BIOLIOSKE METODE IN SITU

Za obradu BIOLOSKIM METODAMA uglavnom nije potrebno zagrevanje, a

zahteva relativno jeftine ulazne sirovine kao sto su nutricijenti i obicno ne javljaju
nusproizvodi koje je potrebno dodatno preradjivati. Takodje, kada se izvodi in situ, ne
zahteva iskopavanje zagadjenog podrucja.
U poredjenju sa drugim tehnologijama kao sto su desorpcija i sagorevanje,
termicki ubrzano izvlacenje, hemijska obrada i ispiranje zemljista in biolske metode su
jwftinije pri obradi nehalogenih semi isparljivih organskih jedinjenja.

Osnovna prednost in situ procesa je sto se zemljiste moze obradjivati bez

iskopavanja i transporta sto podrazumeva manje troskove. In situ proces generalno
zahteva duzi vremenski period, a i uniformnost procesa je manje izvesna. Remedijacioni
period moze biti nekoliko godina, sto uglavnom zavisi od brzine razlaganja pojedinih
zagadjivaca, karakteristika date lokacije i klimatskih uslova. Za ciscenje nekih
zagadjivaca moze biti potrebno manje od godinu dana, dok jedinjenja sa vecom
molekulskom masom zahtevaju duzi vremenski period.
Najpoznatije in situ bioloske mtode su:
1. Bioventing
2. Ubrzana bioremedijacija
3. Fitoremedijacija

Bioventing

Opis metode

Bioventing je tehnologija kojom se dodvodjenjem potrebne kolicine

kiseonika postojecim mikroorganizmima pospesuje prirodna in situ biodegradacija
svake biodegradabilne smese u zemljistu. Za razliku od vakuum ekstrakcije,
bioventing koristi male brzine strujanja vazduha koje obezbedjuju samo potrebnu
kolicinu kiseonika za odrzavanje mikrobioloske aktivnosti koja se najcesce dostavlja
direktnim ubacivanjem. Pored razgradjivanja adsorbovanih ostataka goriva,
isparljiva jedinjenja se razgradjuju dok se pare polako krecu kroz bioloski aktivno
zemljiste.
Ciscenje zemljista traje od nekoliko meseci do nekoliko godina.

1
Slika 1. Sematski prikaz bioventing metode

Mogucnost primene

Metoda se uspesno koristi za ciscenje zemljista zagadjenog naftnim

ugljovodonicima, nehloridnim rastvaracima, nekim pesticidima, hemikalijama za
zastitu drveta i drugim organskim jedinjenjima.
Bioremedijacijom se ne mogu razgraditi neorganska jedinjenja, ali se moze
promenom valentnosti neroganskih jedinjenja uzrokovati njihova adsorpcija, akumulacija
i koncentracija u mikroorganizmima.

Ogranicenja primene

 Podzemne vode, zasiceno zemljiste i niska propustljivost zemljista.

 Nagomilavanje para u donjim delovima vertikalnih ventilacionih cevi.
 Ekstremno niska vlaznost zemljista.
 Niske temperature.

2
Potrebni podaci

Postoje dva kriterijuma koja moraju biti zadovoljena da bi bioventing bio uspesan.
Prvo, vazduh mora prolaziti u dovoljnim kolicinama kroz sloj zagadjenog zemljista da bi
se odrzali aerobni uslovi, a drugo, mikoroorganizmi moraju biti prisutni u dovoljnoj
kolicini da bi brzina degradacije bila prihvatljiva.
Najveci uticaj na propustljivost zemljista imaju granulacija i vlaznost zemljista.
Ogranicenje strujanju vazduha predstavlja visoka vlaznost zemljista.
Karakteristike zemljista koje imaju najveci uticaj na mikrobiolosku aktivnost su
PH vrednost, temperatura, vlaznost i sadrzaj nutricijenata, kao sto su azot i fosforna
jedinjenja.
Optimalna vlaznost je specificna za vrstu zemljista. Prevelika vlaznost smanjuje
propustljivost vazduha i sposobnost prenosa kiseonika dok niska inhibira mikrobiolosku
aktivnost. Zagadjivaci ce se brze razgradjivati tokom letnjih meseci i ako je remedijacija
zapazena i u zemljistu cija je temperatura oko 0  C.

Troskovi

Operativni troskovi bioventinga su obicno od 10 $ do 70 $ po kubnom metru.

