Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-matematički
Prirodno matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Udruženje za unapređenje zaštite životne sredine „Novi Sad“
Fondacija "Docent dr Milena Dalmacija"

Anaerobni tretman muljeva nastalih u

procesu prečišćavanja otpadnih voda

Marko Grgić

Novi Sad 23-25. septembar, 2015.

Biohemija i mikrobiologija anaerobne digestije

Biodegradabilne materije

1 1

Proteini, ugljeni hidrati Lipidi

1 1

Volatilne kiseline Amino kiseline i jednostvni Masne kiseline dugih

šećeri lanaca

2 3 2
Sirćetna kiselina H2 i CO2

4 4

CH4 i CO2
Legenda:
g

1 – hidroliza
2 – acidogeneza
3 – acetogeneza
4 – metanogeneza
Parametri relevantni za proces anaerobne digestije
Parametri Optimalni opseg Granični opseg
pH 6,8 - 7,4 6,3 - 7,9
Oksido-redukcioni potencijal (mV) - 520 do - 530 - 490 do - 550
Volatilne kiseline (mmol/l) 0,8 - 8,0 > 35
Alkalitet (mg/l kao CaCO3) 1300 - 3000 1000 - 5000
Organsko opterećanje (kao OM)
0,8 - 2,0 0,4 - 6,4
- mezofilna digestija (kg/m3/dan)
1,5 - 5,0 1,0 - 7,5
- termofilna digestija (kg/m3/dan)
Temperatura
32 - 37 20 - 42
- mezofilna digestija ((°C)
C)
50 - 56 45 - 65
- termofilna digestija (°C)
Hidrauličko vreme zadržavanja (dan) 12 - 18 7 - 30
Sasatav biogasa
65 - 70 60 - 75
- metan ( % vol)
30 - 35 25 - 40
- ugljen-dioksid (% vol)
Konvencionalna mezofilna digestija
g j

S faze
•Sve f biohemijskih
b h k h procesa se javljaju
l u istom sudu
d

•Digestija se izvodi na mezofilnim temperaturama (32 do 37°C)

Šema konvencijalnog mezofilnog digestora

 Napredni procesi digestije

•Uključuju modifikacije konvencionalnih konfiguracija u cilju

1. postizanja potpunije digestije,
2. promovisanja smanjenje patogena, i
3 poboljšavanja rada digestije
3.

Šemaski prikaz digestora sa dva stepena (kiselo/gasna digestija)

Predtretman

•Tretman ultrazvukom (sonifikacija) koristi se za kondicioniranje aktivnog

mulja otpadnih voda pre digestije, sa ciljem poboljšanja same digestije i
redukcije volatilne čvrste materije i smanjenja stvaranje pene.

•Pasterizacija uključuje grejanje čvrste supstance na temperaturu od 70°C ili

višu radi uništavanja patogena.

•Homogenizacija. je višestepen proces kojim se razara ćelijski zid bakterije u

cilju promocije VSR tokom anaerobne digestije.
•Termalna hidroliza. Procesi termalne hidrolize su dizajnirani za
t
temperature
t odd 150 d
do 220°C i pritiscima
iti i oko
k 1380 kPkPa. R
Reakciono
k i vreme
varira od 20 do 30 minuta. Broj procesa termalne hidrolize koji su na
raspolaganju, u zavisnosti od sistema, mogu da se koristite za ugušćavanje
ili sušenje mulja.
mulja

•Oksidacija vlažnim vazduhom je vrsta termalne hidrolize u kojoj je kiseonik

(u obliku vazduha ili čistog kiseonika) dodat u materiju za digestiju pre
zagrevanja
g j i tretmana.
 Digestija pri visokoj koncentraciji suve materije

Anaerobna digestija se obično koristi za mulj sa koncentracijom suve

•Anaerobna
materije od 3 do 5%.

•Međutim, ovajj p
proces se takođe može koristiti za muljeve
j sa koncentracijom
j
suve materije od 7 do 8%.

