ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

УОПШТЕНО О ПОТПОРНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА

Приликом пројектовања каскадно обликованог терена или укопаних конструкција врши

се засијецање тла. Овако профилисан терен, у већини случајева, није у стању да
самостално стоји а да не дође до обрушавања. До слома тла долази онда када је савладана
смичућа чврстоћа тла. Притисак тла који доводи до слома тла називамо земљани
притисак. Конструкције којима прихватамо земљани притисак називамо потпорне
конструкције.

Потпорни зидови су обично трајне конструкције које се формирају кампадно и кроз више
фаза. Потреба за кампадном градњом, гдје су сегменти дужине од 4.00 до 5.00m, лежи у
двије чињенице. Прва чињеница је да је током ископа, односно засијецања тла, већих
дужина, потребно обезбиједити да се цио засјечени фронт земље не обруши. Такође,
постоји потреба за формирањем дилатационих спојница у самом потпорном зиду ради
температурних утицаја.

Потпорне зидове можемо подијелити на масивне или гравитационе потпорне зидове и

армиранобетонске потпорне конструкције. Масивни потпорни зидови своју стабилност
дугују сопственој тежини која му обезбјеђује сигурност при дејству хоризонталних
оптерећења. Понекад се, у циљу смањења количине бетона, изводе армиранобетонске
потпорне конструкције, које гравитациону функцију масивних зидова постижу
ангажовањем тла у залеђу одговарајућом ширином темељне плоче, која може бити у
нагибу због повећања сигурности на клизање по темељној спојници.

Потпорни зид са испуном у његовом залеђу и тлом на које се ослања је вишеструко

статички неодређен систем. Величине сила се не могу одредити из услова равнотеже, јер
зависе од начина градње. Димензионисање потпорних зидова, из ових разлога, заснивамо
на одређивању сила које би дјеловале када би зид почео да се руши. Под рушењем зида
подразумијевамо његову ротацију око ивице темеља или његово клизање по темељној
спојници (уз формирање активних или пасивних призми тла).
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

АКТИВНИ ПРИТИСАК ТЛА И ПАСИВНИ ОТПОР ТЛА

ПРИМАРНО СТАЊЕ НАПОНА

Када је то хоризонтално онада у терену владају, вертикални и хоризонтални напони који

су истовремено и главни напони који дјелују на међусобно управне равни. Ако нема
помјерања, односно ако се ради о стању тла у миру, онда су, уз напомену да за нормално
консолидовано тло важи да је Ko = 0.4-0.75 (по Јакију Ко=1-sinф), вриједности напона
следеће:
σ v = σ z = σ1 = γ ⋅ z
σ h = σ x = σ y = σ 2 = σ 3 = Ko ⋅ γ ⋅ z

АКТИВНИ ПРИТИСАК ТЛА

Посматрајмо тло без кохезије (c=0). Ако изведемо оштри засјек тако да не пореметимо
напонску слику, а уклоњено тло замијенимо крутим, глатким, вертикалним зидом, онда
при хоризонталном помјерању зида мора доћи до промјене вриједности хоризонталних
напона у тлу. При овоме вриједност вертикалних напона остаје непромијењена.

Уколико одмичемо зид од преостале масе тла, транслацијом или ротацијом око најниже
тачке зида, хоризонтални напон опада. Напон се може смањивати све док Моров круг не
додирне анвелопу напона лома. Хоризонтални напон је тада једнак минималном главном
напону pa=σ3, док је вертикални напон једнак максималном главном напону pp=σ1.
Овакав хоризонтални напон називамо активни притисак тла, а однос хоризонталног и
вертикалног напона коефицијентом активног притиска Ka.