Najveci uticaj na visinu troskova imaju vrsta i koncentracija zagadjivaca, permeabilnost
zemljista, rastojanje izmedju busotina i njihov broj, brzina ispumpavanja i obrada
otpadnih gasova. Metoda ne zahteva skupu opremu, a za rad i odrzavanje sistema je
potrebno samo nekoliko radnika.

3
 Ubrzana bioremedijacija

Opis metode

Ubrzana bioremedijacija je metoda koja koristi pored mikroorganizma koji

su prisutni u zemljistu koristi i mikroorganizme koji se dodaju u toku primene
metode. Pri tome mogu se dodavati kiseonik, neki aditivi ili nutricijenti u cilju
ubrzanja bioremedijacije zemljista.

Mikroorganizmi u prisustvu dovoljne kolicine kiseonika kao i nutricijenata

prevode organske zagadjivace u ugljendioksid, vodu i celijsku masu mikroorganizama.

Slika 2. Metoda ubrzane bioremedijacije

Mogucnost primene

Primenjuje se za obradu zemljista koje je zagadjeno policiklicnim

aromaticnim ugljovodonicima, nehalogena semi isparljiva organska jedinjenja, i
BTEX (benzol, toluol, etilbenzol, i ksilol).

Ogranicenja

 Struktura zemljista koja onemogucuje kontakt mikroorganizama i zagadjivaca.

 Ogranicena razmena kiseonika u slucaju glinovitog, raslojenog ili zemljista
heterogenog sastava.

4
  Visoka koncentracija teskih metala, visoko hlorisana organska jedinjenja,
ugljovodonici sa dugim lancima ili neorganske soli ce vrlo verovatno
delovati toksicno na mikroorganizme.
 Bioremedijacija se usporava na niskim temperaturama.
 Koncentracija vodonikperoksida veca od 100 do 200 ppm, ometa aktivnost
mikroorganizama.
 Potreba za obradom podzemne vode pre ponovnog koriscenja ili odlaganja.

Troskovi

Troskovi se obicno krecu od 20$ do 80 $ po kubnom metru zemljista. Faktori

koji uticu na visinu troskova su tip zemljista, vrsta i kolicina koriscenih aditiva ,vrsta i
obim zagadjenja.

Fitoremedijacija

Opis metode

Fitoremedijacija je proces kojim se pomocu biljaka otklanjaju zagadjujuce

materije iz zemljista. Metoda fitoremedijacije obuhvata ubrzanu degradaciju fito –
ekstrakciju, fito – degradaciju i fito-stabilizaciju.

Ubrzana degradacija

Supstance koje oslobadja korenje biljaka obezbedjuju mikoroorganizmima

nutricijente sto pospesuje njihovu biolosku aktivnost, tako da se biodegradacija odvija u
zemljistu u neposrednoj blizini korenja biljaka. Uz to, korenje biljaka cini zemljiste
rastresitijim sto olaksava transport vode i vazduha. Najcesce se koristi drvece topole zbog
mogucnosti opstanka u sirokom opsegu klimatskih uslova kao i brzog rasta.

Fito-akumulacija

Fito-akumulacija predstavlja apsorpciju zagadjivaca kroz koren biljke i njihovu

akumulaciju u liscu i mladicama.

Fito-degradacija

Enzimi koje proizvode biljke, kao sto su dehalogenaze i oksigenaze, katalisu

proces razgradnje zagadjivaca, tako da fito-degradacija predstavlja proces razgradnje
zagadjivaca unutar tkiva biljaka.

5
 Fito-stabilizacija

Biljke proizvode odredjena hemijska jedinjenja koja prouzrokuju vezivanje

zagadjivaca na povrsini koja razdvaja koren biljke od zemljista.

Slika 3. Metoda fitoremedijacije

Mogucnost primene

Fitoremedijacija se moze primenjivati za ciscenje zemljista zagadjenog

metalima, pesticidima, rastvaracima, eksplozivima, sirovom naftom, policiklicnim
aromatskim ugljovodonicima i luzine iz podzemnih deponija. Biljke koje imaju
sposobnost akumulacije metala u svom korenu, mogu se presaditi na datu lokaciju u
cilju filtriranja metala iz otpadnih voda.

Ogranicenja

 Ogranicena dubina zone koja je zahvacena.