•Sve komponente sistema za digestiju treba da budu dizajnirane da podrže

proces za muljeve visokih koncentracija suve materije.
Postrojenja i oprema za digestiju

Cilindrični digestor Digestor za rezrvoarom za gas na vrhu

Jajoliki digestor Digestor u obliku više ugaone

zarubljene kupe
Imhoff tankovi Lagunski sistemi za digestiju
Sekundarni digestori

Sekundaran digestor koji se ne greje moze

•Sekundaran mož e posluziti
posluž iti u sledece
sledeć e svrhe:
•kao mesto za skladištenje digestiranih muljeva,
•kao pasivni primarni rezervoar i
•kao izvor mulja.
j

•Pored toga, na instalacijama gde se digestor dekantuje radi poveć anja

koncentracija čvrste faze, sekundarni digestor može da se koristi kao miran
bazen za supernatant.

•Iz razloga š to je jedna od namena sekundarnih digestora i kao mesto

skladiš tenja, oni obič no imaju plutajuć e ili membranske pokrivače da omoguće
ispuštanje
Pokrivači digestora
Mešanje digestora

Digestija bez
b mešanja
š

•sadržaj ovih digestora je slojevit,

•ovii digestori
di t i su veličine
liči za tipično
ti ič vremena zadržavanja
d ž j odd 30 do
d 60 dana,
d
•varenje je obično ograničeno na mala postrojenja koja tretiraju manje od
3,8 m3 mulja /h

Digestija sa mešnjem

•Stabilna i uniformna sredina stvorena meš anjem promoviš e visok nivo digestije
i omoguć ava koriš ćenje već ih stopa ispuštanja u odnosu na niže ili standardne
nivoe digestije.
Efektivno meš anje pruž a sledeć e pogodnosti:

•distribuciju čvrstih čestica širom digestora,

•razbijanje čvrstih materija u cilju maksimalnog kontakta sa
mikroorganizmima,
mikroorganizmima
•prevenciju termičke stratifikacije,
•smanjenje gomilanje skrame,
j j ggomilanje
•smanjenje j istaloženogg materijala
j na p podu digestora,
g ,
•razređivanje inhibitora digestije, kao što su toksičan material,
nepovoljna pH ili temperatura,
p j
•poboljšana odvajanje
j j ggasa za p preradu iz digestirane
g tečnosti.
Sistem mešanja pomoću pumpi Sistem za mešanje radnim kolom

Si t za mešanje
Sistem š j u vidu
id kkoplja
lj Si t mešanja
Sistem š j pomoću ć bbubble
bbl
gun sistema
Grejanje digestora

Prikaz sistema unutrašnjeg prenosa toplote Prikaz sistema spoljašnjeg prenosa toplote
Produkti anaerobne digestije

BIOGAS
Sastav gasa zavisi od
•sastava polaznog supstrata,
•efektivno prisutne mikroflore i
uslova rada
•uslova
•pH,
•temperature,
j ,
•razblaženja, Biogas
Parametar
•mešanja, CH4 CO2 H2 H2S 60% CH4+40%
CO2
•načina vođenja procesa Vol % u biogasu 55-70 27-44 1 3 100
Donja toplotna vrednost
35,8 - 10,8 22,8 21,5
/ 3)
(MJ/m
Granice zapaljivosti, vol % u
5-15 - 4-80 4-45 6-12
vazduhu
Temperatura palenja
650-750 - 585 - 650-750
(°C)

Kritični pritisak (bar) 47 75 13 89 75-89

Kritična temperatura
-82,5 31 - 100 -82,5
(°C)
Gustina u normalnim uslovima
0 72
0,72 1 98
1,98 0 09
0,09 1 54
1,54 1 20
1,20
(g/l)
Gustina pod kritičnim
162 468 31 349 320
uslovima (g/l)
Gustina u odnosu na vazduh
0,55 2,5 0,07 1,2 0,83
(g/l)
Rukovanje gasom