ПАСИВНИ ПРИТИСАК ТЛА

Уколико примичемо зид тлу, транслацијом или ротацијом око најниже тачке зида,
хоризонтални напон расте. Напон се може повећавати све док Моров круг не дотакне
анвелопу напона лома. Хоризонтални напон је у том случају једнак максималном
главном напону, док је вертикални напон једнак минималном главном напону. Овакав
хоризонтални напон називамо пасивни отпор тла, а однос између хоризонталног и
вертикалног напона, коефицијентом пасивног притиска тла Kp.
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

Да би се мобилисала чврстоћа тла и при томе остварило активно или пасивно стање,
мора доћи до помјерања зида у одговарајућем смјеру. Потребна величина помјерања или
ротације зида око најниже тачке зависи од испуне, односно врсте тла. Oрјентационе
вриједности ротације за неке врсте тла дате су у табели.

Потребна ротација за активни притисак и пасивни отпор тла

ротација Y/H
врста тла и стање
активно стање пасивно стање
збијени пијесак 0.001 0.020
растресити пијесак 0.004 0.060
тврда глина 0.010 0.020
мека глина 0.020 0.040

Могуће ротације потпорног зида

aktivno stanje napona pocetno stanje

napona u ''miru''

σv = γz
σ3 =pa σh =Koσv
σ

Моров дијаграм промјене напона приликом

помјерања зида од тла (активни притисак)
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

pasivno stanje napona

pocetno stanje
napona u ''miru''

σ1 = pp
σh =Koσv
σv = γz
σ

Моров дијаграм промјене напона приликом помјерања зида ка тлу (пасивни отпор)

АКТИВНИ ПРИТИСЦИ ТЛА

Прорачун активних притисака тла може се спровести рачунским методама (Ранкинова

теорија и Кулонова торија) и различитим графичким методама (метода Кулмана).

ПРОРАЧУН АКТИВНОГ ПРИТИСКА ТЛА ПО РАНКИНОВОЈ ТЕОРИЈИ

Прорачун активних притисака тла по Ранкиновој теорији може се спроводити онда када
су задовољени следећи услови:
- тло је равно
- зид је вертикалан
- зид је гладак и раван (нема трења)
- зид ротира око ивице темеља
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

Моров дијаграм

Посматрајући Моров круг лако се може извести веза између главних напона:

σ1 − σ 3
sin φ = 2
σ1 + σ 3
+ c ⋅ ctgφ
2
σ1 − σ 3
sin φ =
σ 1 + σ 3 + 2 ⋅ c ⋅ ctgφ

σ 1 − σ 3 = (σ 1 + σ 3 ) ⋅ sin φ + 2 ⋅ c ⋅ cos φ
σ 1 − σ 1 ⋅ sin φ − 2 ⋅ c ⋅ cos φ = σ 3 + σ 3 ⋅ sin φ
σ 1 (1 − sin φ ) − 2 ⋅ c ⋅ cos φ = σ 3 (1 + sin φ )
1 − sin φ 1 − sin 2 φ
σ 3 = σ1 ⋅ − 2⋅c⋅
1 + sin φ 1 + sin φ
1 − sin φ 1 − sin φ
σ 3 = σ1 ⋅ − 2⋅c⋅
1 + sin φ 1 + sin φ
σ 3 = σ1 ⋅ Ka − 2 ⋅ c ⋅ Ka
1 − sin φ φ
σ 3 = pa ; σ 1 = γ ⋅ z; K a = = tg 2 (45o − )
1 + sin φ 2
pa = K a ⋅ γ ⋅ z − 2 ⋅ c ⋅ K a
H H
Ea = ∫ K a ⋅ γ ⋅ z ⋅ dz − ∫ 2 ⋅ c ⋅ K a ⋅ dz
0 0
2
H
Ea = K a ⋅ γ ⋅ − 2 ⋅ c ⋅ Ka ⋅ H
2
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

Гдје је:

• φ угао унутрашњег трења

• c(kN/m2) кохезија
• Н(m) укупна висина засипа непосредно иза потпорног зида
• γ(kg/m3) запреминска маса тла
• Ка коефицијент активног притиска тла
2
• pa(kN/m ) интезититет активног притиска тла
• Еa(kN/m) резултанта активног притисака тла

Када говоримо о ординати дјеловања резултанте активног притиска тла z Ea , генерално