 Visoka koncentracija stetnog otpada.
 Ogranicen prenos mase.
 U zavisnosti od lokacije, proces moze biti sezonski.
 Mogucnost prenosa zagadjujucih materija iz jednog medija u drugi.
 Proces nije efikasan u slucaju jako i slabo sorbentnih materija.
 Toksicnost produkata biodegradacije nije uvek poznata.
 Produkti mogu dospeti u podzemne vode ili u organizam zivotinja.
 Metoda je

6
 Potrebni podaci

Potrebni su detaljni podaci na osnovu kojih se utvrdjuje vrsta zemljista, a pored

toga znacajan uticaj na primenu imaju i kretanje vode, koncentracija (redukujuceg
kiseonika?) i rast korena i njegova struktura.

Troskovi

Procenjeni troskovi fitoremedijacije po jutru zagadjenog zemljista do dubine

od 50 cm su od 60.000$ do 100.000$ pri cemu su troskovi iskopavanja i odlaganja
iste zapremine zemljista od 400.000$ do 1.700.000$.

7
 FIZICKO-HEMIJSKE METODE IN SITU

Hemijska oksidacija

Opis metode

Metoda se zasniva na procesu okisdacije zagadjenja u zemljistu procesom

dodavanja nekog oksidanta.
Najcesce korisceni oksidanti su peroksidi, ozon i permanganati jer su
pokazali visoku efikasnost u brzom i kompletnom razgradjivanju mnogih toksicnih
organskih jedinjenja, dok su druga jedinjenja podlozna parcijalnoj degradaciji sto
olaksava konacno otklanjanje zagadjenja.
Oksidanti su se pokazali efikasni u otklanjanju zagadjenja nezasicenim
alifaticnim jedinjenjima kao i aromatskim jedinjenjima, uz vrlo veliku brzinu
reakcije.

Ozon

Oksidacija ozonom moze biti direktna ili preko hidroksil radikala, a reakcije su
najefikasnije u kiseloj sredini. Reakcije su pseudo prvog reda i odigravaju se izuzetno
velikom brzinom. Zbog velike reaktivnosti, ozon se proizvodi na mestu primene.

Peroksidi

Tecni vodonik peroksid u prisustvu dvovalentnog gvozdja daje Fentonov reagens

koji sa svoje strane daje hidroksil radikale koji kao jaki oksidansi mogu velikom brzinom
razgraditi veliki broj organskih jedinjenja. Fentonov reagens je najefikasniji u veoma
kiselim sredinama, a postaje neaktivan u jako alkalnim uslovima. Reakcije su drugog
reda i izuzetno velike brzine.

Permanganati

Stehiometrija reakcija kojima podlezu permanganati (najcesce KMnO 4 , ili Na,

Ca ili Mg – soli) je veoma kompleksna. Mangan, zbog svoje visevalentnosti moze
ucestvovati u velikom broju reakcija koje su nesto sporije nego reakcije sa ozonom i
peroksidima i odvijaju se po kinetici drugog reda. U zavisnosti od P H vrednosti sredine,
reakcije se mogu odvijati po mehanizmu direktnog prenosa elektrona ili po mehanizmu
slobodnih radikala.

8
Slika 4. Metoda oksidacije

Mogucnost primene

Brzina i stepen degradacije zagadjujuce materije uslovljeni su osobinama i

podloznosti oksidacionom razlaganju same materije. Osim toga, od velikog uticaja su i
pH vrednost sredine, temperatura, koncentracija oksidanata i koncentracija drugih
supstanci koje bi mogle da oksidisu i na taj nacin trose oksidante.
Potrebno je obratiti paznju na efekte koje oksidacija moze da ima na sistem. Sve
tri vrste reakcija mogu dovesti do povecanja pH vrednosti sistema.

Ogranicenja

 Potreba za velikim kolicinama toksicnih oksidacionih sredstava.

 Neke supstance koje treba ukloniti ne podlezu oksidaciji.
 Mogucnost ostecenja izazvanih samim procesom

Potrebni podaci

Pri izvodjenju procesa, posebna paznja se mora obratiti na hemizam reakcije,

transport, obuku radnika i bezbedno rukovanje procesnim hemikalijama (oksidantima)
kao i na adekvatno procesiranje nastalog otpada.

9
Performanse

Hemijska oksidacija in situ moze se uspesno primeniti za masovnu

degradaciju izvora zagadjenja. Moguci pozitivni efekti hemijske oksidacije se
ogledaju u brzoj i sveobuhvatnoj reakciji sa velikim brojem jedinjenja od interesa i
primenljivosti na mnoge podzemne uslove. Osim toga, hemijska oksidacija se moze
prilagodjavati u zavisnosti od lokacije i sprovoditi pomocu relativno jednostavne
vec postojece opreme.

