EX SITU PROCESI OBRADE ZAGADJENOG

ZEMLJIŠTA

BIOLOSKE METODE

Biopile

Opis metode

Nakon iskopavanja, zagadjeno zemljište se meša sa nutricijentima i transportuje

na lokaciju koja je tehnički uredjena za ovaj proces. To podrazumeva da je lokacija tako
uredjena da ne dozvoljava migraciju zagadjivača , nekontrolisano isparavanje lako
isparljvih zagadjivača itd. Cilj procesa je smanjenje koncentracije jedinjenja naftnog
porekla putem biodegradacije. Da bi se proces odvijao optimalnom brzinom potrebno je
kontrolisati sadrzaj vlage, nutricijenata, kiseonika, temperaturu, i pH vrednost. Zagadjeno
zemljište koje se tretira obično se prekriva nepropusnom plastičnom folijom radi
smanjenja rizika od zagadjenja okolnog zemljišta. Mogu se koristiti i različiti aditivi koji
stimulišu biodegradaciju i uglavnom su specifični za datu lokaciju.
Sloj zagadjenog zemljišta obično se pokriva sistemom za distribuciju vazduha
kroz sloj zemljišta. Visina sloja može biti od 2 do 3 metra i prekriva se plastičnom
folijom radi kontrole oticanja tečne faze, ispravanja parne faze i poboljšanja toplotnog
dejstva sunca.
Metoda može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Slika 11. Biopile metoda

1
Mogućnost primene

Biopile metoda primenjuje se u cilju obrade nehalogenih isparljivih organskih

jedinjenja i ugljovodonika sadržanih u gorivima. Proces može se izvoditi i kada se radi o
halogenim isparljivim i semi isparljivim organskim jedinjenjima kao i pesticidima, ali će
njegova efikasnost biti manja.

Ograničenja

 Iskopavanje zemljišta.
 Trebalo bi ispitati biodegradabilnost zagadjivača i odrediti brzine unošenja
nutricijenata i kiseonika.
 Smanjena efikasnost u slučaju halogenovanih jedinjenja i produkata
transformacije eksploziva.
 Smanjena uniformnost kod primene statičnih procesa obrade.

Troškovi

Troškovi zavise od vrste zagadjivača, procedure koja ce se koristiti, potrebe za

obradom zemljišta pre ili posle tretmana i potrebe za opremom za kontrolu emisije
vazduha. Primena procesa zahteva relativno malo radnika za izvodjenje i održavanje.
Uobičajeni troškovi su od 130$ do 260$ po kubnom metru zagadjenog zemljišta.

KOMPOSTIRANJE

Opis metode

Kompostiranje je biološki proces tokom kojeg se zagadjeno zemljište se meša sa

agensima i organskim aditivima kao što su strugotine drveta , životinjski ili biljni otpad u
cilju povećanja mikrobiološke aktivnosti degradacije zagadjivača.
Temperaturu je potrebno održavati na 54 do 65 °C, a sam porast temerature je posledica
mikrobiološke aktivnosti u zemljištu. Zemljište se iskopava i u cilju povećanja poroznosti
smeše
Ukoliko su prisutna isparljiva i semi isparljiva organska jedinjenja, potrebna je
kontrola otpadnih gasova.

2
Slika 12. Metoda kompostiranja

Mogućnost primene

Proces se može primenjivati na zemljište i sedimente zagadjene biodegradabilnim

organskim jedinjenjima. Pilot studije su pokazale da se metoda može primenjivati i za
smanjenje sadržaja eksploziva u zagadjenom zemljištu. Aerobno termofilno
kompostovanje se takodje može primeniti i na zemljišta zagadjena policikličnim
aromatičnim ugljovodonicima.
Svi materijali i oprema potrebni za primenu ove metode su komercijalno dostupni.

Ograničenja

 Potreban je prostor znatne veličine.

 Mešanje zemljišta sa dodacima može dovesti do nekontrolisanog oslobadjanja
isprljivih organskih jedinjenja.
 Povećanje zapremine zagadjenog zemljišta usled dodavanja aditiva.
 Teški metali se ne mogu ukloniti a imaju i toksicno dejstvo na mikrooganizme.

3
Performanse

Proces je ekonomski i tehnološki veoma povoljan jer zahteva relativno

jednostavnu opremu i daje dobre rezultate.

Troškovi

Procenjeni troškovi priblizno su 250$ po kubnom metru za zapreminu od 26.500

kubnih metara. Troskovi za staticno kompostovanje i kompostovanje sa mehaničkim
mešanjem su 310$ i 380$.
U slučaju kada je moguće zadovoljiti zahtevane kriterijume, gledano sa
ekonomskog aspekta kompostovanje može biti alternativa termickoj obradi.

Landfarming

Opis metode

Landfarming je metoda koja zahteva iskopavanje i odlaganje zagadjenog

zemljišta, sedimenata ili mulja u prethodno pripremljen prostor koji ima zaštitne obloge
u cilju sprečavanja izlučivanja zagadjivača. Zagadjeno zemljište se nanosi u slojevima
koji se periodično okreću ili obradjuju .
Da bi se postigla optimalna brzina degradacije zagadjenja, vrši se kontrola
zemljišnih uslova kao sto su : sadržaj vlage, aeracija, pH vrednost i drugi podaci
Obrada zagadjenog zemljišta obično se vrši primenom metode slojeva čija je
debljina do 0.5 m. Kada se postigne željeni stepen obrade, obradjeno zemljište se sklanja
i prostor se koristi za tretman novog zagadjenog zemljišta.

4
 Slika 13. Metoda landfarmng

Mogucnost primene

Posto se lakši i isparljiviji ugljovodonici otklanjaju tehnologijama koje su

zasnovane ne njihovoj isparljivosti, ex situ biološke metode se uglavnom koriste za teže
ugljovodonike, pa se landfarming proces pokazao veoma efikasan u slučaju naftnih
ugljovodonika. U opštem slučaju važi pravilo da što je veća molarna masa ugljovodonika
ili veći broj aromatičnih prstenova , manja je brzina razlaganja, a što je jedinjenje više
hlorovano ili nitrovano, teže ga je razgraditi.
Metoda se uspesno primenjuje pri tretmanu zemljišta zagadjenog dizel gorivom,
otpadnim uljima, hemikalijama za zaštitu drveta, koksnim otpadom, i odredjenim
pesticidima.