•Teorija proizvodnje gasa. Gas iz digestora, biogas, se formira u poslednjoj fazi

digestije, kada mikroorganizmi konvertuju organske kiseline u
•ugljen-dioksid (CO2),
•metan (CH4) i
•vodu

•Karakteristike digestiranog gasa. generisani biogas u anaerobnom procesu

varenja se prvenstveno sastoji od
•metana ((60 do 65%)) i
•ugljen dioksida (35 do 40%)
•neč istoć e,
•pena,
•talog,
•vodonik-sulfid (H2S),
•siloksani i
•vlaga
Upotreba gasa

• Gas iz digestora je vredno gorivo koje se tradicionalno koristi za

• zagrevanje kotlova za proizvodnju pare ili za produkciju tople vode za

procese i grejanje,
• rad turbina za sagorevanje ili generatore motora za proizvodnju
električne energije,
• operativnost
p sušilice u objektima
j za uklanjanje
j j vlage
g iz čvrstih
materija
Tretman gasa.
Pre nego š to se gas iz digestije koristi
kao izvor energije, on ć e morati da
budu tretiran u cilju uklanjanja
•siloksana
•vlage
•taloga
•vodonik-sulfida
•pene i nanosa
Anaerobno stabilisani mulj - digestat

Anaerobno stabilisani mulj predstavlja kompleksan matriks različitih hemijskih

jedinjenja iz kog se može dobiti energija
jedinjenja, energija, koji sadrži različite organske materije,
materije
teške metale, nutrijente, izvore ugljenika itd., što svakako zavisi od sastava
tretiranog otpada.

•Energetska vrednost.
•Mikrobiološki kvalitet. Klase A, B i EQ
j kvalitet
•Hemijski
•Agronomska vrednost
•Estetski kvalitet
Poststabilizacija anaerobno stabilisanog mulja

bl
oPoststabilizacija anaerobno
b stabilisanog
bl mulja
l sa k
krečom
č

•dodatak kreča u tečan mulj bez uklanjanja vlage (″slurry-liming″),

d d t kk
•dodatak kreča
č pre procesa uklanjanja
kl j j vlage
l (″
(″pre-liming″),
li i ″)
•dodatak kreča u formiran kolač (″post-liming″)

oDezinfekcioni aspekti hemijske stabilizacije

Primena anaerobno stabilisanog mulja u poljoprivredi

Da bi se ostvarila primena potrebno je voditi računa o nekoliko parametara:

•prirodi zemljišta,
•klimatskim uslovima,
•potrebama biljaka i
•vremenu upotrebe đubriva.

Anaerobno stabilisani mulj i stabilisani anaerobni mulj sa krečom generalno karakteriše

visok sadržaj
kih
•organskih,
•azotnih i
•fosfornih materija
Rad digestora

Lokacija uzorka

Parametar Jedinica Test metoda Ciljana vrednost Recirkulacioni mulj

Ulazni mulj
ili digestirani mulja

Tempreatura oC Mertička 32-38 oC - X

Isparljive kiseline mg/l 5560C 50-330 - X
Alkalitet mg/l 2320 1500-5000 X X

Odnos VA/ALK - Kalkula-torna 0,1 do 0,2 N/A N/A

pH - Metrička 6872
6,8-7,2 X X
Ukupna čvrsta
% 2540B Evidentirati X X
materija
Isparljiva čvrsta
% 2540E Evidentirati X X
materija
Protok l Metrička Evidentirati X X

8,06 do 10,75 m3/kg

Cfd Metrička digestovane čvrste Gasni sistem
Produkcija gasa
supstance

Sastav gasa (CO2) % Analiza gasa Manje od 35% CO2 Gasni sistem
Raspored dodavanja i povlačenja mulja

Opterećenje digestora.

