Strain I.

Posavljak

OTPORNOST MATERIJALA

OM16-P15

1
 SLOŽENA OPTEREĆENJA
 Pod složenim opterećenjem podrazumevamo
kombinaciju od dva i više prostih opterećenja.
 Ono sa čim smo se do sada upoznali odnosi se na
savijanje praćeno sa aksijalnim opterećenjem.
 Na početku kursa OM usvojili smo pojam napona i
pojam deformacija.
 Napone i deformacije proučavali smo kod:
 Aksijalnog opterećenja,
 Smicanja,
 Uvijanja,
 Savijanja i
 Izvijanja.

2
  U svakom od slučajeva nabrojanih opterećenja
postavljalo se pitanje nosivosti konstrukcija.
 Kod aksijalno opterećenih štapova dovoljno
jebilo uporediti stvarni napona sa nekom
graničnom vrednošću.
 Tražilo se da stvarni napon bude manji ili
jednak graničnoj vrednost (da je ne prekorači).
 Zavisno od toga šta uzimamo za graničnu
vrednost, kod aksijalno napregnutih štapova
moguće je definisati nekoliko kriterijuma.

3
 Granična vrednost je zatezna ćvrstoća
Rm– Kriterijum zatezne čvrstoće
 max  Rm

Granična vrednost je granica tečenja ReH

ili konvencionalna granica tečenja Rp0.2 –
Kriterijum tečenja  R
max eH

 max  R p 0.2

Granična vrednost je dozvoljeni napon d definisan na

osnovu zatezne čvrstoće ili granice tečenja i stepena
sigurnosti - Kriterijum dozvoljenog napona
 max   d

4
 U oblasti do granice proporcionalnosti P ,
gde važi Hukov zakon, može se definisati
granična vrednost deformacija

 max  max
E

Vrednost napona smicanja je

z
 max 
2

Vrednost ukupnog specifičnog

deformacijskog rada
1
Ad'  zz
2
5
  Specifični deformacijski
1
Ad' 
2 rad jednak je površini
osenčenog trougla.

Monotona naponsko-deformacijska
kriva do granice proporcionalnosti

Vrednost specifičnog deformacijskog rada

utrošenog na promenu oblika, pri aksijalnom
opterećenju štapova iznosi:  z2 1  2
'O 
Ad   z
6G 3E
6
 Kod štapova opterećenih na
zatezanje imamo da su:
1   z
2  0

Kod štapova opterećenih na

pritisak imamo da su:
1  0
 2   z

Kod ravnog stanja napona

glavne napone određujemo
pomoću izraza:
 1, 2   x   y    
1 1
x   y
2
 4 2

2 2

7
 Stanje napona u tački  Tenzor
napona:  x  xy  xz 
 
    yx  y  yz 
 zx  zy  z 
 

Stanje deformacija u tački 

Tenzor deformacija:
 1 1 
 x 2
 xy
2
 xz 
1 1 
     yx y  yz 
2 2 
1  1
 zy  z 
 2 zx 2 

8
 Za određivanje glavnih normalnih napona
1 , 2 i 3 , za slučaj prostornog stanja
napona, koristi se kubna jednačina: 3
  I1  2  I 2   I 3  0
Invarijante
napona: I1   x   y   z
I 2   x y   y z   z x   xy2   yz2   zx2
I 3   x y z  2 xy yz zx   x yz2   y zx2   z xy2

9
 Naponi smicanja:
1   2
 max,min
12 
2
2 3
 max,min
23 
2
1   3
 max,min
31 
2
1   3
 max 
2

10
  U slučaju 2-osnog ili 3-osnog stanja napona
problem određivanja graničnog stanja sa
kojim bi se poredili naponi je znatno složeniji.
 Pri 2-osnom i 3-osnom stanju napona granično
stanje definišu funkcije

F 1 ,  2   0

F  1 ,  2 ,  3   0

11
 Granično stanje kod 2-osnog stanja napona

ZAPAŽANJE: Dozvoljeno stanje napona je u slučaju kad

se tačka nalazi unutar granične krive ili na graničnoj krivoj.
12
 Granično stanje kod 3-osnog stanja
napona