Ograničenja

 Potreban je veliki prostor.

 Slaba kontrola uslova biodegradacije.
 Zagadjivači neorganskog porekla se neće razgraditi.
 Isparljive komponete se moraju podvrgnuti prethodnoj obradi.
 Mora se voditi računa o kontroli prasine.
 Neophodno je prisustvo objekata za kontrolisanje oticanja.
 Potrebno je proceniti topografiju terena, eroziju, klimatske uslove, stratigrafiju
zemljišta i njegovu propustljivost.

Performanse

5
 Metoda se uspešno koristi pri obradi mulja nastalog u naftnoj industriji.

Troškovi

Troškovi pripreme prostora za landfarming metodu se procenjuju na 25.000$ do

50.000$. Troškovi ex situ obrade i postavlja zagadjenog zemljišta u pripremljene
prostore za landfarming su manje od 100$ po kubnom metru.

Slurry metoda

Opis metode

Obrada zagadjenog zemljišta u obliku mulja (slurry oblik) podrazumeva biološki

tretman iskopanog zemljišta u bioreaktoru. Iskopano zemljište se prethodno odvoji od
kamenja i šljunka, a zatim se meša sa prethodno odredjenom količinom vode koja zavisi
od koncentracije zagadjivaca, brzine biodegradacije i fizičkih osobina zemljišta. U okviru
nekih procesa, zemljište se prethodno i ispira da bi se povećala koncentracija zagadjivača.
Čvrsta faza se održava u suspenziji i meša sa nutricijentima i kiseonikom, a u
slučaju potrebe za podešavanjem pH, mogu se dodati i kiseline ili baze. Mogu se dodati i
odredjeni mikroorganizmi ako prisutna koncentracija nije dovoljna. Kada je
biodegradacija završena, mulj se zgušnjava odvodjenjem vode. Uredjaji koji mogu
poslužiti za odvodnjavanje su uredjaji za razbistravanje, filter prese, vakuum filtri ili
centrifuge.

Slika 14. Slurry metoda

6
Mogućnost primene

Slurry metoda povoljnija je za primenu od in situ metoda kada se radi o

zemljištu heterogenog sastava i slabe propustljivosti, zatim u slucaju oblasti gde bi
podzemne vode mogle predstavljati problem kao i u slucaju potrebe za vecim brzinama
procesa.
Bioreaktori za obradu zagadjenog zemljišta u obliku mulja primarno se koriste za
tretman nehalogenih isparljivih i semi isparljivih organskih jedinjenja u iskopanom
zemljištu i ostacima sedimenata. U slučaju kada sadrže specijalno adaptirane
mikroorganizme, bioreaktori se koriste za obradu halogenih isparljivih i semi isparljivih
organskih jedinjenja, pesticida i PCB-ova. Sekvencijalno korišćenje aerobnih i
anaerobnih uslova u fazi mulja se koristi za obradu PCB-a, halogenih semi isparljivih
organskih jedinjenja i pesticida.

Ograničenja

 Iskopavanje zemljišta izuzev primene u lagunama.

 Klasifikovanje materijala po veličini.
 Nehomogeni sastav kao i glinovito zemljišta.
 Obavezno je uklanjanje eventualno prisutnih zagadjivača u parnoj fazi.
 Odvajanje vode nakon završetka procesa može biti skupo.
 Odlaganje nereciklovanih otpadnih voda.

Performanse

Vreme boravka u bioreaktorima će varirati u zavisnosti od prirode i koncentracije

zagadjivača i definisanog stepena njihovog uklanjanja. Obično se kreće oko 5 dana za
zemljišta zagadjena PCB jedinjenjima, 13 dana za zemljišta zagadjena pesticidima i 60 za
rafinerijski mulj.

Troškovi

Ukupni troškovi tmetode kreću se od 130$ do 200$ po kubnom metru, a u slučaju

kada je potrebna dodatna obrada otpadnih gasova pri tretmanu isparljivih zagadjivača,
troškovi su nešto veći i kreću se od 160$ do 210$ po kubnom metru.

7
 FIZIČKO-HEMIJSKE METODE

Metoda ekstrakcije

Opis metode

Primenom ekstrakcije postiže se razdvajanje zagadjivača od zemljišta, mulja i

sedimenata ali se ne postiže i njihovo uništenje. U procesu se koriste hemikalije koje
imaju ulogu ekstrakcionog sredstva.
Često se pre same hemijske ekstrakcije vrši fizička separacija zemljišta u frakcije,
sa pretpostavkom da najmanje čestice sadrže i najvise zagadjivača. Na ovaj način se
može i ubrzati kinetika procesa ekstrakcije, izdvajanjem čestica teških metala ukoliko su
prisutni.

Slika 15. Metoda hemijske ekstrakcije

Ekstrakcija kiselinom

U procesu se koristi kiselina kao ekstrakciono sredstvo. Za ekstrakciju teških

metala iz zemljišta se koristi hlorovodonična kiselina. Zemljište se prethodno prosejava
da bi se odstranile krupne čestice, a zatim se u njega uvodi hlorovodonična kiselina.
Vreme boravka u uredjaju za ekstrakciju varira u zavisnosti od vrste zemljišta,
zagadjivača i njegove koncentracije, ali generalno se kreće od 10 do 40 minuta. Smeša
zemljišta i ekstrakcionog sredstva se kontinualno ispumpava iz uredjaja a zemljište i
ekstrakt se razdvajaju u hidrociklonima.
Kada je ekstrakcija završena, zemljište se prebacuje u uredjaj za ispiranje gde se
ispira vodom radi odstranjivanja kiseline i metala. Rastvori za ekstrakciju i otpadna voda

8
iz procesa ispiranja se regenerisu. Zemljište se isušuje i meša sa krečom da bi se
neutralisali ostaci kiseline.

