OTPORNOST MATERIJALA 2

Vežbe
Predmetni nastavnik:
Docent Dr Aleksandar Radaković
email:aradakovic@np.ac.rs

1
 OTPORNOST MATERIJALA 2 - vežbe
Prostorno stanje napona – I deo
 Vektori napona za sve moguće presecne ravni kroz datu tacku obrazuju, u opštem slucaju,
jedan prostorni skup vektora.
 Zbog toga se najopštije stanje napona naziva prostorno stanje napona.
 Posmatra se prostorno stanje napona u tački koje je određeno sa
poznatim tenzorom napona.
 Kada je poznat tenzor napona u tački, onda normalni napon za
proizvoljnu presečnu ravan sa normalom

 Sa promenom presečne ravni menja se i normalni napon koji, za dati

tenzor napona, predstavlja funkciju položaja presečne ravni:

 Dakle normalni napon predstavlja funkciju tri promenljive .

 Glavni naponi određuju se rešavanjem sledećeg sistema jednačina:

 U razvijenom obliku dobija se kubna jednačina, koja se još naziva karakteristična ili
sekularna jednačina, čijim rešavanjem se dobijaju glavni naponi:

 Dobijena realna rešenja kubne jednačine (8) za i predstavljaju GLAVNE NAPONE u

posmatranoj tački.
 Rešenja jednačine se uvek sortiraju sa ciljem da među glavnim naponima uvek postoji odnos:
1   2   3
 Svakom glavnom naponu odgovara po jedan glavni pravac. GLAVNI PRAVCI su pravci normala na
presečne ravni koje odgovaraju dobijenim glavnim naponima.
 Pravci glavnih napona (ili glavni pravci) su međusobno ortogonalni.

 Pravci glavnih napona su određeni kosinusima uglova koji se mogu odrediti rešavanjem homogenog
sistema jednačina (6). Odakle se dobija:

 Pri tome treba voditi računa o ranije pomenutoj vezi između kosinusa uglova:
 RAZLAGANJE TENZORA NAPONA NA SFERNI I

OTPORNOST MATERIJALA 2
DEVIJATORSKI DEO
 U opštem slučaju prostornog stanja napona, tenzor napona u tački napregnutog tela
dat je (u odnosu na sistem xyz) kao

 Uvodi se srednji normalni napon kao aritmetička sredina

 Srednji normalni napon je očigledno jednak jednoi trećini prve invarijante napona, tako da

OTPORNOST MATERIJALA 2
pretstavlja invaruantnu vrednost uodnsu na rotaciju koordinatnog sistema
 Definiše se sferni deo tenzora napona kao

 Imajud u vidu sabiranje tenzora, može da se izvrši razlaganje tenzora napona na sferni i
devijatorski deo:

gde je drugi tenzor devijatorski deo tenzora napona

PRIMER 1: Za dati tenzor napona S, odrediti glavne napone i konstruisati Morove krugove napona.

 80 50 0 
S   50 120 0  MPa
 0 0 60 
Rešenje:
 Iz prikazanog tenzora napona nije teško zaključiti da je reč o PROSTORNOM STANJU NAPONA, jer svi
elementi matrice napona u trećoj vrsti i trećoj koloni NISU jednaki nuli (pogledaj prethodni teorijski
deo). Iako su smicajne komponente napona koje sadrže indeks z jednake nuli ipak postoji normalni
napon u pravcu ose z  z  0 .
 Iz tenzora napona moguće je očitati vrednosti komponentalnih napona:
 x  80MPa;
 y  120MPa;
 z  60MPa;
 xy  50MPa.
 Kreiranjem karakteristične jednačine u obliku determinante dobija se:

 x  i  xy  xz 80  i 50 0
 yx  y  i  yz  0  50 120  i 0 0
 zx  zy  z  i 0 0 60  i
 Determinantu je najlakše razviti po trećoj vrsti ili koloni:

60  i   80  i 120  i   502   0

 Dalje se može pisati:

60  i  0  1  60
 80  i 120  i  50 2
 0   2
i  40i  12100  0
 Rešavanjem poslednje kvadratne jednačine, dobija se:

2  131.81, 3  91.81
 Pri usvajanju vrednosti za glavne napone, treba voditi računa da među glavnim naponima
postoji sledeći odnos:
1   2   3
 Dakle za glavne vrednosti napona, treba usvojiti:

 1  2  131.81 MPa,
 2  1  60 MPa,
 3  3  91.81 MPa.
 Treba naglasiti da nema striktnog pravila koja od vrednosti i će se usvojiti za vrednost
odgovarajućeg glavnog napona već isključivo treba voditi računa o relaciji koja važi među
glavnim naponima.
 Pri konstrukciji, Morovog kruga napona pri prostornom stanju napona treba voditi računa o
teorijskim postavkama.


 max
1
K3  3 
3 1
K1
K2

 Ekstremne vrednosti smičućih napona jednake su:  Najvećoj vrednosti smičućeg

2 3 1   3 1   2 napona odgovara normalni
1  , 2  , 3  napon
2 2 2
 Kako je , to je najveći smičući napon jednak
PRIMER 2: Dati tenzor napona S, predstaviti kao zbir sfernog i devijatorskog tenyora napona . Odrediti
normalni i tangencijalni napon u ravni čija normala sa koordinatnim osam, zaklapa uglove:
2 1 2
cos(n, x )  , cos( n, y )  , cos( n, z )  .
3 3 3 30 10 15 
S  10 50 20  MPa
15 20 60 
Rešenje:
 Iz prikazanog tenzora napona nije teško zaključiti da je reč o PROSTORNOM STANJU NAPONA, jer su
svi elementi matrice napona različiti od nule.
 Iz tenzora napona moguće je očitati vrednosti komponentalnih napona:
 x  30MPa;
 y  50MPa;
 z  60MPa;
 xy  10MPa,
 xz  15MPa,
 yz  20MPa,
 Razlaganje tenzora napona na sferni i devijatorski deo:

 x   s  xy  xz   s 0 0
   
S    yx y  s  yz    0 s 0
  zx       0 0  s 
                
zy z s
  
devijatorski deo napona sferni deo napona

 Srednji napon 𝜎 𝑠 se izračunava kao:

 x   y   z 30  50  60
s    26.7MPa 
3 3
30   26.7   56.7 10 15   26.7 0 0 
   
S 10 50   26.7   23.3 20 
  0 26.7 0 
 15 20 60   26.7   33.3   0 0 26.7 
                                       
devijatorski deo napona sferni deo napona
 Da bi izračunali normalni i smicajni napon moguće je da izračunamo prvo totalni napon u ravni
čija je normala n.

 Prvi način, direktno po definiciji:

 2
 cos( n, x )  
30 10 15   3
  33.3 
    1 
Vektor totalnog napona: 
n  S  n  10 50 20   cos( n, y )    23.3  MPa
 3
15 20 60     36.7 
 cos( n, z )  2 
 3 
nx  33.3MPa Intenzitet vektora
Projekcije vektor totalnog napona:

ny  23.3MPa   ny    nz   54.8MPa
2
 nx 
2 2
totalnog napona: n  n 
nz  36.7MPa
  2 1 2
 Normalni napon:  n   n  n  33.3, 23.3, 36.7    , ,   10MPa
 3 3 3
 n    n   53.9MPa
2 2
 Smicajni napon:  n  n 
  Drugi način( Iz razvijenog oblika Košijevih jednačina):

2 1 2 Intenzitet vektora
nx  30   10   15   33.3 totalnog napona:
3 3 3
2 1 2 
  ny    nz   54.8MPa
2
 10    50     20    23.3MPa  nx 
2 2
ny  n  n 
3 3 3
2 1 2
nz  15    20     60    36.7MPa
3 3 3

 Normalni napon:
 2 2 2
2  1  2  2 1 1 2 2 2
 n  30      50       60      2   10     20     15     10MPa
3 3 3  3 3 3 3 3 3

 n    n   53.9MPa
2 2
 Smicajni napon:  n  n 