ZAPAŽANJE: Dozvoljeno stanje napona je u slučaju kad se

tačka nalazi unutar granične površine ili na graničnoj površini.
13
  Da bi se odredio najpovoljniji odnos glavnih
normalnih napona pri 2-osnom i 3-osnom
stanju napona, do zatezne čvrstoće ili do
granice tečenja, trebalo bi izvesti mnogo
eksperimenata.
 Zbog ovog se postavilo pitanje korišćenja
rezultata standardnih ispitivanja materijala na
zatezanje, u svrhu procene razaranja
konstrukcija.

14
 Neki od mogućih vidova razaranja
 Razaranje materijala ili konstrukcije usled
loma (pojave novih ili proširenja postojećih
naprslina).
 Razaranje materijala ili konstrukcije usled
tečenja materijala (tečenje može da izazove
brzo iscrpljivanje konstrukcije nekad praćeno
i promenom oblika preko prihvatljivih
granica).

15
  Razaranje usled izvijanja (gubitak
stabilnosti delova može da izazove povećanje
elastičnih i plastičnih deformacija iznad
prihvatljivih granica).
 Razaranje usled prekoračenja dozvoljenih
napona i deformacija.
 Za nas je interesantno razaranje usled
prekoračenja dozvoljenih napona i
deformacija.

16
  Kod složenih opterećenja treba odrediti
ekvivalentni napon ekv koji bi se upoređivao
sa dozvoljenim naponom pri aksijalnom
opterećenju.

Stanje napona zameniti sa ekv i ekv uporediti sa

gr= d

17
 ODREĐIVANJE EKVIVALENTNIH
NAPONA
 Problem određivanja ekv rešava se primenom
hipoteza o razaranju materijala (teorija
čvrstoće) među kojima su:
 Hipoteza najvećeg normalnog napona,
 Hipoteza najveće deformacije,
 Hipoteza najvećeg napona smicanja,
 Hipoteza graničnog elastičnog stanja – Morova
hipoteza,
 Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada,
 Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada
utrošenog na promenu oblika.

18
 Hipoteza najvećeg normalnog
napona (Prva hipoteza)
 Ova hipoteza smatra se najstarijom i retko se
primenjuje (potiče od Galileja, a dpunili su je
Lame, Navije i Rankin).
 Prema hipotezi najvećeg normalnog napona,
granično stanje u materijalu pri složenom
opterećenju nastupa, kada najveći glavni
normalni napon dostigne vrednost dozvoljenog
napona pri aksijanom opterećenju.

19
 Za napone zatezanja 1>2>3
koristimo
 ekv ,e   max   1   de

Za napone pritiska 3<2<1 NAPOMENA:

koristimo Indeks e odnosi se na
 ekv ,c   max |  3 |  dc ekstenziju (zatezanje), a
indeks c na kompresiju
(pritisak).
Za napon zatezanja 1>0 i napon
pritiska 3<0 koristimo  ekv ,e   max   1   de
 ekv ,c   max |  3 |  dc

20
 ZAPAŽANJA:
1. Kod hipoteze najvećeg glavnog normalnog napona
koriste se samo dva glavna napona, a treći se ne
koristi.

2. Eksperimentima je dokazano da stanje materijala zavisi

od svih napona.

3. Ova hipoteza daje dobre rezultate kod krtih materijala i

to kad je jedan glavni napon po apsolutnoj vrednosti
znatno veći od druga dva.

21
 U slučaju poprečnog savijanja koristimo sljedeće izraze:

1 1
 ekv ,e   max   1     2  4 2   de
2 2
1 1
 ekv ,c   max  2     2  4 2   dc
2 2

Kod čistog smicanja koristimo:

 ekv ,e   max   1     de
 ekv ,c   max   2     dc

22
 Hipoteza najveće linearne
deformacije (Druga hipoteza)
 Hipotezu je postavio Mariot, a dopunili su je
Sen-Venan, Ponsle i Grashof.
 Hipoteza glasi: Granično stanje materijala, pri
složenom opterećenju nastupa, kada linijska
deformacija dostigne vrednost granične
deformacije pri aksijalnom opterećenju.