Solventna ekstrakcija

U procesu se kao ekstrakciona sredstva koriste organski rastvarači. Proces se

obično kombinuje sa drugim metodama kao što su ocvršćavanje/stabilizacija, sagorevanje
ili ispiranje zemljišta, a u nekim slučajevima može se koristiti i samostalno.
Zajedno sa zagadjivačima mogu se ehstrahovati i organski vezani metali, pa se
stoga dobija ekstrakt koji zahteva posebne uslove obrade. Posto tragovi rastvarača mogu
ostati u zemljištu, potrebno je voditi računa o njegovoj toksicnosti.

Mogućnost primene

Solventna ekstrakcija se pokazala efikasnom u slučaju tretmana sedimenata, mulja

i zemljišta zagadjenog prvenstveno organskim jedinjenjima kao sto su PCB, isparljiva
organska jedinjenja, halogenovani rastvarači i naftni otpad, zatim otpadne boje, otpad iz
procesa proizvodnje sintetičke gume, kamenog uglja, blato iz procesa bušenja, otpadne
hemikalije za obradu drveta, pesticidi i insekticidi i otpad iz rafinerija nafte.
Ekstrakcija kiselinama je pogodna za primenu remedijacije sedimenata, mulja i
zemljišta zagadjenog teskim metalima.

Ograničenja

 Odredjene vrste zemljišta i sadržaj vlage.

 Visok sadržaj gline.
 Strožiji uslovi obrade otpada procesa.
 Prisustvo deterdženata i emulgatora.
 Zaostajanje rastvarača koji mogu biti toksični.
 Organska jedinjenja velike molarne mase kao i hidrofilne supstance.
 Sva zaostala kiselina u zemljištu mora biti neutralisana.
 Ekonomičnija primena na velikim kapacitetima zbog visokih ukupnih
troskova.
 Neekonomicno je zadovoljavanje visokih kriterijuma vezanih za sadrzaj teskih
metala.

Troškovi

Procenjeni troškovi se kreću od 100$ do 400$ po toni, i zavise od zapremine

tretiranog zemljišta.

9
 Redukcija/oksidacija

Opis metode

Metoda koristi hemijske reakcije redukcije i oksidacije za prevodjenje

zagadjivača u neškodljiva ili manje škodljiva jedinjenja veće stabilnosti i manje
pokretljivosti. Oksidaciona sredstva koja se najcešće koriste u remedijacione svrhe su
ozon, vodonik peroksid, hipohlorodi, hlor i hlordioksid.

Slika 16. Redukciono-oksidaciona metoda

Mogućnost primene

Ciljna grupa zagadjivača koji se tretiraju ovom metodom su neorganska

jedinjenja, ali se može koristiti (uz smanjenu efikasnost) i u slučaju
nehalogenovanih isparljivih i semi isparljivih organskih jedinjenja iz goriva i
pesticida.

Ograničenja

 Delimična oksidacija i formiranje intermedijernih štetnih jedinjenja.

 U slučaju visoke koncentracije zagadjivača, proces nece biti isplativ.
 Nije efikasna za visok sadržaj nafte i maziva u zemljištu.

10
Troškovi

Troškovi metode procenjuju se na 190$ do 660$ po kubnom metru.

Dehalogenovanje

Opis metode

Dehalogenovanje se izvodi ili zamenom molekula halogena ili dekompozicijom i

delimičnim isparavanjem zagadjivača. Zemljište se prethodno prosejava, obradjuje
drobilicom i mešilicom za glinu, meša sa reagensima i zatim zagreva u reaktoru.

Katalitička dekompozicija

Proces je projektovan za remedijaciju zemljišta zagadjenog hlorovanim

organskim jedinjenjima posebno PCB-ovima, dioksinima i furanima. Kao reagens u
procesu se koristi kalcijumbikarbonat. Smeša se u reaktoru greje na temperaturu iznad
330 °C radi parcijalne razgradnje i isparavanja zagadjivača koje se nakon toga sakupljaju,
kondenzuju i zatm posebno obradjuju.

Slika 17. Metoda katalitičke dekompozicije

11
Kao reagensi u procesu se koriste polietilen glikoli. Najcešće korišćen je
kalijumpolietilen glikol. Zagadjeno zemljište i reagens se mešaju i zagrevaju u reaktoru,
pri čemu u toku reakcije dolazi do zamene halogena polietilen glikolom što cini
jedinjenja neskodljivim ili manje toksicnim. Reagens dehalogenuje jedinjenje u glikol
etar i/ili hidroksilna jedinjenja i so alkalnih metala, sto su jedinjenja koja se rastvaraju u
vodi.
Dehalogenovanje se ubraja u samostalne tehnologije mada se može koristiti i u
kombinaciji sa drugim tehnologijama. Otpadna voda iz procesa se može obradjivati
hemijskon oksidacijom, biodegradacijom, adsorpcijom na ugljeniku ili taloženjem..

Slika 19.

Mogućnost primene

Osnovne grupe zagadjivača za koje je namenjena ova tehnologija su

halogenovana semi isparljiva organska jedinjenja i pesticidi, a može se koristiti mada sa
manjom efikasnošću i pri čišćenju zemljišta zagadjenog isparljivim organskim
jedinjenjima.
Dehalogenovanje je jedna od nekoliko tehnologija koja je uspećno testirana na
terenu pri uklanjanju PCB jedinjenja.

Ograničenja

 Visok sadržaj gline i vlage povećava troškove procesa.

 Zagadjenja većih razmera.
 Koncentracija halogenih organskih jedinjenja veća od 5% zahteva veće
kolicčine reagensa.
 U slucaju kataliticke dekompozicije, otezano je sakupljanje i tretman otpada.

12
.

Troškovi

Procenjeno je da se ukupni troškovi procesa kreću u rasponu od 200$ do 550$ po

toni i ne uključuju iskopavanje, ponovno punjenje, odlaganje otpada ili troškove analiza,
a faktori koji mogu neznatno povisiti troskove su visok sadrzaj gline i valge.

Separacija

Opis metode

Proces ex situ separacije se može izvesti na nekoliko načina. Gravitaciona

separacija i fizička separacija prosejavanjem su dva procesa koja se koriste vec duže
vreme za razliku od magnetne separacije koja je jos uvek u fazi ispitivanja.