разликујемо два случаја. Први случај је када нема кохезије (па су резултанта активног
притиска тла и тачка њеног дјеловања дати изразима:

c=0
H
Ea = ∫ z ⋅ γ ⋅ K a ⋅ dz
0

H2
Ea = γ ⋅ K a ⋅
2
2
z Ea = ⋅H
3

Активни притисци тла по Ранкину (с=0)

Други случај је када кохезија постоји, па се у горњим дјеловима тла, на висини z0 ,

теориски јављају силе које дјелују у супротном смјеру од смјера дјеловања силе активног
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

притиска, па из тог разлога на тај дио тла не рачунамо. У овом случају резултанта
активног притиска тла, као и оордината њеног дејства дати су у следећим изразима:
c≠0
2 ⋅ c ⋅ Ka 2⋅c
z0 = =
γ ⋅ Ka γ ⋅ Ka
1
Ea = ⋅ γ ⋅ K a ⋅ ( H − z0 ) 2
2
2
z Ea = ⋅ ( H − z0 )
3

Активни притисци тла по Ранкину ( c ≠ 0 )

Активни притисак је могуће рачунати по Ранкину и онда ако тло није равно, односно ако
је нагнуто за неки угао β у односу на хоризонталу, уз предуслов да је с=0 и φ ≠ β, и
напомену да није реално да је φ < β. У том случају величина резултанте активног
притиска тла као и оордината њеног дјеловања дате су изразима:
1
Ea = ⋅ K a ⋅ γ ⋅ H 2 ⋅ cos β
2
2
z Ea = ⋅H
3

Уколико постоји корисно оптерећење q на слободној површини насипа иза потпорног

зида онда имамо додатни активни притисак који је дат фирмулом:

∆Ea = K a ⋅ q ⋅ H
1
z∆Ea = ⋅H
2
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

ПРОРАЧУН АКТИВНОГ ПРИТИСКА ТЛА ПО КУЛОНОВОЈ ТЕОРИЈИ

Прорачун активних притисака тла по Кулоновој теорији може се спроводити онда када су
задовољени следећи услови:
- тло је равно или под нагибом β у односу на хоризонталу
- зид је крут, раван или под углом α у односу на вертикалу
- нема кохезије с=0 (чврстоћу описујемо искључиво трењем)
- смјер дјеловања резултанте активног притиска тла по Кулону заклапа угао δ са
1 2
нормалом на зид ( δ = ( ÷ ) ⋅ φ )
2 3
- нападна тачка резултујуће силе је позната величина
- површина клизања је раван

β x

Ea
α+δ n
δ
n α

z
Положај дјеловања резултујуће силе активног притиска
Имајући све ово у виду, уз напомену да мора бити φ > β , да би поткоријена величина
била позитиван број, вриједности коефицијента активног дејства тла, резултанте
активног притиска тла као и оординате њеног дјеловања дате су следећим изразима:

⎡ sin(α + 90o − φ ) ⎤
⎢ ⎥
sin(α + 90o )
Ka = ⎢ ⎥
⎢ sin(φ + δ ) ⋅ sin(φ − β ) ⎥
⎢ sin(α + 90 + δ ) +
o
⎥
⎣ sin(α + 90o − β ) ⎦
1 2
δ = ( ÷ ) ⋅φ
2 3
1
Ea = ⋅ K a ⋅ γ ⋅ H 2
2
2
z Ea = ⋅ H
3
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

Уколико постоји корисно оптерећење q на слободној површини насипа иза потпорног

зида онда имамо додатни активни притисак који је дат фoрмулом:
∆Ea = K a ⋅ q ⋅ H
1
z∆Ea = ⋅H
2

ПРОРАЧУН НАПОНА У ТЛУ

Стварну слику напона у тлу, односно максималне ивичне напоне, одређујемо за збирне
утицаје момената и вертикалних сила који дјелују у тежишту спојнице, што значи да је
први корак при одређивању напона у тлу свођење свих утицаја у тежиште темељне
спојнице. Вриједности ивичних напона срачунавају се по следећим изразима:
V M
σ1 = +
A W
V M
σ2= −
A W
A = B⋅L
L ⋅ B2
W=
6