Troskovi

Podaci o troskovima procesa jos uvek nisu na raspolaganju.

Elektrokineticka separacija

Opis metode

Metoda koristi struju slabog intenziteta koja se formira izmedju keramickih

elektroda i izaziva kretanje jona i vode u pravcu elektroda. Metalni joni, amonijum joni i
pozitivni joni organskih jedinjenja se krecu ka katodi dok se anojoni kao sto su hloridi,
cijanidi, fluoridi, nitrati i negativni organski anjoni krecu ka anodi. Posledica strujnog
toka je stvaranje kiselog fronta na anodi i baznog na katodi. Ovo generisanje kiselih
uslova in situ moze olaksati transport zagadjivaca tipa metalnih jedinjenja u kolektorske
sisteme na katodi.
Dva osnovna mehanizma transporta zagadjivaca kroz zemljiste ka elektrodama su
elektromigracija i elektroosmoza. Prilikom elektromigracije naelektrisane cestice se
transportuju kroz zemljiste, dok je elektroosmoza kretanje tecnosti koje sadrzi jone..
Postoje dva pristupa elektrokinetickoj remedijaciji: “ Ubrzano uklanjanje” i
“Obrada bez uklanjanja”.
“Ubrzano uklanjanje” se postize elektrokinetickim transportom zagadjivaca
prema polarizovanim elektrodama u cilju njihovog koncentrisanja radi konacnog
uklanjanja i ex-situ obrade. Ova metoda se najcesce koristi u slucaju zagadjenja
izazvanog metalima.
“Obrada bez uklanjanja” se izvodi elektroosmotskim transportom kroz zonu
obrade koja se nalazi imedju dve elektrode. Polarnost elektroda periodicno se menja sto

10
uslovljava promenu pravca kretanja zagadjivaca. Ova metoda se moze koristiti u cilju in-
situ remedijacije zemljista zagadjenog organskim jedinjenjima.

Slika 5. Elektrokineticka separacija

Mogucnost primene

Elektrokineticka separacija je pogodna metoda za otklanjanje zagadjivaca

kao sto su teski metali, anjoni i polarna organska jedinjenja u zemljistu, mulju,
blatu i marinskim ostacima. Koncentracija koja se moze obradjivati se krece od
nekoliko ppm do desetina hiljada ppm. Najcesce se primenjuje u slucaju zemljista
niske permeabilnosti koja su zasicena ili delimicno zasicena glinom i mesavinom
gline i mulja, i nisu prethodno ocedjena.

11
Ogranicenja

 Sadrzaj vlage manji od 10 %.

 Prisustvo nekih metalnih ili izolacionih materijala.
 Prisustvo depozita koji imaju visoku elektricnu provodljivost kao sto su rude.
 Potrebno je koristiti elektrode od ugljenika, grafita, ili platine.
 Procesi su najefikasniji u glinastom zemljistu.
 Ekstremne PH vrednosti na elektrodama i promene u oksido-redukciji
uzrokovane reakcijama elektroda.
 Reakcijama oksido-redukcije mogu nastati nezeljeni proizvodi.

Troskovi

Troskovi procesa zavise od kolicine zemljista koje treba tretirati, njegove

provodljivosti, tipa zagadjivaca i rastojanja izmedju elektroda. Istrazivanja su pokazala
da troskovi energije pri ekstrakciji metala iz zemljista mogu biti 500 kWh/m 3 ili vise,
pri rastojanju izmedju elektroda od 1.0m do 1.5m. Troskovi se procenjuju na 15$/m 3 za
predlozenu potrosnju energije od 0.03$/kWh. Novija istrazivanja su dala procenu
ukupnih troskova od 117 $/ m 3 .

Lomljenje

Opis metode

Lomljenje je fizickohemijska metoda kojom se prosiruju i uvecavaju

postojece pukotine u zemljistu i stvaraju nove, uglavnom u horizonatalnom pravcu.
Kada se lomljenje zavrsi, pristupa se ekstrakciji zagadjivaca parom koja se moze
uvoditi ili primenom vakuuma na sve pukotine ili ekstrakcijom iz odredjenih
pukotina dok su ostale zatvorene ili se koriste za pasivno uvodjenje vazduha.
Metode koje se najcesce koriste prilikom lomljenja su: “Pneumatsko
lomljenje”, “ (*blast-enhances) lomljenje” i “Lasagna TM proces”

Pneumatsko lomljenje

Prilikom primene ove tehnologije, buse se otvori u zagadjenoj zoni i ostavljaju se

otvorenim. Paker sistem se koristi u cilju izolacije malih intervala tako da kratke
eksplozije komprimovanog vazduha u tim intervalima izazivaju lomljenje formacije.
Ovaj proces se ponavlja za svaki interval.