23
 3-osno stanje napona:

 ekv ,e 1  de
 ekv ,e    max  1   1   2   3     de 
E E E
 ekv ,c 1  dc
 ekv ,c    min   3   3   1   2     dc 
E E E

2-osno stanje napona:

 ekv ,e 1  d ,e
 ekv ,e    max  1   1  2    d ,e 
E E E
 ekv ,c 1  d ,c
 ekv ,c    min   2   2  1    d ,c 
E E E

24
 Za poprečno savijenu
gredu: 1 1
1,2     2  4 2
2 2

 ekv ,e 1  de
 ekv ,e    max  1   1  2    d ,e 
E E E
 ekv ,c 1  dc
 ekv ,c    min   2   2  1    d ,c 
E E E

1  1 
 ekv ,e    2  4 2   de
2 2
1  1 
 ekv ,c    2  4 2   dc
2 2

25
 1  1 
 ekv ,e    2  4 2   de
 2 2   0,3
1  1 
 ekv ,c    2  4 2   dc
2 2

 ekv ,e  0,35   0, 65  2  4 2   de Sen-Venanovi

 izrazi
 ekv ,c  0,35   0, 65  2  4 2   dc

26
 Za slučaj čistog
smicanja izrazi 1  1 
 ekv ,e    2  4 2   de
2 2
1  1 
 ekv ,c    2  4 2   dc
2 2

za =0,3 prelaze u
 de
oblik  ekv ,e  1    1,3   de  ekv ,e 
1,3

 ekv ,c   1    1,3   dc  dc
 ekv ,c 
1,3

27
 Hipoteza najvećeg napona smicanja
(Treća hipoteza)

 Hipotezu je definisao Kulon i ista glasi:

Granično stanje materijala pri složenom
opterećenju nastupa kada najveći napon
smicanja dostigne vrednost najvećeg napona
smicanja pri aksijalnom opterećenju.
 e   max   max,e

28
 1-osno stanje 3-osno stanje
z  de
napona    napona 1   3
max, e
2 2  max 
2

 ekv   max   max,e


 ekv 1   3  de
 ekv    max    max,e 
2 2 2

 ekv ,e   1   3   de
 ekv ,c    1   3    dc

29
 Ravno stanje
napona:
 ekv ,e 1   2  de
1
   y   4   max,e 
2
 ekv ,e    max   x
2

2 2 2 2
 ekv ,c 1   2  dc
1
 x   y   4 2   max,c 
2
 ekv ,c    max   
2 2 2 2


 
2
 ekv ,e   1   2  x   y  4 2
  de

 ekv ,c    1   2     x   y   4 2   dc
2

30
  
2
 ekv ,e   1   2  x   y  4 2
  de

 ekv ,c    1   2     x   y   4 2   dc
2


Savijanje silama  ekv ,e   1   2   2  4 2   de
(x = , y = 0):
 ekv ,c    1   2     2  4 2   dc

ZAPAŽANJE: Hipoteza najvećeg napona

smicanja kod plastičnih materijala ima dobru
saglasnost sa eksperimentima.

31
 Morova hipoteza (Četvrta hipoteza)

 Morova hipoteza glasi: Granično stanje

materijala pri složenom opterećenju nastupa
onda kada Morov krug napona, koji odgovara
konkretnom tenzoru napona, dodirne graničnu
krivu.
 Pri složenom stanju napona napon 2 malo
utiče na granične vrednosti napona pri kojima
dolazi do razaranja.