Gravitaciona separacija

Gravitaciona separacija je separacija čvrsto/tečno. Efikasnost separacije kao i

veličina opreme zavisi od veličina čestica, razlike u gustinama, viskoznosti fluida i
koncentracije čestica. Koristi i za uklanjanje nemešljivih faza nafte i za klasifikaciju
čestica različite velicine. Često se prethodno vrši koagulacija i flokulacija čestica.

Fizička separacija prosejavanjem

Korišćenjem različitih sita zagadjivači se koncentrišu u manje zapremine.

Separacija se zasniva na činjenici da većina organskih i neorganskih zagadjivača ima
tendenciju ka vezivanju bilo hemijski bilo fizički u manje frakcije zemljišta koje se mogu
naknadno obradjivati ili odlagati.

Slika 20. Fizička metoda separacije

13
Mogućnost primene

Ciljne grupe jedinjenja ove metode su semi isparljiva organska jedinjenja, goriva i
neorganska jedinjenja, mada se metoda može koristiti i za isparljiva organska jedinjenja i
pesticide.
Fizička separacija obicčno prethodi hemijskoj ekstrakciji, a takodje se koristi i
kada se teški metali nalaze u obliku čestica.

Ograničenja

 Visok sadržaj gline i vlage povećava troškove.

 Potrebno poznavanje viskoznosti fluida u kojem su cestice suspendovane.
 Neprijatni mirisi.

Ispiranje zemljišta

Opis metode

Ispiranje zemjlišta je proces kojim se pomoću vode ispira zemljište u cilju

uklanjanja zagadjivača što se može izvoditi na dva načina:
- Rastvaranjem ili suspenzijom u rastvoru za ispiranje sto može biti podstaknuto
podesavanjem pH vrednosti.
- Koncentrisanjem zagadjivača u manjim zapreminama pomoću separacije na
osnovu veličine cestica ili gravitacione separacije.
Smanjenje zagadjenja u zemljištu putem separacije na osnovu veličine čestica se
zasniva na činjenici da se većina organskih i neorganskih zagadjivača vezuje ili fizički ili
hemijski za glinu, blato i organske čestice u zemljištu koji se sa druge strane vezuju za
pesak i šljunak. Procesom pranja, glina i blato se odvajaju od krupnog peska i šljunka pa
se zagadjivača koncentrišu u manjim zapreminama koje se mogu naknadno obradjivati ili
odlagati.
Gravitaciona separacija je pogodna za odvajanje čestica sa visokom ili niskom
gustinom kao sto su jedinjenja teskih metala.. Očišćene veće čestice se nakon procesa
mogu vratiti na datu lokaciju.
Kompleksne smeše zagadjivacča u zemljištu, kao i heterogneost sastava
zagadjivača kroz sloj zemljišta, otežavaju stvaranje pogodnog rastvora za ispiranje pa se
u takvim slučajevima zemljište sekvencijalno ispira različitim rastvaračima ili sa
različitim odnosom zemljišta i rastvarača.

14
Otpadne vode iz procesa se moraju obradjivati odgovarajućom tehnologijom.

Slika 21. Metoda ispiranja zemljišta

Mogućnost primene

Ispiranje zemljišta je metoda namenjena uklanjanju semi ispraljivih organskih

jedinjenja, goriva i teških metala, a može se primeniti i na odredjena isparljiva organska
jedinjenja i pesticide.

Ograničenja

 Kompleksne smeće zagadjivača otežavaju formulaciju odgovarajućeg rastvora

za ispiranje.
 Zemljište sa visokim sadrzajem humusa se mora prethodno obraditi.
 Štetnost rastvora za ispiranje koji zaostaje u tretiranom zemljištu.
 Otežano je uklanjanje organskih jedinjenja adsorbovanih na veće čestice gline.

Performanse

Izvedene su dve pilot studije koje su koristile metodu ispiranja zemljišta. U jednoj
je kao agens korišćena sirćetna a u drugoj hlorovodonicna kiselina. Ulazna koncentracija
olova je bila oko 1500 mg/kg. Sistem sa hlorovodonicnom kiselinom je bio efikasniji, a
izlazna koncentracija olova je bila oko 200 mg/kg.

15
Troškovi

Prosečni troškovi tehnologije, uključujući i iskopavanje, su oko 170$ po toni, u

zavisnosti od specifičnosti uslova lokacije i koncentracije i vrste otpada.

Ocvršćavanje/stabilizacija

Opis metode

Kao i u slučaju in situ operacije, zagadjivači su fizički vezani ili ugradjeni u

stabilnu masu, ili se hemijskim reakcijama izmedju agensa i zagadjivača smanjuje
njihova pokretljivost. Razlika je u tome što ex situ operacija podrazumeva i odlaganje
nastalih materija.
Trenutno razvijeni procesi koji se zasnivaju na ovom principu su: bitumenizacija,
emulgovani asfalt, modifikovani sumporni cement, ekstruzija

Bitumenizacija

U procesu bitumenizacije, otpad se polaže u istopljeni bitumen i zatim se

zadržava u njemu kako se bitumen hladi. U procesu se sjedinjuju zagrejani bitumen i
koncentrovani otpad obično u formi mulja, u zagrejanom ekstruderu koji sadrži mešalice
koje mešaju bitumen i otpad. Iz smeše se isparava voda dok se ne postigne sadržaj vlage
od oko 0.5 %. Konačan proizvod je homogena smeša ekstrudirane zemlje i bitumena.

Emulgovani asfalt

Emulzije asfalta su sitne kapljice asfalta dispergovane u vodi i stabilizovane

emulgatorima. Emulgovani asfalt odgovarajućeg naelektrisanja se dodaje hidrofilnom ili
semihidrofilnom otpadu na temperaturi okoline. Nakon mešanja, emulzija se raspada,
voda iz otpada se osloba|a a organska faza formira sloj hidrofobnog asfalta oko čvrtih
čestica otpada. U nekim slučajevima je potrebno dodati agense za neutralizaciju kao što
su kreč ili gips.

Modifikovani sumporni cement

Modifikovani sumporni cement je komercijalno dostupan termoplastičan materijal

koji se topi na 127 do 149° C nakon čega se meša sa otpadom i formira homogeni
istopljeni mulj koji se odlaže u kontejnere u kojima se hladi i skladišti.