(*Blast-enhanched) lomljenje

Ovaj proces se koristi na lokacijama sa izlomljenim stenovitim formacijama. Kao

rezultat lomljenja izazvanog detonacijama eksploziva u otvorima, povecava se prinos
busotine i vrednost hidraulicke provodljivosti.

12
 Lasagna TM proces

Lasagna TM proces sjedinjuje elektroosmozu sa procesima lomljenja. Hidraulicko

lomljenje se koristi u cilju stvaranja horizontalnih zona sorpcije i degradacije ispod
povrsine zemljista.

Slika 6. Metoda lomljenja

Mogucnost primene

Lomljenje se moze primeniti za uklanjanje razlicitih stetnih materija, bez

odredjene ciljne grupe. Najcesce se primenjuje na medije kao sto su mulj, glina,
skriljac i stenovito zemljiste.

13
Ogranicenja

 Izrazena seizmicka aktivnost.

 Spajanje pukotina u zemljistu koje nije glinenog sastava.
 Mogucnost sirenja zagadjenja.

Potrebni podaci

Podaci o karakteristikama zemljista koje bi trebalo utvrditi su dubina i obim

zagadjenja, koncentracija zagadjivaca, kao i tip zemljista i njegovu strukturu, organski
sastav, teksturu, propustljivost, spsobnost zadrzavanja vode i vlaznost.

Performanse

Za izvodjenje procesa je obicno dovoljna dvoclana ekipa koja moze da napravi 15

do 20 pukotina dnevno sa rastojanjem od 4 do 6 metara, do dubine od 15 do 30 metara. U
slucaju potrebe za duzim periodom remedijacije, operacija stvaranja pukotina ce se
morati ponoviti na svakih 6 do 12 meseci.

Troskovi

Priblizni troskovi pneumatskog lomljenja se procenjuju na 8$ do 12$ po toni.

Troskovi za Lasagna TM proces se procenjuju na 160$ do 180$ po toni za period od
godinu dana, a 100$ do 120$ po toni ako period remedijacije traje tri godine.

Ispiranje zemljista

Opis metode

In situ ispiranje zemljista podrazumeva ekstrakciju zagadjivaca iz zemljista

pomocu vode ili odgovarajucih vodenih rastvora. Ekstrakciona tecnost se uvodi u sloj
zagadjenog zemljista, zagadjujuca materija se ehstarhuje, a zasicena ekstrakciona tecnost
se odvodi na uredjaj za separaciju ekstrakcione tecnosti i zagadjujuce materije .
Ekstrakciona tecnost se ponovo vraca u proces ispiranja zemljista.

14
 Ubrzanje procesa dodavanjem ko-rastvaraca

Proces se izvodi ubacivanjem smese rastvaraca u cilju ekstrakcije organskih

zagadjivaca. Moze se primeniti za rastvaranje ili izvora zagadjenja ili gasova koji iz njega
nastaju. Ehstrahovani zagadjivaci i ekstrakciona tecnost se naknadno obradjuju da bi
zadovoljili odredjene standarde pre ispustanja u sredinu ili standarde za ponovnu
upotrebu ektrakcione tecnosti. Ova separacija predstavlja znacajnu stavku u ukupnim
troskovima procesa. Obradom otpadnih fluida dobijaju se mulj i cvrste materije kao sto
su osiromaseni ugljenik i jonoizmenjivacka smola, koji se moraju adekvatno obraditi pre
konacnog odlaganja. Isparljivi zagadjivaci takodje zahtevaju adekvatnu obradu da bi
zadovoljili standarde za ispustanje u okolinu.

Slika 7. Ekstrakciona metoda

Mogucnost primene

Ciljna grupa zagadjivaca na koje se primenjuje ova tehnologija su

neorganska jedinjenja, ukljucujuci i radioaktivne supstance, mada se moze koristiti
i u slucaju isparljivih i semi isparljivih organskih jedinjenja, goriva i pesticida.
Dodatkom povrsinski aktivnih materija moze se povecati rastvorljivost nekih organskih
jedinjenja. Metoda pruza mogucnost uklanjanja metala kao i velikog broja organskih i
neorganskih zagadjivaca iz zemljista krupnozrnaste strukture, mada treba imati u vidu da
ispiranje zemljista moze izmeniti njegove fizicko-hemijske karakteristike.

