NOSEĆE KONSTRUKCIJE I

DRVENE KONSTRUKCIJE

dr Tatjana Kočetov Mišulić, dipl. ing. gradj.

PREDAVANJE 6.
Veze i nastavci kod konstrukcija od monolitnog drveta
Tesarske veze, statičke veze,
primena u klasičnim drvenim konstrukcijama

1
VEZE I NASTAVCI
Od posebnog su značaja za stabilnost cele drvene konstrukcije i predstavljaju
najvažnije loka

a) Tesarske veze (konstruktivni karakter, iskustvene veze)

b) Noseće veze (veze spojnim sredstvima, proračunavaju se)

Prilikom konstruisanja veza mora se voditi računa o:

• uslovima izrade i montaže
• uslovima eksploatacije
• kvalitetu upotrebljenog materijala
• koroziji i drugim faktorima koji mogu umanjiti sigurnost veze
• pristupačnosti veze povremenim revizijama
• pravilno ugrañenim spojnim sredstvima

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

2
a) Tesarske veze

veze na sučeljak (prav ili kos)

veze na list

veze uklapanjem (prosto uklapanje, lastin rep ili polurep)

veze prevezivanjem (prosti, dvojni ili krstasti prevez)

veze na čep

veze na zasek (tesarske veze koje se računaju i time se ubrajaju i u
statičke - noseće veze)

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

3

veze na sučeljak (prav ili kos)

veze na list

veze uklapanjem

veze na čep

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

4
 • veze prevezivanjem

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

5
b) Statičke veze i nastavci

Nastavci zategnutih štapova

Nastavci pritisnutih štapova

Veze pritisnutih štapova na zasek (pritisnuti štapovi)

Veze pritisnutih štapova pod uglom sa podmetačima

Veze pritisnutih štapova pod pravim uglom

Veze kod rešetkastih nosača (pritisnuti i zategnuti štapovi,
centrisana veza)

Veze kod rešetkastih nosača (ekscentrično vezani štapovi)

Oslonci (ležišta)

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

6
• nastavci
zategnutih štapova

Varijante sa
drvenim i
čeličnim
podvezicama

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

7
• nastavci pritisnutih štapova
- nastavak treba da je što je moguće
bliže prostorno ukrućenoj tački,
- nastavak treba da je centrisan zbog
pojave momenta. Centrisanje se
obezbeñuje srčanikom i eventualnim
čeličnim limom.

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

8
- treba osigurati kontakt preko koga se prenosi sila pritiska ( sloj cementnog
maltera). Podvezice se računaju sa ½ sile pritiska. Ako kontakt nije osiguran
računati sa celom silom (podvezice mogu biti statičke i konstruktivne).
- nastavak se može izvesti metalnim ili drevnim podvezicama koje treba da budu
simetrično ugrañene. Treba poštovati minimalne razmake.

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

9
- u konstrukcijama ( npr. skela) nastavci treba da budu rasporeñeni naizmenično (u
jednom preseku može se nastaviti maksimum 1/3 štapova - 33%)

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

10
 •Veze na zasek
Koriste se kada je potrebno vezati pritisnuti i zategnuti štap pod nekim uglom. Ako
je konstrukcija zaseka izvedena sa jednom dubinom zasecanja (tv) onda se ona zove:
veza na prost zasek
Dubina zasecanja (tv) treba da je: max tv ≤ h / 4 za α ≤ 500 (za 500 < α ≤ 600

max tv ≤ h / 6 za α > 600 važi pravolinijska

interpolacija)

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

11
Ako je zasecanje dvostrano onda je max tv ≤ h / 6, bez obzira na ugao α

Veze na zasek obavezno se osiguravaju zavrtnjima ili ekserima

Razlikujemo prost i dvojni zasek, pod pravim uglom i u simetrali ugla

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

12
Prost zasek pod pravim uglom
- kada su ravni ab (čelo zaseka) i bc meñusobno upravne

Prima manju silu od

zaseka u simetrali ugla
Kontroliše se napon na
čelo zaseka tj.
Potrebna dubina
zasecanja,
Veličina prepusta,
Napon u horizontalnom
štapu na mestu
slabljenja.

Veličnia prepusta λ nalazi se iz uslova smicanja paralelno vlaknima:

λbτ ||d = N1h = N1 cosγ ⇒ λ = (D cos β cosγ )/ (bτ ||d )

13
 Kontrola napona u horizontalnom štapu u
oslabljenom preseku:
σt|| = U / An + η U e / Wn ≤ σt||d
η = σt||d / σmd
e = h / 2 – 0,5 (h – tv )

ts b σ c∠α/2 d = N1 = D cos(α/2), odnosno

tv =(D cos2 α/2)/ b σ c∠α/2 d ≤ h/ 4 (h/6)