16
 Ekstruzija polietilenom

Vezivni rastvor polietilena se meša sa suvim otpadom u zagrejanom cilindru sa

mešalicom. Zagrejana homogena smeša izlazi iz cilindra u kalup u kojem se hladjenjem
prevodi u čvrsto stanje.

(*Pozzolan)/Portland cement

Silikati iz materijala u čijoj se osnovi nalazi (*pozzolan) kao što su pepeo, prašina
iz peći, plavac i materijali cementnog porekla kao što je Portland cement, hemijski
reaguju sa vodom i pri tome formiraju čvrstu cementnu masu koja poboljšava fizičke
karakteristike otpada. One tako|e dovode do povećanja pH vrednosti vode što može
pospešiti taloženje i smanjiti pokretljivost nekih teških metala. Proces je naročito
pogodan za uklanjanje neorganskih kontaminenata.

Očvršćavanje radioaktivnog otpada

U procesu očvršćavanja radioaktivnog materijala, koriste se aditivi za

očvršćavanje da bi se formirala uniformna stabilna masa kojaće obuhvatiti radioaktivni
materijal.

Stabilizacija mulja

Materije kao što su šljaka ili cement se dodaju mulju u cilju njegove
transformacije tako da se toksičnost i pokretljivost štetnih materija smanji na najmanju
moguću meru.

Rastvorljivi fosfati

Razne vrste fosfata i alkalija se dodaju u cilju kontrole pH vrednosti kao i

formiranja kompleksnih metalnih jedinjenja slabe rastvorljivosti. Za razliku od ostalih
procesa stabilizacije, proces koji koristi rastvorljive fosfate ne pretvara otpad u čvrstu
masu.

Ostakljavanje/topljeno staklo

Pomoću temperature od oko 1200 ° C vrši se transformacija otpada u staklo ili

neki drugi produkt kristalne strukture. Pri tome, visoka temperatura uništava organska
jedinjenja uz vrlo malo nus proizvoda, a materije kao što su teški metali i radionuklidi se
ugra|uju u staklenu strukturu. Otpadni materijal može biti i tečnost, suvi mulj ili materijali
koji mogu da sagorevaju.

17
 Dekontaminacija vrelim gasom

Opis metode

Zemljište se zagreva na temperaturu do 260 °C u odre|enom vremenskom

periodu, a efluent iz materijala se nakon toga sagoreva u cilju razgradnje isparljivih
kontaminenata. Primena ove metode omogućava naknadnu primenu ili odlaganje
preostalog materijala.
Dekontaminacija vrelim gasom se tako|e može koristiti za uklanjanje eksploziva
iz gra|evinskih ili metalnih struktura. Metoda podrazumeva zaptivanje i izolovanje
strukture, zagrevanje vrelim gasom do 260 °C u toku definisanog vremenskog perioda,
isparavanje eksplozivnih jedinjenja i njihovo spaljivanje. Uslovi izvo|enja procesa su
specifični za svaku lokaciju, a kontaminenti se potpuno unuštavaju.

18
Mogućnost primene

Proces se može koristiti za dekontaminaciju procesne opreme kojaće se ponovo

koristiti, zatim eksplozivnih predmeta kao što su mine i granate nakon uklanjanja
eksploziva ili otpadnog materijala zaga|enog eksplozivima. Isto tako, može se koristiti i
kada su u pitanju zgrade ili strukture vezane za fabrike municije, oružja i skladišta
pirotehničkih materijala i eksploziva.

Ograničenja

 Troškovi metode su viši nego u slučaju otvorenog sagorevanja.

 Mogućnost eksplozija mina i granata iz kojih nije propisno uklonjen
eksploziv.
 Brzina dekontaminacije je mnogo manja nego u slučaju otvorenog
sagorevanja.

Potrebni podaci

Podaci kojima je potrebno raspolagati prilikom procene pogodnosi metode za

upotrebu u odre|enom slučaju su vrsta prisutnih eksploziva i njihova težina.

Performanse

Predmeti koji su bili izloženi dekntaminaciji u periodu od 6 časova su se pokazali

neškodljivim. Stepen unuštenja TNT-a koji se može postići je 99.99%.

19
Troškovi

Troškovi metode variraju u zavisnosti od veličine i oblika opreme koja zahteva

dekontaminaciju i od materijala, temperature i potrebnog vremena zadržavanja da bi se
proces izveo.

Spaljivanje

Opis metode

Otpadni materijal se zagrava na temperaturu od 870 do 1200°C pri čmu se

halogenovana i druga organska jedinjenja isparavaju i sagorevaju u prisustvu kiseonika.
^esto se u procesu koriste i dopunska goriva za iniciranje i održavanje sagorevanja.
Efikasnost uništavanja i sagorevanja dostiže i 99.99%. Otpadni gasovi i ostaci
sagorevanja se moraju naknadno obra|ivati.

Sagorevanje u cirkulacionom sloju

Pomoću vazduha velike brzine u cirkulacionom sloju se stvara visoko turbulentna

zonu sagorevanja. Proces se odvija na nižoj temperaturi nego konvencinalni procesi
sagorevanja, a visoka turbulencija u procesu stvara uniformnu temperaturu oko komore
za sagorevanje i vrelog ciklona. Efikasno mešanje koje se postiže u ovom procesu kao i
niske temperature sagorevanja snižavaju operativne troškove i potencijalnu emisiju
gasova kao što su azotovi oksidi i ugljen monoksid.

Fluidizovani sloj

Cirkulacioni fluidizovani sloj se stvara pomoću vazduha velike brzine u kojem se

suspenduju čestice otpada. Proces se odvija na temperaturi od 870 °C .
Postoje i procesi koji su još uvek u fazi eksperimenta koji koriste električni otpor
za zagrevanje ili radiantne U-cevi, i rade na temperaturi od 870 °C .

Infracrveno spaljivanje

Otpad se do temperature sagorevanja zagreva pomoću električnih silikonkarbidnih

šipki smeštenih iznad (*conveyor) pojasa u komori u koju se otpad uvodi i izlaže
infracrvenoj radijantnoj toploti. Ostaci sagorevanja se spaljuju.