Ogranicenja

 Heterogenost sastava i mala permeabilnost zemljista.

 Smanjenje efektivne poroznosti zemljista.
 Smanjenje pokretljivosti zagadjivaca.

15
  Zaostajanje tecnosti za ispiranje u zemljistu nakon procesa moze biti stetno.
 Troskovi obrade i separacije.

Potrebni podaci

Fizicko-hemijski parametri od znacaja za ovu metodu su permeabilnost zemljista,

njegova struktura, tekstura, poroznost, vlaznost, ukupni sadrzaj organskog ugljenika,
kapacitet izmene katjona, pH i puferski kapacitet.

Performanse

Ispiranje zemljista je tehnologija u razvoju, ali je do sada bilo vrlo malo uspeha u
njenoj komercijalnoj primeni.

Troskovi

Visina troskova obrade u velikoj meri zavisi od vrste upotrebljenih povrsinski

aktivnih materija, u slucaju da se one koriste. Gruba procena troskova iznosi od 19.125$
do 191.25 $ po m 3 .

Ekstrakcija vodenom parom

Opis metode

Ekstrakcija parom je in situ metoda kojom se pomocu vakuuma izaziva

kontrolisani tok vazduha da bi se odstranile isparljive i neke semi-isparljive stetne
materije iz zemljista. Gas koji se izvlaci iz zemljista moze se naknadno obradjivati da bi

16
se izolovali ili razgradili zagadjivaci. Dodatno utiskivanje vazduha moze olaksati
ekstrakciju u slucaju zemljista slabe permeabilnosti, prisutnosti zagadjenja u zasicenim
zonama i pri dubokoj kontaminaciji.

Slika 12. Ekstrakcija

Mogucnost primene

Ciljna grupa jedninjenja ove tehnologije su isparljiva organska jedinjenja i

neka goriva, odnosno, isparljiva jedinjenja cija je Henrijeva konstanta veca od 0.01
ili parcijalni pritisak veci od 0.5 mmHg. Ostali faktori koji imaju uticaja na primenu
ove metode su sadrzaj vlage, organski sastav. Ekstrakcija parom se ne moze koristiti za
uklanjanje teskih ulja, metala, PCBa ili dioksina, ali zbog kontinualnog toka vazduha
kroz zemljiste, pomaze biodegradaciju slabo isparljivih organskih jedinjenja koja mogu
biti prisutna.

Ogranicenja

 Visoko zasicena zemljista kao i zemljista vrlo fine strukture ce zahtevati jaci
vakuum sto podrazumeva i povecanje troskova.
 U slucaju zemljista promenljive permeabilnosti, potrebni su veci intervali
izmedju busotina za ekstrakciju.
 Visok sadrzaj organskih materija ili ekstremno suvo zemljiste.
 Osiromasen vazduh iz procesa zahteva naknadnu obradu.
 Otpadne tecnosti i osiromaseni ugljenik ce takodje zahtevati obradu.
 Zasicene oblasti.

Performanse

Kada brzina ekstrakcije postigne asimptotsku vrednost, proces se moze voditi kao
pulsna operacija sto ce povecati efikasnost procesa na taj nacin sto ce omoguciti
ekstrakciju vece kolicine zagadjivaca. Nakon uklanjanja zagadjivaca ovom metodom, u
slucaju da nije postignut zeljeni efekat, moguce je primeniti druge remedijacione metode
kao sto je recimo biodegradacija.
Proces obicno traje od jedne do tri godine.

Troskovi

Procenjeni troskovi se krecu od 10$ do 50$ po m 3 zemljista, a zavise od date

lokacije, odnosno, njene velicine, kolicine zagadjivaca i hidrogeoloskih uslova. Osim
toga, potreba za naknadnom obradom gasova i vode koja se takodje ekstrahuje tokom
procesa znacajno uvecava troskove operacije.
Troskovi pilot testova su obicno od 10.000$ do 40.000$.