32
  Sa dovoljnom tačnošću smatramo da granicu
razaranja određuju naponi 1 i 3.
 Ovim se se određivanje graničnog stanja kod
troosnog stanja napona svodi na ravansko
stanje napona.
 Morov krug, pri kojem za određenu
kombinaciju napona 1 i 3 , nastupa granično
stanje u materijalu, zovemo granični Morov
krug.
 Familija ovih krugova je između dveju
envelopa, koje predstavljaju granične krive.
33
 1   2   3

Morova hipoteza – Granično stanje

34
 Trouglovi:

O1 B1O2
O3 B3O2

1   3  1,e
O3 B3  O3 A3  O2 A2  
2 2
 3,c  1,e
O1 B1  O1 A1  O2 A2  
2 2


O3 B3 O1 B1

Morova hipoteza – Granično stanje O2 B3 O2 B1
(pojednostavljenje) 
 1,e   dе  1,e
 ekv  1   3   de
 3,c   dc  3,c
35
 Hipoteza najvećeg specifičnog
deformacijskog rada
(Peta hipoteza)

 Ovu hipotezu je postavio Beltrami i ista glasi:

Granično stanje materijala pri složenom
opterećenju nastupa kada specifični
deformacijski rad dostigne vrednost
specifičnog deformacijskog rada pri
aksijalnom opterećenju.
Ad'  Ad' ,e

36
 3-osno stanje napona:

 ekv
2
1  2
Ad'    12   22   32  2  1 2   2 3   3 1    d
2E 2E 2E

 ekv ,e   12   22   32  2  1 2   2 3   3 1    de
 ekv ,c    12   22   32  2  1 2   2 3   3 1    dc

2-osno stanje  ekv ,e   12   22  2 1 2   de

napona:
 ekv ,c    12   22  2 1 2   dc

37
 ZAPAŽANJE: Hipoteza najvećeg specifičnog
deformacijskog rada nije potvrđena eksperimentima
pa se skoro i ne primenjuje.

38
 Hipoteza najvećeg specifičnog
deformacijskog rada utrošenog na
promenu oblika (Šesta hipoteza)
 Ovu hipotezu je postavio Huber, a razradili su
je fon Mizes i Henki i ista glasi: Granično
stanje materijala pri složenom opterećenju
nastupa kada specifični deformacijski rad
utrošen na promenu oblika, dostigne vrednost
specifičnog deformacijskog rada utrošenog na
promenu oblika pri aksijalnom opterećenju.
Ad'O   Ad'O,e 
39
 3-osno stanje

 
napona: 1 
Ad'O    1   2 2   2   3 2   3   1 2
6E

1-osno stanje
napona: 1  2 1  2
Ad'O   1  d
3E 3E
 
1  2 1   1  2
 ekv    1   2     2   3    3   1   
 d 
2 2 2

6E 6E  3E

40
 2
 ekv ,e   1   2    2   3    3   1    de
2 2 2

2

2
 ekv ,c   1   2    2   3    3   1    dc
2 2 2

2-osno stanje
 ekv ,e   12   1 2   22   de
napona:
 ekv ,c    12   1 2   22   dc


Čisto smicanje σ2 =  σ1 = :
 ekv ,e   3   de
 ekv ,c   3   dc

41
 ZAPAŽANJE: Hipoteza najvećeg specifičnog
deformacijskog rada utrošenog na promenu oblika
ima dobru saglasnost sa eksperimentima i praktično
je potisnula hipotezu najvećeg specifičnog rada
(uključena su sva tri glavna normalna napona).

42
 SAVIJANJE SA UVIJANJEM

 Problem savijanja sa uvijanjem je tipičan za

vratila.
 Međutim, savijanje sa uvijanjem, kod vratila je
često praćeno i aksijalnim opterećenjem.

NAPOMENA: Ovde mislimo samo na vratila

kružnog i kružno-prstenastog poprečnog preseka.

43
  U proizvoljnom preseku vratila opterećenog na
svijanje i uvijanje imamo
Mx
z  
Wx
Mt Mt
 z ,max   
W0 2Wx

 Da bi odredili ekvivalentni napon za

proizvoljni poprečni, treba primeniti neku od
izloženih hipoteza o razaranju materijala.