Rotacione peći

(*Rotary kiln) je neznatno nakrivljen rotirajući cilindar koji služi kao komora sa
sagorevanje i radi na temperaturama do 980 °C. Spaljivanje otpadnih gasova zahteva
prethodno uklanjanje čestica i neutralizaciju kao i uklanjanje kiselih gasova. Filteri,
venturi skruber i vlažna elektrostatička precipitacija uklanjaju čestice, a skruberi sa
zaptvinim slojem i sušnice sa raspršivanjem uklanjaju kisele gasove.

20
 Tehnologija spaljivanja spada u kratko do dugoročne.

Mogućnost primene

Tehnologija spaljivanja se koristi za remedijaciju zemljišta zaga|enog

eksplozivima, hlorovanim ugljovodonicima, PCBovima i dioksinima.

Ograničenja

 Spaljivanje PCB-ova i dioksina je dozvoljeno jedino van lokacije.

 Posebni zahtevi u pogledu količine napojne smeše kao i rukovanja
materijalom.
 Teški metali mogu stvoriti pepeo koji se taloži na dnu i koji je potrebno
stabilizovati.
 U slučaju prisustva isparljivih teških metala kao što je olovo, kadmijum, živa i
arsen, potrebna je instalacija sistema za čišćenje gasova.
 Metali mogu formirati još isparljivija i toksičnija jedinjenja.
 Natrijum i kalijum formiraju pepeo koji može sa opekom formirati lepljivu
smesu neprijatnog mirisa.

Potrebni podaci

Pored identifikacije vrste kontaminenata i njihove koncentracije, potrebno je

poznavati i sadržaj vlage, temeraturu topljenja zemljišta i vrednost toplotne moći

21
zemljišta. Potrebna je i detaljna analiza kojomće se utvrditi unos prašine radi konstrukcije
opreme za kontrolu zaga|enja vazduha.

Performanse

Kada se spaljivanje izvodi van lokacije, potrebno je uzeti u obzir i rizik od

transporta štetnog materijala.
Komercijalne jedinice su (*rotary kilns) velikih kapaciteta, opremljene sa ure|
ajima za naknadno sagorevanja i sofistiiranim sistemom za kontrolu zaga|enja vazduha.

Troškovi

Troškovi procesa koji se izvodi van lokacije su od 200$ do 1000$ po toni.

Korišćenje mobilnih jedinica koje mogu da rade na licu mestaće sniziti troškove
transporta tako da se troškovi za uklanjanje PCB-ova i dioksina kreću od 1500$ do 6000$
po toni.

Otvoreni plamen/otvorena detonacija

Opis metode

Cilj procesa je uništavanje zastarele ili neispravne municije i energetskog

materijala. U slučaju otvorenog plamena, proces se vrši autosagorevanjem koje je
inicirano spoljašnjim izvorom kao što je plamen, toplota ili detonacioni talas. Kada je u
pitanju otvorena detonacija, eksplozivi i municija se uništavaju detonacijom koja se
inicira eksplozijom energetskog punjenja.
Da bi se minimizovala emisija u okolinu, koriste se posude za eksploziju koje
mogu biti prekrivene zemljom.
Okolina u kojoj se izvode ove operacije mora biti u mogućnosti da izdrži
iznenadne detonacije sem ako se ne ustanovi da materije mogu normalno sagorevati bez
detonacije.

22
 Inicijacija se može izvršiti električnim putem ili sistemom za paljenje s tim što je
električno iniciranje povoljnije zbog mogućnosti bolje kontrole vremena trajanja
iniciranja. U nekim slučajevima za inicijaciju može biti korišćena otpadna (*energetics)
ili isušeni aktivni ugalj iz obrade roza/crvene vode.

Mogućnost primene

Tehnologija se primenjuje za uništavanje suvišne ili zastarele municije,

energetskog materijala, kao i zemljišta zaga|enog sa(*energetics).

Ograničenja

 Potrebno je održavati definisano rastojanje što podrazumeva značajanu

veličinu prostora.
 Proces se neće moći izvoditi u oblastima sa ograničenjima emisije.
 Proces se nikada ne izvodi ako je u toku nevreme.

Potrebni podaci

Podaci potrebni da bi se procenila mogućnost upotrebe metode otvorenog

plamena/otvorene detonacije obuhvataju plan lokacije na kojoj se planira izo|enje koji
pokazuje i mogućnost iskorišćenja okolnog zemljišta kao i sigurnosnu zonu i podatke
vezane za emisiju na datom geografskom području na komeće se izvoditi proces.

Troškovi

Podaci o troškovima procesa još uvek nisu dostupni.

23
 Piroliza

Opis metode

Piroliza je proces hemijske razgradnje organskih materijala, izazvan zagrevanjem

u odsustvu kiseonika. Pošto nije moguće postići uslove u kojima će kiseonik biti potpuno
odsutan, javiće se i reakcije oksidacije, a ako su prisutne i ispraljive ili semi isparljive
komponente, doćiće i do termičke desorpcije.
Štetne organske materije se procesom pirolize prevode u gasove, nešto tečnosti i
čvrste ostatke, odnosno koks. Pirolizom nastaju sagorivi gasovi kao što su
uljenmonoksid, vodonik i metan i drugi ugljovodonici. Reakcije pirolize se odvijaju pod
pritiskom i temeraturom iznad 430 °C. Gasovi nastali u toku procesa se moraju naknadno
obraditi što se može izvesti ili u komorama za sekundarno sagorevanje, paljenjem ili
parcijalnom kondenzacijom. Potrebni su i uređaji za odstranjivanje čvrstih čestica kao što
su filteri ili skruberi.

U procesu se koriste konvencionalni uređaji za termičke metode obrade kao što su

(*rotary kiln), (*rotary hearth furnace) i peć sa fluidizovanim slojem. Uređaji su slični
onima koji se koriste za proces spaljivanja ali rade na nižoj temperaturi i sa manjom
količinom vazduha.

Rotacione peć - Rotary Kiln

(*Rotary kiln) je blago nakrivljen, rotirajući cilindar koji služi kao komora za
zagrevanje.

Peć sa fluidizovanim slojem

Pomoću vazduha velike brzine čestice otpada se suspenduju u rotirajućem

fluidizovanom sloju na temeraturi od 430°C .