Напонска слика у тлу

Код плитког фундирања спојница бетон тло није у стању да прими напоне затезања, па за
случај да је један од два ивична напона негативан, морамо одредити ону ширину темељне
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

стопе која на цијелој својој површини трпи напоне притиска. Овај услов ће бити испуњен
онда ако се сила V налази у језгру пресјека. Прорачун напона се врши за случај да се сила
налази на ивици језгра пресјека, и то према следећим изразима:
V
σ1 = 2 ⋅
3⋅ c
σ2 = 0
B
c= −e
2
M
e=
V

Напонска слика у тлу за σ2< 0

Правилник о техничким нормативима за пројектовање и изградњу темеља грађевинских

објеката не користи ову методу за прорачун напона у тлу, али треба имати у виду да на
овај начин добијамо реалну слику напона у тлу а самим тим и реалну слику слијегања.

Према одредбама прописа из 1990. године напон у тлу се одређује из услова да

ексцентрично постављена сила дјелује центрично у тежишту дијела површине темељне
спојнице. Ефективни напон у тлу срачунавамо према изразу:

V
σ=
2⋅c
B
c = −e
2
M
e=
V
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

Напони у тлу према правилнику о техничким нормативима за пројектовање и прорачун

темеља из 1990. године

СТАБИЛНОСТ ПОТПОРНИХ ЗИДОВА НА ПРЕТУРАЊЕ И КЛИЗАЊЕ

Осим контроле допуштених напона у тлу, приликом прорачуна потпорних зидова морамо
извршити провјеру њихове стабилности на претурање и стабилности на клизање.

СТАБИЛНОСТ ПОТПОРНОГ ЗИДА НА ПРЕТУРАЊЕ

Стабилност зида на претурање је одређена из услова да не дође до претурања око ивице

темељне стопе потпорног зида. Овај услов ће бити задовољен ако је однос између
момента стабилности и момента претурања већи од прописане вриједности.
Ms
np = ≥ 1.50 (1.20)
Mp

Ова прописана вриједност, односно коефицијент сигурности, је 1.50 за главна

оптерећења (основно + допунско), а за укупно оптерећење (основно + допунско +
изузетно) узима се вриједност 1.20. Ако је задовољен услов да резултујућа сила пада у
језгро пресјека темељне стопе, односно да је ексцентритет силе е<B/6, гдје В представља
ширину темељне стопе, услов стабилности потпорног зида тада није неопходно
провјеравати .
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА И СТИЈЕНА

вјежба број 9
Земљани притисци

СТАБИЛНОСТ ПОТПОРНОГ ЗИДА НА КЛИЗАЊЕ

Стабилност зида на клизање је одрећено из услова да не доће до проклизавања потпорног

зида по темељној спојници.

V ⋅ tg ρ
nk = ≥ 1.50 (1.20)
H

У наведеној формули V и H представљају вертикалну односно хоризонталну пројекцију

резултујуће силе на темељну спојницу а ρ угао трења измећу бетона и тла у нивоу
темељне спојнице. За вриједност угла трења измећу бетона и тла, у нивоу темељне
спојнице, обично се узима вриједност угла унутрашњег трења измећу честица тла.
Коефицијент сигурности на проклизавање је исти као и за стабилност на претурање, па је
за главно птерећење 1.50, а за укупно оптерећење 1.20.
Уколико услов стабилности на претурање није задовољен, онда треба покушати са
искошењем темељне спојнице потпорног зида за одређени угао (<100).

Закошење спојнице потпорног зида

Самим закошењем, потпорном зиду се отежава клизање ,,уз брдо”, јер се вертикална
компонента на закошену спојницу повећава, а хоризонтална компонента смањује.
N ' = N ⋅ cos ξ + T ⋅ sin ξ
T ' = T ⋅ cos ξ − N ⋅ sin ξ
ξ ≤ 10o