44
 Hipoteza najvećeg normalnog napona

Mx
 max  
1 1 Wx
 ekv    2  4 2   de
2 2 Mt Mt
 max   
 W0 2Wx

  ekv
1
2

M x  M x2  M t2 M 
 ekv   de
Wx Wx

Ekvivalentni moment pri

 
savijanju sa uvijanjem: 1
M ekv  M x  M x2  M t2
2

45
 Hipoteza najveće linearne deformacije

Mx
 max  
1  1  Wx
 ekv    2  4 2   de
2 2 Mt Mt
 max   
 W0 2Wx

1  1 
Mx  M x2  M t2 M ekv
  ekv  2 2    de
Wx Wx

1  1 
  0,3 M ekv  Mx  M x2  M t2
2 2

M ekv  0,35M x  0,65 M x2  M t2
46
 Hipoteza najvećeg napona smicanja

Mx
 max  
Wx
 ekv   2  4 2   de
Mt Mt
 max   
 W0 2Wx

M x2  M t2 M ekv
     de
Wx Wx

M ekv  M x2  M t2

47
 Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog
rada
1 1
 ekv      21 2   de
2
1
2
2 1,2    2  4 2
2 2

Mx
 max  
Wx
  ekv   2  2 1   2   de
Mt M
 max     t
 W0 2Wx
1
M  1   M t2
2
x
2 M ekv
 ekv     de   0,3
Wx Wx

1
M ekv  M  0, 65M
2
x t
2
 M ekv  M  1   M t2
2
x
2
48
 Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog
rada utrošenog na promenu oblika

1 1
 ekv      1 2   de
2
1
2
2 1,2    2  4 2
2 2

Mx
 max   
Wx
  ekv   2  3 2   de
Mt Mt
 max   
 W0 2Wx
M x2  0, 75M t2 M ekv
 ekv     de
Wx Wx

M ekv  M x2  0,75M t2

49
 Proračun čvrstoće vratila opterećenih na
savijanje sa uvijanjem

Uslov čvrstoće: M ekv ,max

 max   d
Wx

Šesta hipoteza:
M ekv ,max   M x2  0, 75M t2  max

ili M ekv ,max  M y2  0, 75M t2  max

ili M ekv ,max  M x2  M y2  0, 75M t2  max

50
 Dimenzionisanje vratila opterećenih na savijanje
sa uvijanjem

Potreban Wx za proizvoljan
M ekv  z 
poprečni presek: Wx  z  
d

Potreban prečnik d za
proizvoljan poprečni presek: 32 M ekv  z 
d  z  3
 d

51
 SLOŽENO OPTEREĆENJE  PRIMER 1

Linijski element na gornjoj slici složeno je opterećen.

Analizirati čvrstoću elementa s obzirom na 1., 2., 3., 5. i
6. hipotezu o razaranju materijala.
PODACI: F = 1,5 kN, M = 90 kNcm,
ds = 8 cm, du = 70 cm, l = 80 cm,
d = de = dc = 10 kN/cm2 = 100 MPa.
52
 REŠENJE PRIMERA 1
1) Geometrijske karakteristike
poprečnog preseka linijskog elementa

Površina

d 
2   d u   82 
2
  7 2 
A s
1      1 
     11, 781 cm 2
… (1.1)
4   ds  
 
4   8  

A  11, 781 cm 2 … (1.2)

53
 Moment otpora za osu x

d
3   du 
4
 8
3  7 
4

Wx  s
1      1      20,801 cm
3
… (1.3)
32   d s   32   8  
 

Wx  20,801 cm3 … (1.4)

54
 Polarni moment otpora

d
3   du 
4
 8
3  7 
4

W0  s
1      1      41, 602 cm
3
… (1.5)
16   d s   16   8  
 

W0  41, 602 cm3 … (1.6)

55
 2) Presečne veličine
Max presečni moment savijanja

M x ,max   Fl  1,5  80  120 kNcm … (1.7)

M x ,max  120 kNcm … (1.8)

56
 Max presečni moment uvijanja,

M t ,max  M  90 kNcm … (1.9)