24
 Destrukcija topljenom soli

U procesu se kao prenosilac toplote i medijum za reakciju uništavanja otpadnog

materijala koristi turbulentni sloj soli kao što je natrijumkarbonat. Usitnjeni čvrsti otpad
se ubrizgava sa vazduhom ispod površine topljene soli. Vreli gasovi sastavljeni pretežno
od ugljendioksida, tok i neproreagovale komponente iz vazduha prolaze kroz kupatilo od
topljene soli, prolaze kroz sekundarnu reakcionu zonu i zatim kroz sistem za čišćenje
otpadnih gasova pre nego što se ispuste u atmosferu. Ostali produkti pirolize raguju sa
alkalnom topljenom soli i zadržavaju se u njoj.
Metoda je još uvek nova i nisu dostupni svi podaci vezani za proces.

Mogućnost primene

Metoda je namenjena za uklanjanje semi isparljivih organskih jedinjenja i

pesticida. Može se koristiti i za separaciju organskih jedinjenja od rafinerijskog otpada,
otpada od tera kamenog uglja, materija za obradu drveta, zatim se može primenjivati i na
zemljišta zaga|ena kreozotom, ugljovodonicima, radioaktivnim otpadom, otpadom iz
procesa proizvodnje sintetičke gume i boja.
Piroliza se generalno može koristiti u slučaju organskih jedinjenja koja podležu
krekovanju ili hemijskoj dekompoziciji u prisustvu toplote. Proces pirolize se ne može
primenjivati na uništavanje ili fizičku separaciju neorganskih jedinjenja iz zaga|enog
medijuma. Isparljivi metali se eventualno mogu ukloniti ali ne i uništiti.

Ograničenja

 Zahtevi za posebnim rukovanjem materijalnom i za odre|enom količinom

materije koja ulazi u proces.
 Potrebno je isušivanje zemljišta.
 Visoko abrazivne materije.
 Visok sadržaj vlage.
 Materijal koji sadrži teške metale.

Potrebni podaci

Da bi se sistem projektovao za odre|ene uslove, potrebno je poznavati vrstu i

koncentraciju kontaminenata, sadržaj vlage, kao i temperaturu topljenja zemljišta.

Performanse

Postoje ograničeni podaci o pirolitičkoj obradi zemljišta zaga|enog PCB-ovima,

dioksinima i drugim organskim jedinjenjima, me|utim, oni nisu u potpunosti provereni.

Troškovi

Ukupni troškovi za remedijaciju oko 20.000 zaga|enog medija se procenjuju na

300$ po toni.

25
 Termička desorpcija

Opis metode

Termička desorpcija predstavlja proces fizičke separacije ali ne i uništavanja

organskih jedinjenja. Otpad se zagreva da bi voda i kontaminenti isparili i nakon toga
transportovali vakuumom ili nosećim gasom u sistem za obradu gasa. Temperatura i
vreme zadržavanja su tako podešeni da se vrši samo isparavnaje ali ne i oksidacija.
Najčešće korišćeni sistemi su rotaciona sušnica i termički (*screw). Rotaciona
sušnica je horizontalni cilindar koji se može izlagati plamenu direktno ili indirektno. U
slučaju termičkih (*screw), za transport se koriste vijčana pogretna traka ili šuplja traka.
Vrelo ulje ili para cirkulišu kroz šuplju traku i na taj način zagrevaju materijal. Otpadni
gasovi iz proces se moraju naknadno obra|ivati. ^estice se uklanjaju filterima ili
skruberima, a kontaminenti se prvo kondenzuju, zatim adsorbuju aktivnim ugljem ili
uništavaju u komori za sekundarno sagorevanje ili u katalitičkom oksidatoru.
Javljaju se tri tipa termičke desorpcije:
1. Direktno paljenje- plamen se nalazi direktno na površini zaga|enog materijala, a cilj je
da se desorbuju kontaminenti iz zemljišta a nekiće se i termički oksidovati.
2. Indirektno paljenje- rotaciona sušnica zagreva vazdušnu struju koja direktnim
kontaktom desorbuje vodu i organske kontaminente iz zemljišta.
3. Indirektno zagrevanje- Rotaciona sušnica se zagreva spolja i isparava vodu i organske
materije iz zaga|enog materijala koje se odnose nosećim gasom na dalju obradu.
Na osnovu temperatura koje se koriste, procesi termičke desorpcije se mogu
podeliti u dve grupe: Termička desorpcija na visokoj temperi i termička desorpcija na
niskoj temperaturi.

Termička desorpcija na viskoj temperaturi

Otpad se zagreva na 320 do 560 °C . Proces se koristi u kombinaciji sa procesom

spaljivanja, očvrćavanja/stabilizacije ili dehlorovanja, u zavisnosti od specifičnosti

26
lokacije. Pokazalo se da se ovim procesom koncentracija kontaminenata može sniziti
ispod 5 mg/kg.

Termička desorpcija na niskoj temperaturi

Temperature se kreću od 90 do 320°C. Proces se pokazao kao uspešan u slučaju

zaga|enja naftnim ugljovodonicima u svim tipovima zemljišta. Efikasnost destrukcije je
95%. Dekontaminirano zemljište zadržava svoje fizičke osobine i ako nisu korišćene
temperature blizu 320 °C, organske komponente u zemljištu neće biti oštećene što
ostavlja mogućnost za buduću biološku aktivnost zemljišta.

Mogućnost primene

Ciljna grupa kontaminenata metode desorpcije na niskoj temperaturi su

nehalogenovana isparljiva organska jedinjenja i goriva mada se može primenjivati i u
slučaju semi isparljivih organskih jedinjenja ali sa smanjenom efikasnošću.
Metoda desorpcije na visokoj temperaturi se primenjuje na semi isparljiva
organska jedinjenja, policiklična aromatična jedinjenja, PCB-ove i pesticide, ali se i
isparljiva organska jedinjenja i goriva mogu tretirati, mada uz veće troškove. Mogu se
uklanjati i isparljivi metali, mada prisustvo hlora ometa isparavanje nekih od njih. Proces
se može primenjivati u cilju separcije organskih jedinjenja od rafinerijskog otpada,
otpada tera kamenog uglja, materija za obradu drveta, zemljišta zaga|enog kreozotom,
ugljovodonicima, radioaktivnim i otpadom iz procesa proizvodnje sintetičke gume
pesticida i boja.