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

14
Zasek u simetrali ugla β
Čelo zaseka je u pravcu simetrale ugla β. Ovaj zasek je povoljniji od prethodnog jer sila
N1 zaklapa isti ugao (α/2) sa pravcem vlakana u kosniku i horizontalnom štapu, što znači
da je σ c∠d isti i za jedan i za drugi štap.
Slično kao i kod prethodnog zaseka uz
zanemarenje sile N2, iz uslova ravnoteže za
ravan ab ⇒

ts b σ c∠α/2 d = N1 = D cos(α/2), odnosno

tv =(D cos2 α/2)/ b σ c∠α/2 d ≤ h/ 4 (h/6)
Dužina prepusta λ :
λ= (D cos2 α/2 )/ (bτ ||d )

Napon u horizontalnom štapu ⇒ isto kao i

kod prethodnog zaseka

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

15
Dvojni zasek
Kada se dobiju velike dubine zasecanja tv > h/ 4 (h/6), kod prostog zaseka, konstruiše se
dvojni zasek. Ovde postoje dva čela zaseka i dve ravni smicanja.
Obično je tv2 = tv1 + 1cm

Može se izvesti kao “zasek pod pravim uglom” ili

kao “zasek u simetrali ugla”

Proračun je u svemu isti kao kod prostih zaseka:

max tv = 2 h/4 – 1 = h/2 – 1 za α ≤ 500

max tv = 2 h/6 – 1 = h/3 – 1 za α > 600

N1 = tv1 D cos β / tv N2 = tv2 D cos β / tv

λ1 = N1H / (bτ ||d ) λ2 = (N1H + N2H )/ (bτ ||d )

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

16
 Primena zaseka – klasične krovne konstrukcije,
veza pritisnutih štapova kod rešetkastih nosača

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

17
Veze kosnika – ekscentrična veza ⇒ pojava momenta savijanja (jednoznačnog ili
dvoznačnog) ⇒ napon u kosniku kao za ekscentrično pritisnut štap

stv σc|||| = ω N / A + η maxMx / Wx ≤ σc||||d

|| η = σc||||d
(η || /σ σmd )

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

18
Veze pod uglom kada je sila velika (ne može ni prost ni dvojni zasek)
Veza se ostvaruje preko podmetača koji može biti i od tvrdog drveta, a koji se preko
potrebnog broja spojnih sredstava vezuje za pojasni štap.
Napon na kontaktnoj površini σ c∠ proverava se za silu D odnosno N1, a broj spojnih
sredstava odreñuje se za silu H

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

19
Kada nije moguće izvesti prepust preko oslonca veza se rešava na sledeći način:

Ovde treba proveriti napon σ c∠ na površini bc, prečnik zavrtnja, površinu

čeličnih traka i broj uložaka, zavarene spojeve i kontakt na površini ab za silu U

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

20
 Varijante i ojačanja veza na zasek i pritisnutih štapova pod uglom

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

21
Veze pritisnutih štapova pod pravim uglom
Dimenzije štapova odreñuju se prema sili pritiska uzimajući u obzir izvijanje (σc|| ) , ili
prema načinu vezivanja u čvoru (σc⊥ odnosno σ c∠ )
Kod vezivanja pritisnutih štapova mogu nastupiti sledeći slučajevi:

1. Kada je σc⊥ < σc⊥ d

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

22
2. Kada je σc⊥ > σc⊥ d
Ovde mogu da nastupe dva slučaja
a) σc⊥ > σc⊥ d za četinarsku grañu, a manje od σc⊥ d za tvrdo drvo i
b) σc⊥ > σc⊥ d za tvrdo drvo

U prvom slučaju ( a ) veza se izvodi tako

što se vertikala oslanja na donji pojas
preko podmetača od tvrdog drveta

Treba proveriti: σc⊥ = N / A < σc⊥ d

(za tvrdo drvo)
Dužina podmetača ( e ) odreñuje se iz uslova:
e = N / b σc⊥ d
Debljina podmetača ( d ) odreñuje se iz uslova
njegovog savijanja i smicanja.

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

23
b) σc⊥ > σc⊥ d za tvrdo drvo

• proširenje se može
izvesti pomoću
podmetača od čelika sa
analognim
proračunam kao u
slučaju a)
• proširenje se može
izvršiti pomoću
vertikalno ugrañenih
paklica

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

24
 • proširenje se može izvesti i pomoću dve podvezice (dasaka) zakovanih ekserima

• proširenje se može izvesti i pomoću četiri podvezice (dasaka) zakovanih ekserima

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

25
Još neke mogućnosti oslanjaja pritisnutih štapova (sa ili bez proširenja):
(veza za gornji pojas rešetkaste konstrukcije)

Proračun je saglasan prethodnom ⇒ umesto σc⊥ treba uzeti σc∠

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

26
Veze u osloncima (ležišta)
Ležišta u drvenim konstrukcijama imaju zadatak da prime odreñene statičke uticaje i da ih
prenesu na temelje, zidove ili neke druge konstrukcijske elemente.
Konstrukcija ležišta treba da:
• omogući pravilan rad konstrukcije, odnosno primenjenog statičkog sistema,
• fiksira položaj i pravac reakcija uslovljen primenjenim statičkim sistemom.
Ležište može da se izvede od drveta, čelika ili kombinovano.

Tatjana Kočetov Mišulić A _06

27
Tatjana Kočetov Mišulić A _06
28