17
 Ocvrscivanje/stabilizacija

Opis metode

Tehnologija ocvrsivanja/stabilizacije fizickim i hemijskim sredstvima

smanjuje pokretljivost zagadjivaca, vezujuci ih unutar medijuma u kome se nalaze.
Ova tehnologija moze biti koriscena u kombinaciji sa drugim tehnologijama ili
sama.
U cilju ubrizgavanja sredstava za imobilizaciju zagadjivaca upotrebljava se
sistem svrdlo za busenje stena/keson kao i injektorski sistem.
Donje barijere su horizontalne podzemne barijere koje sprecavaju veritkalnu
migraciju, a njihova instalacija zahteva usmereno busenje sa prinudnom injekcijom
cementne mase, tako da zbog toga primena ove tehnologije zavisi od fizickih
karakteristika zemljista.

In situ ostakljivanje

In situ ostakljivanje je proces kojim se pomocu elektricne struje vrsi

topljenje zemljista ili drugog materijala, na ekstremno visokim temperaturama
(1600 do 2000  C), pa se na taj nacin imobilise vecina neorganskih zagadjivaca koji
se sjedinjuju u staklu i kristalnoj masi, dok se organski zagadjivaci razgradjuju
putem pirolize. Vodena para i organski produkti pirolitickog sagorevanja se hvataju u
kuciste iz kojeg se zagadjivaci odvode u sistem za obradu otpadnih gasova. Produkti
ostakljivanja su kristalni materijali, hemijski stabilni i otporni na luzenje. Proces
razgradjuje i otklanja organske materije, a radionuklidi i teski metali se zadrzavaju u
istopljenom zemljistu.

18
Slika 8. Metoda ostakljivanja

Mogucnost primene

Ciljna grupa tehnologije ostakljivanja/stabilizacije su organska jedinjenja

ukljucujuci i radionukleoide. Efikasnost sistema svrdlo za busenje stena/keson i
injektorskog sistema je ogranicena kada su u pitanju semi isparljiva organska jedinjenja i
pesticidi, a neupotrebljivi su za isparljiva organska jedinjenja.
Proces in situ ostakljivanja se moze koristiti u cilju uklanjanja organskih i
imobilizacije vecine neorganskih jedinjenja iz zagadjenog zemljista, mulja ili drugih
materijala. Proces je testiran na velikom broju isparljivih i semi isparljivih organskih
jedinjenja, kao i na jedinjenjima kao sto su dioksini i PCB-ovi i radionuklidi.

Ogranicenja

 Dubina zagadjenja.
 Naknadna upotreba lokacije moze uticati na sposobnost odrzavanja zagadjivaca u
imobilizovanom stanju.
 Znacajno povecanje zapremine kao posledica procesa.

19
  Nekompatibilnost nekih otpadnih materija sa varijacijama procesa.
 Dostavljanje reagenasa kao i efikasno mesanje su teze izvodljivi nego kod ex situ
procesa.
 Uzorkovanje je znatno teze nego kod ex situ procesa.
 Ocvrscavanje matrijala moze ometati buduce koriscenje lokacije.
 Obrada zagadjivaca koji se nalaze ispod podzemnih voda zahteva prethodno
isusivanje.

Performanse

Sisem svrdlo za busenje stena/keson i injektorski sistem su se pokazali kao veoma

efikasni i mogu se primenjivati na svim uobicajenim lokacijama i vrstama zagadjenja,
zahtevaju konvencionalnu opremu i pruzaju mogucnost snizavanja pokretljivosti otpadnih
materijala za preko 95%. Vecina reagenasa i aditiva su takodje dostupni i relativno jeftini.
Efekti dugorocnog uticaja vremenskih uslova kao sto su ciklusi zamrzavanja-
odmrzavanja, talozenje kiseline, erozija izazvana vetrovima, zatim prodiranje podzemnih
voda kao i fizicke promene izazvane nekontrolisanim koriscenjem zemljista, mogu
znacajno uticati na stabilnost i pokretljivost zagadjivaca i to na nacin koji se ne moze
predvideti laboratorijskim testovima.

Troskovi

Troskovi sistema svrdlo za busenje stena/keson i injektorskog sistema, variraju u

zavisnosti od materijala ili reagenasa koji se koriste, njihove raspolozivosti, velicine
projekta i hemijske prirode zagadjivaca. Troskovi metode su u proseku od 50$ do 80 $ po
m 3 za primenu na malim dubinama i od 190$ do 330$ na vecim.
Sistem svrdlo za busenje stena/keson i reagens/injektor sistem zahteva transport
potencijalno velikih kolicina reagenasa i aditiva, pa troskovi transporta predstavljaju
dominantnu stavku u ukupnim troskovima procesa.
Troskovi busenja se krecu u granicama od 165$ do 495$/ft, a cementiranja od
165$ do 250$/ft.
Na osnovu novijih istrazivanja na zapadnoj obali, troskovi ostakljivanja su
procenjeni na 375$ do 425 $po toni tretiranog zemljista dok su istrazivanja na srednjem
zapadu dala rezultate od 204 do 255$ po m 3 .

