
BIOMASE Potencijal
4.OTPADNE VODE I
globalnog
putem u močvarama DEPONIJE
zagrevanja za
3.koristi se kao 5.RUDNICI
period od 100
UGLJA,NAFTA I GAS
gorivo 6.IZVORI U KOJIMA SE godina:28-36
KORISTI KAO GORIVO
Azot-suboksid energija
odavanje azot-
suboksida tokom
ljudskih delatnosti
6%
industrija
N2O 4%

U prirodi ga stvaraju drugo

denitrifikacione 7%

bakterije koje se nalaze

otpad
u zemljištu i na dnu mora 4%
i okeana korišćenje ogoljenog zemljišta
Čak 70 posto emisije 3%
ovog gasa potiče iz
prirodnih izvora

Potencijal globalnog poljoprivreda

zagrevanja za period 72%
od 100
godina:265-298
 F-GASOVI
-Veštački nastali gasovi koji sadrže fluor.
-Oslobađaju se u različitim industrijskim procesima
-Koriste se u rashladnim
uređajima,raspršivačima i protivpožarnim
penama,kao i za proizvodnju električnih vodova i
prekidača.
Odavanje F-gasova u ljudskim delatnostima:
drugo
proizvodnja elektronike 5%
6%

električna oprema
10%

sprejovi
7%
Potencijal
globalnog
penasta sredstva
zagrevanja za
4%
period od 100
godina:varira,ma rashladni uređaji,klime
ksimalna 68%
vrednost 23.500
 OŠTEĆENJE OZONSKOG OMOTAČA

.Jedna od posledica globalnog zagrevanja

Prva oštećenja primećena su 1985. na Južnom polu
Naučnici su utvrdili da je ozonski omotač stanjen,zbog čega je povećano zračenje
ultraljubičastih zraka.Ta oštećenja nazvana su ozonskim rupama,što nije pravilan naziv,jer
kada bi postojale prave rupe,živi svet bio bi uništen.
Vrste UV UV-A UV-B

zraka Dugotalasni zraci -

400-315nm
srednjotalasni zraci
-315-280nm

91 posto prolaze kroz 95 posto se apsorbuju u

zoni ozonskog omotača
ozonsku barijeru
Ultraljubičasta
svetlost nevidljiva je
za ljudsko oko.Postoje
3 vrste UV zraka koji
se razlikuju po svom
delovanju na ludsko UV-C
zdravlje i po talasnoj
kratkotalasni zraci <-280nm
dužini. apsolutno se apsorbuju u zoni
ozonskog omotača
 Kako nastaju oštećenja ozonskog omotača
Gasovita jedinjenja iz grupe Kada se oslobode u atmosferu,lako
stižu do njenih gornjih slojeva,gde ih
hlorofluorougljovodonika
UV zraci razgrađuju otpuštajući
(CFCs) su poznati i pod atomski hlor (Cl),koji ,,napada" ozon i
nazivom freoni. oduzima mu jedan atom kiseonika

Samo jedan atom hlora

uništi 100.000 molekula
ozona.Na taj način se
razgrađuje ozonski omotač.
 STVARANJE I RAZARANJE OZONA
Stvaranje
UV zraci ispod 240nm raskinuće
hemijske veze između kiseonika i
formiraće kiseonik sa dva atoma.Ti
atomi će se vezati za kiseonik i
formirati ozon.Najveća sinteza ozona
javiće se na 185 nm talasne dužine
UV zračenja.
Razaranje
UV zraci između 240nm i 315nm
raskinuće vezu jednog atoma
kiseonika iz ozona i slobodne atome
kiseonika spojiće u molekule sa dva
atoma.Ozon se raspada na 254nm
talasne dužine UV zračenja.
KISELE KIŠE
Posledica zagađenja vazduha,usred
povećane koncentracije oksida
azota
i sumpora,nastaju kisele
kiše.Oksidi sumpora i azota iz
atmosferereaguju sa kapljicama
vodene pare i stvaraju sumporastu
i azotastu kiselinu,koje kasnije
prelaze u sumpornu i azotnu
kiselinu.Povećanje koncentracije
tih gasova u atmosferi direktna su
posledica sagorevanja fosilnih
goriva,posebno lignita i kamenog
uglja.
 ZAUSTAVITI UGRADITI
UPOTREBA EKOLOŠKOG
ZAGAĐENJE I PREČISTAČE
GORIVA,RECIKLAŽA
ODLAGANJE VAZDUHA U
OTPADA,RAZVOJ ZELENIH
INDUSTRIJSKOG TERMOELEKTRANE
ENERGIJA
OTPADA
Posledice kiselih kiša:

uginuće smrt životinja isušivanje loš uticaj na

biljaka u vodenim vodenih kopnene životinje
ekosistemima ekosistema koje piju tu vodu
 degradacija
zemljišta,širenje pustinja
1)erozija Najefikasniji vid
Proces kojim se vetrom i vodom borbe od
uništava GUBITKOM dezertifikacije
2)salinizacija ZEMLJIŠTA
kvalitet 3)Zabarivanje zemljišta jeste
NASTAJU pošumljavanje.Vege
zemljišta usred 4)promena PUSTINJE-
delovanja tacija ublažava
hemijskih DEZERTIFIKACIJA
klimatskih uticaj
,mehaničkih i vetra,korenovim
promena ili bioloških
ljudskih sistemom vezuje
aktivnosti osobina zemljište,čuva vlagu
5)Zagađenje i hrani ga uginulom
biomasom.
 Posledice
Uzroci
degradacije
degradacije:
zemljišta
1.Kiše spiraju zemljište u okean
2.Novo drveće neće imati za
šta da se veže 1.Poljoprivreda,obrađivanje
3.Negativna pojava na vodene zemlje
ekosisteme. 2.Vremenske nepogode
4.KLIMATSKE PROMENE podstiču spiranje zemljišta u
5.Ispaša more i okeane
6.Prekomerna brojnost ljudi
Trećinu površine zemlje čine
pustinje
7.Četrdeset odsto
poljoprivrednog zemljišta je
degradirano.
Zbog čega je toplo u centru velikog
grada?
Fenomen ,,toplotnih ostrva" jedna je od posledica klimatskog uticaja urbanizacije na temperaturu
vazduha u većim gradovima.Zbog visokih zgrada, ,,kanjonskih" ulica,smanjene cirkulacije vazduha i
tamnog asfalta koji privlaći toplotu,temperatura vazduha mnogo je viša u centru grada nego na
njegovoj periferiji.U većim metropolama kao što je Njujork,preko leta je 5,6 stepeni toplije nego u
predgrađu.Osim toga,primećemo je i da su mesečne padavime obilnije u gradu nego u njegovoj
okolini.
Naučnici smatraju da toplotna ostrva mogu da imaju veliki negativan uticaj na globalno
zagrevanje.Kao mere za ublažavanje tog efekta oni predlažu sadnju zelenih
krovova,farbanje fasada u svetlije boje koje odbijaju sunčevu svetlost i apsorbuju manje
toplote,izgradnju bulevara,ozelenjavanje slobodnih površina i korišćenje gradskog
prevoza umesto putničkih vozila.
 POSLEDICE GLOBALNOG
ZAGREVANJA
1.Povećana koncentracija ugljen-dioksida
2.Srednja temperatura na površini Zemlje povećana je sa 0,9
stepeni od 19.veka
3.Oko 21,5 miliona ljudi biće primoramo da promeni mesto
boravka zbog promene klime.
4.Led na Arktiku smanjivao se za 12,8 posto na svakih 10
godina od 1981. do 2010.
5.Oko 100 miliona ljudi živi na 1m od nivoa mora.
6.Oko 2/3 Australijskog koralnog gremena ozbiljno je oštećeno.
7.Oko 30 novih zaraznih bolesti pojavilo se u poslednjih 20
godina.
8.Od 1901. do 2016. nivo mora podigao se za 19cm zbog
topljenja lednkika.
 UTICAJ KLIME

NA ZDRAVLJE LJUDI
 UTICAJ KLIME NA ZDRAVLJE
ČOVEKA
Bolovi u ramenima i
Srčani problemi Kožni problemi
vratu

Respiratorne infekcije Glavobolje Alergije

Umor i pad koncentracije

 Kako možemo da doprimesemo
očuvanju klime?
Zaštita životne sredine obuhvata mere za: Smanjenje buke, kontrole vode, smanjenje štetnih ispusnih
gasova iz industrijskih postrojenja i prometa, kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda, zabrane
proizvodnje jedinjenja koja razgrađuju ozonski omotač ili negativno kontaminiraju postojeće ekosisteme

Smanjenje Racionalno Reciklaža.upotreba

STOP GRADNJI Smanjeno
upotrebe vozila korišćenje energetskih
DEPONIJA korišćenje
sa izduvnim nafte i zemnog goriva,razvoj
rashladnih
gasovima gasa zelenih energija
uređaja
 Očuvanje klime

Zaustaviti zagađenje i Ugradnja prečistača Smanjena upotreba

odlaganje industrijskog vazduha u penastih sredstava i
otpada termoelektrane sprejeva

Pridržavanje ekoloških mera i ekoloških principa,gajiti

Sadnja drveća
svest o zaštiti životne sredine
ŠTA SMO NAUČILI NA CO2 N2O
DANAŠNJEM
EFEKAT STAKLENE BAŠTE
PREDAVANJU?
CH4 F-GASOVI

KLIMATSKE
KISELE KIŠE I DEGRADACIJA ZEMLJIŠTA OŠTEĆENJE OZONSKOG OMOTAČA
PROMENE

KORIŠĆENJE
ZAGAĐENJE UTICAJ
RASHLADNIH
UREĐAJA
ČOVEKA

INDUSTRIJA
POŠUMLJAVANJE
 LITERATURA
1.Uđbenik iz biologije LOGOS (Gordana
Subakov Simić i Marina Drndarski)
2..Zvaničan sajt eko.minpolj.gov.rs
3.https://www.slideshare.net
/JovanaVeselinovi/covek-i-klima-
141233950
4.https://www.slideshare.net
/DraganAnti/covek-i-klima-230457734
 HVALA NA PAŽNJI!
Prezentaciju radile učenice 1.razreda prirodno-matematičkog smera Prijepoljske Gimnazije:
Emilija Potežica
Tamara Pušica
Elma Malagić
Sanja Bojović