27
Ograničenja

 Zahtevi za posebnim rukovanjem materijalnom i za odre|enom količinom

materije koja ulazi u proces.
 Potrebno je isušivanje zemljišta.
 Visoko abrazivne materije.
 Materijal koji sadrži teške metale.
 Visok sadržaj gline, humusa i mulja.

Potrebni podaci

Osim utvr|ivanja vrste i koncentracije kontaminenata, potrebno je poznavati i

sadržaj vlage i tačku ključanja jedinjenja koja je potrebno ukloniti, zatim, potrebno je
izvršiti testove kojiće utvrditi efikasnost metode u uklanjajnu različitih kontaminenata na
različitim temperaturama i vremenima reagovanja. Potrebna je i analiza prosejavanjem da
bi se utvrdila količina prašine koja ulazi u sistem i u skladu sa tim predvideo
odgovarajući sistem za kontrolu zaga|enja vazduha.

Performanse

Brzine prolaza zemljišta kroz procesnu jedinicu su obično od 15 do 20 tona na čas

za peskovito zemljište i manje od 7 tona na čas za glinovito zemljište. Vreme potrebno za
okončanje čišćenja desorpcijom na visokoj temeraturi za lokaciju koja obuhvata oko
20.000 tona je nešto preko četiri meseca.

Troškovi

Troškovi uklanjanja naftnih ugljovodonika su obično oko 40$ do 300$ po toni. Od

toga, 15$ do 30$ su operativni troškovi, a 3$ do 5$ po toni su troškovi transporta i
instalacije jedinice. Iskopavanje i zamena zemljišta košta oko 5$ do 10$ po toni.

Poklopac podzemne deponije

Opis metode

Poklopci podzemnih deponija se koriste za ublažavanje uticaja spoljašnjih uslova

na objekat za odlaganje otpada, prevenciju infiltracije vode u otpadni materijal,
zadržavanje otpada dok je obrada u toku, kontrolu gasne emisije i stvaranje zemljane
površine koja može biti pokrivena vegetacijom ili korišćena u druge svrhe.
Zatvaranje podzemnih deponija je najčešće korišćen oblik remedijacije zemljišta,
pre svega zbog manjih troškova u odnosu na druge tehnologije. Projekat procesa je usko
zavisan od specifičnosti lokacije. Poklopci mogu biti jednoslojni, koji se koriste u slučaju

28
suvih klimatskih uslova ili višeslojni, u slučaju vlažnije klime. Prave se od zemljišta slabe
ili velike propustljivosti i slabo propustljivih geosintetičkih materijala.
Najznačajnije komponente poklopca su pregradni sloj i drenažni sloj. Pregradni
sloj može biti od slabo propustljivog zemljišta ili geosintetičkih glinenih prevlaka, a
preko njega se stavlja geomembranska fleksibilna prevlaka.
U slučaju otpada podložnog truljenju, u projekat procesa se mora uključiti
sakupljanje i kontrola metana i ugljendioksida zbog mogućnosti stvaranja efekta staklene
bašte.

Asfalt/betonski poklopac

Najefikasniji jednoslojni poklopci se prave od bitumenoznog asfalta. Njegovo

prisustvoće smanjiti mogućnost curenja otpada i formiraće barijeru kojaće odvajati
podzemnu deponiju od okoline.

(*RCRA Subtitle C Cap)

(*RCRA C) višeslojni poklopac je namenjen podzemnim deponijama u kojima se

nalazi opasan otpadni materijal i najčešće se sastoji od gornjeg, vegetativnog sloja,
drenažnog sloja i sloja slabe propustljivosti koji se sastoji od sintetičke prevlake koja se
stavlja preko nabijene gline. Slojevi nabijene gline su efektni u zadržavanju vlage ali su
podložni pucanju.

(*RCRA Subtitle D Cap)

(*RCRA Subtitle D) se koristi u slučaju podzemnih deponija sa neškodljivim

otpadom. Pokrivač mora zadovoljniti sledeće specifikacije: propustljivost mora biti manja
od 1 105 cm/s, sloj za filtriranje se mora sastojati od najmanje 45cm zemljane
materije, sloj za kontrolu erozije se mora sastojati od najmanje 15 cm zemljane materije
na kojoj se moge razvijati vegatacija.
Potrebno je voditi računa o tome da se ne javi efekat “kupatila”, do čega dolazi
kada se sloj veće propustljivosti stavi preko sloja manje propustljivosti.

Mogućnost primene

29
 Poklopci za podzemne deponije mogu biti privremenog i trajnog karaktera. Mogu
se primenjivati i kada se radi o toliko velikoj količini materijala da je nepraktično koristiti
druge proces, kao što su recimo rudne lokacije gde se poklopac može koristiti za
minimizovanje ulaska vode u naslage ostataka i omogućavanje razvijanja vegetacije.

Ograničenja

 Ne postiže se smanjenje toksičnosti ili količine štetnog otpada.

 Poklopac ne može sprečiti horizontalan ulazak vode.
 Vegetacija koja ima tendenciju za razvijanjem dubokog korenja.
 Eventualno korišćenje zemljišta koje ugrožava celovitost poklopca.

Potrebni podaci

Potrebno je raspolagati rezultatima velikog broja laboratorijskih testova da bi se

utvrdil da li su odabrani materijali za izgradnju adekvatni u odre|enom lsučaju.
Testovi koji ispituju pogodnost zemljišta ukljičuju analizu veličine zrna,
(*Atterberg) testove i karakteristike kompaktnosti. Najvažnije karakteristike koje je
potrebno ispitati su napon smicanja i hidraulička provodljivost. Potrebno je ispitati i da
liće geosintetički materijali zadovoljiti zahteve jer recimo geosintetički materijali u
slojevima mogu biti izloženi naponu zatezanja uzrokovanim tendencijom materijala da
klizi niz nagibe usled gravitacione sile.

Troškovi

Ova tehnologija je generalno najjeftiniji način za rešavanje problema otpadnih

materija. Gruba procena troškova se kreće od 175$ k/acre za (*RCRA Subtitle D) i 225$
k/acre za (*RCRA Subtitle C).

30