20
 Termicka obrada

Opis metode

Koriscenjem elektricne otpornosti, elektromagneticnosti, opticih vlakana, ili

ubrizgavanjem vrelog vazduha /pare, povecava se isparljivost semi-isparljivih
jedinjenja sto olaksava ekstrakciju. Proces je slican standardnoj ekstrakciji parom
sem sto zahteva ekstrakcione busotine otporne na visoke temperature.

Zagrevanje koriscenjem elektricne otpornosti

Slabo permeabilna zemljista kao sto su glina i sedimenti se u ovom slucaju

zagrevaju elektricnom strujom, tako da voda i zagadjivaci ispare i pripreme za
vakuum ekstrakciju. Elektrode se postavljaju direktno u zemljiste i aktiviraju sto dovodi
do protoka elektricne energije i stvaranja otpora koji zagreva zemljiste. Toplota isusuje
zemljiste cime se izaziva stvaranje pukotina koje povecavaju propustljivost zemljista i
omogucuju koriscenje ekstrakcije parom u cilju uklanjanja zagadjenja. Osim toga, pod
uticajem toplote izazvane elektricnim otporom, zarobljene tecnosti isparavaju sto
omogucuje njihovo uklanjanje ekstrakcijom.
Sestostepeno zagrevanje zemljista je tipican proces zagrevanja zemljista koji
koristi niskofrekventnu elektricnu energiju i sest elektroda rasporedjenih u krug. Ovaj
proces takodje proizvodi i in situ izvor pare za stripovanje zagadjivaca iz zemljista, ali je
jos uvek u fazi demonstracije.

Slika 9. Termicka metoda in situ

21
 Zagrevanje radiofrekvencijom/elektromagnetnom energijom

Zemljište se zagreva elektomagnetnom energijom, pomocu veritkalnih elektroda

usadjenih u zemljište. Dva reda elektroda za uzemljenje povezuju zapremine zagrevanog
zemljišta pomocu energije dovedene trecem redu elektroda koji se nalazi u sredini
izmedju uzemljenja. Tri reda elektroda deluju kao kondenzator. Kada se elektrodama
dovede energija, pocne zagrevanje i to od sredine na vrhu i u isto vreme vertikalno na
dole i bocno sa strane, razvijajuci temperaturu preko 300 °C. Medjutim, kako se u
procesu zemljište susi i zagreva tako ce vremenom doci do prestanka strujnog toka.

Ubrizgavanje vrelog vazduha/pare

Vreo vazduh ili para se ubrizgavaju ispod zone zagadjenja sto dovodi do
zagrevanja zemljišta i oslobadjanja zagadjivaca. Neka isparljiva i semi isparljiva
organska jedinjenja se stripuju iz zone zagadjenja i izvlace na povrsinu ekstrakcijom
pomocu pare.

Mogucnost primene

Primena termickog zagrevanja može pomoci da se prevazidju ogranicenja kao sto je

velika vlaznost jer dovodi do poboljsanja protoka vazduha isparavanjem vode. Sistem je
predvidjen za uklanjanje semi isparljivih i isparljivih organskih jedinjenja. Tehnologija je
efikasna i u slucaju nekih pesticida i goriva, u zavisnosti od temperature koje su

22
postignute. Nakon primene ove metode, stvaraju se pogodni uslovi za primenu
biodegradacije u cilju uklanjanja zaostalih zagadjivaca.

Ogranicenja

 Ostaci stena ili drugi veliki objekti u zemljištu.

 Rezultati ekstrakcije pojedinih zagadjivaca zavise od visine postignute
temperature.
 Velika vlaznost zahteva primenu vise temerature.
 Nejednake raspodele gasnog toka usled velike varijacije u vlaznosti zemljišta.
 Smanjenje brzine procesa kod zemljišta sa visokim sadrzajem organskih
jedinjenja.
 Potrebna je kontrola emisije vazduha.
 Naknadnu obrada otpadne tecnosti i osiromasenog aktivnog uglja.
 Zasicene zone.
 Korišćenje ubrizganog vrelog vazduha je ograniceno.

Troskovi

Na osnovu raspolozivih podataka, ukupni troskovi su procenjeni na oko 30$ do

130$ po kubnom metru.

23