Dva kriterijuma mogu odrediti kapacitet digestora da procesira materiju pravilno:

(1) retencija za čvrstu materiju;
(2) nivo ispuštanja isparljivih čvrstih supstanci.
supstanci

Ispumpavanje mulja

Treba uklanjati mulj najmanje dnevno da se izbegne

•nagli pad aktivne populacije mikroorganizama,
narusavanje
•naruš avanje odnosa VA/ALK digestora,
digestora koji ce
ć e uticati na puferski
kapacitet.

Čvrste materije se mogu povuć́ i iz sledeć

Č l d ́ ih lokacija:
l k
1. donji deo digestora;
2. prelivna struktura; i
3 bilo
3. bil koja
k j tačka
t čk unutar
t digestora
di t sa dobrim
d b i mešanjem.
š j
Praćenje i testiranje

• Kontrola anaerobne digestija se zasniva na uzorcima prikupljenim iz tri tačke

procesa digestije:
(1) ulaznog mulja;
(2) recirkulisanog mulja, i
(3) digestije čvrste materije.

• Sledeć
Sl d ́ e smernice za prikupljanje
k l i analizu
l uzoraka
k su od
d suštinskog
š k značaja
č za
dobijanje validnih rezultata:

• uzorak mora biti reprezentativan;

• pH analiza mora biti izvršena odmah da bi se izbeglo odstupanje u pH zbog gubitka ugljen-
dioksida;
• uzorkovanje u svim digestorima mora biti brzom sukcesije;
• svi kontejneri za uzorkovanje moraju biti temeljno oč iš ćeni pre i posle upotrebe; i
• ako uzorak nije odmah analiziran, onda mora biti konzervisan.
 Optimum Gornja Donja
Parametar
vrednosti granica granica
Temperatura 30 do 38°C 55 do 60°C 10°C
pH 6,8 do 7,2 8,0 6,0
Alkalitet 1500 do 5000 mg/l

Isparljive kiseline 50 do 300 mg/l

VA/ALK
V / 0,1 do 0,2
0, 0,
Problemi digestije i strategija konrole

Četiri osnovna uzroka problema digestora su:

1. hidraulič no preoptereć enje,

2
2. organsko preopterecenje,
preoptereć enje
3. temperaturni stres, i
4. preoptereć enja toksičnim supstancama.

U sluč aju problema u digestoru e ikasna strategija kontrole obuhvata

sledeć e korake:

•zaustaviti ili smanjiti prinosa čvrste hrane,

•odrediti uzrok neravnoteže,
•ispraviti uzrok neravnoteže, i
•obezbediti kontrolu pH dok se tretman ne vrati u normalu.
Temperatura

Temperaturni stres uzrokovan promenom temperature u digestoru već oj od 1 ili

2°C za manje
j od
d 10 dana,
d smanjuje
j j biološku
bi l šk aktivnost
ki mikroorganizama
ik i metano-
formera.

Kontrola toksičnosti

Anaerobni proces je osetljiv na određena jedinjenja, kao što su

•sulfidi,
•sulfidi
•isparljive kiseline,
•teški metala,
kalcijum,
•kalcijum
•natrijum,
•kalijum,
rastvoren kiseonik,
•rastvoren
•amonijak, i
•hlorovana organska jedinjenja.
 Koncentracija (mg/l)

Polutant Umereno
Stimulaciona Izrazito inhibirajuća
inibirajući
Amonijak 50-200 1500-3000 >3000
Kalcijum 100-200 2500-4500 8000
Magnezijum 75-150 1000-1500 3000
Kalijum 200-400 2500-4500 12000
Natrijum 100 200
100-200 3500 5500
3500-5500 8000
Bakar 0,5
Cink 1
Hrom 6+ 3
Nikal 2
pH kontrola

Hemikalije koje se koriste za

podešavanje pH uključuju:

•kreč,
natrijum bikarbonat,
•natrijum-bikarbonat,
•natrijum-karbonat,
•natrijum-hidroksid,
j
•amonijum-hidroksid, ,i
•gasovit amonijak
 HVALA NA
VREMENU I PAŽNjI!!!
Ž