M t ,max  90 kNcm … (1.10)

57
 2) Analiza čvrstoće
Prva hipoteza

M ekv ,max
1
 
 M x ,max  M x2,max  M t2,max 
2 … (1.11)
1
 
 120  1202  902  135 kNcm
2

M ekv ,max  135 kNcm … (1.12)

58
 M ekv ,max 135 … (1.13)
 ekv ,max    6, 49 kN/cm 2
Wx 20,801

 ekv ,max  6,49 kN/cm 2 … (1.14)

Druga hipoteza

M ekv ,max  0,35M x ,max  0, 65 M x2,max  M t2,max 

… (1.15)
 0,35 120  0, 65 1202  902  139,5 kNcm

M ekv ,max  139,5 kNcm … (1.16)

59
 M ekv ,max 139,5 … (1.17)
 ekv ,max    6, 706 kN/cm 2
Wx 20,801

 ekv ,max  6, 706 kN/cm 2 … (1.18)

Treća hipoteza

M ekv ,max  M x2,max  M t2,max  1202  902  150 kNcm … (1.19)

M ekv ,max  150 kNcm … (1.20)

60
 M ekv ,max 150 … (1.21)
 ekv ,max    7, 211 kN/cm 2
Wx 20,801

 ekv ,max  7, 211 kN/cm 2 … (1.22)

Peta hipoteza

M ekv ,max  M x2  0, 65M t2  1202  0, 65  902  … (1.23)

 140, 232 kNcm

M ekv ,max  140, 232 kNcm … (1.24)

61
 M ekv ,max 140, 232 … (1.25)
 ekv ,max    6, 742 kN/cm 2
Wx 20,801

 ekv ,max  6, 742 kN/cm 2 … (1.26)

Šesta hipoteza

M ekv ,max  M x2  0, 75M t2  1202  0, 75  902  … (1.27)

 143, 091 kNcm

M ekv ,max  143, 091 kNcm … (1.28)

62
 M ekv ,max 143, 091 … (1.29)
 ekv ,max    6,879 kN/cm 2
Wx 20,801

 ekv ,max  6,879 kN/cm 2 … (1.30)

Tabela 1.1 Max ekvivalentni naponi

HIPOTEZA ekv,max kN/cm2
1. 6,490
2. 6,706
  d  10 kN/cm 2
3. 7,211
5. 6,742
6. 6,879

63
 SLOŽENO OPTEREĆENJE  PRIMER 2

Linijski element na gornjoj slici složeno je opterećen.

Analizirati čvrstoću elementa s obzirom na šestu
hipoteza o razaranju materijala.
PODACI: F1 = 1,5 kN, F2 = 18 kN, M = 900 Nm,
ds = 8 cm, du = 70 cm, l = 80 cm,
d = de = dc = 100 MPa.
64
 REŠENJE PRIMERA 2
1) Geometrijske karakteristike
poprečnog preseka linijskog elementa

A  11, 781 cm 2
Wx  20,801 cm3 … (2.1)
W0  41, 602 cm3

65
 2) Analiza čvrstoće  Šesta hipoteza
F2 18
 max  N     1,528 kN/cm 2
A 11, 781
M x ,max
 max  M x ,max  
120 … (2.2)
  5, 769 kN/cm 2
Wx 20,801
 max   max  N , M x ,max    max  N    max  M x ,max  
 1,528  5, 769  7, 297 kN/cm 2

 max  N   1,528 kN/cm 2

 max  M x ,max   5, 769 kN/cm 2 … (2.3)
 max   max  N , M x ,max   7, 297 kN/cm 2

66
  max 
M t ,max

90
 2,163 kN/cm 2 … (2.4)
W0 41, 602

 max  2,163 kN/cm 2 … (2.5)

 ekv ,max   max

2
 3 max
2

… (2.6)
 7, 297 2  3  2,1632  8, 203 kN/cm 2

 ekv ,max  8, 203 kN/cm 2   d  10 kN/cm 2 … (2.7)

67