MEHANIKA 1

Težište. Definicija i način određivanja

težišta.
 Centar vezanih paralelnih sila

■ Zapreminske sile su sile koje deluju na mase koje zauzimaju

odgovarajuće deliće zapremine posmatranog tela.
 Težište tela

■ Zemlja na sve deliće tela B dejstvuje

gravitacionim silama koje se u ovom slučaju
zovu težine delića.
■ Težine delića predstavljaju sistem vezanih
paralelnih sila a njihova rezultanta se zove
težina tela: n
G   Gk
k 1
  1 n 
■ Položaj težišta u prostoru: rC   rk Gk
G k 1
G
■ Srednja specifična težina:  sr 
V
G dG
■ Specifična težina:  ( x, y , z )  limV  limV  sr 
V
0 0
dV

■ Telo je homogeno:   const.

■ Telo je nehomogeno:    ( x, y, z )  const.

■ Ako je telo homogeno, specifična težina je ista za sve deliće tela:
 1 
  const.  rC  
VV
r dV

1 1 1
xC   xdV yC   ydV zC   zdV
VV VV VV
■ Ukupna težina homogenog tela:
G    dV  V
V
a) Težište dvodimenionih tela (tela oblika tanke ljuske
konstantne debljine)

  const. dV  dA
G   dV    dA
V A

dA – element površine srednje površi

ljuske
G – težina tela

Ako je telo homogeno, specifična težina je ista za sve deliće tela

  const.
Položaj težišta homogene tanke ljuske
1 1 1
xC   xdA yC   ydA zC   zdA
AA AA AA
10
 b) Težište jednodimenionih tela (tanak štap dužine l i konstantnog
poprečnog preseka A)

dV  AdL
dG  dV  AdL   dL
G   dL   dL
L L

Koordinte težišta homogenog tankog štapa konstantnog poprečnog preseka su

1 1 1
xC   xdL yC   ydL zC   zdL
LL LL LL

Specifična težina linije    A  dG dL

12
 Načini određivanja težišta

■ a) Simetrija
– Za telo koje ima simetričan geometrijski oblik (određen spoljašnjim
granicama) kaže se da poseduje geometrijsku simetriju. Ako i
specifična težina ima isti tip simetrije, telo poseduje materijalnu
simetriju.
 Teorema 1: Težište tela koje ima ravan
materijalne simetrije nalazi se u ovoj ravni
– Materijalna simetrija obezbeđuje da su
specifične težine bilo koja dva delića
simetrična u odnosu na ravan π:
 ( x , y , z )   ( x,  y , z )
– Određivanje položaja težišta:
GyC   y ( x, y, z )dV   y  ( x, y , z )dV    y  ( x, y , z )dV 
V V V 

x  x  x y    y   y z   z   z dV   dV  V   V   V1

Gy C   y ( x, y, z )dV   y ( x, y, z )dV  0 yC  0

V1 V1
 Teorema 2: Težište tela koje ima osu
materijalne simetrije leži na ovoj osi
– Osobina materijalne simetrije
 ( x, y , z )   (  x,  y , z )
GxC   x ( x, y, z )dV 
V

 x ( x, y, z)dV    x ( x, y, z)dV  

V V 

 x ( x, y, z )dV   x ( x, y, z )dV  0

V2 V2
x  x  x

GyC   y ( x, y, z )dV 0 xC  0 yC  0 y    y   y

z   z   z dV   dV  V   V   V2
V
 Načini određivanja težišta

■ b) Rastavljanje na konačne delove

– Položaji težišta ako se telo sastoji od konačnog
broja delova koji se međusobno razlikuju
oblikom ili materijalom
 1 
rk  
Gk Vk
r  k dVk , k  1,..., n
n
 1 n 
G   Gk rC   rk Gk
k 1 G k 1
1 n 1 n 1 n
xC   xk Gk yC   yk Gk zC   zk Gk
G k 1 G k 1 G k 1
Primer: Odrediti položaj težišta tanke homogene ugaone ploče sastavljene od
romboida i pravougaonika

debljina ploče

G1  A1  ab G2  A2  ac

b a  bctg
x1  , y1 
2 2
c a
x2  b  , y 2   bctg
2 2
x1G1  x2 G2 x1 A1  x2 A2 1
xC    (b  c)
G1  G2 A1  A2 2
y1G1  y2G2 y1 A1  y2 A2 1 b(b  2c)
yC    a ctg
G1  G2 A1  A2 2 2(b  c)

zC  0
17
 Načini određivanja težišta

■ c) Metod negativnih težišta (dopunjavanja)

– Primenjuje se na telo sa šupljinama
n
G  GT   Gk Gk (k  1,...., n)
k 1

– Težina materije koja bi popunjavala k – tu

šupljinu vezana za težišta delova u šupljinama i
ima suprotan smer od smera zamišljene težine
punog tela
 1    
rC  (rT GT   rk Gk ), rk  OC k
G
 Težišta tela jednostavnijih oblika
Trougao Trostrana piramida - tetraedar

Konus
 Papos–Guldinove teoreme

■ Teorema 1: Površina koja se dobija obrtanjem

neke ravne linije oko ose koja leži u ravni linije, a
ovu ne preseca, jednaka je proizvodu ugla
obrtanja, dužine linije i rastojanja težišta linije do
ose obrtanja.
Ay ( )   dAy    xdL
L

Ay ( )  LxC

Ax ( )  Ly C
 Papos–Guldinove teoreme

■ Teorema 2: Zapremina tela koja se dobija obrtanjem

neke ravne površine oko ose koja leži u ravni
površine, a ovu ne preseca, jednaka je proizvodu
ugla obrtanja, površine i rastojanja težišta površine
do ose obrtanja.
dVy  xdA

Vy ( )   dVy   xdA
A

Vy ( )  AxC Vx ( )  Ay C
 Rezime

■ Centar vezanih paralelnih sila,

■ Težište tela,
■ Načini određivanja težišta,
■ Papos–Guldinove teoreme.